NOVI SAD – Pokrajinska administracija je najavila da sprema kompromisna rešenja kojima bi trebalo da se izađe iz pat-pozicije nastale zbog toga što je Ustavni sud Srbije Vojvodini osporio 22 nadležnosti, a lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak u izjavi za RTV ocenjuje da je preimenovanje predstavništva u Briselu prevara, a ideja o kompromisnim rešenjima, besmislica.
Kako je dodao, jedino rešenje je poništavanje odluke Ustavnog suda. – Kompromisno rešenje je tu potpuno nemoguće zato što, kako se može napraviti kompromis između toga što bi oni nas da zadave, a mi ne bi da budemo zadavljeni. Šta? Da nas zadave malo, ili da nas zadave do pola, ne razumem – rekao je Čanak.
NOVI SAD – Predsednica Skupštine grada Novog Sada Aleksandra Jerkov, gostujući u Dnevniku u 17 sati Radio televizije Vojvodine, rekla je da se skupštinska većina ne pravi na parkingu ispred Skupštine Vojvodine, nego u skupštinskoj sali.
Kako je navela, uprkos tome što ju je skupštinska služba obavestila da je samo devetoro odbornika, pet iz DSS-a i četvoro iz SRS-a, evidentirano u službenoj evidenciji Skupštine grada Novog Sada da prisustvuje vanrednoj sednici, ona je ušla u skupštinsku salu, u nadi da će tamo zateći potreban broj odbornika. – Osim mene u sali nije bilo nikog od odbornika. Jedino što sam mogla da učinim, u skladu sa Poslovnikom, jeste da odložim početak Skupštine – istakla je Jerkova. Ona je kazala da će o novom terminu sve odbornike pismeno obavestiti, a da će sednica biti nastavljena kad obavi konsultacije, pre svega u vladajućoj koaliciji, a zatim i među odbornicima koji su, kako je rekla, neuspešno danas inicirali ovu sednicu. Opozicija nije imala kvorum - Očigledno je bilo da u skupštinskoj sali, u vreme početka sednice, većinu nisu imali – dodala je Jerkova. Predsednica novosadske Skupštine rekla je da se sednica održavala u Skupštini Vojvodine, jer se u Skupštini grada obavljaju određeni radovi i nije bilo uslova da se sednica održi tamo. Kako je rekla, odbornici su u skladu sa poslovnikom obavešteni o terminu održavanja sednice. Prema njenim rečima, svi odbornici su obavešteni telefonskim i elektronskim putem, poslat im je telegram i kuriri su im odneli materijal za današnju sednicu. - Oni su od mene tražili da zakažem sednicu juče. Razloge koje su naveli, kao razloge hitnosti ovog postupka, ja sam vrlo ozbiljno shvatila. Sednicu sam zakazala odmah za danas, samo dan nakon podnetog zahteva. To što njima nije dovoljno vremena da realizuju inicijativu koju su sami započeli, to govori o njihovoj ozbiljnosti i govori o tome da se radi o ljudima koji očigledno ne mogu da skupe ni kvorum za sednicu koju su sami zahtevali, a ne da okupe većinu i da upravljaju ovim gradom – naglasila je Aleksandra Jerkov. Na činjenicu da ju je lider novosadskih naprednjaka Miloš Vučević, pred odbornicima i novinarima, zvao telefonom, a ona mu odbila poziv, Jerkov je rekla da se takve stvari ne rade telefonskim pozivima i na parkingu, nego u sali u vreme kada je zakazano održavanje sednice. Bez zloupotrebe funkcije Gostujući zatim u "Razglednicama" na RTV-u, Aleksandra Jerkov je rekla da neće zloupotrebljavati funkciju na koju je izabrana, da će sednica biti zakazana u zakonskom roku, ali da to sigurno neće biti danas. Prema njenim rečima, neki tumače da je neuspeh održavanja današnje sednice upravo situacija iz drugog člana statuta grada, odnosno da skupština nije razrešila gradonačelnika i da odbornici nemaju prava da pokreću ovakav zahtev narednih šest meseci. Ona je istakla da je zakonski rok za zasedanje skupštine ispoštovala, a da se današnja sednica ne vodi kao održana, jer nije bilo kvoruma. - Građani Novog Sada nisu dužni da budu taoci želja SNS, koja zbog toga što je izgubila izbore u Novom Sadu smatra da može da ucenjuje i SPS i sve stranke oko sebe. Ako neke strake hoće da pristanu na to, LSV i DS neće – bila je izričita predsednica Skupštine grada Novog Sada. Bez podrške naprednjacima Jerkova je naglasila da su kritike na račun gradonačelnika Igora Pavličića nešto što nije novo i ne dolazi po prvi put iz Lige socijaldemokrata Vojvodine. - Međutim, smatramo