NA DANAŠNJI DAN 5. JANUAR

1066 - Umro je Eduard Ispovednik, anglosaksonski kralj od 1042, po kojem su nazvani anglosaksonski pravni običaji, kodifikovani posle njegove smrti - "Leges Edwardi confesoris". 


1589 - Umrla je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, ćerka gospodara Firence Lorenca II, koja je posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Uz podršku pape Grgura XIII organizovala je 1572. pokolj hugenota (protestanata) poznat kao Vartolomejska noć. 


1592 - Rođen je Šah Džehan poznat i kao princ Haram, mogulski car od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb. Sagradio je čuveni mauzolej Tadž Mahal za caricu Mumtaz Mahal u kojem je i on sahranjen 1666. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi. 


1834 - U Kragujevcu su izašle "Novine serbske", prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, osnivač "Novina serbskih" u Beču (1813-1821). 


1895 - Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen objavio je da je pronašao x-zrake, kasnije po njemu nazvane "Rentgenovi zraci". 


1916 - Pred Medovskim zalivom u Albaniji potonuo je italijanski brod "Brindizi" sa južnoslovenskim iseljenicima, dobrovoljcima iz Kanade i SAD koji su krenuli da pomognu Srbiji i Crnoj Gori u Prvom svetskom ratu. Poginulo je 390 ljudi, a 102 su spašena. 


1919 - Osnovana je Nemačka radnička partija, koja je kasnije nazvana Nacional-socijalistička. Na vlast je došla 1933, a njen lider Adolf Hitler postao je kancelar Nemačke. 


1919 - U Berlinu je počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom "Savez Spartaka" sa Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom na čelu. 


1925 - Guverner američke savezne države Vajoming je postala Neli Tejlor Ros, prva žena guverner u istoriji SAD. 


1928 - Rođen je Zulfikar Ali Buto, predsednik Pakistana (1971-1973). Od avgusta 1973. bio je predsednik vlade koja je priznala nezavisnost Bangladeša. U julu 1977. vojnim pučem ga je zbacio sa vlasti general Mohamed Zija ul Hak, u martu 1978. osuđen je na smrt pod optužbom da je naredio ubistva političkih protivnika. Obešen je u aprilu 1979. 


1938 - Rođen je španski kralj Huan Karlos I, koji je posle smrti diktatora Fransiska Franka 1975. imao presudnu ulogu u uspostavljanju demokratskog poretka u Španiji. 


1942 - Na osnovu sporazuma sa nacističkom Nemačkom, Prvi korpus bugarske fašističke vojske započeo je u Drugom svetskom ratu okupaciju jugoistoka Srbije. 


1949 - Na sastanku u Moskvi vlade SSSR, Bugarske, Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i Rumunije donele su odluku o stvaranju Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV) radi organizacije i usklađivanja dugoročnog razvoja zemalja članica. Iste godine SEV-u je pristupila Albanija, a 1950. Istočna Nemačka. Savet je rasformiran 1991. 


1964 - Tokom posete Svetoj zemlji papa Pavle VI sastao se u Jerusalimu s patrijarhom Atinagorom I. To je bio prvi susret poglavara dve crkve od 15. veka i prva poseta rimokatoličkog poglavara Svetoj zemlji. 


1969 - SSSR je lansirao vasionski brod "Veneru 5" u pravcu Venere, a pet dana potom i "Veneru 6", koji su do te planete stigli 16, odnosno 17. maja. 


1976 - U Kambodži u vreme režima Crvenih Kmera proglašen je novi ustav kojim je naziv zemlje promenjen u Demokratska Kampućija. 


1991 - Umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom ("Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Od zlata jabuka", "Urnebesnik"). 


1993 - Tanker "Braer" ispustio je 85.000 tona sirove nafte pored obala Velike Britanije. 


1996 - U Gazi je ubijen palestinski terorista Jahja Ajaš, zvani "inženjer", osumnjičen da je organizator talasasamoubilačkih terorističkih napada u Izraelu u kojima je poginulo desetine jevrejskih civila. Poginuo je pošto je u njegovim rukama eksplodirao mobilni telefon. 


1997 - Rusija je povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz Čečenije, privremeno okončavši vojnu kampanju protiv islamskih terorista u toj republici. 


1999 - SAD su produžile ekonomske sankcije protiv SR Jugoslavije uvedene u junu 1998. zbog eskalacije kosovske krize; beogradski Fond za humanitarno pravo objavio je podatke prema kojima je 2.000 ljudi nasilno izgubilo život tokom 1998. na Kosovu. 


