POKRAJINSKI ANKETNI ODBOR DAO DOBRE TEMELJE MEĐUDRŽAVNOJ KOMISIJI

     Dragoljub Živković, nekadašnji predsednik Anketnog odbora za utvrđivanje istine o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini


     Pokrajinski Anketni odbor dao dobre temelje međudržavnoj komisiji


     Anketni odbor je Skupština AP Vojvodine osnovala kada je njen predsednik bio Nenad Čanak. On je veoma pomagao naš rad i pune tri godine je intenzivno radio na tom pitanju, kaže Živković.


     NOVI SAD – Krajem 2009. godine predsednici Srbije i Mađarske Boris Tadić i Laslo Šoljom dogovorili su se u Budimpešti da se formira mešovita naučna komisija koja bi radila na utvrđivanju činjenica iz Drugog svetskog rata u cilju rešavanja istorijskih nesporazuma dve zemlje. Formiranje tih komisija povereno je nacionalnim akademijama nauka u Srbiji i Mađarskoj, a prema najnovijim podacima mađarska strana je u tom poslu već dosta odmakla dok komisija Srbije radi dosta sporije. 


     Član te mešovite komisije je i istoričar Dragoljub Živković, nekadašnji predsednik Anketnog odbora za utvrđivanje istine o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini, koji je Skupština AP Vojvodine formirala još krajem 2000. godine, odmah nakon svrgavanja Miloševićevog režima. Živković za Slobodnu Vojvodinu kaže, da to istraživanje u kojem su onda prikupili oko 90.000 imena žrtava, postavlja odličan temelj za rad međudržavne komisije. 


     Velika pomoć Čanka


     – Anketni odbor je Skupština AP Vojvodine osnovala kada je njen predsednik bio Nenad Čanak. On je veoma pomagao naš rad i pune tri godine je intenzivno radio na tom pitanju – kaže Živković. S obzirom da se ispostavilo da je posao bio previše obiman, Živković kaže da se radom nastavilo i posle 2004. godine, ali kroz tada novofomiranu Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti i uz finasiranje od strane Izvršnog veća AP Vojvodine. 


     – Ja sam i dalje ostao na čelu te grupe i u naredne četiri godine. Tako da je istraživanje ukupno trajalo od 2000. do 2009. godine. Niko se nikada u bivšoj SFRJ nije toliko duboko bavio tim problemom – kaže Živković, dodajući da je utvrđeno da je ukupno bilo oko 110.000 žrtava. 


     – Za oko 20 posto žrtava nismo mogli da dođemo do konkretnih podataka jer nismo imali saradnju sa pojedinim opštinama u Vojvodini, a nismo imali ni pristup arhivama u Beogradu što je neophodno da bi se istraživanje završilo – naveo je on. Živković posebno napominje da je Anketni odbor strogo vodio računa da istražuje samo stradale koji su bili u to vreme stanovnici Vojvodine i koji nisu bili u vojnim jedinicama, dok će se međudržavna komisija baviti svim stradalim osobama u periodu od 1941. do 1948. godine na teritoriji Srbije i Mađarske. On je i apelovao je na institucije da pomognu da se istraživanje završi do kraja. 


     Preuveličavanje


     Dragoljub Živković kaže da se jedan broj Mađara u Vojvodini, među kojima ima i pripadnika političkih stranaka, međusobno utrkuje da što više poveća broj mađarskih žrtava bez ikakve osnove. 


     Kako kaže, komisija je utvrdila oko 6.500 imena mađarskih žrtava, a pretpostavlja se da ih je bilo još oko 1.000. 


     – Ne volimo kada se u sve ovo upliće politika. Mi mislimo da ova nova komisija treba da bude potpuno naučna, kao što je bila i ona vojvođanska. Da se dođe do istine i da se ta istina prezentira skupštinama Srbije i Mađarske. To mora biti jedna istina, a ne da svako ima svoju – smatra Živković.


     Pored politike, važna i struka 


     Dragoljub Živković smatra da bi podaci koje je sakupio Anketni odbor, mogli biti od velike koristi međudržavnoj komisiji, jer nema potrebe da se sve radi iz početka. On se, takođe, nada da dogovor predsednika Tadića i Šoljoma, neće ostati samo u domenu politike i da će struka obaviti svoj deo posla, pa da se ta priča konačno zatvori. 

     – Mađarska strana uspostavljene mešovite međudržavne komisije je već podelila zadatke i počela da radi, dok smo se mi prvi put sastali u Novom Sadu, u prostorijama SANU, tek pre 15-ak dana – kaže Živković, ocenjujući da je najveći problem nedostatak pravog projekta, kao i novca za finasiranje ovog obimnog posla.