DELEGACIJA LSV POLOŽILA VENAC NA GAZIMESTANU

     NOVI SAD, 24. april - Delegacija Lige socijaldemokrata Vojvodine na čelu sa predsednikom LSV Nenadom Čankom položila je juče venac na Gazimestanu.

     To je pobeda evropske, a poraz politike mržnje i podela.

     Dok ekstremisti prete i demonstriraju u Beogradu, delegacija LSV je otišla na Kosovo i uoči Uskrsa po julijanskom kalendaru, položila venac na spomenik na Gazimestanu sa porukom "U spomen herojima".

     Ovo je još jedan dokaz da su evropske integracije jedini put u dobru budućnost Srbije koji otvara vrata i briše granice.

Biro za informisanje 

Lige socijaldemokrata Vojvodine

NOVI SAD - GRAD BEZ MRŽNJE, PODELE I PREDRASUDA

     NOVI SAD – Gradski odbor Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad položio je juče venac kraj Žeželjevog mosta u znak sećanja na njegovo rušenje 1999. godine. Ovim činom omladina novosadskih ligaša je želela da skrene pažnju da su u ratu svi žrtve, bez obzira na to na kojoj su strani.

     - GrO LSVO Novi Sad se seća ovog, a i ostalih nemilih događaja 1999. godine i time želi da ukaže građanima da koliko god različiti bili, pozivanjem na rat svaka strana strada. Svaka agresija je zločin, a u takvim teškim momentima rušenje mostova je simbolika stanja koje nastaje posle. Novi Sad je uspeo da izgradi nove mostove među ljudima i zalagaćemo se da nastavi tim putem, da Novi Sad ne bude grad podela, mržnje i predrasuda - rekla je predsednica novosadske Omladine Kristina Vuljaj.

     Ona je dodala da se LSVO zalaže za pacifističke ideje i protivi se svakom kršenju ljudskih prava zarad navodne zaštite istih.

     Žeželjev most dobio je ime po projektantu i akademiku Branku Žeželju. Svojevremeno, kad je izgrađen, bio je prvi u Evropi, a drugi u svetu, u svojoj klasi.

(BILSV, 24.04.2013)

LSV ZAHTEVA OSTAVKU DIREKTORA JKP PARKING SERVIS

     NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva ostavku direktora JKP "Parking servis" Milana Kostića zbog učešća radnika tog preduzeća u lepljenju plakata putem kojih su građani pozivani na miting "Stop razbijanju Srbije", koji je nedavno održan u Novom Sadu.

     Potpredsednica Gradskog odbora LSV Novi Sad Kristina Meneši rekla je da je neprihvatljivo da se grad bavi nekim drugim stvarima, dok se komunalni problemi gomilaju. Ona je istakla da je JKP "Parking servis" prekršio zakon time što su zaposleni u tom javnokomunalnom preduzeću lepili plakate kojim su građani pozivani na protest "Stop razbijanju Srbije".

     Predsednik Gradskog odbora LSV Novi Sad Aleksandar Kravić izjavio je da postaje očigledno da Novi Sad ne vode gradonačelnik Miloš Vučević i stranke stožeri aktuelne vladajuće koalicije u gradu, već određene interesne grupe kojima je primarni cilj da zadovolje svoje privatne interese. 

     – Gradonačelnik Vučević sada postaje svestan da nije lako nositi se sa takvom situacijom – rekao je Kravić. On je podsetio i da je Srpska napredna stranka bila jedna od najglasnijih u optužbama da je Romska demokratska stranka kupovala glasove prilikom poslednjih izbora za Skupštinu Novog Sada, a da sada oni zajedno čine vlast i da je slučaj navodne kupovine glasova ostao nerešen.

     Komentarišući jučerašnji slučaj pucnjave u blizini vrtića na novosadskom naselju Detelinara, Aleksandar Kravić je rekao da je neobjašnjivo da Novi Sad već godinama ne može da dobije načelnika policije, dok ga u isto vreme od nedavno ponovo ima grad Niš.

(BILSV, 23.04.2013.)

VLADA DEKLARACIJU KORISTILA ZA MASKIRANJE SPORAZUMA SA PRIŠTINOM

     NOVI SAD – Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški ocenio je danas da Predlog deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine koncepcijski meša babe i žabe, ali da nema "ni S od separatizma".

     On je na okruglom stolu "Vojvodina: Otvoreno pitanje ili politički adut" u Tanjugovom Pres klubu rekao i da je predložena deklaracija "benigni tekst". Bogaroški je objasnio da je smisao predloženog dokumenta bio da izrazi opšti stav oko političkih tema kojima se Skupština Vojvodine bavi, uz konstataciju da je malo neuobičajeno što je deklaracija na taj način prezentovana i u tom momentu.

     - Nama je momenat njenog podnošenja, bez ikakvih konsultacija sa strankama i koalicionim partnerima, sporan, jer je bilo mnogo drugih momenata koji su bili bolji za ovu deklaraciju, poput donošenja Ustava Srbije, donošenja svih budžeta od 2006. godine, privatizacije NIS-a... - naveo je Bogaroški. On je dodao i da je predložena deklaracija bila iskorišćena za skretanje pažnje sa razgovora sa Prištinom.

