UTISAK NEDELJE (3): JA OVAKO RAZMIŠLJAM 21 GODINU, A TO NE TREBA SE KAČITI SA VELIKOM SILOM NIJE BIO DOMINANTAN NAČIN RAZMIŠLJANJA PRE SAMO 12 GODINA

JA OVAKO RAZMIŠLJAM 21 GODINU, A TO NE TREBA SE KAČITI SA VELIKOM SILOM NIJE BIO DOMINANTAN NAČIN RAZMIŠLJANJA PRE SAMO 12 GODINA.

UTISAK NEDELJE (2): OFICIJELNA RUSKA POLITIKA JE PREUZELA NIZ STVARI U OVOJ ZEMLJI OD KONTROLE EKSTREMISTA DO NAFTNE INDUSTRIJE

OFICIJELNA RUSKA POLITIKA JE PREUZELA NIZ STVARI U OVOJ ZEMLJI OD KONTROLE EKSTREMISTA DO NAFTNE INDUSTRIJE.

UTISAK NEDELJE (1): IZBORNI ZAKON NAPRAVLJEN TAKO DA REGIONALNE GRAĐANSKE STRANKE NE MOGU DA OPSTANU

IZBORNI ZAKON NAPRAVLJEN TAKO DA REGIONALNE GRAĐANSKE STRANKE NE MOGU DA OPSTANU.

STOP SIROVINAMA SUMNJIVOG POREKLA

SVE SU SKUPLJE I SVE IH JE MANJE

     Industrijskih sirovina je sve manje i sve su skuplje. Ipak, skrivene posledice se ne daju u novcu izračunati: uništena priroda i sredstva za život, konflikti i eksploatacija takođe spadaju u cenu.

     Organizacija "Sirovine za bolji svet" se zalaže za bolje i proverljive standarde u eksploataciji sirovina. Litijum za baterije, zlato za mobilne telefone, telur i indijum za solarne ćelije, volfram za nerđajući čelik, dijamanti za nakit i bušilice: Nemačka uvozi skoro sve industrijske sirovine iz zemalja u razvoju. Zbog velike potražnje u svetu i malih količina dostupnih sirovina, rastu njihove cene: nemački proizvođači već brinu o podmirivanju potražnje.


     Čak i ako cena na svetskim tržištima nastave da rastu, mnoge posledice zapravo neće biti uračunate u cenu. Eksploataciju sirovina često prati ugrožavanje prirode i kršenje ljudskih prava, profiteri finansiraju korumpirane političare i oružane konflikte. Sve više nevladinih organizacija u Nemačkoj zahtevaju uvođenje obaveznih socijalnih i ekoloških standarda za proizvođače u toku čitavog proizvodnog lanca. Organizacija "Sirovine za bolji svet" smatra da je država dužna da reaguje, ali i potrošači.

     "Trenutno je problem što većina krajnjih korisnika u Nemačkoj ili Evropi uopšte ne znaju odakle dolaze sirovine, a neretko i preduzeća koja rade sa metalima, nemaju baš najjasniju sliku o njihovom lancu snadbevanja. To je dovelo do toga da se u područjima eksploatacija veoma, veoma malo pažnje obraća na lokalno stanovništvo i prirodu, upravo zato što se niko o tome ne raspituje", kaže Fridel Hic Adams sa Instituta Sidvind, koautor studije "Im Boden der Tatsachen".


     Za potrebe studije su Hic-Adams i njegove kolege posmatrali više rudarskih krajeva na tri kontinenta i svuda su naišli na ozbiljne probleme. Je li na kraju kriv kupac? Ne, kaže naučnik, to bi bilo previše odgovornosti. "Kada potrošač kupi mobilni telefon u kome ima izuzetno malih količina zlata ili tantala - nije moguće od njega zahtevati da zna poreklo ovog metala."


     Za transparentnost moraju brinuti proizvođači


     Zahvaljujući Dod-Frank-odredbi, jednom zakonu u SAD, ova je priča došla na dnevni red. Zakon obavezuje firme iz SAD, ali i inostrane firme kotirane na američkim berzama, da objave odakle dobijaju sirovine i koliko plaćaju lokalnim vlastima. I nemački proizvođači su tako pod pritiskom, kaže Hic-Adams, jer su usko povezani sa američkim tržištima.


     "Sprovedu li SAD zakon zaista tako kako je trenutno u planu, i nemački preduzetnici će morati da se uhvate u koštac sa svojim lancima snadbevanja. Trenutno se bore i rukama i nogama i lobiranjem u saveznoj vladi, da bi predupredili uvođenje takvog zakona ovde."


