DA LI JE MRKONJIĆ SKORO PUTOVAO VOZOM?

     NOVI SAD - Narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Đorđe Stojšić upitao je danas ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića da li je u skorije vreme putovao vozom, na primer, od Šida do Novog Sada.

     Voz od Subotice do Beograda danas je sporiji nego 1926.

     On je u delu sednice namenjenom za postavljanje poslaničkih pitanja istakao da, da je upoznat sa pravim podacima, ministar Mrkonjić ne bi izjavljivao da bi, "ukoliko bi Vojvodina imala svoje železničko transportno preduzeće, kao što je imala nekad, to dovelo do otcepljenja Vojvodine" i da "on to neće ni dozvoliti".

     - Dok je Vojvodina imala svoje železničko transportno preduzeće, u njemu je bilo 44 elektrolokomotive, 10 elektromotornih vozova, 94 dizel lokomotive, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17 hiljada sedišta i 6.000 teretnih vagona. Vojvodina, kada je ulazila u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, unela je, kao miraz, 2.250 kilometara pruge. Danas voz od Subotice do Beograda saobraća sporije nego što je saobraćao 1926. godine, a prosečna brzina vozova u Srbiji je 40 kilometara na sat. Što znači da se Franc Jozef brže vozio vozom nego što se danas, ako bi to pokušao, vozi gospodin Mrkonjić - istakao je Stojšić.  
  
     Autonomna pokrajina nije isto što i lokalna samouprava

     Stojšić je upitao direktora AD "Železnica Srbije" da li je ikada pročitao Ustav.

     - Gospodin Simonović je rekao da Vojvodina ne može imati svoje železničko transportno preduzeće, jer je to isto kao kada bi svaka lokalna samouprava želela da ima svoje. U Ustavu lepo piše da je Vojvodina Autonomna Pokrajina u sastavu Republike Srbije, te samim tim nije isto što i lokalna samouprava - ukazao je poslanik LSV u Narodnoj skupštini.

     Stojšić je istakao da zabrinjava što se na svaki pokušaj pokrajinske administracije i pokrajinske vlade, u pravcu bilo kakve decentralizacije, pa čak i nečega što je železnički saobraćaj, uvek vrlo lako okrene etiketiranju.

     - Nadam se da informacije, koje objavljuju na pojedinim portalima, nisu tačne. A to je da će Železnice Srbije uskoro preći na julijanski kalendar kako bi anulirale sva kašnjenja. Zato se velika sredstva ulažu u taj sektor i siguran sam da je to nešto što će, poput pravilnika o mleku, dati velike rezultate, jer bi se na taj način, konačno, Železnice dovele u red. Umesto da se pristupi ozbiljnijim reformama i možda po prvi put uzme u razmatranje ono što pokrajinska administracija predlaže već duže vreme, a to je da se Vojvodini vrati nadležnost, makar u oblasti železničkog transporta - zaključio je Đorđe Stojšić.

(BILSV, 04.04.2013)

PRE 78 GODINA, 4. APRILA 1935. GODINE, TOKOM STUDENTSKOG PROTESTA UBIJEN JE STUDENT

     Pre 78 godina, 4. aprila 1935. godine, tokom studentskog protesta ubijen je student prava Žarko Marinović. Ubio ga je ljotićevac, student prava i član "Orjune" Slobodan Nedeljković. Taj dan se praznuje kao Dan studenata Beogradskog univerziteta.

     Tokom 1930-ih godina aktivnost revolucionarnog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu je bila veoma razvijena - organizovani su česti protesti, štrajkovi i druge akcije. Vlast je raznim sredstvima pokušavala da suzbije tu borbu. Pošto ni osnivanje prorežimske desničarske "Organizacije jugoslovenskih nacionalista" (ORJUNA) nije dovelo do smanjenja aktivnosti revolucinarnog pokreta, vlast je odlučila da uvede Univerzitetsku policiju. Ovom predlogu su se oštro usprotivili studenti, ali i mnogi profesori.

     Komunisti su krajem marta organizovali veliki studentski štrajk čiji je početka bio zakazan za 3. april. Štrajk studenata otpočeo je 3. aprila i istovremeno je zahvatio sve univerzitete u zemlji - Beogradski, Zagrebački, Ljubljanski, Skopljanski i Subotički; i imao je jedinstven program i zahteve izložene u 16 tačaka. Ovaj dugotrajni štrajk završio se uspešno 28. aprila i poznat je pod imenom aprilski štrajk. Kao rezultat štrajka povučena je odluka o zavođenju policije na Univerzitetu, smenjen rektor Vladimir Ćorović i za novog izabran Dragoslav Jovanović.

