USTAVNE KOČNICE AUTONOMIJE

     NOVI SAD - Potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV Maja Sedlarević ocenila je danas za Dnevnik da su ustavne promene u Srbiji neophodne, navodeći da je važeći Ustav i "prevara Vojvodine, ali i prepreka evropskim integracijama Srbije".

     - Vidimo i sad da od famoznih sedam odsto u Vojvodinu ne stiže ni sedmi deo, iako Pokrajina u republičku kasu daje pet puta više - ukazala je ona. Maja Sedlarević smatra da je Vojvodina u proteklih pet godina mnogo izgubila jer joj nije omogućeno da raspolaže svojom imovinom i izvornim prihodima. Podsetila je i na to da su pre pet godina upravo LSV i zamenik predsednika Lige Bojan Kostreš, koji je tada bio na čelu Skupštine Vojvodine, upozoravali na to da Ustav nije dobar, te da su pozvali građane da bojkotuju ustavni referendum i da taj referendum 28. i 29. oktobra 2006. godine u Vojvodini nije prošao.


     - Rekli smo da Ustav nije dobar jer Vojvodina njime ne dobija zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu, kao što je tad bilo traženo i dogovoreno u Platformi Izvršnog veća o položaju Vojvodine u novom ustavu Srbije. Dokumentu od kojeg je tadašnji predsednik Pokrajinskog izvršnog veća Bojan Pajtić odustao i slavodobitno se vratio sa zacrtanih sedam odsto za Vojvodinu u budžetu Srbije - navela je Sedlarevićeva. Dodala je i da Ustav nije donet po demokratskoj proceduri, kao i da je njime domaće pravo stavljeno iznad međunarodnog, zbog čega je još pre pet godina bilo sasvim evidentno da će on biti kočnica evropskim integracijama Srbije.

(BILSV, 31. 10. 2011.)

VOJVODINA IZGUBILA MNOGO OD MANJKAVOSTI USTAVA

     BEOGRAD - Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je, govoreći o godišnjici usvajanja Ustava Republike Srbije, da je u proteklih pet godina Vojvodina mnogo izgubila zbog njegove manjkavosti. Kostreš je za Večernje novosti istakao da se zalaže za što skoriju izmenu Ustava koji bi Vojvodini garantovao izvršnu, zakonodavnu, delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu.

     - Srbija neće morati da menja svoj Ustav, samo ukoliko odustane od puta ka Evropskoj uniji - rekao je Kostreš Novostima. 


     - Ako želi u Evropsku uniju, Srbija će morati da menja svoj Ustav pre nego što od građana bude tražila da se na referendumu izjasne o ulasku u to visoko evropsko društvo - naveo je Kostreš. Po njegovoj proceni, promena najvišeg pravno-političkog akta naše zemlje, koji predstavlja kočnicu našim evropskim integracijama, mogla bi da usledi krajem 2012. odnosno početkom 2013. godine.


     Kostreš je za današnji Kurir naveo da bi država trebalo da reaguje po pitanju istupa ambasadora Ruske federacije Aleksandra Konuzina.


     - Trebalo bi ga proglasiti personom non grata i uskratiti mu gostoprimstvo. Sa Rusijom bi trebalo sarađivati, ali je nedopustivo mešanje u unutrašnje stvari države - istakao je Kostreš.

(BILSV, 31.10.2011.)

KONUZINOV ISTUP JE PUTINOVA PRETNJA

     BEOGRAD - Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ponovio je juče da je istup ambasadora Ruske federacije Aleksandra Konuzina na mitingu Srpske napredne stranke nedopustivi diplomatski skandal i mešanje u unutrašnje stvari zemlje. 

     Gostujući sinoć u emisiji Utisak nedelje na TV B92, Čanak je istakao da onaj koga je KGB trenirao za funkciju koju obavlja, vrlo dobro ume da se obuzda i da bude vojnik svoje partije ili službe, dodajući da je tu zapravo reč o poruci Vladimira Putina ovoj zemlji. 


     - Upravo zbog toga je u pitanju jasna pretnja od strane Vladimira Putina suverenitetu ove zemlje - rekao je lider LSV. Na pitanje da li je on taj koji će da "Putinu kaže zbogom" Čanak je odgovorio:
- Ne. Ja sam taj koji će to predložiti.


     Dvostruki aršini diplomatije


     Lider LSV je rekao da bi isto postupio i da je na skupu SNS govorio ambasador Nemačke, ali je podsetio da do sada nije čuo da su se drugi ambasadori na takav način obraćali na mitinzima bilo koje partije. To se nije dogodilo ni na jednom skupu LSV, iako je na njima gostovalo desetine diplomata i prijatelja LSV iz inostranstva, iz raznih stranaka, dodao je on. 