da Miloš Vučević ni u kakvoj situaciji ne može biti bolji gradonačelnik od bilo koga iz redova odbornika pozicije, pa ni od Igora Pavličića, posebno u kombinaciji sa Dverima i ostalima koji su u novokomponovanoj koaliciji – istakla je ona. Na optužbe lidera novosadskih demokrata Igora Pavličića da su odbornici LSV omogućili SNS-u da stupi na vlast u nekim lokalnim samoupravama, Jerkova je rekla da LSV nije izbegla sudbinu svih onih stranaka koje su na republičkom nivou bile na "gubitničkom" bloku stranka. – Po našem mišljenju, loš Zakon o lokalnim izborima rezultirao je time da mnogi odbornici prelaze na onu stranu za koju smatraju da je pobednička. Naravno da je SNS pokazuje vrlo mali stepen razumevanja za lokalnnu demokratiju. Ipak su to ljudi koji su izašli iz SRS pre svega nekoliko godina. Ta neprekidna inicijativa da se u svim opštinama napravi vlast po ugledu na republičku vlast, zapravo vodi tome da nam uopšte ne trebaju lokalni izbori, nego da republička vlada onda imenuje povereništva u svim opštinama ako izborna volja građana apsolutno nije važna – navela je Jerkova. Dodala je da je SNS, kao najjača stranka u Srbiji, u Novom Sadu doživela debakl na izborima i da ne želi da se pomiri sa time. Prema njenim rečima, ucenama kroji politiku SPS-u i to je nešto što građani Novog Sada nisu dužni da trpe.
NOVI SAD – Stvaranje autonomističkog fronta za zaštitu Vojvodine nije nikakva nova ideja, već samo nastavak ideje Vojvođanskog fronta nastalog još 1935. koju treba upodobiti današnjem vremenu, istakao je lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.
Gostujući sinoć u emisiji "Recite Al Džaziri" na TV Al Džazira Balkan, Čanak je podsetio da je Vojvodina samostalno, sa svojom teritorijom, stanovništvom i organima vlasti dobrovoljno pristupila Srbiji, da je onda napravljen istorijski falsifikat po kojem je Vojvodina nastala u Srbiji i bila zapravo privremena komunistička tvorevina. – To je preširoka tema za jednu stranku, i zbog toga je jedan tip frontovskog organizovanja ono što nam treba. Trebaju nam svi ljudi koji razumeju koliko je anticivilizacijski gušiti prostor kao što je Vojvodina, koji je u određenom smislu šampion evropskih vrednosti - nadnacionalnog, građanskog, regionalnog, sa otvorenom granicama na sve četiri strane sveta – istakao je Čanak. On nije želeo da komentariše distanciranje SVM od takvog fronta. Dosta je bilo tenkova u Vojvodini – Ja sam siguran da je devedeset, devedeset pet posto ljudi koji su glasali za SVM apsolutno za to da se stvori jedan široki front i jedna široka platforma na kojoj će se odbraniti i reinstalirati subjektivitet Vojvodine – ukazao je Čanak. Komentarišući optužbe da svojim najavama internacionalizacije pitanja Vojvodine zapravo doziva tenkove, Čanak je rekao da to nije istina. – Ako se neko nagledao i naplaćao tenkova, to smo mi u Vojvodini. Hvala lepo, ne treba ni jedan – rekao je on. Zapitao je i da li Vojvodina treba da trpi nasilje u svojoj porodici - Republici Srbiji? – Kad neko u kući tuče ženu i decu, maltretira ih, a propio je sve, onda se neko obrati socijalnoj službi. Jel’ to internacionalizacija? Nije, nego pravo na odbranu onih koji su manji i slabiji. Vojvodina je slaba, ne može se sama suprotstaviti – kaže Čanak. On je precizirao da se nasilje o kom govori, odnosi na bahate birokratske krugove u Beogradu koji su preživeli Slobodana Miloševića. Nemoć vojvođanskih vlasti Nenad Čanak je ukazao na to da Vojvodina danas nema ni jedan elemenat autonomnosti, a da vojvođanska administracija služi samo tome da pokaže nemoć. – Ne postoji dovoljno političke volje za jasan odnos prema Beogradu, koji mora da bude zaštita interesa građana Vojvodine – rekao je on. Dodao je da se Vojvodina stalno tretira kao maloletna i malouma, jer joj se ne dozvoljava da raspolaže sopstvenim novcem, te da se Srbija prema njoj odnosi kao prema zaposednutoj teritoriji. Lider LSV je kritikovao i ubrzano približavanje Srbije Rusiji i istovremene najave obračuna sa korupcijom, ističući kako je naveća korupcija u svetu upravo u ruskim of-šor firmama. – A šta smo mi ovde, nego ruska of-šor firma – ukazao je Čanak.
