BEOGRAD – Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine neće glasati za Zakon o Razvojnom fondu AP Vojvodine jer misle da je to poniženje APV, dva miliona građanki i građana i poniženje vojvođanske administracije, istakao je kasno sinoć zamenik predsednika LSV i narodni poslanik Bojan Kostreš.
Tokom rasprave o predlogu tog zakona, Kostreš je ukazao da čitava priča oko Razvojnog fonda AP Vojvodine govori o tome kakav je odnos prema njoj i šta aktuelne vlade u Beogradu, ne samo sadašnja, nego i sve ranije misle o Pokrajini. Takođe, Kostreš je rekao da su ligaši branili pravo AP Vojvodine da ima svoju, vojvođansku, razvojnu banku ne ulazeći u to da li je ona radila dobro ili loše, dodajući da o tome treba da odluči njen osnivač, pokrajinska administracija.
Kome smeta pokrajina
Zamenik predsednika LSV je ukazao na to da Vojvodina ima pravo da ima svoju razvojnu banku, odlučuje o svom razvoju i utiče na ekonomske prilike na svojoj teritoriji, zbog toga što je autonomna pokrajina.
– Ako neko želi da ukine AP Vojvodinu, što je legitiman politički stav, onda ajde da se kaže: uništićemo Vojvodinu, ukinućemo je! Ne treba Vojvodina da postoji, pa samim tim ne treba da postoje ni institucije AP Vojvodine, ni njena administracija, niti bilo koja aktivnost koju Skupština Vojvodine ili Vlada Vojvodine uradi – rekao je Kostreš. On je podsetio da o potezima vojvođanske administracije najbolje govori podatak da je ona neprekidno na vlasti od 2000. godine do danas.
– Neće biti da građanke i građani AP Vojvodine ne vide rezultate i ono što se radi i u Skupštini AP Vojvodine i u Vladi. Pitanje da li Vojvodina može imati svoju razvojnu banku je pitanje da li Vojvodina može da donosi odluke o svom razvoju i da li može da upravlja svojim resursima – naveo je on.
I drugima dati ono što ima Vojvodina
Komentarišući raniju diskusiju nekog od poslanika, koji je rekao da je Vojvodina time što ima razvojni fond u boljem položaju od ostalih delova Republike Srbije gde oni ne postoje, Bojan Kostreš je zapitao zašto se ne napravi Razvojni fond Šumadije ili Razvojna banka Moravske oblasti? On je rekao da se zbog dovođenja u ravnopravniji položaj građana Srbije, ne treba uništavati vojvođanska autonomija, te da niko iz Vojvodine nema ništa protiv da se formiraju razvojne banke i u ostalim regionima u Srbiji.
– Pa jel' dole u lokalu, u regionima ne sedi niko ko ima ideju kako treba razviti svoj region i kako treba uticati da se bolje i efikasnije radi na otvaranju razvojnih perspektiva? Srbija će biti jaka onda kada svi njeni regioni budu dovoljno jaki i ekonomski razvijeni. A neće se razviti ako sve nabijemo u Beograd i ako se o svemu bude odlučivalo u Beogradu. I zato ligaši neće glasati za ovaj zakon – istakao je zamenik predsednika LSV.
Ko je sve odgovoran?
Komentarišući opaske da za tu situaciju nisu krive samo Skupština i Vlada Srbije, nego i pokrajinska administracija, Kostreš je rekao da aktuelni predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, čiji su mu stavovi bliski, nije odgovoran za sadašnju situaciju, te da ne treba da "prima udarce".
– Stalno se pokušava da se Vojvodini oduzme svaka njena nadležnost, stalno se pokušava da se onemogući da Vojvodina samostalno utiče na svoj razvoj i upravlja sopstvenim resursima. Svaki put kada pitamo gde su naše pare, dobijemo etiketu da smo separatisti, a mi ne želimo da uzimamo tuđ novac. Mi samo želimo da upravljamo svojim resursima i da pomognemo svakom delu Srbije, koji hoće da krene našim stopama, da preuzmu odgovornost za svoju sudbinu i da pomognu razvoj – rekao je Kostreš i upitao zašto sve mora da bude u Beogradu, centralizovano i zašto za sve mora da se dobije mišljenje republičke vlade?
(BILSV, 27.12.2012.)
BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine ne može da podrži Predlog zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine s obzirom na to da je reč o trulom kompromisu koji po mišljenju ligaša, neće doneti ništa novo, istakao je kasno večeras poslanik LSV Đorđe Stojšić.