     Nažalost, na samom početku štrajka, 4. aprila, pri pokušaju policije i studenata-orjunaša da zauzmu zgrade fakulteta, došlo je do velikih sukoba, od kojih je najveći i najtragičniji bio ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta u kojem je ubijen student levičar Žarko Marinović. On se nalazio u grupi studenata ispred zgrade Fakulteta, kada je ljotićevac, student prava i član "Orjune" Slobodan Nedeljković nožem nasrnuo na njegovog kolegu, studenta prava Jovana Šćepanovića. Žarko je tada pritrčao da odbrani druga, i umesto njega primio dva smrtonosna uboda kamom u leđa.

     Vest o pogibiji Žarka Marinkovića odjeknula je širom Beogradskog univerziteta, a ubrzo se pročula i na drugim Univerzitetima. Ona je skrenula pažnju javnosti, izazvala opšte ogorčenje i još više ohrabrila studente u njihovoj borbi. Vlast je odmah nakon izvršene obdukcije, odlučila da sahrana bude istog jutra, na Novom groblju. Policija je pokušala da spreči studente, koji su opsedali zgradu mrtvačnice, da masovno prisustvuju njegovoj sahrani. Od ranog jutra 5. aprila, kolone od nekoliko hiljada studenata su iz raznih pravaca krenule ka Novom groblju. Pošto su od strane policije kolone zaustavljene, došlo je do sukoba studenata sa policijom u Grobljanskoj ulici (danas Ruzveltova ulica). Uprkos policijskim merama, studenti su čitavog dana obilazili Žarkov grob, koji se nalazio na periferiji groblja i polagali cveće.

     Vest o Žarkovom ubistvu i sahrani, veoma burno je odjeknula u njegovoj rodnoj Crnoj Gori. U nedelju 7. aprila, u njegovom rodnom selu Očinićima, kod Cetinja, bio je održan pomen uz prisustvo velikog broja naroda iz svih krajeva Crne Gore, koji je pretvoren u politički zbor. Njegova smrt je bila krupan politički događaj u Crnoj Gori i poslužila je za mnoge proteste širom Crne Gore, kao i za krvavi Belvederski skup, juna 1936. godine.

     Suđenje za Žarkovo ubistvo održano je juna 1936. godine. Ugledni advokati Nikola Đonović i dr Radoje Vukčević, ponidili su Žarkovoj porodici da ih besplatno zastupaju pred sudom, dok je ubicu Nedeljkovića branio lično Dimitrije Ljotić, uz podršku Milana Marjanovića. Nedeljković je na suđenju proglašen krivim i osuđen na petogodišnju zatvorsku kaznu.

     Sve do početka Drugog svetskog rata, studenti Beogradskog univerziteta su svake godine, uprkos zabrani, obeležavali 4. april - dan Žarkove smrti. Nakon oslobođenja, na devetogodišnjicu njegove smrti, 9. aprila 1945. godine njegov grob je bio uređen, a 4. jula 1954. godine na njemu je svečano otkrivena spomen-ploča. Istog dana doneta je odluka da se 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog univerziteta.

NIKOL GRAHAM OSTALA UZ SVOG KONJA I POSLE TRI SATA BORBE SA ŽIVIM PESKOM

     Mlada mama Nikol Graham, ljubitelj i vlasnik konja, krenula je na popodnevno jahanje sa svojom ćerkom Paris po plaži blizu Melburna u Australiji.

     Nikol Graham nije mogla ni slutiti kakva će ih sudbina zadesiti. Prvo se njena kćerka sa svojim manjim konjem našla u dobokom blatu, odnosno živom pesku, pa je požurila da im pomogne da se domognu čvrstog tla. Zatim je videla da se i njen omiljeni konj, 18-godišnji Astro, zaglibio toliko duboko da nije mogao da se pomeri.

     Majka je prvo izvukla ćerku i njenog konja na čvrsto tlo, a onda je počela da izvlači svog 18 godina starog konja Astroa.


     Pokušaji da pomogne Astrou bili su bezuspešni, a jedina posledica bila je da je i sama sve više tonula u blato. Znala je da uskoro dolazi plima koja bi zapečatila Astrovu sudbinu, ali i njenu, ukoliko bi se još dublje zaglibila.

