NA DANAŠNJI DAN 29. SEPTEMBAR

RUDOLF DIZEL

1399. Kralj Ričard II postao je prvi engleski monarh koji je abdicirao. Na abdikaciju su ga primorali plemići koji su se pobunili protiv njegove apsolutističke vladavine. 

1518. Rođen je italijanski slikar Jakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata. Imao je veliki uticaj na evropsko slikarstvo, posebno na impresioniste ("Tajna večera", "Poslednji sud"). 


1758. Rođen je engleski admiral Horacio Nelson jedan od najvećih stratega u istoriji pomorskih ratova. Odneo je ključne pobede nad Napoleonovom flotom, a 1805. je naneo katastrofalan poraz udruženoj špansko-francuskoj floti kod Trafalgara. 


1854. U Valjevu je umro prota Matija Nenadović, vojvoda i jedan od vođa Prvog srpskog ustanka. Bio je prvi diplomata obnovljene Srbije i tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta. Njegovi "Memoari" dragoceno su svedočanstvo o ljudima i događajima iz tog vremena. 


1901. Rođen je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zaslužan je za niz osnovnih otkrića u fizici atomskog jezgra, a 2. decembra 1942. u Čikagu pustio je u pogon prvi nuklearni reaktor. Taj datum uzima se i kao početak atomskog doba. 


1911. Italija je objavila rat Turskoj i upala u libijsku provinciju Tripolitaniju. 


1918. Bugarska je nakon poraza na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu potpisala primirje sa saveznicima ("Solunsko primirje"). 


1913. Rudolf Dizel, nemački inženjer, konstruktor prvog motora sa unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja (1893), nestao je u moru u kanalu Lamanš prilikom putovanja iz Antverpena u London. 


1923. Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je uspostavila vlast u Palestini. 


1930. Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena i bio je uzor sovjetskih socijalističkih realista ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Hapšenje propagandista"). 


1938. Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale su sporazum u Minhenu kojim je Nemačkoj dozvoljeno da pripoji Sudetsku oblast, deo Čehoslovačke sa nemačkom nacionalnom manjinom. Minhenski sporazum smatra se presudnim aktom kojim je Hitleru otvoren put za otpočinjanje Drugog svetskog rata. 


1940. Rumunija je u Drugom svetskom ratu istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila sa Jugoslavijom, Turskom i Grčkom. 


1941. U Babi Jaru, kod Kijeva, Nemci su u Drugom svetskom ratu u masakru nad Jevrejima, koji je trajao dva dana, pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu. 


1957. U Zapadnom Pakistanu je poginulo oko 300 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju cisterni sa naftom. 


1958. Emitovan je prvi zajednički program TV odašiljača u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. 


1967. Međunarodni monetarni fond okupio je svojih 106 članica na sastanku u Rio de Žaneiru, gde je odobrena reforma svetskog monetarnog sistema. 


1970. Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat preuzeo je dužnost šefa države posle smrti Gamala Abdela Nasera, a 5. oktobra je formalno postao predsednik države. 


1972. Japan i Kina su normalizovali diplomatske odnose. 


1979. Papa Jovan Pavle II je, tokom prve papske posete Irskoj, uputio apel za mir u Severnoj Irskoj pred više od milion ljudi u Dablinu. 


1979. Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema zbačen sa vlasti u avgustu 1979., a potom streljan pod optužbom da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava". 


1988. Mirovne snage UN su za svoj 40-godišnji rad dobile Nobelovu nagradu za mir. 


1993. Jedan od komunističkih veterana i predstavnik tvrde linije evropskih komunista Žorž Marše povukao se, zbog lošeg zdravlja, sa mesta predsednika Komunističke partije Francuske, na čijem čelu je bio dve decenije. 


1994. Ministri odbrane članica NATO na sastanku u Sevilji odlučili su da NATO pojača vazdušne napade na položaje bosanskih Srba. 


1999. Specijalne policijske snage za razbijanje demonstracija brutalno su pretukle demonstrante u Beogradu kada su pokušali da dođu do rezidencije predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i izraze nezadovoljstvo njegovom devetogodišnjom vladavinom. 