Tokom rasprave o tom zakonskom predlogu, kojim je precizirano da se Razvojni fond osniva zajedničkim vlasničkim učešćem AP Vojvodine i Srbije u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, kao društvo sa ograničenom odgovornošću, a od čijeg usvajanja Skupština APV očekuje smanjenje tenzija oko Razvojne banke Vojvodine, Stojšić je ukazao da će taj Fond i dalje biti samo jedna od mnogobrojnih institucija koje će biti pod direktnom kontrolom i samovoljom onih koji raspolažu političkom moći u Beogradu.
Povratak Miloševićeve politike
Stojšić je upozorio da je ovo pitanje, iako marginalna ekonomska tema, za predstanike APV prvo i pre svega politička tema, zato što vrlo dobro oslikava način na koji se tretiraju pokrajinske institucije. On je podsetio da se i pre 25 godina, kada je Slobodan Milošević organizovao takozvane mitinge istine o Kosovu, Vojvodini ukidala autonomija, a da se ta "zombi politička filozofija" ponovo oživljava jer se, ponovo baveći Kosovom, Vojvodini ukidaju institucije koje je mukotrpno stvarala.
– Tada je ukidan, recimo, Fond za zdravstvo, penzioni fond, takođe razvojni fond i svedoci smo toga da je to i dan danas slučaj. Vidimo da Vojvodina ostaje bez institucija, naročito onih u kojima se nalaze neka sredstva, a kada Srbija zapadne u ozbiljne ekonomske probleme, prvo čega se sete vlastodršci u Beogradu je da ta sredstva možda eventualno postoje u nekim institucijama koje se nalaze u Novom Sadu – naveo je on.
Ukinuti finansijske institucije van Beograda
Poslanik LSV je podsetio da je nakon odluke Skupštine AP Vojvodine da se izvrši dokapitalizacija Razvojne banke Vojvodine, ta ista razvojna banka bila žrtva višemesečnih pritisaka samog ministra, da bi se na kraju došlo u situaciju da ona volšebno mora da se ugasi.
– Ako je kriterijum da nešto što radi sa gubitkom treba da se ukine, onda ne razumem zbog čega se ne ukine Železara Smederevo, basen Bor i JAT, koji takođe rade sa gubitkom? Da li je ona radila dobro - ne, da li je mogao da bude bolji menadžment - da. Da li ona treba da se ukine kao takva? Mislim da je Skupština AP Vojvodine na to pitanje dala odgovor i takva odluka je morala da se poštuje, a ne da se omalovažavaju i predstavnici te Skupštine, poslanici i građani koji su ih birali – istakao je Stojšić. On je upozorio da je očigledna opsesija da sve finansijske institucije koje nisu pod direktnom kontrolom političke oligarhije u Beogradu na neki način moraju biti privatizovane ili ukinute.
– Nekada je u Novom Sadu postojala Novosadska banka i Panonska banka i Vojvođanska banka, i Kulska i Meridijan i Novi Sad je bio finansijski centar u svoje vreme. Te banke su uspele da prežive devedesete godine koje su bile izuzetno teške za privredu, i nakon toga, preko takozvanog Pariskog i Londonskog kluba, one su podržavljene – podsetio je poslanik LSV.
Šta će se i kako razvijati
Đorđe Stojšić je ukazao da za predviđeni osnivački ulog od 10 miliona dinara, ne može ništa da razvije u Pokrajini koja ima 200.000 nezaposlenih i kojoj su preko potrebna ulaganja u infrastrukturu.
– Ne vidim kako će uopšte ovaj fond da se kapitalizuje, kako će da dođe do sredstava. Da li on dobija neke kredite, da li će tu biti dokapitalizacije? To je neko društvo sa ograničenom odgovornošću – rekao je Stojšić. Dodao je da su u obrazloženju za osnivanje Fonda navedeni rizik likvidnosti, kreditni, kamatni i tržišni rizik.
– Samo se ne spominje politički rizik koji je najbitnji kad se ovakvi entiteti osnivaju, zato što je očigledno da je isključivo nečija politička volja ta koja je najveći rizik za postojanje takve institucije, odnosno za to da li će fond imati sredstava ili neće. Znate vrlo dobro da je republički budžet ostao dužan više desetina milijardi starom Fondu za razvoj, to nikada više niko nije ni spomenuo – kazao je on navodeći da je i deo prihoda od privatizacije bio namenjen punjenju tog fonda, ali da Agencija nije nikad ni obračunala koliko tačno Vojvodina treba da dobije po tom osnovu.