2003 - Umro je Masimo Điroti jedan od najpopularnijih filmskih umetnika u posleratnoj italijanskoj kinematografiji, poznat po ulogama u filmovima Lukina Viskontija "Opsesija", "Smisao" i "Veštice". 


2006 - U muslimanskom svetom gradu Meki (Saudijska Arabija) poginulo je najmanje 76 osoba, a 62 su povređene, kada se jedna četvorospratnica srušila tokom tradicionalnog hadžiluka.

PRVI PUT SOCIJALIZAM MEĐU MLADIM AMERIKANCIMA POPULARNIJI NEGO KAPITALIZAM

     50% ima pozitivno mišljenje o socijalizmu nasuprot 46% koji još uvijek smatraju da je kapitalizam bolji sistem


     Rezultati velikog istraživanja centra "Pew Research Center" pokazuju kako su mladi ljudi (18-29) u SAD-u danas skloniji socijalizmu nego kapitalizmu. 50% ima pozitivno mišljenje o socijalizmu naspram 46% koji još uvek smatraju da je kapitalizam bolji sistem.

     Moglo bi se reći kako su mišljenja podeljena, ali već i to je zaista impresivan rezultat ako uzmemo u obzir način na koji se socijalizam prezentuje u vodećim američkim medijima.


     Zanimljivo je primetiti kako je PRC sproveo istu anketu pre 20 meseci. Tada su brojke bile obrnute.


     Nema sumnje kako je Occupy pokret uveliko doprineo takvom razmišljanju. Iako Occupy nije sam po sebi pro-socijalistički pokret, njegova anti-kapitalistička poruka je izuzetno snažna. Socijalizam i socijalističke ideje neminovno se nameću kao jedina konkretna alternativa.


     U isto vreme istraživanje otkriva da populacija iznad 30 godina ipak ima znatno negativniji stav o socijalizmu, tačnije njih 60%.
(humanitariannews.org i pewresearch.org)

SVE TEŽA KRIZA U ŠPANIJI - BROJ NEZAPOSLENIH NARASTAO NA REKORDNIH 5 MILIONA

     Ekonomska kriza u Španiji postaje sve teža, radnici masovno ostaju bez posla - brojka je narasla na rekordnih 5 miliona ili 21,5% populacije. Trenutno u Španiji ima 1,4 miliona domaćinstava gde nijedna osoba nema posao, prenosi INE (državni zavod za statistiku).

     Isplata socijalnih davanja drastično je smanjena što znači da velik broj porodica više nema nikakvih sredstava za život. Preživljavaju isključivo od pomoći rodbine i humanitarnih organizacija.


     Velike grupe mladih ljudi odlaze od kuće u potrazi za poslom. Mnogi dolaze u velike gradove kao što su Madrid i Barselona dok sve veći broj odlazi u druge zemlje nadajući se bilo kakvom poslu tamo, Nemačka je trenutno broj 1.


     Svaka druga mlada osoba nema posao, a brojke imaju tendenciju da postanu još i gore. Turistička sezona obično ublaži lošu statistiku jer veliki broj ljudi preuzima sezonski posao u turizmu, ali prošla sezona bila je jedna od najlošijih za Španiju, koju prati već duži niz loših turističkih godina. Veliki broj stanovnika EU-a odlučio je svoje godišnje odmore provesti kod kuće ili u zemljama izvan Evrozone.


     Tradicionalno turizam, poljoprivreda i građevinarstvo su bile 3 najvažnije industrije u Španiji. Upravo te 3 industrije najviše su pogođene ekonomskom krizom što je i rezultiralo aktuelnim stanjem. Početkom 2011. izbila je zaraza Ešerikije koli u Nemačkoj, kao krivac istaknuti su krastavci iz Španije. Temeljitije istraživanje pokazalo je kako podatak uopšte nije tačan, ali tada je već bilo kasno - milioni tona povrća morali su biti uništeni.


     Novizabrana vlada pod vođstvom Mariano Rajoy-a nije nimalo poboljšala stanje u zemlji. Nezaposlenost i dalje raste, a uvode se nove mere štednje. Špance u 2012. očekuju novi porezi i ukidanje brojnih esencijalnih usluga.

