BORIMO SE ZA SVAKI VOJVOĐANSKI DINAR

     Liga se bori da se Vojvodini vrati svaki dinar koji joj se duguje. Sigurno bi pomoglo kada bi se i pokrajinska administracija tu angažovala. Pre neki dan sam upozorio da je u 2012. planirano zaduživanje Vojvodine, dok se Vojvodini za 2011. još duguje šest milijardi dinara. 

     Ipak, uprkos tome, glasali smo za budžet za 2012., jer bi svako njegovo obaranje ovog trenutka izazvalo političku nestabilnost u zemlji – rekao je u intervjuu za "Blic" predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak. On naglašava da će na tu temu posle izbora ozbiljno porazgovarati sA koalicionim partnerima. Kao dobre strane, ističe da je sA vladom Mirka Cvetkovića Liga uspela da se dogovori o nizu važnih stvari, od toga da se Vojvodini vrati imovina - doduše ne sva, ali da bar ponovo postoji pojam vojvođanske imovine, pa do ukidanja godišnje registracije traktora. 


     Ukoliko koalicija čiji ste deo ponovo bude na vlasti, šta će biti vaši prioriteti? 
     – Mislim da ćemo svi zajedno morati da usmerimo snagu na to da se izdrži drugi talas krize. Istovremeno, Liga će se kao i prethodnu 21 godinu boriti izvorne prihode i imovinu Vojvodine, i sve to garantovano Ustavom. Isto tako, godinama insistiramo na lustraciji, borbi protiv fašizma i decentralizaciji. Sve te teme su i dalje otvorene.


      Čime ste zadovoljni, a šta je moglo bolje u prethodne četiri godine?
     – Zadovoljan sam održanjem evropskog kursa zemlje, viznom liberalizacijom i uspešno okončanom saradnjom sa Haškim tribunalom, a moglo je i trebalo za zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, više pažnje i snage posvetiti decentralizaciji. 


     Rekli ste da ćete u predizbornu koaliciju na republičkom nivou ići sa DS zato što znate Čedomira Jovanovića? Šta to znate zbog čega ste se odlučili na saradnju sa demokratama?
     – Išli smo zajedno na izbore i sa LDP i sa DS i to kako smo sarađivali opredelilo nas je da nastavimo saradnju sa demokratama.


     Hoćete li biti kandidat LSV za gradonačelnika Novog Sada ili pokrajinskog premijera?
     – Nisam se kandidovao ni za mesto gradonačelnika ni za mesto predsednika Vlade Vojvodine. Jasno je da meni izvršna vlast nikada nije bila cilj, čim sam za 21 godinu u njoj bio svega 96 dana, i to kao direktor novosadskog SPC Vojvodina. Ali, voljan sam da se nađem tamo gde je potrebno pomoći političkim uticajem. Sve će zavisiti od procene stranke gde bi moj angažman bio najkorisniji.


     Da li očekujete da će Srbija dobiti status kandidata u martu?
     – Nadam se da hoće. Srbija je sve učinila, ali ne zavisi sve od nas.


     Mogu li do tada da se uklone barikade i paralelne institucije?
     – To ne znam. Znam da taj proces zahteva vreme, i znam da će protivnici evropskih integracija koji bi voleli da Srbija bude ruska provincija sve učiniti da to spreče.

     Što biste u Novoj godini poželeli:

     Borisu Tadiću: Pobedu

     Tomislavu Nikoliću: Zdravlja unucima

     Bojanu Pajtiću: Zdravlja deci    

     Vojislavu Koštunici: Zdravlja mačkama

     Vuku Draškoviću: Da mu nađu Dražu

     Mlađanu Dinkiću: Uspeh u muzici 

     Aleksandru Konuzinu: Srećan put

     (BILSV, 05.01.2012.)

FAŠIZAM U "KURIRU": DA OTERAMO JOVA KAPIČIĆA!

     Da se u 2012. ništa neće promeniti u odnosu na prethodne godine raznovrsnog nasilja, uverilo nas je nešto što je katalogizirano pod nazivom Milan Lađević i deluje kao urednik rubrike vesti u znamenitom kriptodržavnom i paranovinarskom dnevniku "Kurir". Ovaj službenik urokljivog pogleda znalački je detektovao odakle nam preti opasnost i sve to overio u javnom pozivu na verbalno i fizičko iživljavanje, pod ćosićevskim naslovom "Pomozimo Jovu Kapičiću da se iseli".