– Po meni, ovo je bacanje prašine u oči građanima Vojvodine, da bi danas-sutra postojao alibi kada neko bude tražio sredstva iz Fonda za razvoj Republike Srbije, pa će moći da se kaže: pa vi imate svoj razvojni fond, zbog čega se obraćate Fondu za razvoj Republike Srbije – naveo je Stojšić ističući da se ne može porediti nivo sredstava u ta dva fonda.
– Konstantno smo slušali priče kako je Vojvodina nekakva lokomotiva ekonomskog razvoja. Nekad je možda bila dizel lokomotiva, sad više nije ni električna, ni dizel, sad je parna lokomotiva. Ali kakva god da je, sigurno ne može da ide na prazna obećanja i opiljke – ukazao je Stojšić i podsetio da je Pokrajina od jednog od najrazvijenijih regiona unutar bivše Jugoslavije, sada po svim parametrima nerazvijeniji i od Beograda i od uže Srbije
(BILSV, 26.12.2012.)
Premijerka Pakistana - 1988–1990. i 1993–1996.
Benazir Buto (Benazir Bhutto, 1953-2007) je pakistanska političarka i prva žena na čelu postkolonijalne muslimanske države. Rođena je u Karačiju kao najstarije dete Zulfikara Alija Buta, Pakistanca sindskog porekla i Begum Nusrat Buto, Pakistanke kurdskog porekla. Benazir je studirala filozofiju, politiku i ekonomiju na Univerzitetu Oksford gde je diplomirala 1977, i poseduje diplomu Univerziteta Harvard.
Njen otac Zulfikar Ali Buto osnivač je Pakistanske narodne stranke, a 1973. postao je premijer Pakistana. Sa tog položaja zbacio ga je 1977. general Zija ul-Hak čija je vlada njenog oca smaknula 1979. godine. Benazir je pre tog smaknuća provela u zatvoru pet godina, uglavnom u samici. Njen je deda po ocu bio Sir Šah Navaz Buto. Od 1984. vođa je Pakistanske narodne stranke u egzilu, a u zemlju se vraća 1986. Benazir je dva puta izabrana za premijerku Pakistana.
Prvi put je preuzela tu dužnost 1988. godine i prva je žena na čelu neke muslimanske zemlje, ali je 20 meseci posle svrgnuta odredbom tadašnjeg predsednika Pakistana Gulam Išak Kana, zbog optužbi o korupciji. Benazir je ponovo izabrana 1993., ali ju je predsednik opet oterao 1996. pod sličnim optužbama usmerenima protiv njenog muža koji završava u zatvoru. Godine 1999. vlast preuzima general Pervez Mušaraf, a od 1999. Buto sa porodicom živi u Dubaiju, sve do povratka u Pakistan 18. oktobra 2007. godine. Vratila se tek pošto je Mušaraf povukao optužbe koje su je teretile za korupciju.
Buto je pohađala školu Ledi Dženings i samostan Isusa i Marije u Karačiju. Nakon osnovnog školovanja u Pakistanu, prešla je u Sjedinjene Američke Države. Od 1969. do 1973. pohađa Redklif Koledž u Masačusecu i Univerzitet Harvard gde je diplomirala politikologiju. U Britaniji studira filozofiju, politiku i ekonomiju u Oksfordu. Dana 18. decembra 1987. udala se za Asifa Alija Zardarija u Karačiju. Imaju troje dece: Bilaval, Bahtvar i Asifa.
Povratak u Pakistan
Posle osam godina egzila u Dubaiju i Londonu, Benazir Buto se vratila u Karači 19. oktobra 2007., nepuna tri meseca pre najavljenih opštih izbora. Godinu ranije počela je pripremati povratak u zemlju - pristupila je Savezu za obnovu demokratije i udružila se sa nekadašnjim političkim protivnikom Navazom Šarifom. Sa Šarifom se nije slagala u vezi učešća generala Perveza Mušarafa u vlasti posle izbora. Za razliku od Šarifa, bila je sklona podeli vlasti sa Mušarafom sa kojim se dogovorila da će je osloboditi optužbi za korupciju i da će se zemlja vratiti demokratiji. Protivnici su je optuživali da vodi dvostruku igru, sa jedne strane pregovara sa Mušarafom, a sa druge sa opozicijom. U zemlju se vratila u velikom stilu. Međutim, konvoj u kojem se kretala nakon što je sletela na aerodrom u Karačiju je napadnut. U samoubilačkom napadu ubijeno je gotovo 140 ljudi. Buto je ostala nepovređena. Javno je optužila pristalice Mohameda Zije ul-Haka da stoje iza napada.