(digitaljournal.com)

KADA SE KRUPNI KAPITAL OSEĆA UGROŽEN: PORAST NACIZMA U NEMAČKOJ

      Kada se krupni kapital oseća ugrožen: porast nacizma u Nemačkoj i napadi na levičarske organizacije


     Nemački neo-nacisti redovno napadaju članove levičarske stranke Die Linke i ostale istaknute predstavnike levice
 
     Neo-nacisti napali su članove stranke Die Linke u Nemačkoj. Ekstremisti su članovima porazbijali prozore na kućama, išarali zidove grafitima i poslali mnogo anonomnih pretnji smrću. Nekim članovima su čak sabotirali kočnice u ličnim automobilima.


     Policija je odlučila da čuva sve visoke funkcionere stranke Die Linke jer napadi se događaju gotovo svakodnevno.


     Koliko je atmosfera postala zastrašujuća pojašnjava jedan od ključnih ljudi u stranci, Gregor Gysi. Njihov ured u berlinskoj četvrti Niederschöneweide je pod opsadom neo-nacista - doslovno. Ceo kvart je postao neo-nacistički bastion, ekstremisti sistematski iznajmljuju stanove, poslovne prostore i na taj način legalno zauzimaju sav prostor oko njihovih ureda.


     "Oni doslovno ovo pretvaraju u njihovu ulicu. Svakodnevno se pojavljuju grafiti i razbijaju nam prozore, ali nećemo dopustiti da nas proteraju", navodi Gregor Gysi.


     U Nemačkoj je stanje alarmantno, sve je veći broj radikalnih neo-nacističkih desničarskih ćelija koje direktno ciljaju sve levičarske političare. Mnogi upućuju kako ne postoji adekvatna volja vlasti i policije da se obračunaju sa tim opasnim elementima. Ako uzmemo u obzir da se radi o Nemačkoj, imajući u vidu istoriju 20. veka, situacija poprima uznemirujuće konotacije.


     Podatak da su predmet napada zastupnici i članovi stranke Die Linke nije nimalo iznenađujući. Die Linke (nemački: "levo") je jedna od najistaknutijih levičarskih organizacija u Europi. Uprkos činjenici da se danas predstavljaju kao "socijal-demokratska" stranka, nije tajna da je veliki broj pristalica još uvek odan marksističko-lenjinističkim principima na kojima je stranka i nastala.


     Činjenica da su neo-nacisti u stanju preuzeti celu ulicu, kupovati poslovne prostore i time širiti strah jasno ukazuje da su te grupe itekako finansirane iz viših krugova moći.


     Porast fašizma i nacizma nije nikakav bunt ili iskazivanje nezadovoljstva, navedene ideologije gotovo uvek se pojavljuju u trenutku kada se za njih stvori potreba. Fašizam (ili "korporativizam" tj. "vlast korporacija") nije ništa drugo do zadnja linija odbrane kapitalizma i javlja se gotovo isključivo u situacijama kada se krupni kapital oseća ugrožen. Činjenica da je nacizam u porastu samo potvrđuje opštu paniku u kojoj se nalaze visoke strukture moći, kako u Nemačkoj tako i u ostatku Europe.

NA DANAŠNJI DAN 4. JANUAR

FRANCUSKI PISAC ALBER KAMI

1494. Štamparija u Cetinju štampala je prvu knjigu na srpskom jeziku - "Oktoih prvoglasnik" Đurđa Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. 



1717. Engleska, Francuska i Holandija formirale su Trojnu alijansu da bi se suprotstavile ambicijama Španije u južnoj Evropi. 


1785. Rođen je nemački pisac Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. Sa bratom Vilhelmom sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom "Nemačkom rečniku" (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić. 


1797. Francuski general Napoleon Bonaparta pobedio je Austrijance kod Rivolija u Italiji. 


1809. Rođen je francuski učitelj Luj Braj, koji je 1829. pronašao sistem pisma za slepe (Brajova azbuka). 


1842. U dvorani Teatra na Đumruku vojni kapel majstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša Obrenovića, priredio je prvi javni muzički koncert u Beogradu. 


1890. Rođen je srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, član Komunističke partije od 1920. i visoki državni i partijski funkcioner posle Drugog svetskog rata. U novembru 1943. organizovao je u Jajcu Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije (Tanjug), a posle rata je bio predsednik Skupštine FNR Jugoslavije. 