     - Ova deklaracija je iskorišćena da svako nađe alibi za probleme koji ga tište. Mašući Deklaracijom u desnoj ruci, levom rukom vlast je potpisala sporazum sa Prištinom – napomenuo je Bogaroški, dodajući da posebno zabrinjava reakcija na Predlog deklaracije, jer se vratio govor iz devedesetih.

     Odgovarajući na konstataciju predsednika Saveta za Vojvodinu Srpske napredne stranke Igora Mirovića da najviši rukovodioci Vojvodine kažu da se zalažu za izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, Branislav Bogaroški je napomenuo da se LSV za to zalaže već 20 godina, što je Ligino legitimno pravo.

 (BILSV, 23.04.2013)

NASILJE JE NEDOPUSTIVO U POLITIČKOJ BORBI

     NOVI SAD – Državni organi konačno moraju reagovati na gotovo svakodnevne pretnje kojima su u poslednje vreme, neselektivno, izloženi i vlast i opozicija, jer se preti i predsedniku i potpredsedniku vlade, kao i predsedniku Republike, ali i opozicionim liderima i poslanicima i samo je pitanje kada će neko od ljudi koji se ne slaže sa nečijom politikom, fizički nasrnuti na nekoga, ocenio je zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš. 

     U izjavi novinarima u Novom Sadu, Kostreš je danas ukazao na to da će se slučajevi poput napada na lidera LDP Čedomira Jovanovića, na žalost, sve češće i češće događati, podsetivši da je u ovoj zemlji već ubijen premijer vlade.

     – To su sve stvari koje moraju da alarmiraju i državne organe i moraju da skrenu pažnju svim učesnicima u političkom procesu da su te stvari nedopustive. Ne mogu maltretirati nikoga ko se bavi javnim poslom, ne mogu maltretirati novinare, ne mogu maltretirati ni ljude na ulici – rekao je Kostreš. Dodao je da juče na ulicama Novog Sada ponovo došlo do oružanog obračuna i da je pitanje kada će neki od tih obračuna za posledicu jednog ili nekoliko mrtvih.

     LSV godinama meta

     Kostreš je ukazao da država dugi niz godina neadekvatno reaguje na sve takve događaje, podsetivši da se godinama kontinuirano kancelarije Lige socijaldemokrata Vojvodine širom Vojvodine vandalizuju i razbijaju, a da nikada nije pronađen počinilac. Takođe, dodao je Kostreš, preti se i predsedniku Lige socijaldemokrata Vojvodine, kao i ostalim istaknutim članovima, te da LSV godinama upozorava da to ne sme da se događa i da taj tip nasilja prema političkim neistomišljenicima ne sme da se toleriše. On kaže da je sada nasilje učestalije jer se društvo nalazi na prekretnici.

     – Sada imamo novo tumačenje patriotizma, što se mene lično tiče to novo tumačenje patriotizma je mnogo kvalitetnije i mnogo bolje i za državu i za sve građanke i građane. Sada se suočavamo sa onim problemima, prvenstveno sa kosovskim problemom, koji je bacan pod tepih sve ove godine, suočavamo se sa tim da je Kosovo partner sa kojim se pregovara, suočavamo se sa time da je Ustav katastrofalan, da je pozicija Vojvodine neodrživa – rekao je Kostreš dodajući da će se aktivnosti koje vode tome da se pitanje Vojvodine ponovo stavi pod tepih, vratiti kao bumerang onima koji to pokušavaju da urade. 

     Ne odustajem od borbe

     Zamenik predsednika LSV je podsetio da niko nije odgovarao ni za jedno ozbiljnije nasilje na ulicama, poput paljenje ambasada ili razbijanja Novog Sada nakon hapšenja Veselina Šljivančanina, zbog čega sada svi huligani smatraju da je nasilje način na koji oni mogu da se obračunavaju sa neistomišljenicima. 

     – Napadaju sve, jer je to postalo model ponašanja i ako država ne pronađe način i ako svi mi, koji se bavimo nekom vrstom javnog posla, ne počnemo da se suprotstavljamo tom nasilju, samo je pitanje kada će linč postati opravdano sredstvo političkog obračuna – rekao je Kostreš. Govoreći o pretnjama sebi, on je rekao da je kao ligaš navikao na pretnje već 23 godine, ali da je neprijatno i da tera na razmišljanje. 

     – Takav tip ponašanja me neće naterati da ni za jotu odustanem od onih stvari u koje verujem i onih stvari za koje se borim više od 20 godina. Dakle, što se mene tiče sve te pretnje su potpuno bez ikakvog rezultata i bez ikakvog uticaja – rekao je on. A komentarišući spekulacije o tome da političari pričom o pretnjama zapravo podižu sopsteni rejting, Kostreš je rekao da bi voleo da roditelji tih koji tako misle dobiju pisma kakva su dobili njegovi roditelji i da prođu kroz iste neprijatnosti, ne bi li onda dobili adekvatnu svest o tome šta to znači kada je neko pod konstantnim pritiskom i pretnjama.  

