KRIVIČNO DA ODGOVARA SVAKO KO UNIŽAVA ZASTAVU VOJVODINE

     NOVI SAD, 27. februar – Učestale napade na autonomiju Vojvodine u proteklom periodu je pratilo paljenje i cepanje zastave AP Vojvodine, a političkim pritiscima se i dalje onemogućava da vojvođanska zastava bude istaknuta u 10 od 45 vojvođanskih opština.

     Postojanje zastave Vojvodine i ostalih znamenja autonomne pokrajine definisano je i garantovano članom 183. Ustava Republike Srbije, a Odluku o zastavi AP Vojvodine pokrajinski parlament je doneo 27. februara 2004. godine.

     Budući da je AP Vojvodina ustavna kategorija i da je pravo na simbole garantovano Ustavom, postoje svi uslovi za pokretanje krivične odgovornosti prema onima koji su palili zastavu, koji je na jedan nedoličan način skidaju ili sprečavaju njeno isticanje.

     Zato Liga socijaldemokrata Vojvodine očekuje od nadležnih državnih organa da reaguju po službenoj dužnosti i da svi koji pale, cepaju ili na bilo koji drugi način unižavaju zastavu AP Vojvodine za to i krivično odgovaraju.

     Skupština AP Vojvodine, kao donosilac Odluke o zastavi i najviše predstavničko telo dva miliona građanki i građana AP Vojvodine, može takođe da podnese krivičnu prijavu za paljenje, nepoštovanje ili drugi način zloupotrebe zastave.

     U međuvremenu, Liga socijaldemokrata Vojvodine će u Narodnoj skupštini Republike Srbije podneti predlog za izmenu i dopunu Zakona o grbu, zastavi, himni i zastavi Republike Srbije kako bi se i na taj način preciziralo da na teritoriji APV zastava Vojvodine ima isti tretman kao zastava Republike Srbije i da svi oni koji ne poštuju zastavu APV snose iste posledice kao i oni koji ne poštuju republičku zastavu

Portparolka

Lige socijaldemokrata Vojvodine

Marinika Čobanu

OTVORENO PISMO ZBOG NEREGULARNOSTI NA IZBORIMA ZA SAVETE MZ

     NOVI SAD – Izvršni odbor Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad uputio je danas otvoreno pismo gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, predsedniku Skupštine grada Novog Sada Siniši Seviću, v.d. načelniku Policijske uprave Novi Sad Stevanu Krstiću, Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Agenciji za borbu protiv korupcije i CeSID-u u kojem ukazuju na neregularnosti koje su pratile izbore za Savete Mesnih zajednica održane u nedelju 24. februara. Kompletno pismo pročitajte u nastavku:


     Poštovani,

     Građani koji su učestvovali na izborima proteklog vikenda, obavestili su nas da su podneli žalbe na regularnost izbora za mesne zajednice u Kisaču, Kovilju i Južnom Telepu.

     Budući da smo i mi kao politička stranka pratili proces izbora, smatramo da su ti ljudi u pravu i da je neophodno da Vam se obratimo ovim pismom.

     Nepostojanje biračkog spiska u sve tri mesne zajednice, zatim nedostatak čitača čipovanih ličnih karata na pojedinim biračkim mestima i paušalno upisivanje adrese birača, te otezanje sa prebrojavanjem glasova samo su mali deo brojnih zamerki na sam tok izbornog procesa.

     Želimo da verujemo da će institucije, u čijem je opisu posla  praćenje regularnosti i zakonitosti izbornih procesa uvažiti ove zamerke i ponoviti glasanje i da neće prosto ćutke preći preko ovih  krucijalnih zamerki koje zadiru u samu srž izbornog prava građana i izbora uopšte.

     Sa druge strane, u nedelju je u Kovilju, Kisaču i Mesnoj zajednici Južni Telep ponovo izbilo na videlo svo urušavanje i gubljenje smisla bilo kakvih izbora u Novom Sadu.