1892. Rođen je srpski pisac i književni kritičar Milan Bogdanović. Bio je urednik "Srpskog književnog glasnika", časopisa "Danas" (sa Krležom) i "Književnih novina", upravnik pozorišta u Novom Sadu i Beogradu, član Srpske akademije nauka. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi "Stari i novi". 


1932. Vlada Indije proglasila je ilegalnim Indijski nacionalni kongres i uhapsila vodju Mahatmu Gandija, što je izazvalo talas štrajkova u zemlji. 


1944. Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu počele napad na nemačke položaje na Monte Kasinu, duž najvišeg dela Apeninskog poluostrva. U žestokim borbama je razoren gradić Kasino i najstariji benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog reda Sveti Benedikt od Nursije. 


1948. Velika Britanija je priznala Burmu kao nezavisnu republiku sa prvim premijerom Takinom Nuom. 


1951. Severnokorejske i kineske trupe su u Korejskom ratu zauzele Seul. 


1958. Sovjetski "Sputnjik I", prvi veštački satelit lansiran u oktobru 1957, raspao se i pao na Zemlju. 


1960. U saobraćajnoj nesreći je poginuo francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegov književni opus, u kojem su najpoznatiji romani "Stranac" i "Kuga" i eseji "Mit o Sizifu" i "Pobunjeni čovek", zasnovan je na ideji o apsurdnosti ljudske sudbine. 


1965. Umro je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada među kojima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac je 16 počasnih doktorata. ("Sabrane pesme", "Sabrani eseji", poetske drame "Ubistvo u katedrali", "Porodični sastanak", "Koktel-partija"). 


1967. Poginuo je engleski vozač brzih automobila i čamac Donald Malkolm Kempbel. Svetski rekord u vožnji automobilom od 648,7 kilometara na čas postavio je 1964. Poginuo je vozeći čamac sa mlaznim motorom "Plava ptica" na jezeru Koniston. 


1973. Pokraden je Muzej umetnosti u Montrealu. Odnete su slike u vrednosti od dva miliona dolara, među kojima i jedna Rembrantova čija je vrednost milion dolara. 


1993. Bosanski Srbi i Muslimani odbili su na konferenciji u Ženevi Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu. Pregovori su supendovani, a rat u Bosni nastavljen je još većom žestinom. 


1994. Gradu Foča u Bosni je posle 500 godina, po odluci Skupštine Republike Srpske, promenjen naziv u Srbinje. 


1995. Domaća i svetska javnost oštro je protestovala zbog preuzimanja lista "Borba" od strane države i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Taj nezavisni beogradski dnevnik privatizovan je početkom 90-ih u vreme reformske vlade Ante Markovića u bivšoj SFR Jugoslaviji. 


1998. Šef izraelske diplomatije David Levi podneo je ostavku, rekavši da više ne želi da se jedini brine o pitanjima mira i socijalnim problemima u zemlji. 


2003. Islamska militantna grupa napala je iz zasede vojni konvoj u severo-istočnom Alžiru i ubila 43, a ranila 19 vojnika. To je najkrvaviji napad na alžirske trupe u poslednjih pet godina. 


2004. Avganistan je usvojio novi Ustav, čime je stvorena mogućnost održavanja prvih slobodnih izbora posle skoro 25 godina rata u toj zemlji. 


2007. Liberalni demokrata Nensi Pelozi izabrana je za predsednicu američkog Kongresa i ona je prva žena predsednica najvišeg zakonodavnog tela SAD u više od 200 godina njegove istorije. 


2007. Daval Patrik položio je zakletvu kao prvi guverner crne puti američke države Masačusets, a kao drugi u istoriji SAD.

TIMOŠENKOVA 24 SATA DNEVNO POD KAMERAMA

     Bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko izložena je u zatvorskoj ćeliji 24-časovnom nadzoru kamera, pod konstantno upaljenim svetlom.

     Namera je da ona bude "fizički i psihički slomljena", kaže tim njenih branilaca.


     Zvaničnici zatvorske jedinice u istočnoj oblasti Karikov, gde je Timošenkova (51) iznenada premeštena iz pritvora 30. decembra, potvrdili su da su uslovi u zatvoru takvi, ali da je to neophodno zbog bezbednosti zatvorenika.


     "Video nadzor nije zabranjen zakonom. A da bi on mogao da bude sproveden 24 sata, potrebno je dovoljno svetla", rekao je upravnik zatvora Ivan Perviškin novinarima. 


