NA DANAŠNJI DAN 30. DECEMBAR

ENGLESKI FILMSKI REŽISER
KEROL RID

1691. - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.


1803. - U sastav SAD ušla je dotadašnja francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine - pritisnut finansijskom oskudicom - francuski car Napoleon I prodao Amerikancima za 15 miliona dolara. Današnja savezna država Luizijana ne poklapa se teritorijalno sa negdašnjom francuskom kolonijom - ona je bila neuporedivo veća i obuhvatala je više današnjih saveznih država SAD. 


1847. - Umro je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara. Nadimak je dobio po mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića vratio se 1831. u Srbiju i bio sekretar Ministarstva prosvete i istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija
"Obilić", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovačka". 


1864. - Rođen je srpski slikar Marko Murat, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu. Počeo je kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje "Beogradske škole" i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička shvatanja. Za veliku istorijsku kompoziciju "Ulazak cara Dušana u Dubrovnik" nagrađen je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. Druga dela: "Proleće", "Cveti", "Konavoka", "Dum Ante", "Dubrovnik". 


1865. - Rođen je engleski pisac Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su sa puno efekata isprepleteni humor i užas. Njegova proza prikazivala je život u Indiji, u kojoj je i rođen, sa izuzetnim smislom za dečji svet. Česta tema su i životinje. Dela: "Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "U belom i crnom", "Priče za decu", "Izistinske priče". 


1886. - Nemačka i Portugal sporazumom su odredile granice portugalske Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija). 


1903. - U požaru u čikaškom pozorištu "Irikvoi" poginulo je 588 ljudi. 


1906. - Rođen je engleski filmski režiser Kerol Rid, izvrstan poznavalac tehničkih aspekata režiserskog zanata sa izrazitim smislom za vizuelno pripovedanje. Filmovi: "Zvezde gledaju sa neba", "Noćni voz za Minhen", "Prava pobeda", "Begunac", "Pali idol", "Treći čovek", "Prognan na ostrva", "Jare za dve pare", "Trapez", "Ključ", "Naš čovek u Havani", "Agonija i ekstaza", "Oliver" (Oskar). 


1915. - Nemačka podmornica torpedovala je kod Krita u Prvom svetskom ratu britanski putnički brod "Persija", usmrtivši 330 od 501 putnika i člana posade. 


1918. - U Berlinu je počeo trodnevni osnivački kongres Komunističke partije Nemačke na kojem je usvojen program čiji je tvorac bila Roza Luksemburg. Kongres je izrazio podršku Sovjetskoj Rusiji. 


1922. - Zvanično je osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, stvaranjem federalne zajednice od Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije. Kasnije su se priključivale ili formirale druge sovjetske republike. 


1928. - Rođen je američki muzičar Bo Didli, gitarista, jedan od pionira rokenrola. Autor niza nezaboravnih pesama, među kojima su "Say Man", "Shave and a Haircut", Uncle John", "Who Do You Love?". Bio je pionir električne gitare i bitno je uticao na pojedine velike muzičare poput Badi Holija, Rolingstounsa, grupe "Who", Brusa Springstina ili Elvisa Kostela. Godine 1999. dobio je nagradu "Gremi" za životno delo. 


1933. - Rumunska ekstremistička politička organizacija "Gvozdena garda", ubila je predsednika vlade Jona Duku, kojeg je zamenio profašista George Tartaresku. Rumunija se potom ubrzo približila Silama osovine, kojima se kao članica Trojnog pakta priključila u ratu protiv Sovjetskog Saveza. 


1944. - Umro je francuski pisac Romen Rolan, jedan od najvećih mistika francuske literature u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915. Bio je duboko zainteresovan i aktivno uključen u sva bitna socijalna, politička i duhovna zbivanja svoje epohe, uključujući "aferu Drajfus", fenomen komunizma i fašizma, nastojanja da se postigne svetski mir. Dela: romani "Žan Kristof", "Kola Brenjon", 12 drama pod zajedničkim nazivom "Pozorište revolucije", romansirane biografije Ludviga van Betovena, Mikelandjela Buonarotija, Lava Tolstoja, Georga Fridriha Hendla, Mahatme Gandija, antiratni spis "Iznad meteža". 


1947. - U Rumuniji je pod pritiskom komunista abdicirao kralj Mihail I. 


1947. - Umro je engleski filozof Alfred Nort Vajthed, jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre se bavio matematičkom logikom i zajedno sa engleskim filozofom i matematičarom Bertrandom Raselom napisao je "Principia mathematica". Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko gledište o "večnim objektima". Smatrao je da filozofija ima sudbonosan socijalno-istorijski značaj. Ostala dela: "Rasprava o univerzalnoj algebri", "Organizacija mišljenja", "Istraživanje principa prirodnog znanja", "Nauka i moderni svet", "Proces i realnost", "Smeli poduhvati ideja", "Religija u bitnim svojstvima". 