Mušarafu je to krvoproliće bilo izgovor da proglasi vanredno stanje u državi. Pravi povod je bio taj što je Vrhovni sud odbijao da potvrdi njegov reizbor sve dok nosi generalsku uniformu. Nakon što je uveo vanredno stanje, Buto ga je optužila da vodi policijsku državu, a njegov režim uporedila sa bivšim Sovjetskim Savezom. Mušaraf je Buto stavio u kućni pritvor, kao i druge opozicione vođe. Iako su obaveštajni podaci govorili da joj smrću preti teroristička mreža Al Kaida, avganistanski talibani i pakistanske grupe džihada, Buto se nije želela odreći javnih nastupa.
Atentat
Nakon predizbornog skupa u Ravalpindiju, nedaleko od Islamabada, 27. decembra 2007. godine, Benazir Buto verojatno je pogođena hicima u vrat i prsa, nakon čega se napadač razneo bombom i u smrt odveo još oko 20 ljudi. Buto je istog dana preminula u bolnici od posledica atentata. Njena smrt je označila kraj slavne dinastije Buto.
BEOGRAD – Ideje i predlozi o ukidanju Autonomne Pokrajine Vojvodina (APV) predstavljaju antiustavno delovanje koje pokazuje suštinsko nerazumevanje potreba građana Vojvodine i suštine Vojvodine, naglašava u intervjuu za "Svedok" Aleksandra Jerkov, šef poslaničkog kluba Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije.
Šta je sporno u budžetu Vojvodine kada je i Bojan Pajtić rekao da je zadovoljena ustavna garancija od 7 odsto republičkog budžeta?
– Sporna je sama činjenica da AP Vojvodina svake godine mora na ovakav način da se bori za svoja Ustavom garantovana prava. Ovogodišnji budžet Vojvodine usvojen je na Vladi tek pre neki dan i videćemo šta ga sve čini. Ne čine sva sredstva koja odlaze na teritoriju Vojvodine budžet Vojvodine, a Ustav je tu veoma jasan.
Zašto bi samo Vojvodina dobijala 7 odsto? Zašto to ne bi dobijali i drugi krajevi Srbije i da li biste to podržali?
– Zato što su AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija jedine dve pokrajine u Srbiji, i zato što Ustav propisuje da Vojvodina dobija 7 odsto. Podržaćemo svakoga ko se bude zauzimao da ista prava dobiju i ostali delovi Srbije. Uostalom, LSV je prva i izašla sa platformom koja je predviđala opštu regionalizaciju Srbije.
APV ima 27 odsto stanovištva, a učestvuje sa 26 odsto BDP-a, dok Beograd, prema kojem je usmerena glavna oštrica autonomaških kritika, ima 23 odsto stanovništva a učestvuje sa 40 odsto u BDP-a zemlje. Čini se da je teza "Vojvodina radi, Beograd se gradi" zapravo obrnuta?
– Sami ste rekli u čemu je srž problema. Stvar je u tome koliko se kome vraća. Ako 27 odsto stanovništva dobija 7 odsto budžeta, to je suštinski nepravedno. Uostalom, nije tačan podatak da Vojvodina učestvuje sa 26 odsto BDP-a, učestvuje sa mnogo više, a kada je u pitanju struktura tih 40 odsto sa kojima Beograd učestvuje u republičkom BDP-u, videće se da veliki deo toga čine firme čija su sedišta iz drugih delova Srbije, najpre iz Vojvodine, preneta u Beograd.
Sa koliko procenata Vojvodina učestvuje u BDP?
– To se menja od godine do godine jer Vojvodina dosta zavisi od poljoprivrede, pa kada je godina loša, onda je i učešće manje. Kada je godina bolja, onda Vojvodina učestvuje čak i sa 55 odsto. Sve zavisi od poljoprivrednih prihoda.
Ali kada se raspoređuje budžet Srbije, on se raspoređuje na celu državu. Vojvodina preko toga dobija još 7 odsto?!