     U globalnoj tržišnoj ekonomiji većina sirovina se meša sa drugim recikliranim materijalima. Kako je onda uopšte moguće otkriti poreklo sirovine? Uz pomoć Saveznog saveza za geologiju i sirovine trenutno se u Centralnoj Africi razvijaju sertifikovani snadbevački lanci. Radi se o kalaju i volframu, važnim industrijskim sirovinama koje su čitavu deceniju finansirale građanski rat u Kongu. Sa jednim geološkim otiskom prsta moći će da se prati poreklo rude. Pojedine rudarske firme već primenjuju ove metode.


     Samo jedna lepa vizija?


     Lena Gojsnet iz Internacionalnog centra za konverziju iz Bona, BICC je još skeptična: "Sertifikovanje je tehnički skupo i potrebne su mu funkcionalne strukture na licu mesta. Kada Kongo bude imao kapaciteta da samostalno napravi sistem kontrole, verovatno mu ta kontrola više neće trebati. To će značiti je konačno dostignuta situacija u kojoj vlada efikasno kontroliše sve konfliktne situacije, tj. da pobunjeničke grupe više nisu aktivne. A onda nam u krajnjem nisu potrebna mala sertifikovana područja, cilj je izgraditi rudarski sektor u Kongu koji dobro funkcioniše."


     Što znači da bi preduzeća trebalo da se pridržavaju eko i socijalni standarda i plaćaju poreze, pa bi i male kompanije mogle da priušte licence i na taj način zarađuju za život. Vlada bi prihode ulagala u ulice, škole i bolnice.


     U najmanju ruku evropske vlade mogu zahtevati minimum socijalnih i ekoloških standarda, kaže Hic Adams sa Sidvind instituta. "Stotine hiljada računara i mobilnih telefona kupuju državne institucije, pa čak i crkve. Kada bi od dobavljača bilo zahtevano više transparentnosti, porastao bi pritisak i na proizvođače."


     Lena Gojsnet iz BICC ne potcenjuje ni moć potrošača. Primer su dijamanti iz kriznih područja: kako je malo ljudi koji žele da nose dijamante "uprljane" krvlju, juveliri su postepeno navikli na pitanja o poreklu, pa sada i oni zahtevaju sertifikate od dobavljača. Papiri bi trebalo da potvrde da ni jedna pobunjenička grupa ne profitira od toga dragog kamenja. "Kod industrijskih dijamanata proizvođači se ne interesuju za saradnju sa organizacijama civilnog društva i zaštitu prirode. Kod dijamanata koji se koriste za brusilice ili bušilice, povezanost kupaca sa robom nije toliko velika, pa  je i strah da bi kupci mogli da vrše pritisak znatno manji."


     Tako da bi možda jedna evropska verzija Dod Frank zakona po američkom uzoru ipak bila dobra ideja? O tome odlučuje politika.

     (Matilda Jordanova-Duda i Daniela Vranković)

UTISAK NEDELJE: NENAD ČANAK I ALEKSANDAR VUČIĆ

UTISAK NEDELJE: Zašto neke političke stranke postaju velike, a druge ostaju male?

Gosti: Nenad Čanak - predsednik LSV i Aleksandar Vučić - zamenik predsednika SNS.

Autorka: Olja Bećković.

BEOGRAĐANI NEĆE DECENTRALIZACIJU

     BEOGRAD - Prema najnovijem istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), postoje značajne razlike kada je u pitanju regionalna pripadnost građana. Najskloniji procesu decentralizacije i regionalizacije su stanovnici Vojvodine (26 odsto), zatim Centralne Srbije (12 odsto), a tek su na kraju Beograđani - njih osam odsto, piše list Danas. 

     U istraživanju se navodi da je ovaj podatak iznenađujući, jer je u pitanju sredina koja ima najjače obrazovne, kulturne, ekonomske, političke i razvojne potencijale. Zamenica direktorke Kancelarije nacionalnog saveta za decentralizaciju, Marinika Čobanu ocenila je za Danas da Beograđani ne žele decentralizaciju jer je to "kontradiktorno u odnosu od onoga što zovemo novčanik". Kako objašnjava, svi bi voleli da se sprovede decentralizacija, kako bi im javne službe bile u blizini.


     - Međutim, ako Beograđane pitate da li bi sredstva ravnomerno trebalo da se raspodele na sve lokalne samouprave, onda im decentralizacija nije na umu - ukazuje Čobanu.

(BILSV, 31.10.2011.)

NA DANAŠNJI DAN 1. NOVEMBAR

VOJVODA PETAR BOJOVIĆ

1500. Rođen je italijanski vajar i zlatar Benvenuto Čelini,najpoznatiji majstor svoga vremena za sitne zlatarske predmete za kraljevske i plemićke kuće. Radio je i skulpture i reljefe velikog formata - "Persej", "Kozimo Mediči", "Nimfe iz Fontenbloa",a njegova autobiografija značajan je dokument za kulturnu istoriju renesanse. 


