PET GODINA OD SMRTI BENAZIR BUTO

     Premijerka Pakistana - 1988–1990. i 1993–1996.

     Benazir Buto (Benazir Bhutto, 1953-2007) je pakistanska političarka i prva žena na čelu postkolonijalne muslimanske države. Rođena je u Karačiju kao najstarije dete Zulfikara Alija Buta, Pakistanca sindskog porekla i Begum Nusrat Buto, Pakistanke kurdskog porekla. Benazir je studirala filozofiju, politiku i ekonomiju na Univerzitetu Oksford gde je diplomirala 1977, i poseduje diplomu Univerziteta Harvard. 

     Njen otac Zulfikar Ali Buto osnivač je Pakistanske narodne stranke, a 1973. postao je premijer Pakistana. Sa tog položaja zbacio ga je 1977. general Zija ul-Hak čija je vlada njenog oca smaknula 1979. godine. Benazir je pre tog smaknuća provela u zatvoru pet godina, uglavnom u samici. Njen je deda po ocu bio Sir Šah Navaz Buto. Od 1984. vođa je Pakistanske narodne stranke u egzilu, a u zemlju se vraća 1986. Benazir je dva puta izabrana za premijerku Pakistana. 

     Prvi put je preuzela tu dužnost 1988. godine i prva je žena na čelu neke muslimanske zemlje, ali je 20 meseci posle svrgnuta odredbom tadašnjeg predsednika Pakistana Gulam Išak Kana, zbog optužbi o korupciji. Benazir je ponovo izabrana 1993., ali ju je predsednik opet oterao 1996. pod sličnim optužbama usmerenima protiv njenog muža koji završava u zatvoru. Godine 1999. vlast preuzima general Pervez Mušaraf, a od 1999. Buto sa porodicom živi u Dubaiju, sve do povratka u Pakistan 18. oktobra 2007. godine. Vratila se tek pošto je Mušaraf povukao optužbe koje su je teretile za korupciju.

     Buto je pohađala školu Ledi Dženings i samostan Isusa i Marije u Karačiju. Nakon osnovnog školovanja u Pakistanu, prešla je u Sjedinjene Američke Države. Od 1969. do 1973. pohađa Redklif Koledž u Masačusecu i Univerzitet Harvard gde je diplomirala politikologiju. U Britaniji studira filozofiju, politiku i ekonomiju u Oksfordu. Dana 18. decembra 1987. udala se za Asifa Alija Zardarija u Karačiju. Imaju troje dece: Bilaval, Bahtvar i Asifa.

     Povratak u Pakistan 

     Posle osam godina egzila u Dubaiju i Londonu, Benazir Buto se vratila u Karači 19. oktobra 2007., nepuna tri meseca pre najavljenih opštih izbora. Godinu ranije počela je pripremati povratak u zemlju - pristupila je Savezu za obnovu demokratije i udružila se sa nekadašnjim političkim protivnikom Navazom Šarifom. Sa Šarifom se nije slagala u vezi učešća generala Perveza Mušarafa u vlasti posle izbora. Za razliku od Šarifa, bila je sklona podeli vlasti sa Mušarafom sa kojim se dogovorila da će je osloboditi optužbi za korupciju i da će se zemlja vratiti demokratiji. Protivnici su je optuživali da vodi dvostruku igru, sa jedne strane pregovara sa Mušarafom, a sa druge sa opozicijom. U zemlju se vratila u velikom stilu. Međutim, konvoj u kojem se kretala nakon što je sletela na aerodrom u Karačiju je napadnut. U samoubilačkom napadu ubijeno je gotovo 140 ljudi. Buto je ostala nepovređena. Javno je optužila pristalice Mohameda Zije ul-Haka da stoje iza napada. 

     Mušarafu je to krvoproliće bilo izgovor da proglasi vanredno stanje u državi. Pravi povod je bio taj što je Vrhovni sud odbijao da potvrdi njegov reizbor sve dok nosi generalsku uniformu. Nakon što je uveo vanredno stanje, Buto ga je optužila da vodi policijsku državu, a njegov režim uporedila sa bivšim Sovjetskim Savezom. Mušaraf je Buto stavio u kućni pritvor, kao i druge opozicione vođe. Iako su obaveštajni podaci govorili da joj smrću preti teroristička mreža Al Kaida, avganistanski talibani i pakistanske grupe džihada, Buto se nije želela odreći javnih nastupa.

     Atentat 

     Nakon predizbornog skupa u Ravalpindiju, nedaleko od Islamabada, 27. decembra 2007. godine, Benazir Buto verojatno je pogođena hicima u vrat i prsa, nakon čega se napadač razneo bombom i u smrt odveo još oko 20 ljudi. Buto je istog dana preminula u bolnici od posledica atentata. Njena smrt je označila kraj slavne dinastije Buto.