1968. - Umro je norveški državnik Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu. 


1988. - Jugoslovenski šef vlade Branko Mikulić i pripadnici njegovog kabineta podneli su ostavku, zbog opšteg nezadovoljstva ekonomskim prilikama. Bila je to pretposlednja vlada Jugoslavije, tokom mandata njegovog naslednika Ante Markovića, Jugoslavija je razbijena. 


1989. - Poljska skupština (sejm) je uspostavila višepartijski politički sistem. 


1990. - Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael. 


1991. - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale posle raspada Sovjetskog Saveza, nisu se dogovorili o jedinstvenoj vojsci i svim bivšim sovjetskim republikama je dopušteno da formiraju sopstvene oružane snage. 


1992. - Umro je Mihailo Lalić, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova tipična tema su prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, sa dubokim poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani "Svadba", "Zlo proljeće", "Lelejska gora", "Hajka", "Raskid", "Pramen tame", "Zatočenici", "Ratna sreća", "Dokle gora zazeleni", "Gledajući dolje na drumove", pripovetke "Na
mjesečini", "Izvidnica", "Prvi snijeg", "Gosti", "Poslednje brdo". 


1993. - Izrael i Vatikan su potpisali sporazum o medjusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa, okončavajući time dva milenijuma "bolnih odnosa između dve velike religije", judaizma i rimokatoličanstva. 


1997. - Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998. 


2002. - Mvai Kibaki preuzeo je dužnost predsednika Kenije pošto su on i njegova koalicija "Nacionalna duga" izbornom pobedom okončali posle 24 godine vladavinu Danijela Arapa Moija i četiri decenije dugu vladavinu KANU partije. 


2004. - Umro je američki džez muzičar, "kralj svinga" Arti Šo. Važio je za vrhunskog klarinetistu. Jedan od Šoovih najvećih uspeha, koji je bio uvod u njegovu svetsku karijeru, bio je snimak Kol Porterovog "Begin the Beguine". Komponovao je koncerte za klarinet i niz poznatih melodija: "Nightmare", "Any old time", "Everything's Jumpin'". 


2006. - Bivši irački lider Sadam Husein obešen je u Bagdadu, pošto ga je lokalni sud osudio na smrt zbog ubistva oko 150 šiita 80-tih godina prošlog veka. Pogubljenje je izazvalo slavlje šiita širom Iraka. Vladao je Irakom, čvrstom rukom, punih 35 godina. Obešen je posle kontroverznog procesa, tokom kojeg su u velikoj meri zanemarivana prava optuženog i odbrane. Nove iračke vlasti, postavljene od strane SAD, tvrdile su da je Sadam Husein odgovoran za smrt više od 500.000 ljudi, mahom šiita u Kurda. 


2006. - Najmanje 75 Iračana je poginulo, dok je 125 ranjeno u seriji eksplozija u oblastima naseljenim šiitima širom Iraka, na dan kada je bivši predsednik Sadam Husein pogubljen.

VELIKE EKONOMSKE PROMENE U SVETU: BRAZIL ŠESTA EKONOMIJA PO VELIČINI

     Brazil je zamenio na šestom mestu privredu Britanije, kao šesti po veličini u svetu, prema Centru za ekonomiju i poslovna istraživanja. 

     Najnovija Svetska ekonomska liga u svojoj tabeli prikazuje Brazil na šestom mestu, kao deo rastućeg trenda svetske ekonomije.


     "Mislim da je to deo velike ekonomske promene, u kojoj ne samo da smo videli pomak od zapada prema istoku, nego takođe vidimo da se zemlje koje proizvode robu od vitalnog značaja - hranu i energente, postepeno penju na tabeli prema gore" rekao je CEBR-ov izvršni direktor Daglas MekVilijams.


     Prema trenutnom poretku na tabeli, Sjedinjene Američke Države i dalje su najveća svetska ekonomija u 2011., posle njih sledi Kina, Japan, Nemačka, Francuska, Brazil, Britanija, Italija, Rusija i Indija. Za Rusiju se predviđa da će se popeti na četvrto mesto do 2020. godine.

(RT)

 

AMERIKA KRIVA ZA ČAVESOV RAK?

     Predsednik Venecuele Ugo Čaves postavio je pitanje da li je Amerika razvila tajno oružje kojim je moguće izazvati rak.

     On se takođe pita i da li je ono upotrebljeno na levičarskim liderima u Južnoj Americi.