     - Potonuli smo u trenutku. Blato je bilo svuda oko nas, a svaki put kada bih se pomerila, uvuklo bi nas nazad. Jednostavno nije htelo da nas pusti - priča Nikol.

     Pokušavajući da spase svog mezimca Nikol je i sama sve dublje tonula u živi pesak. Sva iscrpljena i oblepljena blatom žena se borila sa vremenom dok je plima nadolazila, a voda konju ostavljala sve manje prostora za disanje. Ogromna životinja je sve više tonula, a žena je ležala pored njega i držala mu glavu. 


     Paris je otrčala da pozove pomoć, a Nikol je neustrašivo ostala uz Astroa, grčevito mu držeći vrat iznad blata, plašeći se da pomoć neće stići pre nadolazeće plime. Posle "tri užasavajuća sata", kako ona opisuje iskustvo, stigli su spasioci.

     - Bilo je užasno. Srce mi se cepalo dok sam gledala svog iscrpljenog konja kako se bori - kaže Nikol.

     Spasioci su koristili sajle i čekrk kako bi pomogli Astrou, ali uzalud. Uznemireni konj se ritao i pogoršavao svoj ionako težak položaj, a plima je bila sve bliža. Zbog toga su veterinari morali da mu ubrizgaju jake sedative, a pomak je napravljen tek kad je došao traktor lokalnog farmera. Astro je izvučen nekoliko minuta pre nego što bi do njega došla voda.

     Pošto je u nekoliko trenutaka bilo neizvesno da li će i traktor uspeti, iznad plaže je kružio spasilački helikopter kao poslednja nada da se životinja spase. Veterinari su Astroa morali da privremeno uspavaju kako bi prestao da pruža otpor blatu, i tako samo tone, dok ga traktor izvlači. 

     Veterinarka Stejsi Saliven, koja je omamila konja, kaže da je uloga vlasnice Nikol Graham u spasavanju bila ključna.

     - Konji ne znaju da se izvuku iz ovakvih situacija. Bez pomoći vlasnice šanse da preživi bile bi minimalne - rekla je Salivenova.

     Posle tri strašna sata borbe spasioci su uspeli da izvuku Astru i hrabru ženu iz prirodne zamke.

     Pošto su spaseni Grahamova je rekla da joj se srce cepalo dok je gledala konja kako tone sve dublje i bori se da održi glavu iznad površine kako bi došao do vazduha. 

     "Upali smo u blato i išli smo samo na dole. Blato je bilo svuda i svaki put kada bih pokušala da se pomerim ono bi me povuklo na dole. Nije nas puštalo", rekla je Nikol kada se našla na čvrstom tlu. 

     "Bila je to trka sa plimom, koju smo na svu sreću dobili", rekao je član spasilačkog tima. Prema njegovim rečima većina konja koja se nađe u ovakvoj situaciji ne uspe da se izvuče, a ovaj svoj život može da zahvali isključivo vlasnici koja je rizikovala život kako bi ga spasila.

SVETSKI DAN NAPUŠTENIH ŽIVOTINJA 4. APRIL

     Procenjuje se da 75% ukupne svetske populacije pasa i mačaka nema dom. Odgovorno vlasništvo koje podrazumeva obavezno obeležavanje pasa i mačaka mikročipom i sprečavanje razmnožavanja neželjenih potomaka osnov su rešenja problema napuštenih životinja.

     U Srbiji postoji dobar zakonski okvir za konačno rešenje problema, ali se propisi u ovoj oblasti gotovo i ne primenjuju. Nama kao organizaciji civilnog društva u oblasti zaštite životinja nije jasno zašto u Srbiji ne postoji politička volja da se reši jedan rešiv problem koji je zajednički svim lokalnim samoupravama. 

     U gradovima i opštinama u kojima se uopšte sprovode programi kontrole i smanjenja brojnosti napuštenih pasa i mačaka propisani Zakonom o dobrobiti životinja rezultati su slabi i građani su opravdano nezadovoljni, s obzirom da se u kontinuirano rešavanje ovog problema bez konačnog rešenja ulažu ogromna sredstva.

     Pozivamo građane da zahtevaju od lokalnih vlasti da preuzmu odgovornost za problem napuštenih životinja, a od države da pokrene ozbiljnu kampanju podsticanja odgovornog vlasništva i kažnjavanja neodgovornih građana koji napuštaju svoje kućne ljubimce i izbacuju ih na ulicu.