(BILSV, 23.04.2013.)

DEKLARACIJA DA BUDE UVOD U SISTEMSKA REŠENJA

     ZRENJANIN – Poslednja dešavanja u vezi sa Deklaracijom o pravima AP Vojvodine govore da mnogi još nisu raskrstili sa teškim vremenima devedesetih godina i da im je blizak takav politički okvir, ocenio je danas poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini APV Aleksandar Marton i dodao da su teške reči, uvrede i pretnje smrću podsetile na 1991. godinu i tadašnju atmosferu mržnje i straha. 

     On je na konferenciji za novinare istakao da su ligaši i ligašice oduvek govorili da je Vojvodina deo Srbije, te da će tako ostati i ubuduće. Međutim, dodao je Marton, neophodno je da se Vojvodina poštuje, kako bi se u njoj bolje živelo, upitavši istovremeno ko sme da bude protiv boljeg života građana i građanki. 

     – Smatram da je neopravdano govoriti o separatizmu u Vojvodini. Nije separatizam borba za bolji položaj pokrajine u kojoj se živi, za njeno finasiranje, za njenu imovinu, za njena bogatstva – rekao je Marton. Poslanik LSV je istakao da je Deklaracija, koju je predložio Bojan Pajtić, zakasnela i da se trebala naći pred poslanicima Skupštine APV kada je na dvodnevnom referendumu za potvrđivanje Ustava Srbije Vojvodina u velikoj meri ograničena u ostvarivanju svojih prava i nadležnosti.

     – Tada nas nisu slušali mnogi vojvođanski političari, ali jesu građani. Ubedljiva većina stanovnika Vojvodine je bojkotovala takav Ustav. Iako je Deklaracija zakasnela, ipak ćemo je podržati, jer su njene namere da Vojvodina, kao sastavni deo Srbije, dobije bolji položaj u našoj državi – rekao je Aleksandar Marton. Naveo je i da se nada da to neće biti samo jedan kamen u mozaiku, do sada slabe borbe za jačanje ingerencija autonomne Vojvodine, nego da će to biti uvod u sistemska rešenja u Srbiji, koja će, kako je rekao, podrazumevati promenu Ustava, jačanje pokrajine Vojvodine i lokalnih samouprava, te sveobuhvatni proces decentralizacije države.

(BILSV, 23.04.2013.)

GRUJIĆ SA OEBS-om O MEDIJIMA U VOJVODINI

     NOVI SAD - Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić razgovarao je danas sa novim šefom Misije OEBS u Srbiji Peterom Burkhardom.

     Grujić je istakao da Sekretarijat za kulturu i javno informisanje ima veliku odgovornost prema očuvanju kulturnog života u Vojvodini. On je podsetio da 26 nacija živi na ovim prostorima, te da je u službenoj upotrebi šest jezika, što se može videti samo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu. Grujić je pohvalio saradnju Pokrajine sa Zavodima za kulturu nacionalnih zajednica i sa Nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

     - Jedini problem je privatizacija medija o čemu smo više puta izneli stavove sekretarijata - podsetio je sekretar Grujić.

     Po njegovom mišljenju, teško se može privatizovati bilo koji medij koji emituje program na više jezika, a takvih radija ili televizija ima u skoro svakoj od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini. Sa druge strane, kako je naglasio, nacionalni saveti imaju stečena prava da brinu o kulturi, jeziku, pismu i informisanju, čime bi se ova stečena prava uskratila.

     - Mađarska ima 39 medija o kojima brinu lokalne samouprave, isto ih ima i Hrvatska, koja upravo postaje član EU. Podrška OEBS-a nam je važna, jer treba uvažiti potrebe građana Vojvodine - zaključio je Slaviša Grujić.

(BILSV, 22.04.2013)

ČANAK: VUČIĆ I DAČIĆ SU AMATERI

     Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, dao je ekskluzivan intervju zagrebačkom Večernjem listu, koji ovde prenosimo u celini:

     Kad Nenad Čanak kaže - autonomija - Beograd se zatrese. Od besa, ali i od straha od stare kletve da će na kraju svih ovih ratova "Srbija spasti na beogradski pašaluk". Čanak je jedan od najdugovečnijih postjugoslovenskih političara u Srbiji, poznat je po britkom jeziku zbog kojega ga je Milošević poslao na ratište u Slavoniju, ali i po tvrdom štapu čiju je snagu nedavno iskusio izvesni Pavle Lešanović koji se u birtiji u sitne sate usudio da provocira Čanka pred nećakinjom. Intervju sa Čankom čekali smo puna tri meseca, a na razgovor u svoju kuću pozvao nas je nakon pokušaja još jedne jogurt-revolucije u Novom Sadu koja je prošla neuspešno.