      

MILAN LAĐEVIĆ , NOVINAR "KURIRA":
Iako imam problema s kičmom,
lično ću nositi kofere"

     Počela je još jedna fašistička godina u zemlji koja se nikad nije libila da ponizi, stigmatizuje, protera, prebije ili likvidira svakog ko stoji na putu njenog nacionalnog buđenja. Da će stare navike biti aktuelne i u 2012. godini, već 5. januara, uoči Badnje večeri, potvrdio je Milan Lađević, urednik nekakvih lažnih vesti u Kuriru, biranim bogougodnim rečima koje pozivaju na linč, omiljenu srpsku sportsku disciplinu.

     "Zamolio bih sve ljude dobre volje da izađu u susret velikom junaku Crne Gore Jovu Kapičiću da ga u što kraćem roku i besplatno isele u Crnu Goru! Ko god ima ljude i kamion, nek se javi, mada se ne bih bunio ako bismo to mogli da uradimo brže. Recimo Jatom. Iako imam problema s kičmom, lično ću nositi kofere", nedvosmisleno je pozvao Lađević svakog pravovernog Srbina na nasilje, ne obazirući se na državnog tužioca i njegovu službenu dužnost da preduzme mere odmah po saznanju da se priprema organizovani zločin, ne uzimajući kao olakšavajuću okolnost što podstrekač, po sopstvenom priznanju, nema dovoljno ispravljenu kičmu.

MERI VORLIK, STALNI ČITALAC KURIRA

     Opravdavajući najavljeno nasilje, Lađević je podsetio da je "ovaj vremešni starac organizovao letnji kamp za Srbe na Golom otoku" i, ne osvrćući se nad činjenicom da im ni takav tretman nije pomogao da se opamete, nastavio da lamentira nad rečno-ostrvskom sudbinom Draže Mihajlovića, ubijenim "ozloglašenim" četnicima, Kosovom, a i Metohijom kad je već u patriotskoj kancelariji, svaljujući sve na nedužnog Čedomira Jovanovića i još nedužniji LDP.



     "No, da se vratimo transportu za Crnu Goru. Pitanje je da li da ga pošaljemo biznis klasom ili u vagonima, kako su oni slali ljude na jadransko ostrvo? Ili možda da spasemo još neke uz njega od ove nedemokratske, zle zemlje, gde su ugroženi životi istaknutih ličnosti, pa da zakupimo celu kompoziciju?", elaborira Lađević, skrhan dilemama, da li starca treba poslati samo osakaćenog ili sa nogama napred, te da li o istom trošku valja eliminisati i ostale neprijatelje Srbije.


     Na samom moralnom dnu teksta/poziva na linč, Lađević dovodi u pitanje i samu junačku vest o prebijanju čoveka od 93 godine, postavljajući pitanje legendarno efikasnoj Dačićevoj policiji: "Zašto dosad nisu pronašli napadača? Nemojte da ispadne da se junak sapleo", sve rukovodeći se korisnim istražno-političko-sudskim presedanom koji kaže da se i Zoran Đinđić sam sapleo, jer, "napadač", onaj civilni, nije pronađen ni posle devet godina nezavisne, uporne i posvećene istrage.


     Jedan je već platio glavom, zašto ne bi i ostali koji nam patriotsku sreću kvare?

IZ KOLEKCIJE PLAKATA KUGLI MIHALJA 7: GOJKO MITIĆ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IMOVINA VOJVODINE ĆE BITI VRAĆENA UREDBOM

     BEOGRAD – Vlada Srbije će, najverovatnije, sredinom februara usvojiti uredbu kojom će se Vojvodini vratiti u vlasništvo imovina VANU, RTV Vojvodine, Novosadskog sajma, Petrovaradinske tvrđave i veći deo Rudnika uglja Kovin - potvrdio je u sredu za "Novosti" zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš. 

     On navodi da je donošenja uredbe utanačio sa predstavnicima vlade uoči novogodišnjih praznika.


     Da li vraćanje imovine VANU podrazumeva i iseljenje ogranka SANU iz te zadužbine?
     - To je politički najosetljivije imovinsko pitanje. Rešenje je da se i zgrada i legati vrate VANU, pa da se oni sa SANU dogovore o eventualnom zajedničkom stanovanju ili da SANU ostane u toj zgradi, a da se VANU obešteti.


     Kako će biti regulisano pitanje zgrade RTV, porušene u bombardovanju?
     - Zgrada jeste porušena, a vlasnik ogromnog placa do sada je bila Direkcija za imovinu Srbije. Dogovor je da ona tu imovinu prepusti APV.


     Izgleda da neće biti lako rasplesti ni imovinu Rudnika Kovin, DP "Gas" i Novosadskog sajma.
     - Rudnik je već u postupku privatizacije kojom je obuhvaćen njegov manji deo. Tražićemo da Vojvodini pripadne neprivatizovani deo. Država će se odreći u našu korist dela vlasništva nad Sajmom, kao i nad DP "Gas".