     Molimo vas da baš na Svetski dan napuštenih životinja posetite lokalno prihvatilište i usvojite psa mešanca ili domaću mačku i time pomognete da se smanji broj napuštenih životinja u vašoj lokalnoj zajednici. 

     Napomena: Pored Međunarodnog dana životinja beskućnika koji se obeležava treće subote u avgustu mesecu, postoji i nezvanični Dan napuštenih životinja koji se obeležava 4. aprila. Ideja da se još jedan dan u godini obeležava u cilju podizanja svesti o patnji napuštenih životinja potekla je od holandskih aktivista.

Ljudi za životinje, udruženje za zaštitu životinja i životne sredine

TOLERANCIJA NIJE STRANA REČ!

     NOVI SAD – U okviru kampanje koja za cilj ima povećanje tolerancije među mladima u Vojvodini, a koju sprovodi Centar za razvoj civilnog društva (CRCD), danas je u Skupštini AP Vojvodine održana tribina "Tolerancija nije strana reč!". 

     O nužnosti međusobnog uvažavanja, poštovanju različitosti i potrebi smanjenja međuetničke distance, sa mladima su razgovarali potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Dušan Jakovljev, podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice Mato Groznica, pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih, izvršna direktorica CRCD Snežana Ilić, akteri serijala "Državni posao" Dimitrije Banjac i Dejan Ćirjaković, kao i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Ilić i Aleksandra Marković iz CRCD-a. Potpredsednik Skupštine APV Dušan Jakovljev istakao je tom prilikom da je poslanička sala Skupštine Vojvodine najbolje mesto na svetu na kojem se može i mora razgovarati o toleranciji i uvažavanju.

     – U Skupštini Vojvodine govori se na šest jezika koji su u službenoj upotrebi u Vojvodini i razumemo se. To je recept i za druge oblasti života u Vojvodini. Uvažiti i poštovati drugog i drugačijeg. Vojvodina i jeste mesto na kojem ta različitost ne čini razliku već nas obogaćuje – naglasio je Jakovljev. CRCD kampanju "Tolerancija nije strana reč!" realizuje u partnerstvu s Pokrajinskim sekreterijetom za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice i Pokrajinskim ombudsmanom, a uz pokroviteljstvo Skupštine APV i podršku Instituta za održive zajednice.

(BILSV, 03. 04. 2013.)

STVARA SE ATMOSFERA LINČA

     NOVI SAD - Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Bojan Kostreš izjavio je danas za Radio-televiziju Vojvodine da zabrinjava činjenica da država ne reaguje na napade, čime se stvara atmosfera linča.

     On je, povodom pretnji koje su upućene njemu i potpredsedniku LSV i narodnom poslaniku Lige u Skupštini Srbije Đorđu Stojšiću, istakao da se nereagovanjem države stiče utisak da je legitimno napadati svakoga ko traži lustraciju.

     - Nas brine činjenica da država ne reaguje, da sve ono što nije politički mainstream može da bude napadano, čime se stvara jedna atmosfera linča i stvara se utisak da je sasvim legitimno napadati svakoga onoga ko traži da se uradi lustracija, svakoga onoga ko traži da se ruski ambasador, po našem mišljenju, neprimereno ne meša u unutrašnje stvari Republike Srbije,  svakoga onoga koji postavlja pitanja koja nisu zanimljiva ili koja su bolna za ovaj režim - napomenuo je Bojan Kostreš.

(BILSV, 04.04.2013)

STEFANOVIĆ DA O PRETNJAMA OBAVESTI NADLEŽNE ORGANE

     NOVI SAD - Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš sastaće se u toku dana sa predsednikom Skupštine Srbije Nebojšom Stefanovićem kako bi ga obavestio o pretnjama koje su upućene funkcionerima te stranke, rekao je novinarima u Skupštini Srbije potpredsednik LSV i narodni poslanik Đorđe Stojšić.

     - Očekujemo da Stefanović o pretnjama obavesti nadležne organe sa kojima, kako se u prošlosti pokazalo, ima dobru komunikaciju – rekao je Stojšić. On je naveo da je na adresu roditelja Bojana Kostreša stiglo pismo u kojem se kaže da će dobiti metak u čelo.

    - Glavni odbor stranke pozvao je nepoznati čovek i rekao da bi mi bilo bolje da ostanem kod kuće jer će moći svašta da mi se desi - istakao je Stojšić i dodao da su obe pretnje prijavljene policiji.

(BILSV, 04.04.2013)