     "Da li bi bilo čudno da je Amerika razvila tehnologiju kojom može izazvati rak i da mi ništa o tome ne znamo?", pitao je Čaves u govoru održanom u vojnoj bazi, preneo je BBC.


     Predsednik Venecuele podvrgnut je medicinskom tretmanu početkom godine, kada mu je dijagnostikovan rak, a do njegovog "glasnog razmisljanja o problemu" došlo je dan nakon što je rak tiroidne žlezde konstatovan kod levičarske predsednice Argentine Kristine Kirhner. 


     "Mi ćemo živeti i pobedićemo rak", poručio je argentinskoj predsednici Čaves, prenose agencije. 


     Predsednica Argentine Kristina Fernandez de Kirhner (58) obolela je od raka tiroidne žlezde i biće podvrgnuta hirurškoj intervenciji 4. januara, a predsednička ovlašćenja preneće na svog zamenika na 20 dana. 


     Uz lidere Venecuele i Argentine, kancer je dijagnostifikovan i kod predsednika Paragvaja Fernanda Lugoa, predsednice Brazila Dilme Rusev kao i kod njenog prethodnika Lule da Silve, naveo je BBC. 


     Ugo Čaves je u više navrata optužio vladu u Beloj kući da planira njegovo ubistvo ili smenu sa vlasti. 


     Energična predsednica Argentine nakon što joj je dijagnostikovan rak, a pre hirurške intervencije, izjavila je da će tražiti da bude počasni predsednik udruženja osoba koje su preživele rak.

ALEKSANDRA JERKOV - PIRAMIDA, TV PRVA, 28.12.2011.

Gostovanje Aleksandre Jerkov u emisiji Piramida na Prvoj Srpskoj Televiziji.

TIMOŠENKOVA IZ PRITVORA U ZATVOR

     Julija Timošenko će biti premeštena iz pritvora u zatvor, gde će služiti kaznu pošto budu okončani svi krivični postupci, izjavio je ukrajinski ministar pravde.

     "Kada presuda bude pravosnažna i svi dokumenti dostavljeni, a ne bude drugih predmeta u sudovima, postojaće svi uslovi da se ova osoba prebaci u kazneno-popravnu ustanovu", rekao je ukrajinski ministar pravde Oleksandr Lavrinovič na konferenciji za novinare u Kijevu.


     Ministar je podsetio da su pokrenuti brojni krivični postupci protiv Timošenkove i da je nastavljena pretkrivična istraga. 

     Ukrajinska agencija navodi da je 11. oktobra kijevski Okružni sud osudio Juliju Timošenko za zloupotrebu službenog položaja prilikom potpisivanja Ugovora o gasu sa Rusijom u 2009. godine i izrekao zatvorsku kaznu od sedam godina i plaćanje odštete od 1,5 milijardi grivnji (oko 200 miliona dolara) "Naftogasu" Ukrajine. 

     Ukrajinski Apelacioni sud potvrdio je 23. decembra prvostepenu presudu kojom je bivšoj premijerki Ukrajine izrečena zatvorska kazna. Njeni advokati su tada najavili da će žalbu na presudu uložiti Evropskom sudu za ljudska prava.

NA DANAŠNJI DAN 29. DECEMBAR

MIROSLAV KRLEŽA

1170 - Nadbiskup Tomas Beket ubijen je po nalogu engleskog kralja Henrija (Henry) II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem. 



1721 - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968. 


1800 - Rođen je američki pronalazač Čarls Guđer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma. 


1809 - Rođen je Vilijam Juart Gledston, četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. 


1825 - Umro je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje"). 


1835 - Umro je Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić je 1815. zapisao mnoge njegove pesme, među kojima su najpoznatije "Početak bune na dahije" i "Boj na Mišaru". 


1876 - Rođen je katalonski violončelista i dirigent Pablo Kazals, koji je otvorio novu epohu u sviranju violončela. Napustio je Španiju kada je Franko došao na vlast i do smrti 1973. živeo je u Francuskoj i Portoriku. 


1890 - Američki vojnici su kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima je bio veliki broj žena i dece. 


1911 - Revolucionarna privremena skupština je za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija. 


1914 - Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je, mnogo slabija ruska vojska, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika. 


1921 - Rođen je srpski pisac Dobrosav (Dobrica) Ćosić. Smatra se jednim od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka ("Deobe", "Koreni, "Vreme smrti", "Otpadnik, "Vernik", "Stvarno i moguće". Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. Smenjen je u junu 1993., na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti član Saveza komunista Srbije do maja 1968., kada je došao u sukob sa politkom SKJ po nacionalnom pitanju, smatrajući da su Srbi ugroženi u jugoslovenskoj federaciji. 