(Večernje novosti, 05.01.2012.)

UTROSTRUČENO ČLANSTVO U ZRENJANINU U 2011. GODINI

     ZRENJANIN - Protekla, 2011, godina za Ligu socijaldemokrata Vojvodine bila je veoma uspešna. Utrostručili smo broj članova u Zrenjaninu, što je dokaz da su naš rad i rezultati prepoznati – izjavio je za list Zrenjanin predsednik Gradskog odbora LSV Zrenjanin Dejan Čapo. 

     On je rekao i da je zajedno sa poljoprivrednicima ukinuta godišnja registracija traktora, da se Liga borila da zarađeni dinar ostane u džepu Zrenjaninaca, i da se zalagala im se vrati ono što im je nepravedno oduzeto tokom devedesetih godina. 


     - Trudili smo se da popravimo grad u kojem živimo i u kojem gradimo zajedničku budućnost, tako da on bude dostojan svih svojih građanki i građana, asfaltirali smo ulice u naseljenim mestima i u gradu, krpili rupe, renovirali mostove, rekonstruisali vrelovod, gradili sportske i privredne objekte, privlačili investicije - istakao je Dejan Čapo, sumirajući rezultate u 2011. godini. 


     On je podsetio i da je Zrenjanincima ponuđen i bogat kulturni program u centru grada, te da su velika takmičenja i događaji doveli veliki broj gostiju i turista. Dejan Čapo je rekao da će LSV nastojati da se u 2012. godini iz budžeta grada Zrenjanina porodiljama isplaćuje pun iznos nadoknade i time prestane tretiranje trudnoće kao bolesti, kao i da se nezaposlenim porodiljama finansijski pomogne i time pokaže socijalna odgovornost. Čapo je istakao i da, boreći se za osnovna ljudska prava, ligaši neće tolerisati diskriminaciju, netrpeljivost, mržnju i da će glasno reći "ne" takvim pojavama.

(BILSV, 06.01.2012.)

PRAZNIČNA BARUTNA IDILA: ORUŽJE NATRAŽENIJI BOŽIĆNI POKLON U SAD

     Amerikanci su prošlog meseca pazarili rekordan broj komada pištolja i pušaka učinivši tako da oružje postane jedan od najpopularnijih božićnih poklona, prenosi agencija Associated Press.

     Po podacima FBI-ja, preko 1,5 miliona ljudi je u decembru podnelo zahtev za proveru ličnih podataka u radnjama za prodaju oružja sa namerom kupovine nekog modela. Gotovo 500.000 zahteva je popunjeno šest dana pre Božića, što je po navodima prodavaca bio najfrekventniji dan u godini. 


     Samo 23. decembra je primljeno 102.222 zahteva za proveru ličnosti što je drugi najprometniji dan za kupovinu oružja u istoriji!


     Pravi broj kupljenih pištolja je sigurno veći ako se uzme u obzir da su neke mušterije nosile kući više od jednog komada oružja.  


     U pokušavaju da objasne ovu masovnu histeriju za kupovinom oružja analitičari često navode da je to zapravo odgovor stanovništva na ekonomske probleme u zemlji, koji bi mogli da izazovu nekontrolisane talase nasilja. Drugi pak kažu da kupci žure sa kupovinom pištolja i pušaka jer veruju da će strožiji zakoni o posedovanju biti uvedeni u budućnosti.   


     Jedna od najuticajnijih lobističkih grupa koja se zalaže za posedovanje oružja, National Rifle Association (NRA) kaže da su Amerikanci uplašeni za svoje živote jer broj policajaca na ulicama rapidno opada.


     Njihov portparol je rekao: "Mislim da ljudi sve više pomišljaju da ako im se nešto loše desi, da će to biti između njih i kriminalaca". 


     Međutim, aktivisti koji se protive sve većem naoružavanju nacije kažu da su oni koji su već imali oružje prosto pohrlili da kupe još, zastrašeni propagandnom kampanjom NRA. 


     Portparolka jedne takve grupe kaže da istraživanja pokazuju da "sve manje i manje ljudi poseduje sve više i više oružja". 


     Rekordan broj prodatih komada oružja za jedan dan je zabaležen u novembru, dan nakon praznika Dana zahvalnosti, kada je 129.000 provera identiteta podneto od strane potencijalnih kupaca.  


     Za kupovinu poluautomatske puške u SAD, dovoljno je da je kupac stariji od 18 godina i da nije osuđivan. Za automatsku pušku neophodno je imati 21 godinu i dozvolu za posedovanje oružja koju izdaje federalna služba. Arizona je nedavno usvojila zakon kojim se dopušta nošenje oružja tokom vožnje ili šetnje u kampusima univerziteta i državnih koledža.