– Pazite, kada govorite o raspoređivanju para iz republičkog budžeta, treba da znate da recimo ona sredstva koja dolaze u Vojvodinu, a Vojvodina njima ne raspolaže, ne čine budžet APV. Recimo, plate radnika MUP-a sa teritorije Vojvodine su deo budžeta Srbije, a ne APV. Sa druge strane, u tih 7 odsto koji pripadaju Vojvodini na osnovu Ustava, tri sedmine je namenjeno kapitalnim investicijama, a veliki deo čine transferna sredstva, na primer, plate prosvetara, koja samo prođu kroz račun ne zadržavajući se duže od 24 sata.
Ali to znači da stanovnici severa Srbije dobijaju ista sredstva kao i građani u drugim krajevima i preko toga još 7 odsto?!
– Nije tačno, jer Republika često čini nepravdu prema građanima Vojvodine da kada se oni obraćaju za neke republičke fondove, po pravilu dobijaju odgovor da imaju budžet Vojvodine i da se na njih to ne odnosi. Tako proizilazi da građanima Vojvodine pripada samo tih 7 odsto, što je nepravedno.
Stalno se govori o tome da bi APV trebalo da dobije veće nadležnosti. Sa druge strane, upitna je i efikasnost pokrajinske administracije. Vojvođanska skupština, koja se predstavlja kao jedan od najhitnijih stubova vojvođanske autonomije i za koju se shodno tome traže što veće nadležnosti, u 2011. godini zasedala je svega 6 puta?!
– Jedna od osnovnih kritika LSV na rad Pokrajinske skupštine u prethodnom periodu upravo je bila ta da se Skupština Vojvodine mora češće sastajati, što je odluka predsednika Skupštine. Vlada Vojvodine, s druge strane, bila je vrlo efikasna u svom radu. Ipak, treba imati u vidu i da Skupština Vojvodine, zbog mailh nadležnosti Pokrajine, ne odlučuje o mnogo čemu. Kad bi bilo više nadležnosti, ona bi se češće sastajala.
Nedavno je NVO "Napredni klub" izašao sa predlogom regionalizacije koji predviđa ukidanje APV. Bilo je i drugih incijativa. Postoje mišljenja da je APV birokratska tvorevina koja nema nikakvih osnova i da samo utiče na trošak građana.
– To je antiustavno delovanje koje pokazuje suštinsko nerazumevanje potreba građana Vojvodine i suštine Vojvodine. Što se tiče troškova, najjeftinije državno uređenje bila bi faraonska država. Sve drugo košta.
Kako može biti antiustavno ako Ustav u članu 182. predviđa formiranje i ukidanje autonomnih pokrajina?
– Zato što je drugim članovima Ustava definisano da Srbija ima dve autonomne pokrajine od kojih je jedna Vojvodina. Zahtev za ukidanje Vojvodine je isto tako nelegitiman kao i zahtev za otcepljenje Vojvodine. Oni koji se zaklinju u ustavnost ne bi smeli to sebi da dozvole. Vojvodina je ustavna kategorija.
Kada se govori o regionalizaciji, ispostavlja se da se uvek regionalizuje Šumadija. Zašto se ne bi i Vojvodina podelila na Srem, Banat i Bačku?
– Vojvodina je pre svega istorijska pokrajina, koja je sa svojom autonomijom ušla u sastav Srbije. Ovolika kolika je, sasvim je prikladna i za veličinu Srbije, a i kompatibilna je sa ostalim evropskim regionima, pa nema ni razloga da se deli na manje entitete. Na kraju, ni Ustav to ne dozvoljava.
Zbog čega je Vojvodina nedeljiva? U čemu je vojvođanski identitet veći od identiteta Banaćana, Sremaca...?
– Ukoliko se dogovorimo da Srbija bude regionalizovana tako da u okviru Vojvodine postoje tri subregiona koji imaju posebne interese, mi nemamo ništa protiv. Ali Vojvodina je kao jedan entitet svojevoljno ušla u Republiku Srbiju, kao već formirana političko-istorijska regija. Da se prave tri regije samo da bi se razbijala Vojvodina - ne vidim svrhu. Vojvodina je za teritoriju Srbije sasvim prikladne veličine.
Ima ideja da prestonica Srbije izmesti u Kragujevac, u Niš, ili u Novi Sad. Da li mislite da je za razvoj Srbije bolje da administrativni centar bude van Beograda?
– Nije stvar u izmeštanju administracije, nego u decentralizaciji donošenja odluka i prenošenju nivoa odlučivanja na niži nivo. Ukoliko bi se samo table sa nazivima institucija premestile negde drugde, a sve ostalo isto, ne bi se ništa postiglo.