2000. Pozivu lidera Demokratske opozicije Srbije na građansku neposlušnost i generalni štrajk zbog pokušaja režima da falsifikuje izborne rezultate od 24. septembra, prvi su se odazvali srednjoškolci u Gornjem Milanovcu i rudari kolubarskog rudnika Tamnava. U narednim danima talas štrajkova zahvatio je celu Srbiju, počela je blokada magistralnih puteva. 


2000. Bivši kanadski premijer Pjer Trido umro je u 80. godini. Premijer Kanade od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984., Trido je nakon prvog izbora za premijera pokrenuo pravu "tridomaniju", koja je političarima donela, za njih do tada nedostižan, status zvezda. 


2001. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o borbi protiv terorizma i sprečavanju finansiranja terorista. Rezolucijom je predviđeno uvođenje sankcija svakoj zemlji koja ne bude poštovala antiterorističke mere. 


2002. Učešće avganistanskih sportista na 14. Azijskim igrama, koje su počele u Pusanu u Južnoj Koreji, označilo je njihov povratak na međunarodna takmičenja, posle osam godina odsustva. 


2003. Sud u Beogradu osudio je haškog begunca Milana Lukića i Olivera Krsmanovića iz Višegrada (obojica u bekstvu) i Dragutina Dragičevića iz Srebrenice na 20 godina, a Đorđa Ševića iz Rume na 15 godina zatvora za ubistvo 16 Muslimana iz mesta Sjeverin oktobra 1992. godine. 


2004. Sultan Hasan Bolkiah od Bruneja potpisao je novi Ustav koji će omogućiti održavanje prvih izbora od 1962. godine u ovom, naftom bogatom, kraljevstvu.

JA SAM VOJVOĐANIN/KA

Ja sam Vojvodjanin/ka 

Non-Governmental Organization (NGO) · Novi Sad

LIGAŠI OČISTILI NAZIV UJVIDEK (Radio 021)

     Aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine obrisali su saobraćajni znak na izlazu iz Novog Sada, na kom su nepoznati počinioci crnim auto-lakom preškrabali naziv grada na mađarskom jeziku. Predsednik Gradskog odbora ove stranke Radovan Latinović naveo je da je Vojvodina multikulturna regija u kojoj zaštita različitosti mora biti prioritet. On je apelovao na policiju da pronađe osobe odgovorne za precrtavanje naziva ''Ujvidek'' i istakao neophodnost da se razotkriju njihovi pravi motivi.

LIGAŠI OČISTILI NAZIV UJVIDEK NA ULAZU U NOVI SAD

     NOVI SAD – Članice i članovi Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad očistili su danas tablu na ulazu u grad na kojoj je pre nekoliko dana neko sprejom preškrabao natpis Ujvidek. Tom prilikom predsednik Gradskog odbora LSV Novi Sad Radovan Latinović je rekao da se Liga 21 godinu bori protiv svakog oblika netrpeljivosti i da su se Ligaši danas tamo okupili da simbolično pokažu da ne daju da bilo ko, makar i sprejom, narušava međunacionalne odnose u Novom Sadu. 



     - Ne damo ni sprejom! Novi Sad je naša kuća, grad svih njegovih građanki i građana i ponosan je na sve svoje narode i pripadnike nacionalnih zajednica – rekao je Latinović. On je napomenuo da se u Novom Sadu, ravnopravno i u zvaničnoj upotrebi pored, srpskog koristi i mađarski, slovački i rusinski jezik i njihova pisma. 

     - Ponosni smo i na njih i na sve ostale jezike nacionalnih zajednica koji tu žive. Naš Novi Sad je takav, bogat različitostima, zato je i Ujvidek. Tako je bilo i tako će i biti – rekao je on. Latinović je takođe zatražio od policije i nadležnih organa da ekstremisti i huligani budu kažnjavani, pogotovo ako čine dela kojima je cilj narušavanje međunacionalnog sklada. 


     - Sa druge strane, ligašice i ligaši su i u najtežim godinama, tokom devedesetih, uspeli da to bogatstvo sačuvaju i da se suprotstave fašistima i ekstremistima. I, nemamo nameru ni danas niti ubuduće da im popustimo – rekao je Latinović. Na pitanje da prokomentariše skorašnje događaje u Temerinu, Latinović je rekao da je neophodno da policija radi svoj posao i da se utvrdi pravi motiv tih incidenata. 