     Pre samog intervjua Čanak je insistirao na ručku. Kao pravi gurman priredio je jela u pet lovačkih sljedova. Počelo je sa kulenom i šunkom divlje svinje, nastavilo se supom od divlje patke, lazanjama sa jelenovim mesom i odreskom jelena, a završilo sladoledom koji je pripremila Čankova domaćica Ivanka. Sve je pratio niz vina među kojima se našla i buteljka iz podruma legendarnog vojvođanskog muzičara Zvonka Bogdana. Čanak nije samo političar kojeg pola Srbije mrzi smatrajući ga izdajnikom i autonomašem koji želi samostalnost Vojvodine, dok ga druga polovina Srbije, uglavnom Vojvođana, obožava. On je i muzičar, diplomirani ekonomist, stručnjak za marketing. On je bajker, lovac i nadasve strastveni gastronom.

     - Kuvanje je borilačka veština, to svaki muškarac mora znati. Za moju su veštinu kuvanja zaslužne dve žene, moja majka i moja baka. One su bile najgore kuvarice u istoriji. To je bilo toliko strašno da sam počeo sam kuvati sa sedam godina da preživim.

     Vidim, imate i diplomu, pravi ste masterchef!
     - Pre dva meseca sam završio kuvarsku školu, i to iz jednog jednostavnog razloga. Prošlih su meseci digli hajku na mene jer sam na TV Pink bio član žirija u emisiji Prvi kuvar iako nisam imao formalnu kvalifikaciju. Toliko su me maltretirali da sam vanredno upisao kuvarsku školu i na kraju diplomirao. Za diplomski sam rad izabrao tatarski biftek koji se inače priprema sa 168 začina.

     Osim tog kulinarskog šoua, bili ste i u Big Brotheru. Zašto?
     - Današnji svet postavio je nova pravila. Dok je pre neko bio poznat zato što je uspešan muzičar, naučnik, sportista, političar, danas postoje celebrity, neko ko je slavan bez posebnog razloga. On stavlja u isti nivo i učesnike Big Brothera i estradne umetnike, sportiste, ali i političare. Sve ove scene, sve pozornice su se slepile i sve je to danas isti prostor. Političar mora tražiti pristup publici kao i svako drugi, mora naći načina kako da im uđe u dnevnu sobu.

     To je dakle bila politička misija?
     - Niko više ne gleda prenos skupštine, nikoga ne zanimaju političari, već skandali oko njih. Više se niko ne bavi politikom, već političarima kao osobama. Zato sam shvatio da se na druge načine moraju promovisati ideje ako se želi da te ideje uopšte dođu do onih do kojih bi trebale.

     U Vojvodini je poslednjih dana vrelo, bio je i pokušaj reprize jogurt-revolucije?
     - Da, to je bio aljkav pokušaj reprize jogurt-revolucije. Nekad su to radili ozbiljni ljudi, UDBA, SDB, a ovo su danas amateri. Ovo je bio čisti pokušaj stranaka čije su centrale u Beogradu da se dodvore svojim šefovima. Doveli su hiljade ljudi sa strane i isplatili im dnevnice da prisustvuju ovom skupu, to su bili profesionalni demonstranti. No svako čudo traje jedan dan. Vučić i Dačić su ipak amateri, nisu oni Miloševićev rang pa da nam ruše autonomiju.

     Kako vidite Vojvodinu za deset godina?
     - Pitanje je kako uopšte vidimo svet za 10 godina, vidimo li ga uopšte? Vidimo li regiju? Evropska unija, koja je u ovom trenutku najbolje od ponuđenih rešenja, ima u sebi ugrađen mehanizam autodestrukcije kao što ih je imala i SFRJ i pitanje je kako će u budućnosti sve to izgledati. Donose se konsenzualne odluke, inače ih nema. Niko ništa ne zna i ne može se znati ništa osim jedne jedine stvari. A to je da će za deset godina Milo Đukanović i dalje biti premijer Crne Gore.

     Ali koja je vaša vizija Vojvodine - autonomija, samostalnost, nešto treće?
     - Vojvodina za Srbiju znači šansu da se pogleda i drugim okom - kako i ona sama može izgledati. A zbog straha šta će biti sa Vojvodinom imamo intenzivnu rasprodaju vojvođanskih resursa, tako da, ako i dođe do neke autonomije, praktično ne postoji ništa nad čime bi se to ostvarivalo. Prvo veće preduzeće koje je prodano u Srbiji, koje je prodao Zoran Đinđić, bila je Beočinska cementara. Insistirao sam da mi se objasni kako se to može Vojvodina stimulisati raprodajom resursa. Tog trenutka Đinđić je naredio moju smenu. Zašto se Vojvodini veruje manje nego drugim delovima Srbije? Zašto Srbija sada traži više za četiri opštine na Kosovu negoli je spremna dati celoj Autonomnoj Pokrajini Vojvodini? Kada to upitate, najednom nailazite na klasičnu propagandnu barijeru pričanja o antipatriotizmu, antisrpstvu i slično. Kad mi neko spomene antisrpstvo, znači da me želi pokrasti, to je stara dobra istina.

     Kad smo kod Kosova, kakvim vidite razvoj događaja? U petak je ipak postignut sporazum?
     - Sada u Srbiji vlada koalicija nacionalista, Rusa, jednog dela tajkuna i nekih povampirenih komunista. To je sada osnova cele priče koju su Rusi smislili, a ruske službe nikada ne treba potceniti. Insistira se na tome da Srbija ne normalizuje odnose sa Kosovom, jer što se više ne normalizuju odnosi, to će se više lomiti mostovi prema zapadu. Što se oni budu više lomili, to više Srbija ostaje žeton Rusije za igre na Balkanu. I to je cela priča.