Da li mislite da će u prekomponovanjima na političkoj sceni na red doći i Beograd i pokrajinska Vlada?
– Očigledno je da stranke koje učestvuju u prekomponovanju ne pridaju nikakvu pažnju rezultatima izbora, tako da me ne bi čudilo da pokušaju i ovako nešto.
Nenad Čanak, lider LSV, rekao je da prekomponovanje vlasti u Pokrajini svakog časa može rezultirati "udarom na Vojvodinu". Šta se podrazumeva pod "udarom" i kako bi to moglo da izgleda?
– Iz prethodnih nekoliko pitanja i sami možete doći do odgovora na to pitanje. Očigledno je da neko pokušava da građane Vojvodine prikaže kao neprijatelje ostalih građana Srbije koji pokušavaju da dobiju od Republike novac koji im ne pripada.
U javnosti se stvara pritisak takozvanih Vojvođana, a prema nedavno objavljenim rezultatima popisa u Srbiji iz 2011, pod stavkom "regionalna pripadnost", pod čim su podvedeni i oni koji su se izjasnili kao "Vojvođani" ima svega oko 31.000 ljudi, ili 1.47 odsto ukupnog stanovništva Srbije. Dakle, da li je ovde reč o političkim igrama ili o nečemu drugom?!
– Pravo svakog građanina da se izjasni kako god želi ne treba dovoditi u pitanje, a posebno ne osporavati ga zbog toga što neko smatra da je broj pripadnika te grupe mali. To je jedno od osnovnih ljudskih prava koje niko nema pravo da uskraćuje ljudima. Posebno je interesantno da ne možemo dobiti podatak koliko se ljudi izjasnilo zasebno kao Vojvođani.
Nije sporno pravo, već je pitanje legitimiteta. Ako imamo manje od 1,47 odsto Vojvođana. onda njihovi stavovi o naglašavanju posebnosti i različitosti Vojvodine ne mogu imati legitimitet kakav im se daje u javnosti.
– Mislim da je važno utvrditi koliko u tom procentu ima onih koji su se izjasnili kao Vojvođani. Pri tom, to nije presudno da bi neko osećao posebnost Vojvodine i potrebu za autonomijom Vojvodine. I Nenad Čanak i Bojan Kostreš su u više navrata javno rekli da su se izjasnili kao Srbi. Kada smo mi govorili o tome, mi smo branili pravo svakoga da se izjasin kako god želi.
Za autonomiju nije presudno koliko ima Vojvođana prema popisu.
- Znamo da u Srbiji ima i džedaja i hobita, ali je vešto zataškan podatak koliko se ljudi izjasnilo da su Vojvođani. Ipak, to nije presudno za autonomiju Vojvodine. To što neko ima osećaj regionalne pripadnosti ne znači da je veći ili manji autonomaš od nekoga ko taj osećaj nema. Ali se meni čini da je to pitanje više potencirano od onih koji pokušavaju da rašire strah od nekog vojvođanskog separatizma nego što je to zaista bitno. Reč je o pravu svakoga da se izjasni kako želi.
Kako ocenjujete borbu protiv korupcije koju je pokrenuo Aleksandar Vučić?
– Podržavam svaku borbu protiv korupcije. Sa ovom je problem što je vansistemska, što se vodi u medijima, i zato što se izgleda odnosi samo na one koji su politički suprotstavljeni Srpskoj naprednoj stranci.
Šta Vama govori navodni podatak da su pojedini ministri bili na platnom spisku Miškovića?
– To su veoma ozbiljne stvari, a prisustvujemo vrlo paušalnim ocenama izjavama i licitiranjima u javnosti na tu temu. Informacije koje se pojavljuju u medijima, a odnose se na "izvore iz istrage" ne komentarišem. Nadam se da će istraga nadležnih državnih organa pokazati koji su to ministri i za šta su dobijali novac.
Kako Vam se čim to što su danas glavni tekstovi u medijima potpisani sa nekim ''ekipama'', a glavni informacije im dolaze od ''neimenovanih izvora iz istrage"?