     Pojedine stranke su i za ove izbore dovozile autobuse aktivista u ta mesta da izvlače ljude na birališta. Birače su ispred glasačkog mesta saletale grupe stranačkih aktivista, a neki su im i agresivno gurali papiriće u ruke, otvoreno sugerišući za koga da glasaju. Naokolo su bili parkirani automobili javnokumunalnih preduzeća.

     Sumnjivci su glas plaćali novcem, uljem, brašnom i još koječime, a sve to nadzirali nekakvi namrgođeni momci iz prikrajka.

     Je li to sloboda izbora?

     Već u martu i aprilu će biti mnogo više izbora za savete mesnih zajednica u Novom Sadu. Šta će se onda tek dešavati? 

     A šta možemo očekivati kada budu lokalni, pokrajinski ili neki drugi izbori?!

     Tuče? Krvoprolića?

     Pozivamo Vas da ličnim angažovanjem pomognete da ovakva praksa prestane i da izbori u Novom Sadu, počev od narednih izbora za savete mesnih zajednica, ponovo budu izbori na kojima odlučuju građani, a ne siledžije i manipulanti.

     Sigurni smo i da bi u tome puno pomoglo, kada bi se konačno saznao epilog optužbi koje su za izbornu krađu, pre manje od godinu dana Srpska napredna stranka i Demokratska stranka Srbije iznosile na račun svojih današnjih koalicionih partnera.

     Ostanu li te optužbe nerasvetljene, svaki izbori gube smisao i biće poslata poruka da su kupovina glasova, ucene i prekrajanje izborne volje građana legitiman put ka vlasti.

     Spomenuti ekscesi postaće sastavni deo svih narednih izbora. Nepotkupljivi birači će ostajati kod kuće, a gradom će upravljati onaj ko nabavi dovoljno novca, ulja, brašna i sumnjivih tipova.

     U Novom Sadu se to, po svoj prilici, već i dešava.

Izvršni odbor 

Gradskog odbora

Lige socijaldemokrata Vojvodine

Novi Sad

(BILSV, 26.02.2013.)

PODELA SLOBODNE VOJVODINE BROJ 91 - U SUBOTU, 02. MARTA 2013.

LSV MO Petrovaradin deliće Slobodnu Vojvodinu br. 91

u subotu, 02.03.2013. godine, 

ispred Petrovaradinske pijace, od 9 do 11 časova.

LINKOVI (ČITAJ ILI PREUZMI): 

SLOBODNA VOJVODINA BROJ 91 [PDF format]

SLOBODNA VOJVODINA BROJ 90 [PDF format]

SLOBODNA VOJVODINA BROJ 89 [PDF format]

SLOBODNA VOJVODINA BROJ 88 [PDF format]

 

 

 

 

 

 

 

KRIZA U VOJVODINI OSTAVILA JEDAN GRAD BEZ RADNOG MESTA

  NOVI SAD – Ekonomska kriza je za četiri godine u Vojvodini odnela 76.000 radnih mesta, koliko, recimo, stanovnika ima sam Zrenjanin bez pripadajućih naselja. Po analizi zvaničnih statističkih podataka o zaposlenosti koju je uradio sajt makroekonomija.org, navodi se da je od 2008. do 2012. godine broj zaposlenih na teritoriji AP Vojvodine sa 528.199 pao na 452.167, koliko je građana pokrajine imalo formalan posao pred kraj prošle godine, preneo je "Dnevnik". 

U Južnobanatskom okrugu bez posla ostalo 16.300 ljudi

To su podaci o formalnoj zaposlenosti, dok se broj onih koji su u krizi izgubili posao na crno ne zna tačno. Svojevremeno je 2011. godine, kada se pad formalne zaposlenosti procenjivao na 200.000 radnih mesta, Međunarodni monetarni fond procenio da je ukupno izgubljeno duplo više, odnosno 400.000 radnih mesta. Služeći se tom analogijom, moglo bi se proceniti da je kriza u Vojvodini za četiri godine bez posla ostavila možda i 150.000 ljudi!