Nemačka glumica, koja je umrla pre trideset godina, u Francuskoj je postala slavna, ali nikad nije našla sreću: život su joj obeležile nesrećne ljubavi i smrt deteta, zbog čega je tražila zaborav u alkoholu i tabletama za spavanje U svom burnom i kratkom životu snimila je 60 filmova i postala vamp-žena Holivuda posle Drugog svetskog rata. "Ja se iznajmljujem za snove", glasi jedna njena filmska rečenica. Romi Šnajder se uistinu uselila u snove mnogih i postala ideal lepote, ne samo ženske, nego lepote uopšte.
Već pola veka svake godine prvog, drugog i trećeg dana Božića na nemačkim televizijskim kanalima se prikazuje romantična filmska trilogija o životu austrougarske kraljice Elizabete, čuvene Sisi koju glumi mlada Romi Šnajder. Omiljena i nesrećna austrougarska kraljica je, zahvaljujući savršenoj glumi Romi Šnajder, ponovo živa, dobijajući savremeni imidž, a Romi je dobila novo ime - Sisi, kako su je svi u Beču od mila zvali. Dva nastavka bila su apsolutni hitovi koje je videlo (za to vreme neverovatnih) 25 miliona ljudi širom sveta. Zvezda je rođena! Harizma mlade glumice očarala je publiku, ali i fotografe i novinare koji su je celog života pratili u stopu. Njena privatnost bila je sve do tragične smrti omiljena tema bulevarskih novina.
Romi Šnajder se rodila 23. septembra 1938. godine u dane kada je Hitler umarširao u Beč. Kao glumačko dete, Rozmari Magdalena Albah prve dane detinjstva provela je kod bake na selu, ne sluteći da se oko nje odvijaju dve strašne drame - drama njene zemlje koja je prihvatila ideologiju nacizma i drama braka njenih roditelja koja se završila razvodom 1945. godine.
Devojčica je tada data u internat Goldštajn kod Salcburga na brigu časnim sestrama. Katolički internat napušta 1953. i vraća se majci Magdi Šnajder, koja se te godine udaje za jednog bogatog kelnškog ugostitelja.
Sa svojom majkom nedugo zatim glumi u filmu Hansa Depea "Kad beli
jorgovan ponovo procveta". Imala je tad samo petnaest godina.
Depresivno i odbačeno dete iz internata započinje tada svoj novi život pod imenom Romi Šnajder. U svom burnom i kratkom životu snimiće šezdeset filmova, postavši tako ne samo jedna od vamp-žena Holivuda posle Drugog svetskog rata, nego i simbol jedne nove Nemačke koja se rađala iz pepela nacisitčkog stradanja. Romi Šnajder je bila Austrijanka, ali svet ju je otpočetka doživljavao kao Nemicu.
Godine 1955. snima film "Devojaštvo jedne kraljice", u kome glumi omiljenu austrougarsku vladarku Elizabetu. Sa ovom ulogom se potvrđuje kao jedna od najomiljenijih glumica u evropskim bioskopima.
Taj će lik ona kasnije razviti u filmu "Sisi", koji će postati jednan od njenih glumačkih "zaštitnih znakova".
Ona je umela da stvara karakter, govorio je tad Ernst Mariška, njen reditelj, radila je to svim svojim bićem.
Na početku karijere Romi je htela da bude u centru pažnje. Njena karijera je počela munjevito, ulogom Sisi.