     Vode li Vučić i Dačić bitku sa Nikolićem?
     - Da, sa jedne strane imate Tomu Nikolića i Vojislava Koštunicu, dilere tamjana i dobrovoljne davatelje tuđe krvi, sa druge imate Dačića i Vučića koji bi rado videli Srbiju u društvu zapadnih zemalja, ali ne znaju kako to izvesti jer to nije ideja sa kojom su došli na vlast.

     Mislite da eventualna podela Kosova više ne dolazi u obzir?
     - I sam je Dačić rekao ono o čemu ja govorim već 20 godina, da je podela Kosova nemoguća. Ona bi značila lančanu reakciju od Urala do Atlantika, stravičan presedan. Šta ćemo sa Makedonijom, Crnom Gorom, šta sa Bosnom i Hercegovinom? Šta sa svim tim delovima Rusije? To otvara hiljadu pitanja i otvara se bez kraja i konca spirala nasilja. Upravo zato verujem da će Kosovo opstati u tim avnojevskim granicama, a paradoksalno je da se sada celi zapadni demokratski svet ubija da sačuva komunističke granice. To je bizarnost vremena u kojem živimo. Sada se SAD kao zemlja koja je pojam kapitalizma bavi državnom privredom i čuva komunističke granice.

     Zašto srpski političari i dalje gaje tako bliske odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, bez obzira na to kojoj struji pripadali? Kao da ih se boje...
     - Dačić i Nikolić su oko pitanja Kosova bili na savetovanju sa patrijarhom Irinejom, što je potpuna budalaština. Svi mi koji pamtimo malo više setićemo se da je episkop Irinej, ne ovaj već tadašnji episkop Irinej Bački, bio protiv mira sa Hrvatskom i traganja za nekim kompromisnim rešenjem tokom devedesetih. To je završilo Bljeskom i Olujom, egzodusom srpskog stanovništva sa tog područja. Ekstremni deo Srpske pravoslavne crkve su nacionalisti, ali oni vole naciju na isti način na koji pedofili vole decu. Uopšte ne sumnjam u iskrenost i veličinu njihove ljubavi, nego sumnjam u posledice za decu i naciju. Tim pre što su ljudi koji se već 2000 godina odlično snalaze proizvoljno tumačeći aljkavi prevod teksta nepoznatog autora i onda od toga prave društvenu infrastrukturu opasni protivnici.

     Bili ste jedan od lidera DOS-a koji je rušio Miloševića. Danas, 13 godina nakon sloma njegovog režima, nije se puno toga promenilo?
     - Kad smo rušili Miloševića, imali smo naivnu sliku da će njegov pad puno toga promeniti. Uprkos nespornoj moći koju je imao, on nije bio igrač koji je povlačio sve konce jer je to radio čitav sistem. Kako nije bilo lustracije, sistem se nije promenio. Bez lustracije Srbija nikad neće odmaći krupnijim koracima nego će ići evolucijom, a to će trajati decenijama.

     Kako to da ste završili na ratištu u Hrvatskoj?
     - Početkom novembra 1991. organizovali smo referendum protiv rata u Senti i Adi, a to je tada, u trenutku dok su sve institucije bile pod Miloševićevom kontrolom, bilo vrlo važno i moglo je pokrenuti lančanu reakciju. Imali smo rat 40 km od Novog Sada. I mene su tada mobilisali i poslali u Ilok u dobrovoljačku jedinicu. Računali su kako su dobrovoljci uvereni u ciljeve te borbe pa da neću moći na njih politički uticati. Što nije bilo do kraja tačno, jer sam ih posle nekog vremena uspeo uveriti da nije u redu to što se događa pa su me ponovo uhapsili i vratili u Novi Sad.

     Kako danas vidite odnose Hrvatske i Srbije?
     - Ne treba upadati u grešku i odnose Hrvatske i Srbije vezivati za imena. Ni za HDZ, ni za Dačića, Vučića ili Nikolića, jer niti je HDZ ono što je bio pre 20 godina niti su ovi ljudi ono što su bili pre 10 godina. Svi su oni bili proizvod nekog vremena, a to vreme više nije to. Činjenica je da sa obe strane postoji mitomanija koja nikad nije rastvorena, nikad mitovi oko kojih se sve vrtelo nisu slomljeni. Uprkos tome, ako gledamo ispod površine, u odnosima Hrvatske i Srbije nema prepreka. U Vojvodini smo pre više od 10 godina uspeli da, na osnovu regionalne saradnje sa Istarskom županijom, Ivan Jakovčić i ja lično odradimo vraćanje Bauerove zbirke u Vukovar.