U Novom Sadu kriza je odnela nešto više od 18.000 radnih mesta, u južnoj Bačkoj, bez Novog Sada, broj formalnih radnih mesta pao je za 9.000. U Srednjobanatskom okrugu je bez posla je oko 4.300 ljudi, a u Severnobanatskom okrugu 4.000. U Sremu je broj zaposlenih opao za 6.720, u Severnobačkom za skoro 9.000, u zapadnoj Bačkoj za 10.500, dok je u Južnobanatskom bez posla čak 16.300 ljudi. Od većih vojvođanskih gradova možda najdrastičniji gubitak radnih mesta desio se u Vrbasu, za trećinu: pre četiri godine u tom gradu bilo je 15.000 zaposlenih, a sada tek desetak hiljada. Oštar pad zaposlenosti zadesio je i Pančevo, gde se broj zaposlenih smanjio sa 38.500 na nešto više od 28.000.

Brojevi i izjave

Predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić pohvalio se u oktobru 2010. godine, na skupu Evropska nedelja gradova i regija "Open dejs" u Briselu, da je Vojvodina jedna od najuspešnijih regija u Evropi kad se govori o borbi protiv svetske finansijske krize u oblasti zapošljavanja. On je tada naveo da je u poslednjih godinu i po dana pokrajinska vlada zaposlila 31.000 ljudi, a da je za godinu dana smanjen broj nezaposlenih za 6.000. Godinu dana kasnije, 15. decembra 2011. godine, Pajtić je istakao da u Vojvodini 63.000 porodica živi zahvaljujući tome što njihovi članovi rade u nekoj od stranih kompanija koje su za poslednjih deset godina investirale u pokrajini šest i po milijardi evra. Dodao je pritom da nije ni čudo što je nezaposlenost smanjena.

  A pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin u nekoliko navrata isticao je da je bez posla u Vojvodini oko 200.000 građana, te da pokrajinska administracija pokušava da spreči da taj broj raste. U poslednjim danima 2012. godine naglasio je da je preko tog sekretarijata u Vojvodini otvoreno više od 5.000 novih radnih mesta, a da je uz saradnju sa lokalnim samoupravama otvoreno još 2.000 novih radnih mesta. Zaključio je Vasin da je broj nezaposlenih u pokrajini manji nego u 2011. godini, ali nije naveo za koliko. Doduše, dodao je da je problem što, koliko god da se otvori novih radnih mesta, u isto vreme se toliko ljudi i otpusti, pa se na neki način samo anuliraju posledice otpuštanja.

Liga socijaldemokrata Vojvodine u više navrata ukazivala je na to da je AP Vojvodina prilikom prodaje Naftne industrije Srbije oštećena za 840 miliona evra, što je dovoljno za otvaranje oko 150.000 radnih mesta. Inicijativu da se o tome razgovara LSV je podnela 31 put u pokrajinskom parlamentu i nijednom se nije našla na dnevnom redu.

Sremska Mitrovica dobar izuzetak

  Jedina veća sredina u Vojvodini u kojoj je broj radnih mesta povećan u tom periodu jeste Sremska Mitrovica, gde je 2008. radilo 15.079 ljudi, a četiri godine kasnije 16.242 osobe, kaže sajt makroekonomija.org. Kakvo-takvo povećanje broja radnih mesta tokom krize zabeleženo je u još nekoliko manjih vojvođanskih opština, na primer u Sremskim Karlovcima i Titelu.

(Slobodna Vojvodina, februar 2013)

ŠAJKAŠKI BATALJON

Šajke su bile građene od drveta, znatne dužine, male širine i dubine, sa oštrim gvozdenim kljunom. Pokretane su pomoću vesala i jedara, a po potrebi i ljudskom ili konjskom snagom. Bile su tako naoružane i opremljene i sa takvom posadom da su se koristile za borbu na blizinu i na daljinu, kao i za napad i odbranu. Na prednjem kraju, kljunu nalazio se top a na zadnjem su bili krmanoš i zapovednik.