1509. Javnosti su prvi put predstavljene slike na plafonu Sikstinske kapele koje je naslikao Mikelanđelo. 


1755. Zemljotres u Lisabonu, snage - kako se računa - 9 stepeni Rihterove skale, cunami i požar koji je izazvao, razorili su dve trećine tog grada, a poginulo je oko 60.000 ljudi. 


1842. Rođen je srpski istoričar, filolog i državnik Stojan Novaković, autor "Srpske bibliografije" i "Istorije srpske književnosti". Kao ministar prosvete između 1873. i 1883. sproveo je reforme u srpskom skolstvu. Posle Prvog balkanskog rata (1912-13), kao šef srpske delegacije zaključio je u Londonu mir s Turskom. Objavio je više od 400 naučnih radova iz raznih oblasti. 


1886. U Beogradu je osnovana Kraljevska srpska akademija (kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti). Prvi predsednik bio je Josif Pančić. Prve edicije koje je izdavala bile su "Glas" i "Spomenik", a najkrupniji poduhvat bio je izrada "Rečnika srpskog književnog jezika" početa 1893. 


1894. Umro je ruski car Aleksandar III, a na presto je stupio Nikola II Romanov. 


1892. Rođen je ruski velemajstor Aleksandar Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha. Bio je svetski prvak od 1927. kada je pobedio Kubanca Kapablanku do 1935. kada je izgubio od Holanđanina Evea. Titulu svetskog prvaka ponovo je stekao pobedivši Evea u revanšu 1937. i zadržao je do smrti 1946. 



1918. Prva srpska armija pod komandom vojvode Petra Bojovića u Prvom svetskom ratu oslobodila je Beograd. 


1928. U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, kao deo reformi osnivača moderne turske države Mustafe Kemala Ataturka. 


1944. U Beogradu su predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josip Broz Tito i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić potpisali sporazum o obrazovanju jedinstvene jugoslovenske vlade sa zadatkom da pripremi izbore za Ustavotvornu skupštinu. 


1945. Velika Britanija je saopštila da je lider nacističke Nemačke Adolf Hitler najverovatnije izvršio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu. 


1946. Generalna skupština UN je osnovala UNICEF (Međunarodni fond UN za pomoć deci). 


1952. SAD su na Maršalskim ostrvima izvršile probu prve hidrogenske bombe. 


1954. U Alžiru je počeo ustanak protiv francuske kolonijalne vlasti, koji je završen 1962. sticanjem nezavisnosti. 


1956. Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN je usvojila rezoluciju kojom je zatraženo da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se sa teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala. 


1963. U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijeni su predsednik Ngo Din Dijem i njegov brat Ngo Din Nu. 


1987. Kineski lider Deng Sjaoping povukao se sa svih funkcija u Komunističkoj partiji. 


1995. U američkom vojnoj bazi u Dejtonu (Ohajo) počeli su mirovni pregovori o Bosni i Hercegovini. Posle tri sedmice mirovni sporazum kojim je okončan rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, parafirali su predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović. 


1996. Umro je bivši predsednik Šri Lanke Džunijus Ričard Džajavordene. Premijer od 1977, posle uspostavljanja predsedničkog sistema 1978. postao je prvi predsednik države i na tom položaju je ostao do 1988. 


2000. SR Jugoslavija je primljena u UN. Jugoslovenske vlasti odbile su da, posle raspada SFRJ i formiranja nove države SRJ (1992), podnesu zahtev za prijem u svetsku organizaciju kao novonastala država, insistirajući na kontinuitetu sa bivšom državom. 


2000. Skupština Crne Gore usvojila je zakon o Centralnoj banci, a nemačka marka, koja je od 2. novembra 1999. bila paralelna valuta, postala je jedino sredstvo plaćanja u Crnoj Gori. 


2001. Turska, članica NATO pakta, prva je muslimanska zemlja koja je poslala trupe u rat protiv Avganistana. 


2003. Mađarska je uvela vize za građane Srbije i Crne Gore u skladu sa standardima Evropske unije (EU). Mađarska je postala članica EU u maju 2004. godine. 


2005. Generalna skupština UN proglasila je 27. januar danom sećanja na 6 miliona Jevreja i mnoge druge žrtve nacističkog holokausta tokom II svetskog rata. 


2007. Umro je Amerikanac Pol Tibets pilot i komandant aviona B-29 iz kojeg je 1945. godine bačena atomska bomba na Hirošimu, od koje je poginulo između 70.000 i 100.000 ljudi.