     - Treba utvrditi da li je to obračun huligana ili je to nacionalno motivisan incident. I u jednom i u drugom slučaju kazna mora da bude adekvatna, s tim što se zna da su kazne za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti značajno strožije – naveo je on.

(BILSV, 28.09.2011.)

TUŽITELJ TRAŽI 7 GODINA ZATVORA ZA JULIJU TIMOŠENKO

     Pristalice Julije Timošenko tvrde da je ona žrtva osvete proruskog predsednika Viktora Janukoviča, koji ju je tesno pobedio na predsedničkim izborima u februaru 2010.



     Ukrajinska državna tužiteljka u utorak je za bivšu premijerku Juliju Timošenko zatražila sedmogodišnju zatvorsku kaznu u nastavku suđenja koje Zapad naziva politički motivisanim procesom i upozorava da bi ono moglo naškoditi evropskoj perspektivi Ukrajine.

     ''Tražimo od suda da gospođu Timošenko proglasi krivom zbog težine njenog zločina i da je osudi na sedam godina zatvora'', rekla je tužiteljka Lilia Frolova.


     Jedan od Julijinih advokata Oleksandar Plahotniuk je kazao da odbrana insistira na nevinosti Julije Timošenko. "Smatramo da nema delikta", izjavio je advokat za agenciju AFP.

     Suđenje Juliji Timošenko je nastavljeno u utorak posle prekida od 15 dana, pod budnim okom Evropske unije koja traži oslobađanje bivše premijerke. Ambasador EU-a u Ukrajini Jose Manuel Pinto Teixeira bio je prisutan na početku saslušanja.


     Juliji Timošenko se sudi od 24 juna. Najpre je dolazila na suđenje kao slobodna građanka, onda je 5. avgusta smeštena u pritvor.

     Evropska unija prati suđenje jer se plaši da je ovaj slučaj ustvari politički obračun koji bi omogućio predsedniku Viktoru Janukoviču da se oslobodi svoje glavne protivnice.


     Prethodno je ročište održano 12. septembra, nakon čega je EU snažno pritiskao Kijev, posebno uoči samita Istočnog partnerstva u Varšavi, na kojem Ukrajina od Evrope očekuje puno. Iz Unije su stizale vesti kako je Janukovičeva vlada pozitivno odgovorilo na evropske zahteve da se izmeni optužnica kako bi se Timošenko pustila na slobodu. Ali, nakon dvonedeljne pauze novi preokret - državna tužiteljka Liliya Frolova rekla je da je slučaj protiv Timošenko čvrst i zatražila sedmogodišnju zatvorsku kaznu.

     Pedesetogodišnja Timošenko, danas glavna opoziciona politička figura u bivšoj sovjetskoj zemlji, optužena je zbog zloupotrebe ovlašćenja pri potpisivanju gasnog sporazuma sa Vladimirom Putinom u januaru 2009. Administracija predsednika Viktora Janukoviča tvrdi da je bivša premijerka time oštetila Ukrajinu i nacionalne interese jer je dogovorila previsoku cenu gasa, što Timošenko poriče.


     Kijev i od Moskve zahteva reviziju tog za njih štetnog sporazuma. Na dan kada je nastavljeno suđenje, ukrajinski premijer Mykola Azarov rekao je da je Rusija napokon pristala revidirati sporazum iz 2009., dok je portparol ruskog Gazproma istakao da se još uvek pregovara.

     U poslednje dve nedelje EU je povećala pritisak na ukrajinsku vladu, upozoravajući Janukoviča da će, ako zatvori Timošenko, odustati od bilateralnih dogovora o zoni slobodne trgovine i blokirati put Ukrajine u političku asocijaciju.


     Vlada Viktora Janukoviča, kojoj je jedan od prioriteta spoljne politike integrisanje u EU, nada se da će Kijev na samitu u decembru započeti dugo željeni proces prema EU. Ipak se pre toga, u četvrtak, Janukovič mora suočiti sa visokim evropskim funkcionerima na skupu Istočnog partnerstva u Varšavi.

     Analitičari i posmatrači smatraju da se suđenje pretvorilo u javnu sramotu za Janukoviča jer je izazvalo kritike sa Zapada, ali i ponovo oživelo političku snagu Julije Timošenko.