Carska polušajka iz 1771. godine

Zavisno od veličine postojale su duple šajke, cele šajke, polušajke i četvrt šajke. Imale su obično posadu od 30-40 ljudi.

Primera radi: Cela šajka je bila dugačka oko 24 metara a široka svega oko 2,20 m. Gaz je bio oko jedan metar. Imala je po dva topa od jedne funte (đule od oko ½ kg) na kljunu i krmi.

Prve šajke sagrađene su u Gmundenu. Uzani primerci poboljšanih šajki izrađeni su u Klosternojburgu i bile su znatno lakše. Zahvaljujući pridodatim jedrima postale su pokretljivije i sa većim manevarskim sposobnostima. Za vreme postojanja Šajkaške flotile uvek su preduzimane mere da se plovila poboljšavaju.

        Početkom XIX veka utvrđen je sledeći sastav Šajkaške flotile: jedna dupla, četiri cele, 12 polušajki i 14 patrolnih četvrtšajki, te prateći brodovi za municiju, rekvizite, ranjenike i bolesnike, krčmu i kantinu. (Prema Enciklopediji Novog Sada)

Šajkaški bataljon osnovan je 1763. godine, a ukinut 1872. godine.

        Šajkaški bataljon je bio značajna snaga rečne flote Habsburške monarhije. Ime mu je nastalo od reči "šajka" kako su zvali čamac, a vojnici na šajkama zvali su se Šajkaši, dok su sva naselja koja su pripadala ovoj vojnoupravnoj organizaciji smeštena uglavnom u trouglu između Dunava, Tise i Rimskih šančeva svrstavana u Šajkaški bataljon.
         
Šajkaši su postojali mnogo pre formiranja Šajkaškog bataljona.

          U austrijsko-turskim ratovima od kraja XVII veka rečna flota je za obe strane imala važnu ulogu. Kada je beogradskim mirom 1739. godine granica između Austrije i Turske pomerena na Savu i Dunav, ukazala se potreba da se i u mirnodopskom periodu organizuje stalna patrolna služba kako bi se onemogućili povremeni pljačkaški upadi Turaka na Austrijsku teritoriju. Austrijanci su bili takođe primorani da pojačaju sanitarni kordon da bi se iz Turske širila kuga koja se u nekoliko mahova pojavljivala i u pograničnim mestima ostavljala pravu pustoš. Bilo je takođe potrebno raditi na sprečavanju krijumčarenja robe, kao i suzbijanja razbojništva koje je bilo prisutno sa obe strane granice ugrožavajući nezaštićeno stanovništvo.

        Pomeranjem granice na jug pristupilo se organizovanju novog graničnog pojasa pri ušću Tise u Dunav blizu nove austro-turske granice. U međuvremenu je došlo do rasformiranja Šajkaške flote na gornjem Dunavu u Đeru, Komoranu i Ostragonu.

        Carica Marija Terezija je 15. jula 1763. donela odluku  o formiranju Šajkaškog bataljona, u koji su odmah ušli Titel, Lok, Mošorin, Gardinovci, Vilovo i Žabalj. Titel je određen za sedište, a major Teodor fon Stanisavljević je postavljen za prvog komandanta Šajkaškog bataljona.

        Od navedenih mesta tada se moglo organizovati tri kompanije (čete) sa dvanaest šajki, što se pokazalo kao nedovoljno za predviđene zadatke. Već 1769. godine u sastav Bataljona uključeni su još Čurug, Kać, Gornji i Donji Kovilj, Sentivan (Šajkaš) i Gospođinci. Odmah po osnivanju Đurđevo 1799. godine, a Nadalj 1801. godine, priključeni su ovoj vojnoj formaciji.