     Sve veći broj organizacija i aktivista u Sjedinjenim Državama se zalaže sa zabranu ili strožiju kontrolu izdavanja dozvola za oružje težeg kapaciteta poput onog korišćenog u pucnjavi 8. januara u Tusonu, Arizona, kada je ubijeno šest ljudi, a članica Kongresa Gabrijela Gifords teško ranjena zajedno sa još 12 osoba.

NA DANAŠNJI DAN 6. JANUAR

1066. Krunisan je Harold II, poslednji engleski anglo-saksonski kralj. Poginuo je iste godine kod Hestingsa u bici protiv pretendenta na engleski presto, normanskog vojvode Vilijama Osvajača. 


1322. U manastiru Žiča krunisan je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine do 1331. pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, Bugare kod Velbužda (1330) i osigurao prevlast nad Makedonijom. Zbacio ga je sa prestola sin Dušan. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima u zatočeništvu u Zvečanu. Podigao je manastir Visoki Dečani. 


1492. Kralj Ferdinand i kraljica Izabela (Isabella) pobedonosno su ušli u Granadu, pošto je njihova vojska porazila Boabdila, poslednjeg emira Granade. Time je okončana Rekonkvista – ponovno osvajanje Pirinejskog poluostrva koje je od 711. bilo pod arapskom vlašću. 


1745. Rođen je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje koji je sa bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom. 


1810. Mirom u Konstantinopolju Turska je predala Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban. 


1822. Rođen je nemački arheolog Hajnrih Šliman koji je svoje celokupno bogatstvo stečeno u mladosti trgovinom potrošio na arheološka istraživanja. Otkrio je 1868. Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja", a potom i Mikenu, Orhomen i Itaku. 


1829. Umro je češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, glavna ličnost češkog narodnog preporoda ("Istorija češkog jezika i književnosti", "Gramatika češkog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika"). 


1884. Umro je češki sveštenik, biolog i botaničar Gregor Mendel koji je prvi došao do jasnih i preciznih formulacija o prenošenju naslednih osobina i time postavio temelje moderne genetike. Rezultate koji su potvrđeni 1900, izložio je 1865. u delu "Eksperimenti sa biljnim hibridima". 


1916. Počela je Mojkovačka bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj su Crnogorci, pod komandom serdara Janka Vukotića, odbili ofanzivu znatno jačih austrougarskih snaga i time omogućili srpskoj vojsci odstupnicu prema Jadranu. 


1919. Umro je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD (1901-09) čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke države. Dužnost predsednika je preuzeo kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir. 


1929. Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević je ukinuo Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo ličnu vlast u državi. 


1941. Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt je ugovorom u Kongresu definisao američki cilj o "četiri slobode" - slobodu govora, slobodu religije, slobodu od straha i slobodu od siromaštva. 


1945. Predsednik Nacionalnog komiteta za oslobođenje Jugoslavije i vrhovni komandant Narodno-oslobodilačke vojske, maršal Josip Broz - Tito i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin su sklopili sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga pred kraj Drugog svetskog rata. 


1949. Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom". 


1963. Iranski šah Reza Pahlavi počeo je "belu revoluciju" uvođenjem agrarne reforme i prava glasa za žene. 


1978. U Mađarsku je vraćena kruna Svetog Stefana, prvog hrišćanskog kralja Mađara, koju su odneli Amerikanci posle Drugog svetskog rata. 


1993. Umro je američki trubač, pevač i kompozitor Džon Birks - "Dizi" Gilespi, jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike. 


1993. Umro je ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Jedan od najvećih igrača 20. veka zatražio je politički azil u Parizu 1961, posle čega je počela njegova svetska karijera. 


2000. Jake policijske snage razdvajale su dva skupa na Cetinju u Crnoj Gori gde su Srpska pravoslavna crkva i samoproklamovana Crnogorska pravoslavna crkva održavale centralno božićno slavlje na Badnji dan. 


2002. Petnaestogodišnji Čarls Bišop poginuo je kada se u avionu "cesna-172" obrušio na zgradu Banke Amerike u centru grada Tampa na Floridi. U poruci koja je potom nađena, izrazio je simpatije prema Osami bin Ladenu i podržao terorističke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. 


2003. Mirovni pregovori Tamilskih tigrova i vlade Šri Lanke označili su mali pomak ka pomirenju posle 19 godina građanskog rata. 


2004 - Iran je pristao da, posle 25 godina prekida, obnovio odnose sa Egiptom. 


2005. Dečak rođen u Kini u prvim minutima 2005. godine proglašen je 1,3 milijarditim stanovnikom te države.