понедељак, 31. октобар 2011.

USTAVNE KOČNICE AUTONOMIJE


     NOVI SAD - Potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV Maja Sedlarević ocenila je danas za Dnevnik da su ustavne promene u Srbiji neophodne, navodeći da je važeći Ustav i "prevara Vojvodine, ali i prepreka evropskim integracijama Srbije".
Maja Sedlarević
     - Vidimo i sad da od famoznih sedam odsto u Vojvodinu ne stiže ni sedmi deo, iako Pokrajina u republičku kasu daje pet puta više - ukazala je ona. Maja Sedlarević smatra da je Vojvodina u proteklih pet godina mnogo izgubila jer joj nije omogućeno da raspolaže svojom imovinom i izvornim prihodima. Podsetila je i na to da su pre pet godina upravo LSV i zamenik predsednika Lige Bojan Kostreš, koji je tada bio na čelu Skupštine Vojvodine, upozoravali na to da Ustav nije dobar, te da su pozvali građane da bojkotuju ustavni referendum i da taj referendum 28. i 29. oktobra 2006. godine u Vojvodini nije prošao.


     - Rekli smo da Ustav nije dobar jer Vojvodina njime ne dobija zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu, kao što je tad bilo traženo i dogovoreno u Platformi Izvršnog veća o položaju Vojvodine u novom ustavu Srbije. Dokumentu od kojeg je tadašnji predsednik Pokrajinskog izvršnog veća Bojan Pajtić odustao i slavodobitno se vratio sa zacrtanih sedam odsto za Vojvodinu u budžetu Srbije - navela je Sedlarevićeva. Dodala je i da Ustav nije donet po demokratskoj proceduri, kao i da je njime domaće pravo stavljeno iznad međunarodnog, zbog čega je još pre pet godina bilo sasvim evidentno da će on biti kočnica evropskim integracijama Srbije.
(BILSV, 31. 10. 2011.)

VOJVODINA IZGUBILA MNOGO OD MANJKAVOSTI USTAVA


     BEOGRAD - Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je, govoreći o godišnjici usvajanja Ustava Republike Srbije, da je u proteklih pet godina Vojvodina mnogo izgubila zbog njegove manjkavosti. Kostreš je za Večernje novosti istakao da se zalaže za što skoriju izmenu Ustava koji bi Vojvodini garantovao izvršnu, zakonodavnu, delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu.
Bojan Kostreš
     - Srbija neće morati da menja svoj Ustav, samo ukoliko odustane od puta ka Evropskoj uniji - rekao je Kostreš Novostima. 


     - Ako želi u Evropsku uniju, Srbija će morati da menja svoj Ustav pre nego što od građana bude tražila da se na referendumu izjasne o ulasku u to visoko evropsko društvo - naveo je Kostreš. Po njegovoj proceni, promena najvišeg pravno-političkog akta naše zemlje, koji predstavlja kočnicu našim evropskim integracijama, mogla bi da usledi krajem 2012. odnosno početkom 2013. godine.


     Kostreš je za današnji Kurir naveo da bi država trebalo da reaguje po pitanju istupa ambasadora Ruske federacije Aleksandra Konuzina.


     - Trebalo bi ga proglasiti personom non grata i uskratiti mu gostoprimstvo. Sa Rusijom bi trebalo sarađivati, ali je nedopustivo mešanje u unutrašnje stvari države - istakao je Kostreš.
(BILSV, 31.10.2011.)

KONUZINOV ISTUP JE PUTINOVA PRETNJA


     BEOGRAD - Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ponovio je juče da je istup ambasadora Ruske federacije Aleksandra Konuzina na mitingu Srpske napredne stranke nedopustivi diplomatski skandal i mešanje u unutrašnje stvari zemlje. 
Nenad Čanak
     Gostujući sinoć u emisiji Utisak nedelje na TV B92, Čanak je istakao da onaj koga je KGB trenirao za funkciju koju obavlja, vrlo dobro ume da se obuzda i da bude vojnik svoje partije ili službe, dodajući da je tu zapravo reč o poruci Vladimira Putina ovoj zemlji. 


     - Upravo zbog toga je u pitanju jasna pretnja od strane Vladimira Putina suverenitetu ove zemlje - rekao je lider LSV. Na pitanje da li je on taj koji će da "Putinu kaže zbogom" Čanak je odgovorio:
- Ne. Ja sam taj koji će to predložiti.


     Dvostruki aršini diplomatije


     Lider LSV je rekao da bi isto postupio i da je na skupu SNS govorio ambasador Nemačke, ali je podsetio da do sada nije čuo da su se drugi ambasadori na takav način obraćali na mitinzima bilo koje partije. To se nije dogodilo ni na jednom skupu LSV, iako je na njima gostovalo desetine diplomata i prijatelja LSV iz inostranstva, iz raznih stranaka, dodao je on. 


     - Ovakvo ponašanje ambasadora Konuzina jasno govori da se on ponaša kao neko ko ne razume da je on ovde gost. Verovatno ga u toj ideji da on ovde nije gost malo veseli i činjenica da je i sam lider te stranke, Nikolić Tomislav, u svojim nastupima u Skupštini otvoreno rekao da on nema ništa protiv da Srbija bude ruska provincija, ali da ima jako protiv da bude kolonija Evropske unije - naveo je Čanak. On je rekao da bi se iz svih navedenih razloga Konuzinu trebalo zahvaliti na saradnji i Rusiji predložiti da pošalje drugog ambasadora. 


     - Za mnogo sitniji diplomatski nesporazum ambasadorki Crne Gore je uskraćeno gostoprimstvo u Beogradu. Dakle, ako je to priča o duplim standardima ili junačenje na nekome ko je važniji i ko je manje važan, onda su to dupli aršini u diplomatiji ove zemlje, što ne može dobro da se odrazi ni na koga i ni na šta u njoj - naveo je Nenad Čanak. Dodao je da je oficijelna ruska politika preuzela niz stvari u ovoj zemlji, između ostalog i kontrolu nad ekstremističkim grupacijama koje se vrlo pogrešno nazivaju desničarskim. 