     Timošenko, koja je na početku 2010. od Janukoviča izgubila u drugom krugu predsedničkih izbora, suđenje je prozvala osvetom. ''Ovo je nastavak političke represije i uverena sam da oni čine sve prema naredbama predsednika Janukoviča'', rekla je bivša premijerka pred sudom.

     Suđenje je podelilo javnost u Ukrajini, a pristalice Julije Timošenko celo su leto kampovali ispred sudnice u znak solidarnosti.


     ''Ovaj apsurdni šou mora završiti. Želim poručiti Janukoviču gde god bila, u zatvoru ili na slobodi, da se osećam kao slobodna osoba'', rekla je Timošenkova koja je na suđenju pokazivala snažan otpor kao i pre, uprkos činjenici da je od 5. avgusta u policijskom pritvoru.


     Ta je vest razbesnela pobornike Julije Timošenko, koji su se okupili u blizini suda, pa su odvratili skandiranjem ''Dole banda sa vlasti'', prenosi agencija Interfax.


     Jedan od advokata optužene Oleksandar Plahotnijuk izjavio je da je odbrana insistirala na njenoj nedužnosti.


     Taj proces je nastavljen nakon 15 dana prekida, a prati ga Evropska unija koja zagovara oslobađajuću presudu za bivšu premijerku.


     Timošenkova predmet ucene!


     Pretnje Evropske unije da će odustati od planiranih sporazuma o trgovini i pridruživanju sa Ukrajinom ukoliko bivša premijerka Julija Timošenko bude osuđena na zatvor su "nemoralne", ocenjuje ukrajinski premijer Mikola Azarov. EU smatra da je suđenje Timošenkovoj politički motivisano.


     Ukrajinski premijer Mikola Azarov smatra da je stav Evropske unije, koja je zapretila da će odustati od planiranih sporazuma o trgovini i pridruživanju sa Ukrajinom ukoliko bivša premijerka Julija Timošenko bude osuđena na zatvor, "pogrešan i nemoralan."


     Evropske diplomate su ranije saopštile da je suđenje Timošenkovoj zbog zloupotrebe službenog položaja politički motivisano i tražile da bivša premijerka bude puštena i da joj bude dozvoljeno da se bavi politikom.


     Oni su rekli da bi EU u protivnom mogla odbiti da ratifikuje sporazume o slobodnoj trgovini i političkom pridruživanju koje su dve strane planirale da parafiraju u decembru.


     "Povezivanje tako ozbiljnih globalnih pitanja kao što je integracija Ukrajine u EU za jedno suđenje, ne samo da je pogrešno već i nemoralno", rekao je Azarov novinarima na Jalti, prenosi Rojters. Azarov je, ipak, rekao da se nada da će sporazumi biti potpisani i da će "zdrav razum nadvladati".


     Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je da je dobio uveravanja da će Ukrajina naći rešenje za slučaj Timošenko time što ona neće biti optužena za krivično delo, ali Azarov je odbio da to komentariše.

BEZ ODABRANOG LEKARA NEMA OVERENE KNJIŽICE

     Ko nema izabranog lekara neće moći da overi zdravstvenu knjižicu, glasi jedno od najnovijih pravila kojim će morati da se povinuju svi građani Srbije da bi mogli da se leče u državnim medicinskim ustanovama. Izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju definisana su dva uslova za overu zdravstvenih knjižica – prvi je da je poslodavac, čak i ako ima zaostale neizmirene obaveze, započeo i nastavio uplatu doprinosa za zdravstvo, a drugi je da se pacijent opredelio za izabranog lekara. Tako će svi građani u roku od šest meseci morati svojim poslodavcima da donesu potvrde da imaju izabranog lekara opšte prakse, stomatologa i pedijatra (za svoju decu), a žene i potvrdu od izabranog ginekologa. Ovo pravilo izazvalo je nezadovoljstvo i pacijenata i lekara, jer smatraju da je reč o diskriminišućem propisu koji će samo uneti zabunu umesto reda u zdravstvu Srbije.


     Zbog ovog propisa juče je reagovao i Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, čiji članovi smatraju da su izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju u vezi sa definisanjem uslova za overu zdravstvenih knjižica stvorile teškoće osiguranicima u overi ovog dokumenta. Granski sindikat zdravstva ističe da se drugim uslovom građani ucenjuju, dodatno maltretiraju, uslovljavaju i primoravaju da se opredeljuju za državne ustanove, čime im se sužava mogućnost izbora i način lečenja.