1940 - Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada su uništene četiri petine grada. 


1944 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu. 


1973 - Filipinski diktator Ferdinand Markos, nastavio je da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata, iako po ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao je dekretima dok u pobuni 1986. nije zbačen sa vlasti. 


1981 - Umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje ("Hrvatski bog Mars", "Povratak Filipa Latinovića", Gospoda Glembajevi", "U agoniji"). 


1989 - Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku. 


1992 - Savezna skupština izglasala je nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i smenila sa mesta premijera srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo je nakon njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama. 


1996 - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta su potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi. 


1999 - U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemalja život je izgubilo oko 130 ljudi. 


2000 - Ruski ministar odbrane Igor Sergejev potpisao je dokument kojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji. 


2001 - U Kabulu su po prvi put patrolirale avganistanske i britanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije. 


2001 - Oko 300 ljudi je poginulo, a najmanje 120 je povređeno u požaru koji je izbio od varnica vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua. 


2004 - Umro je Džeri Orbah američki glumac koji se proslavio ulogama na Brodveju, u filmovima kao i u poznatoj TV seriji "Red i zakon".

BRAĆA LIMIJER - OČEVI FILMA

     19. oktobra 1862. godine rodio se se francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer, koji je sa bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru.



     Braća Ogist i Luj Limijer otkrili su postupak snimanja u prirodnim bojama, a u pariskoj kafani "Grand kafe" 28. decembra 1895. godine priredili su prvu filmsku premijeru u svetu – "Ulazak voza u stanicu", "Hranjenje bebe", "Poliveni polivač" i "Radnici izlaze iz fabrike". Prva publika brojala je 35 znatiželjnih građana koji su premijeru pratili po ceni od jednog franka.


     Inače, ovaj datum se smatra rođendanom filma kao i početkom filmske industrije. Braća Limijer, očevi filma, zakoračili su u jedan oblik stvarnosti, pa se zato kaže da su njihovi snimci preteča dokumentarnom filmu.

"Izlazak radnika iz fabrike"

"Dolazak voza u stanicu"

"Poliveni polivač"

      Njihov prvi film "Radnici izlaze iz fabrike", skoro da bismo mogli nazvati reklamnim filmom. Radnice sa širokim suknjama i šeširima ukrašenim perjem, radnici koji guraju svoje bicikle i danas toj jednostavnoj sceni daju draž naivnosti. Ti filmovi predstavljaju na neki način i socijalni dokument o načinu života iz tog vremena.

"Hranjenje bebe"

      Film pod nazivom "Dolazak voza u stanicu" gde je autor iskoristio sve mogućnosti objektiva da bi postigao veliku oštrinu u dubini. Najpre se vidi u opštem planu cela stanica, a zatim se pojavljuje na horizontu crna tačka koja ubrzo postaje sve veća i veća dok na kraju ne ispuni ceo ekran jurnuvši pravo na gledaoce. Sa montažnog stanovišta upotrebljeni su svi planovi kojima se i danas služimo u filmu.

     Njihov sledeći film "Hranjenje bebe" prikazuje dobroćudnog oca Ougusta i njegovu suprugu kako uživaju u posmatranju i hranjenju njihovog deteta kašicom. Scena je prikazana u srednje krupnom planu pa gledaoci mogu dobro uočiti izraze njihovih lica.


     "Poliveni polivač" je prvi Limijerov film koji je snimljen sa scenarijem u kom se nazire primesa umetničkog. Limijeri su postali veoma značajni snimatelji kada su zabeležili 1895. godine iskrcavanje učesnika kongresa o fotografiji iz broda projektujući taj snimak javnosti samo 24 sata posle snimanja pomenutog događaja.


     Zapažen uspeh podstakao je Limijere na obuku većeg broja snimatelja koji su obilazili okolne države i donosili snimke sa svojih putovanja po inostranstvu prvenstveno carskih ličnosti i ministara, obezbedivši svojoj publici učestvovanje u sjaju njihovih života na do tada nepoznatom direktnom načinu. Zahvaljujući tome prvi snimci su zabeleženi i na našim prostorima među kojima i "Krunisanje Kralja Nikole II" kao i neki snimci manastira Žiče. Kamera je postala kuriozitet i svakim danom je privlačila sve veći broj ljubitelja pokretnih slika. Sadržaj je bio snimljen bez pomeranja kamere pa je prednost bila data mizanscenu sve do otkrivanja prve panorame snimljene iz čamca u Veneciji, kada je "pokretna kamera" reprodukovala ne pokretne objekte…