     Kakav je status hrvatskog jezika nakon uvođenja ćirilice na sva javna mesta u Vojvodini?
     - Kada su se razdvojili srpski i hrvatski jezik, u Vojvodini smo uveli da uz srpski, ali uz ostale tradicionalno službene jezike, mađarski, slovački, rumunski, rusinski, službenim bude priznat i hrvatski jezik. Skupština Vojvodine izglasala je to jednoglasno. Ekstremisti Vojislava Koštunice izašli su iz Skupštine, ali čak ni oni se nisu usudili glasati protiv toga, nego je izglasano pre deset godina, jednoglasno. Mi smo imali i imamo potencijal za uspostavu boljih odnosa, ali ovde dođeš u poziciju da Koštunica svojevremeno kao predsednik države insistira na stavu u kojem je u Srbiji službeno pismo ćirilica, a službeni jezik srpski, čime je išamarao Vuka Karadžića koji tvrdi u pravopisu da se srpski jezik može pisati ćirilicom i latinicom... Sve što smo mi učinili u Vojvodini na razvijanju multikulturalizma i multilingvalnosti sada je Ustavom osporeno. A ako nama Ustav zabranjuje upotrebu latinice, onda je potpuno logično, jer je celi Balkan sastav spojenih sudova, da će negde biti protest protiv ćirilice. I nije me iznenadilo što se to dogodilo u Zagrebu.

     Pre nekoliko meseci  u kafani "Tako je suđeno" fizički ste se sukobili sa stanovitim Pavlom Lešanovićem koji vam je napadao nećakinju, a potom ste dali i ostavku u Skupštini Srbije. Hoćete li nam prepričati što se dogodilo te noći?
     - Sve se dogodilo u pola pet ujutro, a u 9 sati predsednik parlamenta znao je sve detalje. Policija me nije zvala na saslušanje mesec dana, ali to sam vreme svakoga dana bio na naslovnim stranicama. Nisam hteo sve to vreme sazivati nijednu konferenciju za novinare smatrajući da ne mogu govoriti o nečemu pre nego što policija obavi istragu, ali se mesec dana to medijsko smeće bavilo time. Ostavku u Skupštini podneo sam iz čistog revolta. Niko ne shvata da ja već više od dve godine tražim policijsku zaštitu, jer ne prođe dan da mi neko ne preti smrću. Nikad je nisam dobio. Ako me maltretiraju kad izađem napolje, ako me pred rođenom decom prvi dripac koji naiđe maltretira i ponižava i sve to prođe nekažnjeno, sledeće će biti da radi šale pucaju u mene. Ja nisam političar, ja sam čovek koji se bavi politikom. I koji to više neće trpeti.

     Iz ovog se iščitava da se ponovo ne biste mislili pre nego što nekoga, ko vas tako provocira, prebijete?
     - Ja sam čovek koji je organizovao ljude da stoje pred kućama Hrvata kad su ih proterivali iz kuća bombama. Koji je organizovao antiratne demonstracije kad je za to letela glava. Nisam ja dva čoveka, ja sam uvek isti i budući da ne mogu izdržati nepravdu prema drugome, mogu izdržati nepravdu prema sebi, ali ni to nije neograničeno. Ima kraj, ima granica kad vas neko vređa i ponižava pred decom i tu više razgovora nema. Čak su se i moji politički neprijatelji složili da to u LSV-u nije izazvalo ni promena ni stresova ni bilo šta drugo. Ligaši su ljudi koji su branili svoje susede pre 20 godina. To nije bilo po zakonu? Nije? Sukobili su se sa policijom, a ni to nije bilo po zakonu. I ja sam na to ponosan. Prema tome, ni u ovom slučaju ja se ničega ne stidim.

(BILSV, 22. 04. 2013.)

KOSTREŠ: DEKLARACIJA O VOJVODINI JE BLAGA

     NOVI SAD – Deklaracija o ustavnoj zaštiti Vojvodine je blaga, a ostala bi i bez suštine da je pokrajinski premijer Bojan Pajtić izbacio, prema nekima - spornu rečenicu, kako je to javno obećao, objašnjava Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine. 

     Svela bi se na to da Vojvodina ima problem samo zato što ne može da bira tri direktora što, kako kaže Kostreš, za Ligu nije prihvatljivo. On objašnjava da su sa Pajtićem zajednički došli do zaključka da je najbolje da tekst deklaracije uđe u proceduru Skupštine u obliku u kojem ju je i usvojila Vlada Vojvodine i da ostane deo "da je autonomija Vojvodine istorijsko i prirodno pravo njenih građana i njihovom voljom je u sastavu Srbije".

     Nenad Čanak, lider vaše stranke, ocenio je da se sa tom deklaracijom sakriva neuspeh Razvojne banke Vojvodine. 
     - Jasno smo rekli da smo za to da Vojvodina ima svoju razvojnu banku. Ako je neko počinio kriminal, neka odgovara. Neka se ne skriva iza institucija. Isto tako ne dozvoljavamo ni da se predsednik Srbije sakriva iza svoje funkcije dok kriminalizuje i time urušava vojvođanske institucije. Pozivam nadležne organe u Srbiji da pohapse sve separatiste i lopove u Vojvodini ako ih ima. Ako ih nema, molim gospodu iz Beograda da više ne satanizuju Vojvodinu.