     - Ovakvo ponašanje ambasadora Konuzina jasno govori da se on ponaša kao neko ko ne razume da je on ovde gost. Verovatno ga u toj ideji da on ovde nije gost malo veseli i činjenica da je i sam lider te stranke, Nikolić Tomislav, u svojim nastupima u Skupštini otvoreno rekao da on nema ništa protiv da Srbija bude ruska provincija, ali da ima jako protiv da bude kolonija Evropske unije - naveo je Čanak. On je rekao da bi se iz svih navedenih razloga Konuzinu trebalo zahvaliti na saradnji i Rusiji predložiti da pošalje drugog ambasadora. 


     - Za mnogo sitniji diplomatski nesporazum ambasadorki Crne Gore je uskraćeno gostoprimstvo u Beogradu. Dakle, ako je to priča o duplim standardima ili junačenje na nekome ko je važniji i ko je manje važan, onda su to dupli aršini u diplomatiji ove zemlje, što ne može dobro da se odrazi ni na koga i ni na šta u njoj - naveo je Nenad Čanak. Dodao je da je oficijelna ruska politika preuzela niz stvari u ovoj zemlji, između ostalog i kontrolu nad ekstremističkim grupacijama koje se vrlo pogrešno nazivaju desničarskim. 


     - To su teroristi, od pokreta Obraz, Naši, 1389, pa nadalje. Preuzeli su naftnu industriju Srbije, preuzeli su niz stvari kojima pletu mrežu kojom će zadaviti Srbiju - naveo je Čanak.


     I Budimpešta se mešala


     Kada je u pitanju mešanje strane zemlje u unutrašnje stvari Srbije, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine je rekao da ga je više od Konuzinovog gesta pogodila reakcija oficijelne Budimpešte povodom Zakona o restituciji, kada je podržala stav SVM oko toga kako treba da izgleda zakon i tražila da se njihov amandman usvoji. 


     - A ne obraća pažnju na činjenicu da se tim amandmanom koji je SVM tražio da se usvoji, dolazi do toga da se amnestiraju svi pripadnici i saradnici okupacionih snaga na teritoriji Srbije od 1941-1945. godine, ako su bili državljani Kraljevine Jugoslavije zaključno sa 6. aprilom 1941. godine. Pa nama spočitavaju kolektivnu krivicu, tražeći kolektivnu amnestiju, koja je ista stvar, samo druga strana novčića. I onda se oficijelna Budimpešta tu umeša i vi imate situaciju da se dođe do pretnje evropskom putu Srbije, što je nedopustivo - rekao je Čanak. Dodao je da su kasnije svi akteri spustili loptu i da se došlo do predloga koji je LSV još ranije dala.


     Strah od istine


     Govoreći o problemu Kosova, Čanak je istakao da je tu problem što niko ne želi da saopšti jednostavnu stvar - da je Srbija bila u ratu koji je izgubila, zbog čega je izgubila i deo teritorije. 


     - Kao što je pola Nemačke oduzeto posle rata koji je izgubila, kao što se Mađarska probudila jedno jutro bez dve trećine teritorije i pola stanovništva kad je izgubila rat. Kao što se Italija probudila posle fašizma bez dela teritorije, tako se i Srbija probudila bez dela teritorije - istakao je Čanak. On je dodao da u Srbiji danas postoje stvari koje je jeres spominjati, pre svega Kosovo, zatim crkva i još par sitnica.

(BILSV, 31.10.2011.)

NA DANAŠNJI DAN 31. OKTOBAR

INDIRA GANDI

1517 - Umro je italijanski slikar Fra Bartolomeo, jedan od poslednjih firentinskih renesansnih majstora. Smatra se pretečom baroka ("Bogorodica sa svecima", "Pijeta"). 


1517 - Ogorčen mnogobrojnim zloupotrebama crkve, nemački sveštenik Martin Luter okačio je na vrata katedrale u Vitenbergu, radi javne rasprave, 95 teza o reformi crkve. Time je u nemačkim zemljama počela Reformacija, a Luter je postao jedan od njenih vođa. 


1632 - Rođen je Jan Vermer, jedan od najvećih holandskih slikara 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je među najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegova dela su dostigla astronomske cene ("Pogled na Delft", "Žena s pismom", "Devojka s đerdanom", "U ateljeu", "Čas muzike"). 