– Ne znam da li je problematičnije to što takvih pojava ima ili što one nikoga ne čude. U oba slučaja izuzetno je opasno da se u medijima vode procesi, crtaju zatvorske ćelije i slično. Izmenama Krivičnog zakona sada se ukida odredba da se u toku procesa u medijima ne sme komentarisati postupak. To sve omogućava da se ovako nakaradno stanje legalizuje. Mislim da je to na štetu toka procesa, da dovodi u pitanje koliko će sudovi biti nezavisni, ali i da nije dobro po medije u Srbiji, a samim tim i društvo u celini.
Da li su političari u Srbiji u sprezi sa kriminalom? Po definiciji, organizovani kriminal podrazumeva spregu politike i mafije.
– Ukoliko ima organizovanog kriminala u Srbiji, onda i država mora učestvovati u tome.
Najavljuje se rasplet afere ''Azotara''. Pominju se i druge sporne privatizacije u Vojvodini. U javnosti se stvara utisak da je na redu istraga u ''Srbijagasu" i da je na udaru jedan od prvih ljudi SPS-a Dušan Bajatović. Da li mislite da ce koalicija na vlasti da ''udari na svoje ljude''?
– Sporne privatizacije nisu samo u Vojvodini. Jedini način da se pokaže da borba protiv korupcije nije selektivna to je da pod nju potpadne i neko iz trenutne vlasti. Ne verujem u borbu protiv korupcije koja se vodi u medijima.
Nepravosnažnom presudom oslobođen je Goran Knežević, aktuelni ministar poljoprivrede. Kako objašnjavate činjenicu da je čоvек 13 meseci bio u pritvoru, a da sada ni on nije kriv, niti neko drugi? Ko su ti koji mogu da uhapse bilo kog građanina Srbije i da pošto on bude oslobođen, niko ne odgovara? Knežević je inače, pominjao da su ga Bojan Pajtić i drugi rukovodioci iz Vojvodine smestili u zatvor zarad političkih interesa. Da li to znači da će oni da idu u zatvor?!
– Protiv Gorana Kneževića se vodila istraga kao i protiv drugih ljudi osumnjičenih za slična dela, njegov tretman u tome nije bio specijalan. Ima pravo da traži naknadu od države ukoliko to želi. Sa druge strane, reč je o čoveku koji je vrlo brzo nakon toga otišao u Srpsku naprednu stranku, pa njegove izjave protiv DS u Vojvodini i dojučerašnjih stranačkih kolega treba tako i posmatrati.
(BILSV, 26.12.2012.)
NOVI SAD – Savet za komunalne poslove Skupštine grada usvojio je bez otvaranja rasprave, programe poslovanja i investicionih ulaganja komunalnih preduzeća za dogodine, ZIG-a, "Vodovoda i kanalizacije", "Novosadske toplane", "Čistoće", "Tržnice", "Gradskog zelenila", "Lisja", "Informatike", Gradskog saobraćajnog preduzeća "Novi Sad", "Puta" i "Parking servisa".
Kako piše Dnevnik, jedinu primedbu u vezi ove dve tačke dnevnog reda imala je članica Saveta Milica Vlaisavljević, kojoj nije bilo logično što je Novosadska toplana, Programom poslovanja predvidela čak 24 miliona dinara za reklamu i prezentacije, pošto je "Toplana", inače, najveći gubitaš među komunalnim preduzećima.
– Grad će u 2013. godini "Gradskom zelenilu" dati 20 miliona dinara za kapitalne subvencije, a "Toplana" se razmeće, i u vreme ekonomske krize izdvaja veliki novac za reklamiranje – rekla je Vlaisavljevićeva. Njoj je odmah na sednici iz "Toplane" odgovorila Vukica Gavrilović navodeći da je 24 miliona predviđeno za prezentaciju novog načina naplate po utrošku toplotne energije, koji startuje od naredne grejne sezone. Vlaisavljevićeva je imala zamerke i što grad nije predvideo ko će da nadomesti razliku preduzećima u računima komunalnih usluga između pune cene računa i računa umanjenih za 30 odsto, koliko imaju popust kod plaćanja komunalnih računa porodice sa troje i više dece. Ona je kazala da su komunalne firme u finansijskim problemima, i da broj dece u porodicama ne može da bude merilo za finansijske olakšice, jer je kriza sveopšta, pa sirotinje ima i na drugoj strani.
(BILSV, 26.12.2012.)
BEOGRAD - Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine, ukoliko njihove primedbe ne budu usvojene, neće podržati Zakon o javnim nabavkama, istakao je danas zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i narodni poslanik LSV Bojan Kostreš.