     - To su teroristi, od pokreta Obraz, Naši, 1389, pa nadalje. Preuzeli su naftnu industriju Srbije, preuzeli su niz stvari kojima pletu mrežu kojom će zadaviti Srbiju - naveo je Čanak.


     I Budimpešta se mešala


     Kada je u pitanju mešanje strane zemlje u unutrašnje stvari Srbije, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine je rekao da ga je više od Konuzinovog gesta pogodila reakcija oficijelne Budimpešte povodom Zakona o restituciji, kada je podržala stav SVM oko toga kako treba da izgleda zakon i tražila da se njihov amandman usvoji. 


     - A ne obraća pažnju na činjenicu da se tim amandmanom koji je SVM tražio da se usvoji, dolazi do toga da se amnestiraju svi pripadnici i saradnici okupacionih snaga na teritoriji Srbije od 1941-1945. godine, ako su bili državljani Kraljevine Jugoslavije zaključno sa 6. aprilom 1941. godine. Pa nama spočitavaju kolektivnu krivicu, tražeći kolektivnu amnestiju, koja je ista stvar, samo druga strana novčića. I onda se oficijelna Budimpešta tu umeša i vi imate situaciju da se dođe do pretnje evropskom putu Srbije, što je nedopustivo - rekao je Čanak. Dodao je da su kasnije svi akteri spustili loptu i da se došlo do predloga koji je LSV još ranije dala.


     Strah od istine


     Govoreći o problemu Kosova, Čanak je istakao da je tu problem što niko ne želi da saopšti jednostavnu stvar - da je Srbija bila u ratu koji je izgubila, zbog čega je izgubila i deo teritorije. 


     - Kao što je pola Nemačke oduzeto posle rata koji je izgubila, kao što se Mađarska probudila jedno jutro bez dve trećine teritorije i pola stanovništva kad je izgubila rat. Kao što se Italija probudila posle fašizma bez dela teritorije, tako se i Srbija probudila bez dela teritorije - istakao je Čanak. On je dodao da u Srbiji danas postoje stvari koje je jeres spominjati, pre svega Kosovo, zatim crkva i još par sitnica.
(BILSV, 31.10.2011.)

NA DANAŠNJI DAN 31. OKTOBAR

INDIRA GANDI
1517 - Umro je italijanski slikar Fra Bartolomeo, jedan od poslednjih firentinskih renesansnih majstora. Smatra se pretečom baroka ("Bogorodica sa svecima", "Pijeta"). 


1517 - Ogorčen mnogobrojnim zloupotrebama crkve, nemački sveštenik Martin Luter okačio je na vrata katedrale u Vitenbergu, radi javne rasprave, 95 teza o reformi crkve. Time je u nemačkim zemljama počela Reformacija, a Luter je postao jedan od njenih vođa. 


1632 - Rođen je Jan Vermer, jedan od najvećih holandskih slikara 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegova dela su dostigla astronomske cene ("Pogled na Delft", "Žena s pismom", "Devojka s đerdanom", "U ateljeu", "Čas muzike"). 


1795 - Rođen je Džon Kits, jedan od velikana iz plejade engleskih romantičara sa kraja XVIII i početka XIX veka. Za pet godina stvaralaštva (umro je u 26. godini) ostavio je neka od najvećih pesničkih dela engleske književnosti ("Endimion", "Oda slavuju", "Oda grčkoj urni", "Oda jeseni"). 


1848 - Carske čete pod feldmaršalom Alfredom Vindišgrecom zauzele su Beč čime je ugušen osmomesečni Bečki ustanak tokom kojeg je bila uspostavljena revolucionarna vlada. 


1851 - U Cetinju je umro crnogorski vladika, filozof i državnik Petar II Petrović Njegoš, veliki epski pesnik, autor dramsko-epskog dela "Gorski vijenac". Postavio je temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i Senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana je prva štamparija u Cetinju 1834. i podignuta prva škola. U književnoj baštini ostavio je i ep "Luča mikrokozma", dramu "Lažni car Šćepan Mali", pesme. 


1871 - Na osnovu Ustava iz 1869. (Namesnički ustav), donet je prvi zakon o poroti u Srbiji, i stupio na snagu 1. januara 1872. 


1918 - U atentatu je ubijen bivši mađarski premijer grof Ištvan Tisa, vođa reakcionarne Nacionalne stranke rada. 


1922 - Rođen je kambodžanski princ Norodom Sihanuk koga je na presto dovela francuska kolonijalna vlast 1941. Abdicirao je 1955. u korist oca Norodoma Suramarita, a posle njegove smrti 1960., ponovo postao šef države. Oboren je sa vlasti 1970. u državnom udaru generala Lon Nola, potom je kratko (1975-1976.) bio predsednik, tokom režima Crvenih Kmera. Posle niza burnih političkih promena, 1993. je ponovo postao kralj Kambodže. 


1925 - Reza Kan je preuzeo presto Irana i osnovao dinastiju Pahlavi koja je vladala tom zemljom do Islamske revolucije 1979. 


1926 - Umro je najpoznatiji mađioničar 20. veka, Hari Hudini. Rođen kao Erih Vajs, mađarski Jevrejin, promenio je ime u čast francuskog mađioničara Robera Udena. 


1940 - Pobedom britanske avijacije završena je Bitka za Britaniju koju su Nemci počeli u julu jakim bombardovanjem i pomorskom blokadom Velike Britanije. Britanci su preuzeli vazduhoplovnu kontrolu nad Kanalom Lamanš, a Nemci odustali od invazije na Britaniju. 


1952 - SAD su na Maršalskim ostrvima, na Tihom okeanu, izvele prvu probu hidrogenske bombe. 



1956 - Bombardovanjem egipatskih aerodroma, Britanija i Francuska su počele napad na Egipat, tokom Suecke krize. 


1961 - U procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza, Staljinovi posmrtni ostaci premešteni su iz mauzoleja na Crvenom trgu u grobnicu uz zidine Kremlja. 


1984 - Ispred rezidencije u Nju Delhiju ubijena je Indira Gandi, premijer Indije. Atentat su izvršili Siki ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbeđenja. 


1991 - Na prvim višepartijskim izborima u Zambiji Frederik Čiluba pobedio je Keneta Kaundu, lidera borbe za nezavisnost, i prvog predsednika te države. 