     Sa druge strane, branilac Timošenkove Sergej Vlašenko tvrdi da se ona nalazi u "nehumanim uslovima", preneo je Rojters. 


     "Svetlo je direktno upereno na krevet na kojem ona leži. Video nadzor, svetlo upereno u lice, držanje u budnom stanju i najverovatnije i odsustvo medicinske pomoći, sve to ima samo jedan cilj - da psihički i fizički slomi Juliju Volodimirovnu", rekao je Vlašenko. 


     Bivša ukrajinska premijerka osuđena je na sedam godina zatvora zbog zloupotrebe državnog položaja. 


     Zbog presude bivšoj premijerki, Evropska unija odložiće potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini i političkoj saradnji sa Ukrajnom. 


     Uprkos pritiscima iz EU, gde smatraju da je bivšoj premijerki suđeno po političkoj osnovi, Timošenkovoj najverovatnije neće biti umanjena kazna, prenela je agencija Rojters. 


     Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio je da se meša u slučaj i omogući pomilovanje bivšoj premijerki. 


     Parlament, u kome većinu imaju pristalice predsednika, odbio je dosadašnje inicijative za promenu zakona kako bi krivično delo za koje je Timošenkova optužena prestalo da postoji. 


     Zatvorska kazna presuđena je zbog ugrožavanja interesa Ukrajne u pregovorima oko energije sa Rusijom.

ČANAK: AKO SE TO OD MENE ZATRAŽI, BIĆU NOVI PREMIJER VOJVODINE

A. IVANIŠEVIĆ
     Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, ocenjuje za Danas da je vlada Mirka Cvetkovića, ispunila većinu evropskih ciljeva Srbije, ali i da široka koalicija okupljena u toj vladi nije imala kapacitet da ponudi više sistemskih rešenja za Vojvodinu, a da je jedina od njih koja je izborena - mogućnost da ona ima imovinu.

     Čanak ukazuje da je veliki problem kada na odgovornim funkcijama postoje ljudi koji su nemaju dovoljnu težinu da se suprotstave partijskoj centrali zarad interesa građana i da će pomoći svojim političkim uticajem gde god to od njega bude zatraženo, pa i na mestu budućeg pokrajinskog premijera. 


     - Pri pravljenju predizborne koalicije 2008. i prilikom konstruisanja vlade, prioriteti su bili jasni - liberalizacija viznog režima, završetak saradnje sa Hagom i usvajanje zakona iz evropske agende. Te stvari smo uspešno radili, jer one su bile neupitne. U ovom trenutku, ako se ne varam, usvojeno je već preko 180 zakona iz evropske agende. Ukupna koalicija koja je napravljena da bi se sastavila vlada Mirka Cvetkovića jednostavno nije mogla da ide u sistemska i strateška rešenja i razrešenja. Verovatno jedina sistemska stvar koju je Vojvodina dobila jeste pravo na imovinu. To ne znači da je sva imovina vraćena, štaviše. Ali, samim tim što se pojavila mogućnost da Vojvodina ima svoju imovinu, ispunjen je jedan od pet osnovnih programskih ciljeva koje LSV ima u domenu vojvođanske autonomije, a to su, podsetiću, zakonodavna, izvršna, sudska vlast, pravo na imovinu i izvorne prihode, i sve to zagarantovano Ustavom. To znači da je taj deo našeg programa ispunjen - kaže Nenad Čanak u intervjuu za Danas.


     NESPORAZUM SA LDP


     Već ste najavili da ćete ponovo na izbore ići u koaliciji sa DS-om. Imate li neke uslove? 
     - Ići ćemo onako kao što to stranački organi zaključe. Ali za sada je mišljenje da na lokalnom i pokrajinskom nivou idemo samostalno ili sa nekim lokalnim tipom udruživanja. A, na republičkom nivou, s obzirom na to da imamo već petnaest godina saradnju sa DS, mi doprinosimo listi čiji je nosilac svojim glasovima i ništa ne tražimo zauzvrat. Oni nama pomažu oko našeg prelaska cenzusa, što nam je neophodno zbog centralističkog izbornog zakona koji se i danas održava. 


     U čemu ste bliski, a u čemu se ne slažete sa DS? 
     - Mi sa DS delimo neke vrednosti, na prvom mestu u domenu spoljne politike, u smislu te beskompromisnosti na evropskom putu. Takođe, sa njima delimo i antifašističku tradiciju, socijalnu odgovornost i tako dalje. Ne slažemo se oko stepena i načina decentralizacije Srbije i oko političke uloge srednjeg nivoa vlasti. 