     Kažete da je Vojvodina deo Srbije, ali ima prava da bude drugačija?
     - Vojvodina ima pravo da upravlja svojim resursima, da odlučuje o svojoj budućnosti, upravlja svojim novcem i imovinom. Uopšte, ima prava da uređuje odnose u Vojvodini na drugačiji način. Republika Srbija je raznolika i svi njeni delovi imaju pravo da razvijaju svoje specifičnosti.

     Kako ocenjujete konsultacije o deklaraciji sa Ištvanom Pastorom?
     - Raduje me što se pitanje deklaracije vratilo tamo gde mu je i mesto - u institucije, jer smo imali prilike da vidimo kuda vodi kada se o takvoj temi kao što je autonomija Vojvodine polemiše na ulici. Pre četvrt veka, 1988. godine, počelo je potocima jogurta na ulicama Novog Sada, a završilo se potocima krvi širom bivše SFRJ. Skupština Vojvodine, sa predsednikom Pastorom na čelu, pravo je i jedino mesto gde izabrani predstavnici dva miliona građana i građanki Vojvodine mogu i treba da demokratski rasprave o svim pitanjima.

     Jeste li zadovoljni sporazumom sa Prištinom?
     - Apelovali smo na državno rukovodstvo da se odluči za put ka EU jer to rešava mnoga pitanja, pa i olakšava pomoć građanima za čiju su budućnost zabrinuti. I drago mi je što je tako jer je to jedini put za dobru budućnost Srbije. LSV je zato, bez obzira na sve političke razlike, pozdravila napor koji je pokazao tim predvođen Dačićem i Vučićem u dijaloga sa Prištinom, a samim tim i sa nastavkom evropskog puta Srbije.

 (BILSV, 22.04.2013.)

KOSTREŠ: U VOJVODINI NIJE USPEO MILOŠEVIĆ, NEĆE NI NJEGOVI ŠEGRTI

     NOVI SAD – Vojvodina ima pravo na usvajanje Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava, kaže zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, Bojan Kostreš. Iako smatra da deklaracija, koju je predložila Demokratska stranka, nije savršena, Kostreš kaže da je ona za Ligu prihvatljiva, naglašavajući da je Vojvodina sastavni deo Srbije, ali da Vojvođani imaju pravo na autonomnost.

     - Mi smatramo da pokrajina ima pravo da donese deklaraciju te prirode, da ova deklaracija, koja je donesena, nije savršena, ali je za nas prihvatljiva. Ako se i postigne dogovor, da se donese nova deklaracija, mi ćemo i taj novi dogovor podržati. Jedino što mi ne možemo da podržimo jeste povlačenje pred pritiskom, iz prostog razloga što smatramo da AP Vojvodina i njena administracija, imaju pravo na takvu jednu deklaraciju.

     Da li ćete i dalje insistirati da u toj deklaraciji bude rečenica da je autonomija Vojvodine pravo njenih građana i da je njihovom voljom u sastavu Srbije?
     - Mi možemo da se dogovorimo sa našim koalicionim partnerima oko sastava ili oko toga kako će izgledati sama deklaracija. Za Ligu socijaldemokrata Vojvodine, ta rečenica je jako bitna. Razlog zbog koga smo mi reagovali na način na koji smo reagovali je drugi. Prosto, mi nismo bili obavešteni o tome kako će ta deklaracija da izgleda. Ona je stavljena pred naše članove Vlade Vojvodine bez ikakvih dogovora i konsultacija. Onda smo došli u priliku da neko pokuša, u ovom slučaju premijer, da bez konsultacija sa nama, u jednoj televizijskoj emisiji, menja deklaraciju. To je nešto što je za nas potpuno neprihvatljivo i zbog toga smo mi reagovali na način na koji smo reagovali.
     Liga je spremna da razgovara i da se dogovara sa koalicionim partnerima. Za nas je ova rečenica veoma važna, ali je važna suština te rečenice, a to da je Vojvodina sastavni deo Srbije, ali da Vojvođani imaju pravo na autonomnost i da vojvođanska administracija može da donosi odluke po tom pitanju. Da li će formulacija biti identična, ako se bude pisala nova deklaracija, ili će se menjati, je nešto oko čega mi možemo razgovarati.

     Ali suština ostaje da insistirate na tom smislu, što se tiče autonomije Vojvodine?
     - Tako je. Postavio sam javno pitanje – ako Vojvođani nisu svojom voljom u Srbiji, da li to znači da smo mi pod okupacijom? Potpuno mi je neverovatno da neko misli da Vojvođani nisu svojom voljom u Srbiji. Uopšte, pravljenje jedne histerije u javnosti oko toga, je, između ostalog, i pokušaj skretanja pažnje sa događajima u Briselu i pregovora oko Kosova.
     Ako postoji separatizam u Vojvodini, onda moraju da reaguju državni organi. Ako se organizuju mitinzi, što jeste legitimno pravo opozicije, to onda znači da nema separatizma, nego da opozicija pokušava da, histeriju izazvanu u medijima, iskoristi u političke svrhe, što je legitimno. Oni imaju pravo i da demonstriraju i da prikupljaju potpise, ali onda to treba da nazovemo pravim rečima. To je pokušaj opozicije da izazove vanredne parlamentarne izbore. Ako oni uspeju da organizuju dovoljno ljudi, verovatno će ih i dobiti, ali meni ne izgleda da će se to u ovom momentu desiti.
     