On je tokom rasprave o Predlogu zakona o javnim nabavkama pozdravio nameru zakonodavca da se u toj oblasti uvede red ističući da je korupcija najveća pošast današnjeg društva u Srbiji. Kako je naveo, ovaj predlog donosi određena unapređenja i određene kvalitete u odnosu na prethodni, jer je pokrio određene oblasti koje prethodnim zakonom nisu bile dovoljno dobro regulisane.
Bez populističkih mera
- Mislim da priče o tome da je prethodna vlada bila korumpirana ne stoje. Postojala je korupcija kao što, na žalost, postoji i danas. Korupcija je bolest koja se mora iskoreniti i zbog toga parlament sa ovim predlogom zakona i drugim predlozima zakona treba da pomogne da se svi zajedno sa jednom od najvećih pošasti i problema u našem društvu izborimo - rekao je Kostreš. On je ocenio da se sadašnja vlada mnogo agresivnije bori protiv korupcije, a da on želi da veruje da to radi iskreno jer će se, u slučaju da korupcija ostane model ponašanja u Republici Srbiji, u velikoj meri uskratiti šansa za reformu Srbije i za njenu evropsku budućnost.
- Nadam se da ovaj zakon neće biti zakon koji u sebi ima puno populističkih namera i zato podržavam kolege iz Demokratske stranke da se utvrdi koja je dobit i kako će ta dobit biti raspoređena, odnosno koje su uštede - rekao je Kostreš. On je dodao da ne bi voleo da ovaj zakon doživi sudbinu nedavno usvojenog Zakona o javnim preduzećima, kojim su najavljivani departizacija i evropski standardi, da zatim najveći broj direktora javnih preduzeća bio imenovan po starom zakonu.
- Poslata je poruka: Super je ovaj zakon, super su evropski standardi, super je departizacija, ali to ćemo ostaviti nekoj narednoj vladi, nekim narednim poslanicima, da se oni time bave, a mi ćemo primeniti stari zakon koji smo u najvećoj meri kritikovali - rekao je Kostreš.
Uvesti krivičnu odgovornost
Bojan Kostreš je rekao da je ovim zakonom neophodno uvesti krivičnu odgovornost kako bi ljudi koji se bave javnim nabakama, koje mogu biti visoko koruptivan posao, bili svesni da se za to može odgovarati.
- Neki pojmovi u samom zakonu, po meni, nisu dovoljno jasno precizirani. Mislim da bi njihovo preciznije definisanje moglo da donese kvalitetnija rešenja, jer kad god dođete u situaciju da imate mogućnost različitog tumačenja, onda možete i da donosite različite odluke - upozorio je Kostreš. On je ukazao da bi, na primer, trebalo preciznije definisati pojmove poput "relevantnog tržišta" ili "bitnih i nebitnih nedostataka", kako bi se izbegle moguće malverzacije.
- Definisanjem bitnih i nebitnih nedostataka možete da utičete na kreiranje slike onoga ko bi mogao da bude povoljniji ponuđač. Mislim da bi boljim i preciznijim definisanjem moglo da se postigne i bolji efekat - rekao je Kostreš. On je dodao da će poslanice i poslanici LSV amandmanima pokušati da poboljšaju predloženi akt, navodeći da su problematične formulacije poput "neuobičajeno niske cene", da bi bilo korisno omogućiti uvid u podatke svim zainteresovanim licima, a ne samo ponuđačima, te da bi bilo korisno da naručilac ima obavezu da objavi procenjenu vrednost javne nabavke.
- Onda bi i državni organi koji se bave monitoringom, a i nevladin sektor, mogao da isprati tu priču. I odmah bi smo mogli da kažemo: evo, ova javna nabavka nije u redu, ili nešto sa tom javnom nabavkom je sumnjivo - rekao je Kostreš. On je naveo još nekoliko primera, ponovivši da je Liga socijaldemokrata Vojvodine spremna da podrži ovaj zakon i svaki drugi koji ima smisla, ali u slučaju da se podrže njene inicijative i predlozi.
- Zaista je ovo oblast na koju trebamo utrošiti puno energije i mislim da mnogo stvari u državi Srbiji treba da se unapredi i uradi bolje. To nikako ne znači da dosadašnja vlada, vlada gospodina Cvetkovića nije radila dobro svoj posao - naveo je Kostreš istakavši da je sve što je rađeno, rađeno sa željom da se poboljša kvalitet života građanski i građana Srbije i evropska perspektiva zamlje.
(BILSV, 26.12.2012.)