1795 - Rođen je Džon Kits, jedan od velikana iz plejade engleskih romantičara sa kraja XVIII i početka XIX veka. Za pet godina stvaralaštva (umro je u 26. godini) ostavio je neka od najvećih pesničkih dela engleske književnosti ("Endimion", "Oda slavuju", "Oda grčkoj urni", "Oda jeseni"). 


1848 - Carske čete pod feldmaršalom Alfredom Vindišgrecom zauzele su Beč čime je ugušen osmomesečni Bečki ustanak tokom kojeg je bila uspostavljena revolucionarna vlada. 


1851 - U Cetinju je umro crnogorski vladika, filozof i državnik Petar II Petrović Njegoš, veliki epski pesnik, autor dramsko-epskog dela "Gorski vijenac". Postavio je temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i Senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana je prva štamparija u Cetinju 1834. i podignuta prva škola. U književnoj baštini ostavio je i ep "Luča mikrokozma", dramu "Lažni car Šćepan Mali", pesme. 


1871 - Na osnovu Ustava iz 1869. (Namesnički ustav), donet je prvi zakon o poroti u Srbiji, i stupio na snagu 1. januara 1872. 


1918 - U atentatu je ubijen bivši mađarski premijer grof Ištvan Tisa, vođa reakcionarne Nacionalne stranke rada. 


1922 - Rođen je kambodžanski princ Norodom Sihanuk koga je na presto dovela francuska kolonijalna vlast 1941. Abdicirao je 1955. u korist oca Norodoma Suramarita, a posle njegove smrti 1960., ponovo postao šef države. Oboren je sa vlasti 1970. u državnom udaru generala Lon Nola, potom je kratko (1975-1976.) bio predsednik, tokom režima Crvenih Kmera. Posle niza burnih političkih promena, 1993. je ponovo postao kralj Kambodže. 


1925 - Reza Kan je preuzeo presto Irana i osnovao dinastiju Pahlavi koja je vladala tom zemljom do Islamske revolucije 1979. 


1926 - Umro je najpoznatiji mađioničar 20. veka, Hari Hudini. Rođen kao Erih Vajs, mađarski Jevrejin, promenio je ime u čast francuskog mađioničara Robera Udena. 


1940 - Pobedom britanske avijacije završena je Bitka za Britaniju koju su Nemci počeli u julu jakim bombardovanjem i pomorskom blokadom Velike Britanije. Britanci su preuzeli vazduhoplovnu kontrolu nad Kanalom Lamanš, a Nemci odustali od invazije na Britaniju. 


1952 - SAD su na Maršalskim ostrvima, na Tihom okeanu, izvele prvu probu hidrogenske bombe. 



1956 - Bombardovanjem egipatskih aerodroma, Britanija i Francuska su počele napad na Egipat, tokom Suecke krize. 


1961 - U procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza, Staljinovi posmrtni ostaci premešteni su iz mauzoleja na Crvenom trgu u grobnicu uz zidine Kremlja. 


1984 - Ispred rezidencije u Nju Delhiju ubijena je Indira Gandi, premijer Indije. Atentat su izvršili Siki ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbeđenja. 


1991 - Na prvim višepartijskim izborima u Zambiji Frederik Čiluba pobedio je Keneta Kaundu, lidera borbe za nezavisnost, i prvog predsednika te države. 


1993 - Umro je italijanski režiser Federiko Felini koji je 1950-ih godina postao vodeće ime italijanskog i svetskog filma. Jedan od najistaknutijih predstavnika italijanskog neorealizma, dobitnik je tri Oskara - za filmove "Ulica", "Kabirijine noći" i "Osam i po". Proslavili su ga i "Amarkord", "Sladak život", "Đulijeta i duhovi". 


1999 - Tokom 113. fudbalskog derbija "Partizana" i "Crvene zvezde", u sukobu navijača poginuo je učenik Aleksandar Radović (17). To je bio prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u Jugoslaviji. 


2000 - Ruska raketa koja je nosila prvu posadu Međunarodne svemirske stanice, eksplodirala je u Kazahstanu. 


2003 - U Maleziji je posle 22 godine izabran peti predsednik Vlade, Abdulah Ahmad Badavi. On je na toj dužnosti zamenio Mahatira Mohameda koji je, uz reputaciju najkontroverznijeg azijskog lidera, vladao tom zemljom jugoistočne Azije od 1981. 


2010 - Za novog predsednika Brazila izabrana je Dilma Vana Rusef, prva žena na toj dužnosti u istoriji te zemlje.