Bila je najlepša zvezda nemačkog filma, plesala je na filmskim balovima i uživala u pažnji koja joj je poklanjana, njena karijera se razvijala neverovatnom brzinom. U trenutku kada je dostigla slavu ona joj je postala preteška i glumica se seli u Francusku.
"Pokušavam da pobegnem od male sredine, i to ne samo na poslovnom planu. Htela sam da odem od uvek istih ponavljanja, nisam htela da se vrtim u krugu. Preda mnom se otvorio novi svet, novi život, što je meni zaista bilo potrebno i što sam iskoristila."
Ponesena prvim uspesima, ona napušta glumački studio na bečkom "Max Reinhard seminaru" i sa svojom majkom odlazi u Holivud, gde biva dočekana kao zvezda, sa primamljivim ponudama "Diznijevih" i MGM studija.
Tu se sreće sa mladim francuskim glumcem Alenom Delonom, koji tada postaje filmska zvezda u usponu. Strasne ponude mladoga Francuza Romi ne može da odbije i nedugo zatim odlazi s njim u Pariz.
Iako je ljubav sa Delonom bila puna trzavica i patnje, Pariz će postati glavno životno odredište Romi Šnajder. Tu se početkom šezdesetih godina na jednom snimanju sreće sa uglednim italijanskim režiserom Lukinom Viskontijem, koji joj predlaže da igra glavnu ulogu u pozorišnom komadu "Šteta što nije kurva" slavnog Džona Forda, koji biva postavljen u pozorištu "Theatre de Paris".
Mada se deklarisala kao Nemica, Romi je svoje najveće uspehe, ali i neuspehe "slavila" u Francuskoj. U želji da pobegne od "slatke Sisi", pritiska prevelikih očekivanja i problema u porodici, Romi je 1958. otišla u Pariz da sa Alenom Delonom snimi film "Kristin". Bio je to sudbonosni susret. Partneri u filmu postali su par i u životu. I dok su ih francuski mediji pratili u stopu, nemački su bili ogorčeni što ih je omiljena glumica "izdala". Par je ubrzo ljubav ozvaničio veridbom.
Nemačka glumica nije se libila da pozira naga, o čemu svedoče brojne fotografije.
Titulu ikone stila dobila je zahvaljujući vrsnom poznavanju mode i saradnji sa velikim imenima u toj industriji. Bila je omiljena ličnost legendarne Koko Šanel i jedna od malog broja klijenata koje je Koko lično dočekivala u svom salonu. Kasnije se "zaljubila" u egzotične printove modne kuće "Puči", a podsećanje na tu obostranu ljubav omogućio je aktuelni kreator "Pučija" Piter Dundas, čija je jesenja kolekcija bila inspirisana lepotom i stilom "jedne i jedine" Romi Šnajder.
Prve godine u Parizu bile su za Romi veliki izazov u karijeri. Radila je sa velikim rediteljskim imenima, kao što je Oto Preminger i Orson Vels. Delon ju je upoznao sa Lukinom Viskontijem sa kojim će 1962. snimiti jedan od svojih najpoznatijih i najboljih filmova "Bokačo 70". Ovo ostvarenje učvrstiće joj status kao jednog od najvećih seks-simbola u evropskoj kinematografiji. Njena lepota, harizma i glumački dometi osvojili su i Holivud. Uprkos velikim očekivanjima, Romi se u svetskoj prestonici filma zadržala kratko. Snimila je samo dva dela - "Dobar komšija Sem" sa Džekom Lemonom i "Šta ima novo, mačkice" sa Vudijem Alenom, Piterom Selersom i Piterom O’Tulom.
Veza sa Delonom završena je neslavno. Lepa Nemica tokom pet godina zabavljanja tolerisala je brojne Delonove "nestašluke", a on joj je uzvratio tako što je 1963. raskinuo veridbu. Na ogledalu joj je ostavio kratku poruku: "Otišao sam u Meksiko sa Natali. Ne vraćam se". Romi je prerezala vene. Srećom spasli su je na vreme. Uprkos svemu ostali su bliski prijatelji do kraja njenog života.
Ponovo su zaigrali zajedno u mračnom, erotskom trileru "Ubistvo u bazenu", šest godina nakon što je Delon napustio zbog trudne ljubavnice. Iako nije reč o remek-delu, film Žaka Deraja zaradio je status kultnog ostvarenja. Napeta priča o ljubomori i prevari gledaoce je osvojila "hemijom" glavnih junaka, koja je bila gotovo opipljiva na velikom platnu. Scene u kojima se Romi Šnajder šeta oskudno odevena još se pamte, pa ih u mnogobrojnim anketama i današnja omladina proglašava najerotičnijim filmskim slikama.