        U tom sastavu Šajkaški bataljon je ostao sve do svog rasformiranja 1872. godine. Tako ga je početkom XIX veka sačinjavalo 14 navedenih mesta. U to vreme raspolagao je sa 30 šajki različite veličine, a Šajkaši su bili raspoređeni u šest kompanija. Takođe, mogao je da opremi i dve rezervne i dve defanzivne čete.

        Ubrzo posle osnivanja Bataljona donet je (1764) Regulament (pravilnik, ustrojstvo) po kojem su Šajkaši, prema carevom nahođenju, bili obavezni na vršenje vojne službe u ratu i miru, na kopnu i vodi, da se brinu o opštoj bezbednosti na Dunavu, Tisi i Savi, da gone razbojnike, da sprečavaju krijumčarenje robe i novca preko reka, da čuvaju sanitarni kordon i osiguravaju bezbednu plovidbu brodova na pomenutim rekama.

        Svakog proleća Šajkaši su iz svih mesta Bataljona dolazili u Titel na jednonedeljnu pešačku obuku i na dvanaestodnevni "egzercir na vodi". Tokom zime, nedeljom i praznikom, obavljane su pešadijske vežbe, a tokom leta, u iste dane, izvođene su vežbe na vodi.

Vojnici Šajkaške učestvovali su u brojnom ratovima koje je Austrija vodila protiv svojih neprijatelja. Prvi put učestvovali su u ratu za bavarsko nasleđe (1778 – 1779). U ratovima protiv Francuske (1792 – 1815), u doba Napoleonovih ratova, Šajkaši su se borili na bojištima Holandije, Nemačke, Italije, Poljske i Francuske. Većinom su bili pontonjeri ili pešadinci. Kao Šajkaši na brodovima hrabro su se borili na Rajni u Nemačkoj (1795). Još više su se isticali u opsadama prema turskoj granici. Kada je otkriveno da turski trgovci kradom odvode ljude iz Srema u Tursku, Šajkaši su to sprečavali patrolnom službom od Surduka do Zemuna. Istakli su se i u austrijsko – turskom ratu krajem XVIII veka, naročito pri osvajanju Beograda (1789).

        Prava i dužnosti Šajkaša bila su određena Osnovnim graničarskim zakonom od 1807. godine. Odnosi u Granici bili su zasnovani na vojno-feudalnom sistemu i postojanju porodičnih zadruga. Vojna vlast je kontrolisala sve vidove života graničara, koji su bili obavezni da plaćaju porez na zemlju i besplatno obavljaju razne carske, seoske i razne druge rabote (kuluk), kao i da snose teret ratne i kordonske službe. Graničari su imali pravo na korišćenje šuma, pašnjaka i druge pogodnosti, ali je lična i imovinska sloboda bila dosta skučena. Telesne i smrtne kazne izazivale su veliki strah, a razne zloupotrebe oficira pogoršavale su život graničara.

Šajkaški bataljon je skoro sa svih strana bio opkoljen vodom: Franjinim kanalom (Kanal Dunav – Tisa krak Srbobran - Bečej), Dunavom i Tisom, a presecale su ga i močvare, što je bitno uticalo na način života ljudi. Voda im je donosila blagodeti, ali i nevolje kada poplavi plodnu zemlju za koju su šajkaši bili duboko vezani kao poljoprivrednici, iako je vlast na njih najviše računala kao ratnike. Pri redovnom vodostaju i u mirnodopskim uslovima Šajkaši su obrađivali plodnu zemlju. Zbog neutvrđenih obala, Dunav i Tisa su se češće izlivali. Posle povlačenja vode ostajale su mnogobrojne bare i ritovi obrasli trskom i šašom, a na uzdignutijim delovima ritova, takozvanim "gredama", bilo je sočne trave za pašu i dosta vrbovog drveta za ogrev.