1993 - Umro je italijanski režiser Federiko Felini koji je 1950-ih godina postao vodeće ime italijanskog i svetskog filma. Jedan od najistaknutijih predstavnika italijanskog neorealizma, dobitnik je tri Oskara - za filmove "Ulica", "Kabirijine noći" i "Osam i po". Proslavili su ga i "Amarkord", "Sladak život", "Đulijeta i duhovi". 


1999 - Tokom 113. fudbalskog derbija "Partizana" i "Crvene zvezde", u sukobu navijača poginuo je učenik Aleksandar Radović (17). To je bio prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u Jugoslaviji. 


2000 - Ruska raketa koja je nosila prvu posadu Međunarodne svemirske stanice, eksplodirala je u Kazahstanu. 


2003 - U Maleziji je posle 22 godine izabran peti predsednik Vlade, Abdulah Ahmad Badavi. On je na toj dužnosti zamenio Mahatira Mohameda koji je, uz reputaciju najkontroverznijeg azijskog lidera, vladao tom zemljom jugoistočne Azije od 1981. 


2010 - Za novog predsednika Brazila izabrana je Dilma Vana Rusef, prva žena na toj dužnosti u istoriji te zemlje.

субота, 29. октобар 2011.

KONUZIN DA SE PROGLASI PERSONOM NON GRATA


     NOVI SAD - Ambasador ruske federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin je svojim nastupom na skupu Srpske napredne stranke definitivno pokazao da se Ruska federacija meša u unutrašnje stvari Srbije u nepodnošljivoj meri.
Konuzin da se proglasi personom non grata
     Liga socijaldemokrata Vojvodine traži od nadležnih organa da se ambasador Konuzin proglasi za personu non grata u Srbiji i po kratkom postupku protera.


     Ako se to ne učini sada, jedini viši stepen mešanja u unutrašnje stvari Srbije može biti direktno ucenjivanje demokratski izabranog rukovodstva isporukom energenata, a prva sledeća slika su ruski tenkovi ispred Narodne skupštine Republike Srbije.


     Zdrav razum i slobodarske tradicije nalažu da se to ne dozvoli i da se ponovi istorijsko ne ruskom hegemonizmu. Očigledno je prošlom ne istekao rok trajanja.
Predsednik 
Lige socijaldemokrata Vojvodine
Nenad Čanak

NA DANAŠNJI DAN 30. OKTOBAR


MUHAMED ALI

1735. Rođen je američki državnik Džon Adams, jedan od najistaknutijih boraca za američku nezavisnost, prvi potpredsednik (1789-1797.) i drugi predsednik SAD (1797-1801.). Učestvovao je u izradi nacrta Deklaracije o nezavisnosti 1776. Njegov sin Džon Kvinsi Adams bio je šesti predsednik SAD 1825. 



1751. Rođen je Ričard Brinsli Šeridan, uz Goldsmita najznačajniji engleski dramatičar XVIII veka. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812, proslavio se kao orator ("Škola ogovaranja", "Suparnici", "Kritičar"). 


1762. Rođen je francuski pisac Andre de Šenije koji je u svom delu uskladio stare pesničke forme sa novom osećajnošću, te ga istoričari književnosti najčešće predstavljaju kao poslednjeg pesnika klasicizma i prvog romantičara. Pozdravljajući Francusku revoluciju, Šenije se oštro suprotstavio jakobinskoj diktaturi, zbog čega je pogubljen na giljotini 1794. ("Hermes", "Amerika", "Jambi") 


1817. Simon Bolivar je osnovao prvu nezavisnu vladu Venecuele. 


1830. Umro je crnogorski vladika Petar I Petrović Njegoš koji je po dolasku na vlast 1782. doprineo razvoju crnogorske državnosti. Doneo je 1796. prvi zakon (Zakonik Petra I) i ustanovio centralni sudski organ (Kuluk) 1803. Predvodio je Crnogorce u borbama protiv Turaka i Francuza, mirio zavađena plemena i trudio se da iskoreni krvnu osvetu. 


1864. Potpisan je Bečki mir kojim je Danska prinuđena da Pruskoj prepusti pokrajine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg. 


1869. Izvođenjem alegorijske slike Đorđa Miletića "Posmrtna slava kneza Mihaila", u Beogradu je otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta, izgrađena po projektu Aleksandra Bugarskog. 


1905. Tokom prve (februarske) ruske revolucije, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov je "Oktobarskim manifestom" ponudio šire biračko pravo, izabrani parlament (Duma) sa zakonodavnom vlašću i garanciju građanskih sloboda. 


1910. Umro je švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901. 


1918. Kapitulacijom Turske koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestala je da postoji Otomanska imperija. 


1918. Slovačka je proglasila odvajanje od Mađarske i ujedinjenjem sa Češkom formirala Čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu. 


1922. Dva dana posle "Marša na Rim", Benito Musolini je formirao prvu fašističku vladu u Italiji. 


1938. Milione Amerikanaca uhvatila je panika dok su na radiju CBS slušali radio dramu koju je, prema noveli Herberta DŽordža Velsa "Rat svetova", snimio Orson Vels, misleći da se radi o stvarnom napadu Marsovaca na Zemlju. 


1973. Pušten je u saobraćaj most na Bosforu koji povezuje Evropu i Aziju. 


1974. Nokautom nad Džordžom Formanom, Muhamed Ali se u 32. godini trijumfalno vratio boksu. 


1975. Princ Huan Karlos preuzeo je vođstvo Španije od teško obolelog diktatora Fransiska Franka. 


1975. Kod Praga se srušio avion DC-9 jugoslovenske kompanije "Inex-Adria", u kojem je poginulo 75 putnika, čehoslovačkih turista koji su se vraćali sa letovanja na Jadranu. 


1990. Kina je objavila rezultate popisa stanovništva prema kojem u njoj živi milijardu i 13 miliona ljudi. 


1995. Minimalnom većinom od 50,6 procenata, stanovnici Kvebeka su se na referendumu izjasnili protiv nezavisnosti te kanadske pokrajine. 