Romi Šnajder sahranjena je zajedno sa pismom njene najveće ljubavi Alena Delona: "Nikada nisi bila lepša. Vidiš, naučio sam nekoliko nemačkih reči zbog tebe", zapisao je Delon na nemačkom i dodao: "Volim te, ljubavi moja". Na njegovu inicijativu, nekoliko godina kasnije u grob Romi Šnajder spušteni su i posmrtni ostaci njenog sina Davida.
Do sedamdesetih godina, Romi se ustoličila kao kraljica francuskog filma, dobitnica dva Cezara. Sarađivala je sa Klodom Soteom, Kostom Gavrasom, Klodom Šabrolom... Ali, njen privatni život sve češće je završavao na naslovnim stranama tabloida. Ljubavne veze i afere su propadale, a tablete i alkohol su igrale sve veću ulogu u njenom životu. Žuta štampa se obrušila na osetljivu Romi. Usledile su nesreće koje su ubrzale put ka tragičnom kraju: prvi suprug je izvršio samoubistvo, ona je jedva preživela uklanjanje tumora, a potom je njen sin David poginuo 1981. nesrećnim slučajem. Imao je samo 14 godina. Mada je imala četvorogodišnju ćerku iz drugog braka, Romi se nikada nije oporavila od gubitka prvenca. Nepunih godinu dana posle Davidove smrti, umrla je u svom apartmanu u Parizu. Tadašnji ljubavnik Loren Petin pronašao je sa glavom oslonjenom na radni sto i praznom bocom vina ispred nje. Pismo koje je pisala prekinuto je u pola rečenice. Umrla je u 43. godini od srčarnog zastoja u svom pariškom stanu. Pretpostavljalo se da je počinila samoubojstvo uzevši smrtonosni koktel alkohola i tableta za spavanje. Zvanična verzija glasi: umrla je od srčanog udara izazvanog smrtonosnom kombinacijom lekova i alkohola. Obdukcija nikad nije izvršena.
Državni tužilac je proglasio za razlog smrti i odbio da sprovede obdukciju. U izveštaju je napisao: "Mogao sam naložiti da ovu ženu iseku na komade. Ali, to ne bi promenilo činjenicu da je mrtva, niti bi nam otkrilo istinu o njenoj smrti. Šta god da se u budućnosti dogodi, ova smrt pripada njoj, samo njoj, zauvek."
U Francuskoj i celoj Evropi kao i u Americi bila je velika zvezda. Bila je dobra glumica, radila je sa velikim režiserima Lukinom Viskontijem, Klodom Soteom, Klodom Šabrolom i Orsonom Velsom. Postala je priznata glumica. Snimala je jedan film za drugim. Nije birala, a neki od tih filmova se danas gledaju samo zbog nje. To je primetila dosta kasno.
"Ne želim da svoju snagu i živce potrošim na profesionalnom planu. To mi više nije dovoljno."
Za to drugo, za privatni život, Romi Šnajder nije bila talentovana. Imala je mnogo kratkotrajnih veza koje su punile naslovne strane novina. Verovala je da može da drži pod kontrolom svoj bujni temperament i da pronađe duhovni mir.
"Moje raspoloženje je zaista takvo da sam, ili na sedmom nebu, ili bih se ubila. Zbog toga je sa mnom teško živeti i raditi. Ponekad pokušavam da se kontrolišem, da se držim na uzdi, da ne bih šokirala ljude."
Njena nesreća i očaj bili su sve vidljiviji.
"Na kraju sam snaga, gotova sam. Osećam se staro, umorna sam. A niko nije hteo da radi više od mene, niko, niko… Htela sam bajku… Čini mi se kao da živim u košmaru."
Poslednje godine života Romi Šnajder bile su tragične, a prerana smrt filmske zvezde do današnjih dana njenoj karijeri daje neki nestvarni sjaj.
- Ne dešava se često da jedna zvezda bude toliko blagoslovena od bogova i toliko izmučena od sudbine kao što je to bila Romi - smatra Žan Pjer Lavonj, organizator izložbe u čast nemačke glumice.