Oko trećinu površine Šajkaškog bataljona činili su ritovi. Kako je i stočarstvo bila značajna privredna grana, između pojedinih šajkaških opština godinama je vođena borba oko ritske zemlje koja, sticajem niza okolnosti, nije bila podeljena prema veličini opština, niti se uvek vodilo računa o njenoj udaljenosti od sela. Ritovi su smatrani državnom svojinom, ali su opštine smatrale da njima pripadaju i besplatno su ih koristile kao pašnjake, senokose, za seču šume, trske i drveta za ogrev, a isušene površine kao oranice.

Da bi zaštitili zemlju od čestih poplava, Šajkaši su podizali dolme (nasipe) koje su istovremeno služile i kao putevi. Kada su ritovi bili isparcelisani na pojedine opštine, pristupilo se daljoj meliorizaciji zemljišta kopanjem manjih odvodnih kanala. Isušene površine pretvarane su u oranice. Podizanje dolmi, kopanje kanala i postavljanje mnogobrojnih propusnih mostova, zahtevalo je mnogo novca i rada. Uz velike žrtve Šajkaši su godinama ulagali u jedno i drugo, ali je vodena stihija često ugrožavala, a ponekad i uništavala njihovu muku. Šajkaši, hrabri ratnici, pokazali su čudesnu istrajnost i kao zemljoradnici obnavljajući posle svake poplave podlokane dolme, kanale zasute muljem i oštećene mostove.

        U Tisi, Dunavu, Franjinom kanalu, Jegričkoj bari i drugim dubljim barama bilo je dosta ribe, tako da su se Šajkaši bavili i ribarstvom, ali bogatstvo vodom slabo je korišćeno za postavljanje vodenica. Radije su podizali suvače, svakako zato što su bile jeftinije, što nisu bile izložene ćudima vode i što se na njih plaćao mnogo manji porez nego na vodenice.

Početkom XIX veka u Šajkaškom bataljonu počelo se brže razvijati zanatstvo, posebno zanati neophodni za vojnike i zemljoradnike. Dok su se Srbi uglavnom bavili svojim starim zanatima i bili abadžije, ćurčije, opančari, sapundžije, kazandžije i slično, Nemci su uglavnom bili tesari, kolari, kovači, užari, zidari, puškari itd. Vremenom će se u svakom šajkaškom mestu otvarati mesare i krčme, a u većini mesta i svratišta za smeštaj putnika.

        Trgovina u Bataljonu nije bila razvijena, ali ni sasvim zapostavljena. U prvoj polovini XIX veka trgovalo se poljoprivrednim, zanatskim, a vrlo slabo i industrijskim proizvodima. Šajkaši su proizvodili žitarice, kudelju, vunu, vosak, med, mast, sapun, gajili su stoku i sve to prodavali na pijaci u Titelu, Žablju, Čurugu i Novom Sadu. Naročito je bio poznat Žabalj kao trgovačko mesto u kojem su se održavala tri vašara godišnje. Na tim vašarima prodavala se raznovrsna roba, ali posebno su bili poznati po stočnim trgovcima.

Dućana je bilo u svakom šajkaškom mestu i u njima se prodavala manufakturna i razna mešovita roba koja je donošena iz Novog Sada, Pešte, Beča i Brna.

Ovo je neznatno skraćen tekst Dragoslava Ćurčića, dipl. pravnika. Nenad Glišić.

DVA I PO VEKA OD FORMIRANJA ŠAJKAŠKOG BATALJONA

NOVI SAD – Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno infromisanje Slaviša Grujić pozdravio je što će mnogi događaji biti posvećeni sećanju i obeležavanju 250-te godišnjice Šajkaškog bataljona. 

On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare najavio i nekoliko događaja u čijem obeležavanju će učestvovati pokrajinska vlada.