     Ovi postupci, kako ocenjuje sindikat, dovešće do nemogućnosti lečenja zaposlenih koji rade van svog mesta boravka, zato što se opredeljenje može obaviti samo po mestu stanovanja.


     Dr Slobodan Đurić, predsednik ovog sindikata, kaže da su oni skrenuli pažnju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da prilikom donošenja zakonskih izmena učini dostupnijim i efikasnijim zdravstvene usluge korisnicima.


     – Obavezno opredeljavanje za lekara nije odgovarajuće za naš sistem. Istovremeno se pacijentima sužava izbor lekara, jer se primoravaju da se opredeljuju za doktore u državnim ustanovama, iako se mnogi leče i kod privatnika. Mlađi ljudi koji nemaju potrebe da idu kod lekara sada će morati samo zbog toga da odlaze u dom zdravlja, čime će se stvarati dodatne gužve ispred ordinacija. Ispravno bi bilo da izaberu lekara onda kada prvi put dođu na pregled, a ne da specijalno dolaze zbog toga. Nije nam jasno i zbog čega se maltretiraju devojčice već od 15. godine da biraju ginekologe, to je za njih stres, jer ova populacija je u tim godinama veoma osetljiva – istakao je dr Đurić.


     Predstavnici sindikata zameraju i to što nije postavljena granica koliko neki lekar ima pacijenata, jer je poznato da su velike gužve kod onih lekara koji su ''na ceni'', dok su uglavnom prazne ordinacije kod onih koji imaju malo opredeljenih građana.


     – Kada izabrani lekar ode na godišnji odmor ili na bolovanje, hronični bolesnik ne može da dođe do neophodne terapije – dodao je dr Đurić.


     U Ministarstvu zdravlja napominju da je u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju osigurano lice dužno da obavi izbor izabranog lekara kod prve posete zdravstvene ustanove na primarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj poslove obavlja izabrani lekar, a najkasnije u roku od šest meseci od dana sticanja svojstva osiguranog lica u skladu sa ovim zakonom. Ako osigurana osoba ne izabere lekara u ovom roku, ona ima pravo samo na pružanje hitne medicinske pomoćido momenta izbora izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom.


     Ova mera doneta je, kako kažu u Ministarstvu zdravlja, da bi i građani preuzeli neke obaveze na sebe. ''Nije uloga zdravstvenog sistema samo da leči, već akcenat mora da bude i na prevenciji. Kada su građani evidentirani, onda idu i na preventivne i sistematske preglede'', kažu u Ministarstvu zdravlja.



     Skoro tri miliona ljudi bez izabranog lekara


     Prema našim saznanjima, za doktore opšte prakse, od 6.786.333 osiguranika u Srbiji, dosad je oko četiri miliona ljudi izabralo lekare, ginekologa je odabralo oko 957.900 žena, stomatologa 572.418, a pedijatra 919.920 građana Srbije. Žena koja nema izabranog ginekologa o trošku osiguranja neće moći da koristi usluge ove vrste specijalista, osim u hitnim slučajevima. Ista pravila važe i za stomatološke usluge, ali samo za one kategorije stanovništva koje imaju pravo na svog stomatologa (deca do punoletstva, trudnice i porodilje 12 meseci posle porođaja, stariji od 65 godina, oboleli od određenih oboljenja).


     Stanković: Uskoro precizna pravila o overi knjižica


     Način overe zdravstvene knjižice biće regulisan dodatnim pravnim aktom kaže prof. dr Zoran Stanković, ministar zdravlja. On je rekao da izbor lekara ne treba da ponavljaju oni građani koji su to već učinili. Da podsetimo, ''Politika'' je juče, na osnovu podataka Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite i Ministarstva zdravlja objavila da će ubuduće overene knjižice moći da dobiju samo oni građani čiji je poslodavac, čak i ako ima zaostale neizmirene obaveze, započeo i nastavio uplatu doprinosa za zdravstvo, i ukoliko su se opredelili za izabranog lekara.