1998. Na osnovu sporazuma predstavnika Vojske Jugoslavije i NATO potpisanog 15. oktobra, avioni NATO-a počeli su nadgledanje vazdušnog prostora Kosova, u misiji pod nazivom "Orlovo oko". 


2000. Sudija Vrhovnog suda Španije, njegov telohranitelj i vožač ubijeni su, a još 35 ljudi je ranjeno eksplozijom automobila-bombe u Madridu za šta su osumnjičeni pripadnici baskijskog separatističkog pokreta ETA. 


2001. Londonski klub poverilaca smanjio je SR Jugoslaviji dug za 600 miliona dolara - sa 2,8 na 2,2 milijarde. 


2003. Na donatorskoj konferenciji u Hagu prikupljeno je 15,7 miliona evra za uspostavljanje i rad Suda za ratne zločine u Sarajevu. 


2003. Vrhovni sud u Rimu je proglasio nevinim bivšeg italijanskog premijera Đulija Andreotija, ranije osuđenog na 24 godine zatvora za saučesništvo u ubistvu novinara Karmina Pikorelija koje je 1979. izvršila mafija. 


2006. Bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu određen je kućni pritvor zbog torture, ubistava i kidnapovanja tokom njegove 17-godišnje vladavine. Pinoče je umro 10. decembra 2006. u bolnici u Santjagu. Procenjuje se da je tokom njegove diktature u političkim nemirima i progonima ubijeno oko 3.000 ljudi, dok ih je oko 28.000 bilo podvrgnuto mučenju.

VATIKAN - "POZIVAMO NA STVARANJE GLOBALNE EKONOMSKE UNIJE"


     Očito je kako slabo pratimo vesti vezane uz "Svetu Stolicu", jer zadnji put kada smo proverili Vatikan se predstavljao kao duhovna institucija. Ako je suditi prema najnovijim izjavama koje dolaze iz Vatikana, institucija se trenutno bavi temama koje su daleko od religioznih.
Vatikan - "pozivamo na stvaranje globalne ekonomske unije"
     Vatikan je javno pozvao na uvođenje radikalnih ekonomskih mera i stvaranje globalnog ekonomskog autoriteta koji će nadzirati svetsku ekonomiju. Svaka sličnost sa idejama "novog svetskog poretka" je sasvim slučajna - ili nije?


     Ipak, ne bi Vatikan bio Vatikan kada se ne bi dotaknuo večne teme o siromašnim zemljama. Tako je i u ovaj ekonomski proglas ubačena stavka koja navodi kako bi novo globalno finansijsko telo moralo paziti na siromašne države i slično.


     Prema Vatikanu, proglas bi trebao "voditi" globalne svetske vođe u ostvarenju navedenog cilja. Očito je kako Vatikan, kao i mnoge druge institucije na zapadu, deli mišljenje kako problem globalizma valja rešiti sa još više globalizma.


     O nakaradnosti mešanja crkvene institucije u ekonomsku politiku moglo bi se opširno pisati, ali ako zanemarimo tu činjenicu na trenutak, možemo da analiziramo konkretan razlog ovog proglasa. Sam čin zazivanja "globalnog ekonomskog autoriteta" od strane ovako snažne verske organizacije ima jasan cilj - političku ideju pretvoriti u dogmu.

     Globalizam, čije su centralne institucije Svetska Banka i MMF, ima za cilj uvođenje potpuno neo-liberalnog kapitalističkog sistema u svaki kutak planete. Nakon što je taj model opustošio gotovo čitav 3. svet sada su na red za patnju došli i 1. i 2. svet (negde između ta dva smo i mi). Uvođenje "globalne ekonomske unije" zapravo je uvođenje internacionalne žandarmerije koja neće dopustiti nijednoj grupi naroda da bira svoj put i otme se kontroli izrabljivačke politike globalizma.


     Što se Vatikana tiče, njihovi uvaženi "ekonomisti" bi se mogli podsetiti na sledeći citat: "Pre će kamila kroz ušicu igle, nego bogataš u kraljevstvo nebesko". Zvuči kao nešto što bi potpisao Karl Marx, ali ne u ovom slučaju - pravi autor ovih mudrih reči je neko ko bi Vatikanu trebao biti puno bliži (Isus - Jevanđelje po Mateju, 19,24).

FINANSIRATI PROJEKTE OD KOJIH GRAĐANI IMAJU KORISTI


     SUBOTICA - Skupština Grada Subotice 27. oktobra je, na vanrednoj sednici, prihvatila Zaključke o daljem toku izgradnje kompleksa zatvorenih bazena SRC "Dudova šuma". 
LSV Subotica
     Legitimno je pravo odbornika da donose odluke iz svoje nadležnosti, ali gradska organizacija Lige socijaldemokrata Vojvodine u Subotici smatra da je politički nekorektno dovoditi najviše predstavničko telo Subotičana pred svršen čin, dovoditi odbornike u situaciju da svojim glasovima verifikuju odluke koje su donete daleko od očiju javnosti.


     - Sve što se događalo u vezi sa trenutnim odustajanjem od nastavka izgradnje bazena previše jasno upućuje da je reč o predizbornom, marketinškom potezu, što su građani, uvereni smo, prepoznali. Prekid izgradnje trebao bi biti privremen, ali iskustvo pokazuje da je najtrajnije upravo ono što je privremeno, pa smatramo osnovanom bojazan da od bazena u Dudovoj šumi neće biti ništa. Za onaj planiran na Prozivci tek ćemo videti - piše i saopštenju Biroa za informisanje GrO LSV Subotica.


     Kako se dalje navodi, logika investiranja je jasna: ne ulaže se u nešto novo, ne počinje se nov projekat, dok prethodni nije okončan. Dakle, kako se navodi, trebalo je prvo završiti bazene u Dudovoj šumi (za šta je po svemu sudeći bilo dovoljno para, jer niko nije ponudio prihvatljivo drugačije objašnjenje), ali to ne bi bilo moguće okončati pre izbora...


     - Ukoliko je možda, ipak, tačno da sredstva nisu bila dovoljna za završetak bazena, onda ih je trebalo preusmeriti u nešto drugo, od čega bi građani imali neposredne koristi - recimo, završetak kolektora VII. A što se tiče zatvorenog bazena, ako smo mogli čekati ovolike godine, sačekali bismo još dve-tri da se namaknu sredstva za njegovo završavanje - navodi se u saopštenju.
(BILSV, 29.10.2011.)

