NOVI SAD - Narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Đorđe Stojšić pitao je ministra poljoprivrede Gorana Kneževića da li postoji ideja formiranja fonda za poljoprivredno zemljište budući da u Srbiji postoji 450 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta.
Izdavanje zemlje u zakup - tamni vilajet
On je podsetio da je LSV, prilikom donošenja Zakona o javnoj svojini, predlagala da se formira ovaj fond iz nekoliko razloga.
- Stara engleska poslovica kaže: zemljište se više ne proizvodi, kupujte ga. Tu poslovicu su čuli i Arapi i tajkuni, ali bi dobro bilo da je čuju i oni koji se staraju o poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. Fond za poljoprivredno zemljište je nešto što bi omogućilo da se zemljište kao kolateral iskoristi za emitovanje nekih hartija od vrednosti i po osnovu prihoda od tog zemljišta bi moglo godišnje da se finansira između 500 miliona i milijardu evra investicija u poljoprivredu, u primarnu proizvodnju ili da se, na primer, očisti kanal DTD koji je dovoljan da se u Vojvodini navodnjava veći deo oranica - istakao je Stojšić.
On je naveo i da bi u velikom broju lokalnih samouprava morao da se preispita način na koji se u zakup izdaje državna zemlja, jer je, kako je ocenio, u velikom broju opština to tamni vilajet.
Stojšić je ukazao i da se zemljoradnici ne mogu baviti intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom i formirati trajni zasad, plastenike i staklenike, jer u tom slučaju moraju imati istu zemlju u višegodišnjem zakupu.
Poljoprivrednici moraju dugoročno da planiraju
Poslanik LSV je napomenuo da je Liga predlagala da bi državnom zemljom mogao da se kapitalizuje garancijski fond, koji bi bio oformljen pri Ministarstvu poljoprivrede ili pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu. Odatle bi mogle da se subvencionišu kamate i daju garancije za poljoprivredne kredite, umesto iz budžeta kako je do sada rađeno.
- Mi Vojvođani moramo što hitnije doći do nekih rešenja koja se tiču sveobuhvatne agrarne politike, jer je Vojvodina nerazvijeni region. Ako pogledate nezaposlenost i visinu ličnih dohodaka, videćete da smo daleko od onoga što smo bili, a sad smo pali i ispod republičkog proseka.
Bez obzira na to ko je kriv, da li republička ili pokrajinska vlast, koje konstantno međusobno razmenjuju optužbe, ono što se dešava u privredi, a naročito u poljoprivredi, neće moći da čeka te večne dogovore. Poljoprivrednici moraju da budu u stanju da dugoročno planiraju šta će da seju i čime će da se bave - zaključio je Đorđe Stojšić i dodao da se nada da će uskoro biti poboljšana saradnja između ministra poljoprivrede i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu da poljoprivrednici u Vojvodini ne trpe štetu zbog političkih razmirica.
On je podsetio da je LSV, prilikom donošenja Zakona o javnoj svojini, predlagala da se formira ovaj fond iz nekoliko razloga.
- Stara engleska poslovica kaže: zemljište se više ne proizvodi, kupujte ga. Tu poslovicu su čuli i Arapi i tajkuni, ali bi dobro bilo da je čuju i oni koji se staraju o poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. Fond za poljoprivredno zemljište je nešto što bi omogućilo da se zemljište kao kolateral iskoristi za emitovanje nekih hartija od vrednosti i po osnovu prihoda od tog zemljišta bi moglo godišnje da se finansira između 500 miliona i milijardu evra investicija u poljoprivredu, u primarnu proizvodnju ili da se, na primer, očisti kanal DTD koji je dovoljan da se u Vojvodini navodnjava veći deo oranica - istakao je Stojšić.
On je naveo i da bi u velikom broju lokalnih samouprava morao da se preispita način na koji se u zakup izdaje državna zemlja, jer je, kako je ocenio, u velikom broju opština to tamni vilajet.
Stojšić je ukazao i da se zemljoradnici ne mogu baviti intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom i formirati trajni zasad, plastenike i staklenike, jer u tom slučaju moraju imati istu zemlju u višegodišnjem zakupu.
Poljoprivrednici moraju dugoročno da planiraju
Poslanik LSV je napomenuo da je Liga predlagala da bi državnom zemljom mogao da se kapitalizuje garancijski fond, koji bi bio oformljen pri Ministarstvu poljoprivrede ili pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu. Odatle bi mogle da se subvencionišu kamate i daju garancije za poljoprivredne kredite, umesto iz budžeta kako je do sada rađeno.
- Mi Vojvođani moramo što hitnije doći do nekih rešenja koja se tiču sveobuhvatne agrarne politike, jer je Vojvodina nerazvijeni region. Ako pogledate nezaposlenost i visinu ličnih dohodaka, videćete da smo daleko od onoga što smo bili, a sad smo pali i ispod republičkog proseka.
Bez obzira na to ko je kriv, da li republička ili pokrajinska vlast, koje konstantno međusobno razmenjuju optužbe, ono što se dešava u privredi, a naročito u poljoprivredi, neće moći da čeka te večne dogovore. Poljoprivrednici moraju da budu u stanju da dugoročno planiraju šta će da seju i čime će da se bave - zaključio je Đorđe Stojšić i dodao da se nada da će uskoro biti poboljšana saradnja između ministra poljoprivrede i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu da poljoprivrednici u Vojvodini ne trpe štetu zbog političkih razmirica.
(BILSV, 30.05.2013)
Нема коментара:
Постави коментар