     – Apelovali smo na građane da to učine zarad bolje organizacije zdravstvene službe, ali i da bi mogao da se realizuje skrining karcinoma debelog creva, dojke i grlića materice. Mi nismo hteli da usložimo procedure, već da administraciju svedemo na najmanju meru. Opravdana je ljutnja građana da ima previše administracije – istakao je dr Stanković.


     Oni koji ne budu izabrali lekara u roku od šest meseci, imaće pravo samo na hitnu medicinsku pomoć, a ministar Stanković ističe da u ovom trenutku nije moguće izabrati privatnike za izabrane lekare zbog toga što trenutni zakon to ne dozvoljava.


     – Da bi se to ostvarilo, potrebna je izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, kako bi se spojio državni, vojni i privatni sektor. Nema mogućnosti da se to izmeni do kraja mandata ove vlade, pa će taj zakon sačekati novog ministra zdravlja. To mora da se dogodi jer je reč o jednom od zahteva za prijem u EU – dodao je dr Stanković.


     Najava da će overa knjižice biti uslovljena izborom lekara izazvala je nezadovoljstvo pacijenata koji su se javili redakciji našeg lista objašnjavajući da je reč o novom maltretiranju ljudi. Da bi overila zdravstvenu knjižicu, četvoročlana porodica, ukoliko to dosad nije uradila, mora da sakupi minimum osam potvrda izabranih lekara opšte prakse, ginekologa, pedijatra i stomatologa.


     – Za overu ćerkine i moje knjižice meni treba pet potvrda – dve od izabranog lekara, dve od ginekologa i jedna od stomatologa, što znači obilaženje pet ordinacija i jurenje za potvrdama. Pri tom, kod ginekologa idem privatno, ne zato što imam puno para, već zbog toga što ne verujem lekaru u domu zdravlja. Kada sam imala problem, on ga nije video, već mi je pomogao privatni lekar. I moja ćerka i ja idemo privatno kod stomatologa zato što se svaki odlazak kod državnog zubara završio ispadanjem plombe u roku od nekoliko dana. Dakle, u pitanju je kvalitet usluge – objašnjava Beograđanka M. M.


     Prim. dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, kaže da ova odredba zakona mora da bude praćena podzakonskim aktima, kako građani ne bi morali da donose potvrde svih lekara da bi overili knjižicu već da se stvori mogućnost da se pogleda u kompjuter i vidi da li je svaki osiguranik ispunio obaveze i izabrao lekare. Kada je reč o činjenici da devojčice od 15. godine treba da imaju izabrane ginekologe, Radosavljevićeva smatra da je to potrebno jer u Srbiji ima mnogo abortusa mladih devojaka, koje ginekolozi treba da edukuju kako se one ne bi informisale jedino preko Interneta.

     – Ljudi koji su doneli ovu odluku dužni su da kažu na koji način će se overavati knjižice. Izabrani lekar nije tu samo da bi propisivao lekove, već da bi pacijenta slao i na preventivne preglede i skrininge. Ne treba da se dočeka na nož propis da svako treba da izabere lekara. Mi sa RFZO radimo na tome da se nađe način da deo usluga može da se prepusti privatnicima, recimo da otvaraju bolovanja, pišu recepte i pomagala, upućuju u bolnicu. Postojao je predlog da izabrani lekar može da bude privatnik, pa je odbačen jer je to navodno stavljanje u neravnopravan položaj ljudi – rekla je dr Radosavljević.



     Zorica Marković, urednik sajta ''Zdravoskop'', kaže da je neprimereno da se građani maltretiraju skupljanjem papira za overu zdravstvenog dokumenta, kao i da je privatni sektor na neki način skrajnut, jer se mnogi pacijenti leče upravo kod njih.


     – Mislim da su diskriminisani i privatni lekari i pacijenti koji se kod njih leče. Na našem sajtu smo imali anketu u kojoj se većina ispitanika izjasnila da se leči upravo kod privatnika jer tako dobija brzu i kvalitetnu uslugu. Treba videti kako su druge zemlje rešile overu knjižica, a koliko je meni poznato, recimo, u Italiji pacijenti ne skupljaju nikakve papire. Mi smo sada pretvoreni u kurire državne administracije, jer se od nas traži da sakupljamo papirologiju dok se u drugim državama sve rešava uz pomoć jednog ''klika'' mišem na kompjuteru – istakla je Markovićeva.
(Danijela Davidov-Kesar, 27.09.2011.)