RASMUSEN: INTERVENCIJE NATO-A MOGUĆE SU I BEZ REZOLUCIJE SAVETA BEZBEDNOSTI UN-A


Rasmussen: intervencije NATO-a moguće su i bez rezolucije Vijeća sigurnosti UN-a      Generalni sekretar NATO pakta Anders Fog Rasmusen izjavio je da NATO može u budućnosti intervenisati i bez odluka Saveta bezbednosti UN-a.


     On je rekao da ne odbacuje mogućnost da će u nekim slučajevima taj vojni savez morati intervenisati i bez odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti UN-a.


     U intervjuu za danski list "Politiken", Rasmusen je ocenio da "može doći do situacija kada međunarodna zajednica ima legalne osnove za intervenciju, uz podršku u povelji UN, bez rezolucije Saveta bezbednosti".


     "To ne bi bila idealna situacija, ali smo to videli na Kosovu. Tamo je međunarodna zajednica intervenisala i ja smatram - gledajući u istorijskom svetlu - da su svi saglasni da je to bilo ispravno", rekao je generalni sekretar NATO-a.


     On je dodao da ne želi biti pogrešno shvaćen i ne "navija za takav tip intervencija, jer je najbolje imati podršku rezolucije Saveta Bezbednosti".


     "Ali, sa druge strane, to ne znači ni da će međunarodna zajednica sedeti skrštenih ruku i pasivno posmatrati dok se stanovništvo masakrira, dok se brutalno krše ljudska prava, ili čak vrši genocid", istakao je Rasmusen za "Politiken".


     Anders Fog Rasmusen je ocenio da je NATO operacija u Libiji, koja završava u ponedeljak, "bila jedan veliki uspeh, sa 25.000 izvedenih letova i 10.000 izvršenih napada bombama, bez potvrđenih civilnih žrtava uzrokovanih od strane NATO-a".

ZEMLJE BIVŠE JUGOSLAVIJE PET PUTA ZADUŽENIJE OD TITA


     Ukupan spoljni dug SFRJ iznosio je gotovo 22 milijarde dolara, a države nastale njenim raspadom bar pet puta više, što potvrđuje i podatak da su krajem prošle godine samo Hrvatska, Slovenija, Srbija i BiH dugovale više od 112 milijardi evra!
     "Dužan si kao Jugoslavija" - ovo poređenje ranije je bilo uobičajeno za one koji su u velikim finansijskim problemima. Međutim, sada je očigledno da je takvo poređenje najblaže rečeno neumesno, jer je većina današnjih državica koje su nastale raspadom nekadašnje Jugoslavije mnogo više zadužena.


     Uostalom, o tome najbolje govore podaci:


     Hrvatska je najviše zadužena i već odavno spada među visoko zadužene zemlje u svetu. Njihov spoljni dug je krajem prošle godine iznosio više od 44 milijarde evra. Analitičari u Hrvatskoj tvrde da tek 12 posto tog duga ili 5,2 milijarde evra iznosi spoljni dug države. Sve ostalo je dug preduzeća, preduzetnika i banaka.


     Krajem prošle godine spoljni dug Slovenije dostigao je cifru od 39 milijardi evra. Njihovi ekonomisti su izračunali da je učešće države u tom dugu čak 34 posto, što bi trebalo da znači da je od ukupnog ino duga Slovenije država dužna više od 13,3 milijarde evra.


     Ekonomisti kažu da je prošlogodišnja zaduženost države u Sloveniji udvostručena i upozoravaju da bi ukoliko se taj trend nastavi i u naredne tri godine i njih mogao da zadesi grčki sindrom kao i Hrvatsku, jer je i u jednom i u drugom slučaju učešće spoljnog duga u bruto nacionalnom proizvodu znatno iznad onog praga od 80 posto koji govori o prevelikoj zaduženosti. Slovenci su taj prag "prešišali" za 31,4 posto, a Hrvati za gotovo 18 posto.


     Iako su i Srbija i BiH u značajnim finansijskim teškoćama, još ne spadaju u krug visoko zaduženih zemalja u svetu. Krajem prošle godine spoljni dug Srbije iznosio je nešto više od 22,8 milijarde evra, dok je spoljni dug BiH dostigao cifru od 2,6 milijardi. Od toga spoljni dug Republike Srpske procenjuje se na 0,9 milijardi evra.


     Da bi se lakše nosili sa naraslim finansijskim teškoćama prošle godine su i Srbija i BiH pozvale u pomoć MMF. Hoće li im to zaista biti pomoć ili još jedan kamen oko vrata, uskoro će biti sasvim jasno.
Naime, ekonomisti već odavno upozoravaju da su osnovni uzorci finansijskih teškoća u svim zemljama koje su nastale raspadom prethodne Jugoslavije, prevelik, često i nekontrolisan rast javne potrošnje i stalno povećanje uvoza tako da se stalno povećava i spoljnotrgovinski deficit.


     Sa tako smanjenom privrednom aktivnošću mnogima već postaje problem servisiranje spoljnog duga. Prošle godine je, na primer, u BiH bruto nacionalni dohodak zabeležio pad od četiri posto. U Srbiji je taj pad bio 2,9 posto, Hrvatskoj 5,8 posto, dok su najviši pad BDP u regionu imali u Sloveniji i Crnoj Gori i iznosio je 7,8 posto.


     Međutim, s obzirom da je Slovenija u međunarodnim trgovinskim asocijacijama, izvesno je da će se i pored značajnih problema ona najbrže oporaviti naravno ukoliko izvuku pouku iz grčke krize. Ali šta će biti sa ostalim zemljama u regionu ni najsmjeliji se ne usuđuju da prognoziraju.

NATO ODLAZI - NOVA INVAZIJA ZAPADA NA LIBIJU POČINJE


     NATO odlazi - nova invazija Zapada na Libiju počinje: "Spakirajte kofere i pravac za Tripoli!"