- Kako će, pored Vlade AP Vojvodine, u realizaciji programa učestvovati i grad Novi Sad, Muzej Vojvodine i grada Novog Sada, Arhiv Vojvodine, Matica srpska, Radio-televizija Vojvodine, opštine Titel i Žabalj, jasno je da svi zajedno podižemo ovu manifestaciju na mesto koje zaslužuje u istorijsko-društvenom smislu. Interes da se obeleži dva i po veka od osnivanja bataljona ima i Republika Austrija, koja nam je pomogla, omogućivši uvid u arhivsku građu, jer je ovo nekada bila njena teritorija, gde je ova priča počela, kao što se i završila. Narednih godina, obeležićemo i godišnjicu prvog Svetskog rata, potom godišnjicu Petrovaradinske bitke i brojne druge značajne istorijske datume, koji su na ovim prostorima ostavili jake pečate - rekao je Slaviša Grujić.

(BILSV, 20.02.2013)

NIKO NE SME DA IZBEGNE ODGOVORNOST ZA UGOVOR SA ATP VOJVODINOM

NOVI SAD – Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i nekadašnji predsednik Skupštine grada Novog Sada Aleksandar Jovanović pozvao je danas sve nadležne državne organe i institucije da se pozabave slučajem APT Vojvodina, u kojem zbog izgubljenog sudskog spora Grad mora da plati odštetu od 1,3 milijarde dinara, i da do kraja ispitaju ko je sve učestvovao i ko je sve pomogao da dođe do ovakvog štetnog ugovora, a zatim i da svi odgovorni snose odgovornost. 

Kako je naveo na konferenciji za novinare, taj slučaj je izuzetno sraman za Novi Sad, ali i za AP Vojvodinu i za Srbiju, zbog čega odgovorne ne sme da zaštiti ni njihova stranačka pripadnost. 

– Dobro znamo da je tadašnja gradonačelnica Maja Gojković bila u srpskim radikalima, onda je napravila svoju stranku i sada je u trećoj stranci, odnosno u vladajućoj stranci. Očekujem da se nadležne institucije, ali da se isto tako i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić koji je već govorio javnosti o ovom problemu, neće obazirati na to da li neko pripada njegovoj stranci ili ne i da će ispitati ceo slučaj – rekao je Jovanović. 

Zna se ko je potpisao ugovor

On je podsetio da je dobro poznato da je ugovor potpisala bivša gradonačelnica Maja Gojković, te da je već tada u javnosti bilo reči o tome da će ugovor imati štetne posledice po grad. Ponovio je da je za 13 miliona evra, koliko po presudi suda treba da se isplati odštete, Novi Sad mogao da dobije šest škola, 100 kilometara vodovoda ili 200 kilometara kanalizacije, podsetivši da prigradska naselja u Novom Sadu nemaju centralnu kanalizaciju, te da je prethodna vlast pokušala da taj problem reši. Jovanović je upozorio i da se prihod koji JGSP ostvaruje od Međumesne autobuske stanice kreće između 1,2 i 1,5 miliona evra godišnje, što bi u periodu od deset godina moglo dostići barem 13 miliona evra, a da je zbog spornog ugovora sa ATP Vojvodinom, trebalo da ostane bez tog profita. 

– Da li je neko možda uzeo neku naknadu za to što je potpisao i učestvovao u procesu da se jedan ovako ozbiljan i unosan, profitabilan posao grada ustupi nekom privatnom licu bez ikakvog javnog nadmetanja, bez ikakvog tendera, bez ikakve javne rasprave? Međumesna autobuska stanica donosi velik profit GSP-u i gubitkom ovog posla 70 ljudi iz GSP-a će izgubiti posao, ali više od toga, izgubiće se profit na godišnjem nivou od oko 1,5 miliona evra i, kao što sam već rekao, ako se pomnoži to sa recimo deset godina, dobijete sliku koliko je to u stvari jedan ozbiljan gubitak za Novi Sad – istakao je Jovanović.