     Prema programskim opredeljenjima, čini se da vam je ipak LDP najbliži. Zašto ste odbili mogućnost da sa Čedomirom Jovanovićem pravite koaliciju? 
     - Moja baka je govorila "novo sito o klinu visi", što bi značilo dok se to ne oproba u praksi, sve to izgleda lepo i krasno. LSV ima 21 godinu kontinuiteta svoga programa, i ne samo to, nego je preležavala razne dečje bolesti, prolazila kroz razne izazove i iskušenja i iz njih izašla kao zrela i odgovorna politička grupacija. Mi smo išli sa kolegama iz LDP u koaliciju 2007. godine. Zajednički smo se suprotstavili donošenju ovog Ustava godinu dana ranije, koji je do dana današnjeg ostao jedna od najvećih političkih sramota, kada se uzme u obzir stepen falsifikovanja i krađe koji je na referendumu sproveden da bi taj ustav bio donet. Pa čak, i uz svu tu krađu u Vojvodini referendum nije uspeo. Dakle, što se tiče tog dela saradnje sa LDP, tu greške nema. Ono gde postoji nesporazum su konkretni potezi gospodina Jovanovića, koji su u izvesnoj meri protivni njegovim deklarativnim zalaganjima.


     RUSKE MARIONETE


     U slučaju da DS ponovo bude imala mandatara, Ivica Dačić i SPS biće nezaobilazni deo te vlade. I vi ćete im drugi put zaredom dati podršku. Kako to objašnjavate? 
     - Mnogi su nas sa zaprepašćenjem pitali kako je mogla LSV, posle borbe protiv onog režima, da glasa za Ivicu Dačića, portparola Slobodana Miloševića i eventualnog naslednika na čelu SPS. Odgovor je vrlo jednostavan. Mi kad smo glasali, nismo glasali za to šta će da bude Ivica Dačić, jer bi on to bio svakako. Mi smo glasali protiv toga da Koštunica sastavlja vladu, s obzirom na neopisivo štetočinske rezultate perioda u kojima je on bio premijer Srbije. Potpuno je jasno da se i sada vodi velika bitka zbog toga ko će sastavljati buduću vladu. 


     Ko i zašto to čini? 
     - Iza te bitke stoje mnogi interesi. Jedan od tih velikih interesa je interes Ruske Federacije, koja je svojim vrlo netaktičnim i nediplomatskim nastupima potpuno obelodanila svoje namere. A namere su da po svaku cenu izazovu nestabilnost u Srbiji, da se tu upotrebe ekstremističke grupe i kosovski problem, da se na osnovu toga formira "patriotska" vlada Koštunice, Nikolića i ostalih ruskih satelita, gde bi ta marionetska vlada onda brže-bolje prodala EPS i Telekom ruskim firmama, da bi onda Srbija kroz to trojstvo NIS-a, EPS-a i Telekoma postala marioneta ruske oligarhije. Na taj način bi se usred ujedinjene Evrope napravila ruska baza i nepotopljivi ruski nosač aviona. To je namera, i treba biti vrlo svestan zašto je to tako. Ja sam primetio kako bi ova gospoda iz SNS-a, koja su ranije nudila hleb za tri dinara, sada da ga nude za tri kopejke.


     EVROPSKI REZ


     Čini se da ste za prethodnih godinu dana ublažili retoriku vezanu za kosovski problem? 
     - Jedino rešenje kosovskog pitanja moguće je kroz evrointegracije. Bilo kakvo razmišljanje "oni hoće samostalnost, a mi im ne damo" ne vodi ničemu. Samo kada i Kosovo i Srbija budu u EU, kada među njima ne bude Jarinja i Brnjaka, neće biti ni barikada. Kada ne bude bilo pitanje standarda sa obe strane nepostojeće granice, nego će i jedni i drugi biti usklađeni sa evropskim standardima, onda neće postojati problem, na isti način kao što više ne postoji problem Mađara u Slovačkoj ili Rumuniji na onaj način na koji je postojao pre ulaska tih zemalja u EU. To možda daje mali odgovor i otkuda sada toliko interesovanje za položaj Mađara u Vojvodini. To su još jedini Mađari koji nisu u sistemu EU i sada može još samo iz desnih konzervativnih krugova da se vodi briga o "dijaspori", koja je uvek omiljena stvar za unutrašnje političke potrebe svakih jalovih desničara. Upravo u tom smislu i postoji toliki antievropski strah kod Koštunice, Nikolića i ostalih ruskih satelita. Jer ako dođe do integracije Srbije u EU, ako dođe do integracije Kosova u EU, kompletan njihov politički esnaf će prestati da postoji, jer više neće imati nad čijom sudbinom da zapomažu.