KONUZIN DA SE PROGLASI PERSONOM NON GRATA

     NOVI SAD - Ambasador ruske federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin je svojim nastupom na skupu Srpske napredne stranke definitivno pokazao da se Ruska federacija meša u unutrašnje stvari Srbije u nepodnošljivoj meri.

     Liga socijaldemokrata Vojvodine traži od nadležnih organa da se ambasador Konuzin proglasi za personu non grata u Srbiji i po kratkom postupku protera.


     Ako se to ne učini sada, jedini viši stepen mešanja u unutrašnje stvari Srbije može biti direktno ucenjivanje demokratski izabranog rukovodstva isporukom energenata, a prva sledeća slika su ruski tenkovi ispred Narodne skupštine Republike Srbije.


     Zdrav razum i slobodarske tradicije nalažu da se to ne dozvoli i da se ponovi istorijsko ne ruskom hegemonizmu. Očigledno je prošlom ne istekao rok trajanja.

Predsednik 

Lige socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

NA DANAŠNJI DAN 30. OKTOBAR

MUHAMED ALI

1735. Rođen je američki državnik Džon Adams, jedan od najistaknutijih boraca za američku nezavisnost, prvi potpredsednik (1789-1797.) i drugi predsednik SAD (1797-1801.). Učestvovao je u izradi nacrta Deklaracije o nezavisnosti 1776. Njegov sin Džon Kvinsi Adams bio je šesti predsednik SAD 1825. 



1751. Rođen je Ričard Brinsli Šeridan, uz Goldsmita najznačajniji engleski dramatičar XVIII veka. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812, proslavio se kao orator ("Škola ogovaranja", "Suparnici", "Kritičar"). 


1762. Rođen je francuski pisac Andre de Šenije koji je u svom delu uskladio stare pesničke forme sa novom osećajnošću, te ga istoričari književnosti najčešće predstavljaju kao poslednjeg pesnika klasicizma i prvog romantičara. Pozdravljajući Francusku revoluciju, Šenije se oštro suprotstavio jakobinskoj diktaturi, zbog čega je pogubljen na giljotini 1794. ("Hermes", "Amerika", "Jambi") 


1817. Simon Bolivar je osnovao prvu nezavisnu vladu Venecuele. 


1830. Umro je crnogorski vladika Petar I Petrović Njegoš koji je po dolasku na vlast 1782. doprineo razvoju crnogorske državnosti. Doneo je 1796. prvi zakon (Zakonik Petra I) i ustanovio centralni sudski organ (Kuluk) 1803. Predvodio je Crnogorce u borbama protiv Turaka i Francuza, mirio zavađena plemena i trudio se da iskoreni krvnu osvetu. 


1864. Potpisan je Bečki mir kojim je Danska prinuđena da Pruskoj prepusti pokrajine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg. 


1869. Izvođenjem alegorijske slike Đorđa Miletića "Posmrtna slava kneza Mihaila", u Beogradu je otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta, izgrađena po projektu Aleksandra Bugarskog. 


1905. Tokom prve (februarske) ruske revolucije, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov je "Oktobarskim manifestom" ponudio šire biračko pravo, izabrani parlament (Duma) sa zakonodavnom vlašću i garanciju građanskih sloboda. 


1910. Umro je švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901. 


1918. Kapitulacijom Turske koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestala je da postoji Otomanska imperija. 


1918. Slovačka je proglasila odvajanje od Mađarske i ujedinjenjem sa Češkom formirala Čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu. 


1922. Dva dana posle "Marša na Rim", Benito Musolini je formirao prvu fašističku vladu u Italiji. 


1938. Milione Amerikanaca uhvatila je panika dok su na radiju CBS slušali radio dramu koju je, prema noveli Herberta DŽordža Velsa "Rat svetova", snimio Orson Vels, misleći da se radi o stvarnom napadu Marsovaca na Zemlju. 


1973. Pušten je u saobraćaj most na Bosforu koji povezuje Evropu i Aziju. 


1974. Nokautom nad Džordžom Formanom, Muhamed Ali se u 32. godini trijumfalno vratio boksu. 


1975. Princ Huan Karlos preuzeo je vođstvo Španije od teško obolelog diktatora Fransiska Franka. 


1975. Kod Praga se srušio avion DC-9 jugoslovenske kompanije "Inex-Adria", u kojem je poginulo 75 putnika, čehoslovačkih turista koji su se vraćali sa letovanja na Jadranu. 