     NATO vojna pomoć u pobuni koja je srušila libijskog vođu, pukovnika Moamera Gadafija službeno se završava u ponedeljak. A invazija novih snaga sa Zapada već planira svoje sletanje na obale Tripolija. 
NATO odlazi - nova invazija Zapada na Libiju počinje:  "Spakirajte kofere i pravac za Tripoli!"
     Zapadne službe bezbednosti, firme graditeljstva i infrastrukture, svi koji vide mogućnost stvaranja profita, posle Iraka i Avganistana, okreću se Libiji, sada slobodnoj od četiri decenijea diktature.


     Preduzetnici su vrlo ushićeni poslovnim potencijalima u razrušenoj zemlji sa velikim potrebama obnove i ogromnim zalihama "crnog zlata", plus konkurentskim prednostima libijske zahvalnosti prema SAD-u i NATO partnerima.


     Nedelju dana pre smrti pukovnika Gadafija, 20. oktobra, delegacije 80 francuskih firmi stigle su u Tripoli kako bi se sastali sa funkcionerima privremene vlade Prelaznog Nacionalnog veća. Prošle nedelje, novi britanski ministar odbrane, Filip Hemond, žurno je pozvao britanske firme: "Spakujte kofere i pravac za Tripoli".


     Dok su još uvek tela pukovnika Gadafija i njegovog sina Mutasima ležala na podu hladnjače za meso i javno prikazivana, već je britanski Trango Special Projects, ponudio svoje usluge podrške firmama u potrazi za gotovinom: "Jeste li spremni za povratak vašeg biznisa u Libiju?"


     Firma Trango Special Projects nudi sobe u svojoj vili u Tripoliju i prevoz "od strane diskretnih mešovitih britanskih i libijskih timova za bezbednost". Cena za 10-ak minuta vožnje od vazdušne luke, za koju je karta koštala oko 5 $, u režiji Trango SP sada je 500 britanskih funti, odnosno oko 800 dolara.


     "Ovde je zlatna groznica koja se odvija upravo sada", rekao je Dejvid Hamod, predsednik i glavni izvršni direktor Nacionalne američko-arapske privredne komore. "I Evropljani i Azijci su daleko ispred nas. Ja dobijam pozive svakodnevno od biznismena poslovnih zajednica u Libiji, koji kažu: "Vratite se, ne želimo da Amerikanci izgube."


     Ipak, još postoji neodlučnost na obe strane, a do sada razgovori još uvek uveliko premašuju akciju na terenu. NTC, u nadi da će izbeći bilo kakav odjek čina korupcije iz Gadafijevog doba, rekao je kako neće biti potpisanih dugoročnih ugovora, dok ne bude izabrana nova Vlada. Bez obzira na strogost novih pravila u ugovorima, zapadne firme se nadaju da će imati neke prednosti nad, recimo, Kinom, koja je nudila na prodaju oružje pukovniku Gadafiju, nedavno u julu.


     Tako, za razliku od Kine, Francuska, Velika Britanija i SAD mogu imati koristi od libijske vlasti za zahvalnost NATO vazdušnoj pomoći za revoluciju. Libiji "je potrebno sve", rekao je gospodin Hamod koji je vodio četiri američka poslovne delegacije u Libiju između 2004. i 2010., kada je pukovnik Gadafi odlučio da se odrekne svog programa nuklearnog naoružanja u zamenu za prekid dugogodišnjih ekonomskih sankcija, zbog kojih je stanje u zemlji postalo strašno.


     Ukupna direktna strana ulaganja u Libiji porasla su 2010. na 3,8 milijardi dolara, za razliku od 2002., kad se radilo o iznosu 145 miliona dolara, prema proceni Svetske banke. 


     Hamod je rekao kako sada Libija treba doslovno sve, od bankarskih i finansijskih usluga, bolnica i ambulanti, puteva i mostova, do infrastruktura za energiju i za naftnu industriju. Takođe predstoji ogromna obnova hotela i apartmanskih naselja na ruševinama gradova, čuvanje i proširenje naftnih postrojenja, kao i obuka i opremanje novih oružanih snaga.


     Na sastanku grupe G8 u Marselju, u septembru, ministri finansija obećali su 38 milijardi dolara, uglavnom kredita, arapskim zemljama između 2011. i 2013. Iako Libija trenutno crpi manje od jedne trećine svoje predratne proizvodnje nafte, oko 1,7 miliona barela dnevno, ona ima najveće rezerve nafte u Africi, što bi na kraju trebalo da znači stalan dotok novca.

PROTEST PROTIV UBIJANJA PASA


Foto: Beta     U Beogradu su građani, vlasnika i ljubitelja pasa i predstavnici udruženja za zaštitu životinja protestovali zbog nekažnjavanja napuštanja pasa.



     Nekoliko stotina građana je protestovalo i zbog i inicijative da se dozvoli ubijanje pasa i mačaka koje određeno vreme provedu u azilu.


     Protest pod nazivom "Stop legalizaciji progona pasa" održan je ispred Doma Narodne skupštine u centru grada, a veliki deo građana poveo je na skup svoje kućne ljubimce.


     Predstavnica Udruženja "Feliks" Milica Janković rekla je novinarima da osnovni problem zbog koga ima mnogo napuštenih pasa na ulicama jeste taj što se ne sankcionišu vlasnici koji ostave te životinje. 


     "Ljudi puštaju životinje na ulicu i to niko ne kažnjava. Mi ne sprovodimo zakone koje već imamo, a pričamo da se problem može rešiti eutanazijom", navela je Jankovićeva. 
     Ona je istakla da su predstavnici udruženja životinja već poslali pismo sa zahtevom da se sprovode postojeći zakoni i ne dozvoli ubijanje pasa i mačaka ministru poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušanu Petroviću. 


     Udruženja za zaštitu životinja "Help Animals" saopštilo je da se protest organizuje zbog izjave direktora Uprave za veterinu Zorana Mićovića da je potrebno izmeniti Zakon o dobrobiti životinja tako što će se dozvoliti njihovo ubijanje nakon što provedu određeno vreme u azilu. 


     Rešenje problema pasa lutalica u Beogradu i drugim mestima Srbije postalo je aktuelno u proteklih nekoliko sedmica zbog učestalih napada na ljude. Jedan pas, koji je imao vlasnika, teško je povredio jedno dete u beogradskom naselju Karaburma.