     Janković: Sve komplikovanije procedure u zdravstvu


     – Jasno mi je da je Ministarstvo zdravlja takvim rešenjem i propisima želelo da podstakne građane da se aktivnije odnose prema svom zdravlju i iskoriste pravo da izaberu lekara, ali ne mislim da je stavljanje administrativnih zahteva pravi i najbolji put da se ostvari taj cilj. Prečesto se u zdravstvu komplikuju administrativne procedure da bi se postigao sporedni cilj, a građani su na taj način izloženi preteranom čekanju i komplikacijama. Voleo bih da se našao drugi način za to da svi izaberu svog lekara – kazao je Saša Janković, zaštitnik građana, i dodao da nikome ne može da se uskrati lekarska pomoć, naročito u slučaju nužde zbog toga što neka administrativna radnja nije završena.


     Janković podseća da se mnogobrojni administrativni poslovi u zdravstvenim ustanovama obavljaju aljkavo i uz velike teškoće za građane, uz čekanje u redovima, i baš zato smatra da je trebalo naći bolji način za motivisanje građana da izaberu svog lekara.


     – Ne mislim da će čekanje građana u redovima bilo šta dobro doneti njihovom zdravlju. Namera je bila da građani iskoriste svoje pravo da dobiju lekara i da se posao u zdravstvenim ustanovama adekvatno rasporedi. Ali poslednje što je trebalo uraditi jeste da se krene od postavljanja uslova građanima, trebalo je posvetiti mnogo više pažnje obavljanju zdravstvene delatnosti i kvalitetnijoj organizaciji – objasnio je Saša Janković i istakao da do sada nije dobio pritužbe građana zbog odluke nadležnih da knjižica ne može da se overi bez potvrde o izabranom lekaru, ali ovaj su problem isticali sindikati u zdravstvu i udruženja građana.


     Zdravstvena knjižica u nekim situacijama je neophodna, tvrdi zaštitnik građana, naročito kada u državnoj bolnici ne mogu da izvrše određeni pregled u razumno vreme. Tada su nadležni u zdravstvenoj ustanovi, kako ističe naš sagovornik, dužni da izdaju potvrdu sa kojom pacijent može da se leči kod privatnika i da zatim refundira troškove.


     – To građanin ne može da uradi bez overene knjižice, što u stvari znači da ga neko tera da odabere lekara, a istovremeno taj lekar često nije u situaciji da mu pruži dovoljno brzo adekvatnu zdravstvenu uslugu. Građanin praktično obavlja sve administrativne peripetije da bi dobio papir, koji mu u nekim slučajevima ništa ne vredi. Zdravstvene ustanove su dužne da kada nisu u mogućnosti da obave pregled u dovoljno razumnom vremenskom roku izdaju potvrdu o tome – kazao je zaštitnik građana.

(D. I., 28.09.2011.)

PRIMENA ODREDBE O ZIMSKIM GUMAMA SE ODLAŽE

     Pomoćnik ministra za puteve i bezbednost saobraćaja Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Dragan Jovanović izjavio je danas u Nišu da će primena odredbe o zimskim gumama na sva četiri točka biti odložena za godinu dana.

     ''Za predstojeću zimsku sezonu vozači će biti u obavezi da imaju gume sa šarom dubine preko četiri milimetra samo na pogonskim točkovima'', rekao je Jovanović novinarima tokom održavanja stručnog skupa o bezbednosti saobraćaja.


     Odluka o odlaganju primene odredbe o zimskim gumama biće objavljena naredne sedmice, najavio je Jovanović.


     On je dodao da je ta odluka predviđena na osnovu ranijih konsultacija ministra infrastrukture i energetike Milutina Mrkonjića i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.


     Jovanović je rekao da je odluka o odlaganju ove odredbe usledila kako bi se pomoglo građanima Srbije u periodu krize i kako bi se odlaganjem te obaveze rasteretili kućni budžeti.


     Stručni skup o bezbednosti saobraćaja u oblasti osposobljavanja kandidata za vozače i tehničke ispravnosti vozila organizovali su Udruženje za unapređenje saobraćaja Srbije i Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju iz Niša.

(Tanjug, 28.09.2011.)