1990. Kina je objavila rezultate popisa stanovništva prema kojem u njoj živi milijardu i 13 miliona ljudi. 


1995. Minimalnom većinom od 50,6 procenata, stanovnici Kvebeka su se na referendumu izjasnili protiv nezavisnosti te kanadske pokrajine. 


1998. Na osnovu sporazuma predstavnika Vojske Jugoslavije i NATO potpisanog 15. oktobra, avioni NATO-a počeli su nadgledanje vazdušnog prostora Kosova, u misiji pod nazivom "Orlovo oko". 


2000. Sudija Vrhovnog suda Španije, njegov telohranitelj i vožač ubijeni su, a još 35 ljudi je ranjeno eksplozijom automobila-bombe u Madridu za šta su osumnjičeni pripadnici baskijskog separatističkog pokreta ETA. 


2001. Londonski klub poverilaca smanjio je SR Jugoslaviji dug za 600 miliona dolara - sa 2,8 na 2,2 milijarde. 


2003. Na donatorskoj konferenciji u Hagu prikupljeno je 15,7 miliona evra za uspostavljanje i rad Suda za ratne zločine u Sarajevu. 


2003. Vrhovni sud u Rimu je proglasio nevinim bivšeg italijanskog premijera Đulija Andreotija, ranije osuđenog na 24 godine zatvora za saučesništvo u ubistvu novinara Karmina Pikorelija koje je 1979. izvršila mafija. 


2006. Bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu određen je kućni pritvor zbog torture, ubistava i kidnapovanja tokom njegove 17-godišnje vladavine. Pinoče je umro 10. decembra 2006. u bolnici u Santjagu. Procenjuje se da je tokom njegove diktature u političkim nemirima i progonima ubijeno oko 3.000 ljudi, dok ih je oko 28.000 bilo podvrgnuto mučenju.

VATIKAN - "POZIVAMO NA STVARANJE GLOBALNE EKONOMSKE UNIJE"

     Očito je kako slabo pratimo vesti vezane uz "Svetu Stolicu", jer zadnji put kada smo proverili Vatikan se predstavljao kao duhovna institucija. Ako je suditi prema najnovijim izjavama koje dolaze iz Vatikana, institucija se trenutno bavi temama koje su daleko od religioznih.

     Vatikan je javno pozvao na uvođenje radikalnih ekonomskih mera i stvaranje globalnog ekonomskog autoriteta koji će nadzirati svetsku ekonomiju. Svaka sličnost sa idejama "novog svetskog poretka" je sasvim slučajna - ili nije?


     Ipak, ne bi Vatikan bio Vatikan kada se ne bi dotaknuo večne teme o siromašnim zemljama. Tako je i u ovaj ekonomski proglas ubačena stavka koja navodi kako bi novo globalno finansijsko telo moralo paziti na siromašne države i slično.


     Prema Vatikanu, proglas bi trebao "voditi" globalne svetske vođe u ostvarenju navedenog cilja. Očito je kako Vatikan, kao i mnoge druge institucije na zapadu, deli mišljenje kako problem globalizma valja rešiti sa još više globalizma.


     O nakaradnosti mešanja crkvene institucije u ekonomsku politiku moglo bi se opširno pisati, ali ako zanemarimo tu činjenicu na trenutak, možemo da analiziramo konkretan razlog ovog proglasa. Sam čin zazivanja "globalnog ekonomskog autoriteta" od strane ovako snažne verske organizacije ima jasan cilj - političku ideju pretvoriti u dogmu.

     Globalizam, čije su centralne institucije Svetska Banka i MMF, ima za cilj uvođenje potpuno neo-liberalnog kapitalističkog sistema u svaki kutak planete. Nakon što je taj model opustošio gotovo čitav 3. svet sada su na red za patnju došli i 1. i 2. svet (negde između ta dva smo i mi). Uvođenje "globalne ekonomske unije" zapravo je uvođenje internacionalne žandarmerije koja neće dopustiti nijednoj grupi naroda da bira svoj put i otme se kontroli izrabljivačke politike globalizma.


     Što se Vatikana tiče, njihovi uvaženi "ekonomisti" bi se mogli podsetiti na sledeći citat: "Pre će kamila kroz ušicu igle, nego bogataš u kraljevstvo nebesko". Zvuči kao nešto što bi potpisao Karl Marx, ali ne u ovom slučaju - pravi autor ovih mudrih reči je neko ko bi Vatikanu trebao biti puno bliži (Isus - Jevanđelje po Mateju, 19,24).