RAZMAHALI SE EKSTREMISTI, REAKCIJE DRŽAVE MLAKE


     Ove jeseni, čini se više nego ikada ranije, javnom scenom u Srbiji dominiraju ekstremni desničari ispred kojih uzmiče i sama država. Da li je vreme za organizovan otpor desnom ekstremizmu i zašto on izostaje?
     Ekstremna desnica osvaja, metaforički rečeno, ulicu za ulicom, grad za gradom, a još nema dovoljno glasnog upozorenja: "ako im se ne suprotstaviš, doći će i na tebe red", po već viđenom scenariju narastanja nasilja u 90-im godinama. 


     Pošto su izboksovali otkazivanje Parade ponosa, nožem su uboli devojku koja se porukom ispisanom na majici identifikovala kao pripadnica seksualne manjine. 
     Poznati glumac Nikola Kojo, koji igra u još neprikazanom filmu pod nazivom Parada, iznosi ovih dana u javnost da dobija pretnju za pretnjom, za sada preko internetske komunikacije. 


     Sledi čisto fašistički pokušaj da se spreči dolazak sarajevskog pevača – paljenjem zastave BiH javno, na ulici. Desničarski pokret Naši najavljuje kampanju protiv NATO-a, obraćajući se nemačkim vojnicima pripadnicima KFOR-a sledećim rečima: 


     "Ubili smo ti pradedu, ubili smo ti dedu, pobedićemo i tebe. Kosovo je Srbija." 


     Ta poruka stiže na razne internet adrese. 


     Ipak, ozbiljnija reakcija i države i društva izostaje. Jedna od retkih partija koja ovih dana poručuje da joj je na prvom mestu borba protiv naraslog fašizma je Liga socijaldemokrata Vojvodine. 


     Iako se na borbi protiv fašizma ne dobijaju izbori, od fašizma se gubi glava kaže Aleksandra Jerkov i objašnjava da se tom logikom rukovodi stranka, prepoznatljiva po harizmatskom predsedniku Nenadu Čanku. 


     "Mlak odnos vlasti i države prema tim grupama, šalje jako opasnu poruku a to je da samo treba biti dovoljno nasilan, pa da imate više prava u državi od onih koji nisu nasilni. Neke intelektualne elite, takođe, imaju jako puno razumevanja za ekstremne desničarske organizacije. To je nešto što se smatra razumljivim, što se smatra poželjnim. To nigde u svetu nije tako, osim u zemljama u kojima su na vlasti izrazito desničarske vlade, a Srbija nije među njima", kaže on.


     Razmažena građanska klasa


     Da li ohrabreni naklonošću države prema ekstremistima na severu Kosova među kojima su, javna je tajna, pripadnici ekstremnih desničarskih organizacija iz Srbije, da li ohrabreni ćutnjom pred ekstremističkim porukama iz krila državi i raznim desničarskim organizacijama bliske crkve, tek oni osvajaju prostor za sebe. 


     Poznata novinarka Gordana Suša nedavno je upozorila inertnu javnost Srbije: "ako vam nije jasno to što se dešava, onda je već kasno". Ona vidi problem u tome što na političkoj sceni Srbije danas nema političke levice. 


     "U Srbiji postoji desni centar, postoji desnica i postoji ultradesnica. Naravno da su u poslednje vreme postali užasno glasni ovi treći. Ultradesnica dobija sve prostore u medijima. U ovoj zemlji se večito kalkuliše sa tom idejom da će oni pobediti. Moram da priznam da me je jako porazio podatak iz popisa stanovništva da je svega 50 odsto građana Srbije funkcionalno pismeno, pa mi je donekle razumljivo zašto ova elita nastupa sa populističkim idejama. Ali, građani ne bi smeli da ćute", poručuje Suša. 


     Ivan Marović, bivši mladi Otporaš iz druge polovine devedestih, kaže da nije baš sve desno, barem na Univerzitetu. 


     "Kada smo mi pravili proteste 96. godine, na Beogradskom univerzitetu nije mogao da se nađe jedan jedini student koji bi za sebe rekao da je levičar ili marksista ili jeste da nađemo ponekog liberala. A danas imamo levičarske grupe na Univerzitetu. To je ta promena među klincima", navodi Marović. 


     Ipak sagovornik RSE koji je prošlih nedelja usmeravao proteste na Wall streetu prenoseći im iskustva maštovitih građanskih tromesečnih antimiloševićevskih otpora na ulicama Beograda 1996. i 1997. godine, kaže da snaga ekstremne desnice izvire i iz odsustva angažmana građanske klase koju smatra salonskom i razmaženom. 


     "Mi smo uvek imali klasu intelektualaca 'rezignanata', ljudi koji više vole da u svojim krugovima diskutuju o društvenim problemima i da ih sa distance posmatraju, ali koji nikada nisu zasukali rukave, došli među ljude i bavili se akcijašenjem. Naša građanska klasa je uvek takva bila i uvek je umela samo da posmatra stvari iz salona. Tako da ni danas mi nemamo nikakav pokušaj da se napravi neki front koji bi kontrirao ultradesničarima. To je zato što imamo tako razmaženu građansku klasu", ocenjuje Marović.
(Mihajlović Branka, Radio Slobodna Evropa, 26.10.2011.)

NA DANAŠNJI DAN 29. OKTOBAR


PISAC, KNJIŽEVNI KRITIČAR
I REVOLUCIONAR NIKOLAJ
GAVRILOVIČ ČERNIŠEVSKI

439 - Vandali, predvođeni kraljem Genserikom, osvojili su Kartaginu, koja je postala glavni grad vandalske države u Africi. 



1321 - Umro je srpski kralj Stefan Milutin Nemanjić. Tokom njegove vladavine od 1282. Srbija je proširila granice na severu i na jugu i doživela ekonomski i kulturni razvoj, postavljene su osnove zakonodavstva i državne uprave. Podigao je i obnovio više crkava i manastira (Gračanica, Nagoričino). 