Gradonačelnik je mogao tražiti reviziju

On je istakao i da se sada pokušava napraviti slika da su manje-više svi odgovorni i da niko nije odgovoran, što, po njegovim rečima nije tačno. 

– Tačno se zna ko je potpisao, sa datumom i koje su bile sve namere – rekao je Jovanović dodajući da se mora do kraja isterati to ko je sve odgovoran i ko mora da snosi krivičnu odgovornost. Na pitanje da li je LSV sa Demokratskom strankom u proteklom mandatu mogla nešto da uradi po ovom pitanju, bivši predsednik novosadskog parlamenta je rekao da LSV nije imala nikakav mehanizam za to.

– Postojala je isto mogućnost da se traži ništavost ugovora, odnosno da se ide na reviziju. Pravno lice koje je to moglo da uradi je bio gradonačelnik. Vrlo jasno. Kao što sadašnji gradonačelnik to radi iz njegove pozicije. Kao što je gradonačelnik Novog Sada potpisao to, kao izvršni organ, to jest kao neko ko vodi upravu i ko vodi i predstavlja grad. On je morao da traži reviziju toga i on je jedini mogao da traži reviziju takvog ugovora – istakao je Jovanović. 

Podrška jasnim potezima

On je rekao i da će odbornici LSV podržati izveštaj Stručnog tima o sagledavanju činjeničnog stanja i predlaganja rešenja u sporu koji protiv Grada vodi ATP Vojvodina, pod uslovom da se jasno saopšte koraci i mere koje će grad preduzeti.

– Ako gradonačelnik, koji predvodi sve te pravne radnje, jasno kaže koji su sve to potezi koje će grad preduzeti i bude vrlo jasan i dosledan da će on to da ispoštuje, odnosno da pokuša da uradi koliko je njemu moguće, normalno i prirodno je da će svako ko želi da radi u interesu ovog grada i građana to podržati. Ne može da se desi da neko bude protiv toga, jer sada je momenat da se vidi koje su sve pravne opcije, a koliko je meni poznato, jedina opcija jeste da se izvrši revizija – naveo je Jovanović. 

Dodao je da se ne sme dozvoliti da slučaj ostane zaboravljen, ističući da najveći poraz nije u tome što će Novi Sad ostati bez 13 miliona evra, već u tome da se ne sme izbeći odgovornost za učinjeno, pošto u tom slučaju ni izbori niti bilo šta drugo takođe neće imati smisla. 

– Ne smemo da dozvolimo da se desi situacija kao što je bilo u maju prošle godine, gde postoje osnovane sumnje da su kupovani glasovi i na taj način pomerena politička volja građana Novog Sada i, samim tim, i ko vlada gradom. Mnogi koji su bili najveći zagovornici i najglasniji za sve to, sada ćute – podsetio je Jovanović. 

Dan maternjeg jezika potreban

Povodom današnjeg Međunarodnog dana maternjeg jezika, Aleksandar Jovanović je istakao da nikada nije bilo potrebnije da se o toj temi priča, upozorivši pri tom na proces ćirilizacije koji se u Novom Sadu sprovodi u proteklih šest meseci. Takođe, upozorio je da je nedavno polomljena tabla sa nazivom Slovačkog kulturnog centra "Pavel Jozef Šafarik" u Novom Sadu i da su nepoznati počinioci išarali sprejom višejezične saobraćajne znake sa nazivom naseljenog mesta Bikić Do u opštini Šid, kao i na gašenje odeljenja u osnovnim školama na manjinskim jezicima. 

– Naša poslanica Olena Papuga je u republičkoj skupštini postavila pitanje koliko zapravo ima odeljenja koja se gase i koliko je njih na srpskom, a koliko na drugim, nesrpskim jezicima, da vidimo da li je u pitanju gašenje samo onih odeljenja koja su na manjinskim jezicima ili je nešto drugo u pitanju – naveo je Aleksandar Jovanović. 

(BILSV, 21.02.2013.)