     ŠALTER BEOGRADA


     Vojvođanski premijer Bojan Pajtić rekao je da će Vojvodina u 2012. dobiti više od sedam odsto budžeta, koliko joj Ustavom pripada. Da li je to tačno? 
     - Budžet Vojvodine je predstavljan kao nešto o čemu odlučuje pokrajinska Vlada. Istina je da u budžet natpolovično ulaze transferna sredstva, o kojima ta Vlada ne odlučuje. Drugim rečima, to onda nije budžet, nego najobičniji šalter preko koga država Srbija plaća one koji su i tako budžetski korisnici, što jasno govori o još jednoj prevari kada je u pitanju ta klauzula od sedam posto i činjenici da bez odlučivanja nema ni autonomije Vojvodine. A, kada vama iz Beograda pošalju novac koji sme da se na računima AP Vojvodine zadrži po zakonu samo jedan dan, i to da se namenski prosledi budžetskim korisnicima, tu onda nekakvog odlučivanja nema. Tako se može podići budžet koliko god hoćete. Recimo kada bi se na budžet stavila i policija, ili vojska na teritoriji Pokrajine, pa da se i oni plaćaju, onda bi bio još veći budžet. Znači, transferna sredstva nisu nešto što treba razumeti kao veličinu budžeta. Deo o kojem se odlučuje u Vojvodini je mnogo manji od polovine samog budžeta. Imate situaciju da se Vojvodini duguje šest milijardi dinara za budžet za 2011, a već se u budžetu za 2012. priprema zaduživanje Vojvodine kod komercijalnih banaka?! Dakle, umesto da se naplati ono što vam pripada, ovde se otvara zaduživanje da bi se popunila rupa koja je direktno politička. Ali naravno, to je samo deo ukupnog problema.


     BUDUĆI PREMIJER?


     Da li biste pristali da obavljate funkciju pokrajinskog premijera? 
     - Za 21 godinu aktivnog bivanja u politici, samo sam 96 dana obavljao funkciju u izvršnoj vlasti i to dok sam bio generalni direktor Spensa. Tu sam ušao jer su se pojavili problemi koji su morali da se političkim putem razreše. Tako je i bilo. To se odnosi na svaku funkciju u izvršnoj vlasti. Sve gde treba pomoći da se stvari stave na svoje mesto i gde mogu da pomognem svojim političkim uticajem, ja sam spreman da, ako se to zatraži od mene, i uradim. S tim da se odmah razumemo, meni izvršna vlast nikada nije bila, niti je sada, nikakav cilj, niti me to karijerno iole zanima. Ali, postoje trenuci kada neke stvari moraju politički da se razreše. 


     Glavni je problem u Vojvodini je što vama funkciju, recimo, predsednika Vlade, obavlja potpredsednik neke stranke. S jedne strane, postoje ljudi koji su autentični iako su u strankama. Tu je možda najbolji primer Goran Ješić, gradonačelnik Inđije. To je jedna stvar. Ali kada vi imate ljude, partijske, koji ne mogu i nemaju dovoljnu specifičnu težinu da se suprotstave partijskoj centrali kada su interesi građana u pitanju, e, tu nastaje problem. I to nije samo slučaj na nivou Vojvodine. 


     U javnosti ste pominjani i kao novi gradonačelnik Novog Sada, naravno, u slučaju dovoljnog broja glasova u Skupštini grada. Da li ćete se kandidovati? 
     - Ja se nisam kandidovao ni za jednu od tih funkcija. To sve zavisi od procene stranačkih organa gde bi moj angažman bio najkorisniji. Ali je činjenica da je velika količina partijske zaglavljenosti i dobrog dela gradova u Vojvodini upravo zbog toga što ne postoji politički naboj, neophodan za izmenu tog stanja. Vi imate u Novom Sadu situaciju da dve godine ne može da se imenuje načelnik policije zbog sukoba koje ja ne razumem, u vezi sa kadrovskom politikom.