1507 - Rođen je španski vojskovođa Fernando Alvares de Toledo, vojvoda od Albe. Kao namesnik Holandije (1567-1573.) sprovodio je teror nad protivnicima španske krune, tokom kojeg je pogubljeno 18.000 ljudi. Preko svoje špijunske mreže podsticao je progone hugenota (protestanata) u Francuskoj za vreme Katarine Mediči. 


1814 - Prvi parni ratni brod "Fulton", koji je konstruisao Robert Fulton, porinut je u njujorškoj luci. 


1881 - U Japanu je osnovana prva nacionalna politička stranka. 


1888 - U Carigradu je potpisana Konvencija o Sueckom kanalu, prema kojoj "kanal treba da bude slobodan i otvoren, za vreme rata i u vreme mira, za sve trgovačke i ratne brodove bez razlike na zastavu". 


1889 - Umro je ruski pisac, književni kritičar i revolucionar Nikolaj Gavrilovič Černiševski. Njegovo političko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto je progonstvom u Sibir (1864). Zalagao se da književnost bude oruđe društvene kritike, a u delu "Šta da se radi" izneo je svoje socijalističko-utopijske poglede na društvo. 


1897 - Rođen je nemački nacistički političar Jozef Gebels, ministar prosvete i propagande nacističke Nemačke (1933-1945.), jedan od inspiratora antisemitskog terora. Iz straha pred odgovornošću za nacističke zločine, izvršio je samoubistvo sa celom svojom porodicom u poslednjim časovima pred pad Berlina u Drugom svetskom ratu. 


1910 - Rođen je engleski filozof Džuls Alfred Ejer, čija se knjiga "Jezik, istina i logika" smatra manifestom logičkog pozitivizma ("Zasnivanje empirijskog znanja", "Problem saznanja", "Pojam osobe"). 


1911 - Umro je Džozef Pulicer, američki novinski magnat, jedan od začetnika "žute štampe", iz čije se fondacije svake godine dodeljuje "Pulicerova nagrada" za novinarstvo, karikaturu, američku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku. 


1918 - Hrvatski sabor je posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu proglasio raskid državno-pravnog odnosa sa Habsburškom monarhijom i proglasio pristupanje Hrvatske Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. 


1923 - Turska je proglašena republikom, a general Mustafa Kemal (od 1930. Kemal Ataturk) postao je prvi predsednik. 


1929 - Krah Njujorške berze, poznat kao "crni utorak", označio je početak velike krize koja je uzdrmala temelje američke privrede, a kasnije se proširila na ceo svet. Industrijska proizvodnja je pala u razvijenim zemljama na nivo sa početka veka, a bez posla je ostalo 26 miliona ljudi. 


1950 - Umro je švedski kralj Gustav V, koji je tokom vladavine od 1907. osigurao neutralni status Švedske u oba svetska rata. 


1956 - Dva dana uoči francusko-britanskog napada na Egipat, izraelska vojska napala je poluostrvo Sinaj. 


1964 - Ujedinjena Republika Tanganjika, Zanzibar i Pemba promenila je naziv u Tanzanija. 


1996 - U Beču je održana aukcija oko 8.000 slika, skulptura i ostalih umetničkih dela koja su od austrijskih Jevreja u Drugom svetskom ratu oteli austrijski i nemački nacisti. Prihod je dodeljen ljudima koji su preživeli holokaust. 


1998 - Komisija za istinu Južne Afrike predala je izveštaj predsedniku Nelsonu Mendeli (Mandel) u kojem su bivši predsednik Bota, Mendelina bivša supruga Vini, Butelezi i Afrički nacionalni kongres optuženi za kršenje ljudskih prava. 


1998 - Veteran američke astronautike Džon Glen je u 77. godini spejs šatlom "Diskaveri" ponovo poleteo u kosmos, 36 godina posle svoje prve kosmičke misije. 


1999 - Iranski predsednik Muhamed Katami završio je posetu Parizu, prvu od 1979. godine, tokom koje je apelovao na globalnu toleranciju i bolje povezivanje sa Zapadom. 


2000 - Više od 30.000 ljudi demonstriralo je protiv neonacista u nemačkom gradu Dizeldorfu. 


2001 - Japan je usvojio kontroverzni zakon koji dozvoljava japanskim oružanim snagama, prvi put posle Drugog svetskog rata, da budu angažovane u inostranstvu kao podrška američkim napadima u Avganistanu. 


2001 - Pod pritiskom pakistanskog predsednika, zatvoreno je 12 pripadnika Islamskog militarističkog pokreta radi istrage o oružanom napadu na jednu hrišćansku crkvu, u kojem je ubijeno 16 osoba. 


2002 - U požaru koji je zahvatio petospratni Međunarodni trgovinski centar u južno-vijetnamskom gradu Ho Ši Min, poginulo je 61, a povređeno preko 100 ljudi. To je bio najveći požar u tom gradu u poslednjih 27 godina. 


2003 - U Tokiju (Japan) je osuđen na smrt vešanjem doktor Tomomas Nakagava (41), jedan od vođa japanskog kulta Strašnog suda, koji je 1995. učestvovao u napadu smrtonosnim nervnim gasom na tokijsku podzemnu železnicu kada je umrlo 12 ljudi. 


2003 - Umro je italijanski tenor Franko Koreli jedan od najpopularnijih operskih pevača XX veka. koji je nastupao u vodećim svetskim kućamna, od milanske Skale do Metropoliten opere u Njujorku. 


2004 - Lideri Evropske unije potpisali su u Rimu evropski ustav, a 25 zemalja članica EU imaju rok od dve godine za njegovu ratifikaciju. 


2004 - Arapska televizija Al Džazira emitovala je video snimak u kojem je vođa Al Kaide, Osama Bin Laden, prvi put javno priznao da stoji iza terorističkih napada u SAD, 11. septembra 2001. 


2006 - U avionskoj nesreći brazilskog aviona 737 koji je nestao iznad prašuma Amazonije poginulo je 155 putnika i članova posade. 


2008 - Predsednik Maldiva Maumun Abdula Gejum priznao je pobedu opozicionog kandidata Mohameda Našida, koji je tokom njegove 30-godišnje vladavine više puta bio zatvaran zbog promovisanja demokratije na tom arhipelagu u Indijskom okeanu.