     Ova deklaracija je izazvala poprilično bure i u samoj Vojvodini. Lider vaše stranke, Nenad Čanak, je rekao da je dokument koji je predložio vojvođanski premijer, Bojan Pajtić, previše blag i izvinjavajući. Šta vi mislite da nedostaje toj deklaraciji?
     - Sama deklaracija je, ako želimo da vojvođanska administracija ima onu ulogu koju Liga socijaldemokrata Vojvodine želi da ima, onda vojvođanska administracija mora jasno da postavlja određene koordinate. Vojvođanska administracija mora da kaže da Ustav Republike Srbije, koji je donet 2006. godine, ne zastupa interese građana AP Vojvodine. Taj Ustav nije prošao na izjašnjavanju u Vojvodini, nije prošao ni u Vojvodini kao u regionu, niti u jednoj opštini, a ovde je preko 40 opština. Mislim da opštine nisu dale pozitivno mišljenje da bi taj Ustav bio usvojen. To mora da bude jedna vrlo jasna i precizna poruka vladajućim strukturama u Beogradu da nešto nije u redu.
     Vojvodina ima veliki problem da mi nikako ne možemo da dođemo u situaciju da upravljamo sopstvenim resursima i da donosimo odluke koje su važne za život građana Vojvodine. Niko u Vojvodini nikada nije tražio da Vojvodina ima vojsku, da vodi međunarodnu politiku ili monetarnu, ili bilo koji segment politike koji po pravilu i po teoriji pripada nacionalnim državama. Ovo što je predviđeno da Vojvodina ovim Ustavom ima, ali i kasnije zakonima, koji su trebali da primene taj Ustav, je ponižavajuće za Vojvodinu. Zbog toga mislimo da jasno i glasno moramo da kažemo koji su problemi Vojvodine, da oni potiču od Ustava i da ni jednim drugim aktom, koji proizlazi posle iz Ustava, ne može se nadomestiti taj jaz koji postoji donošenjem samog Ustava. Mislim da je Čanak mislio na to kada je rekao da je ta platforma blaga i da ona nije dovoljno dobra.

     RSE: Ono što je za vas blago, izazvalo je oštru reakciju stranaka na vlasti. Kako to objašnjavate i kako objašnjavate optužbe koje su stigle na račun vojvođanskog rukovodstva za separatizam?
     - Više puta sam rekao da, ako u Vojvodini postoji separatizam, mi pozivamo državne organe da reaguju. Reakcija državnih organa je reakcija tužilaštva, reakcija policije, reakcija Ustavnog suda, reakcija organa koji trebaju da zaštite jedinstvo države Srbije. Nema ni "s" od separatizma - ni u ovoj deklaraciji, ni u delovanju čak ni najautonomaškije organizacije u Vojvodini, kao što je LSV.
     To što su partije koje vladaju danas na republičkom nivou, reagovale na način kako su reagovale, mislim da je to više njihov pokušaj da pod optužbom separatizma, pokušaju da izazovu vanredne izbore u Vojvodini. Mi smo insistirali na tome da se kaže šta je separatističko u deklaraciji koja je doneta? Nismo dobili ni jedan odgovor ni od jednog političara, čak ni na mitingu koji je bio u Novom Sadu, a bilo je više od deset govornika. Ni jedan govornik nije rekao šta je separatističko u toj deklaraciji, mada su svi optuživali vojvođansku administraciju za separatizam. Ovako konzervativan pristup vladajućih stranaka u Srbiji nije ono što dobija podršku u Vojvodini.
     Od 2000. godine do danas, vojvođanska administracija se nije menjala. Menjali su se odnosi i ljudi koji su vodili politiku u Vladi Vojvodine ili Skupštini Vojvodine. Ali koalicija DS, LSV i Saveza vojvođanskih Mađara vlada 12 godina. I danas imamo dvotrećinsku većinu u Skupštini Vojvodine. Da je stav Vojvođana drugačiji, ne bi smo imali ni ovoliko poverenja, koje imamo.

     Šta vi vidite kao cilj Srpske napredne stranke? Da li je to rušenje vojvođanskog rukovodstva, preuzimanja vlasti, pokušaj gušenja autonomije Vojvodine?
     - Iskreno se nadam da pokušaj gušenja autonomije Vojvodine nije u opticaju jer bi to bilo antiustavno i nelegalno delovanje. Sve ostalo može da bude njihov cilj. Pretpostavljam da oni hoće da izazovu vanredne izbore, ali nivo popularnosti, koji ima Srpska napredna stranka u svom biračkom telu, mislim da neće biti skoro ponovljen, da oni pokušavaju da valorizuju popularnost Aleksandra Vučića i da na taj način postignu najbolji mogući rezultat. Ne treba zaboraviti da je sličnu, ili možda veću popularnost, u određenim momentima, imao i Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica i Boris Tadić i da su stranke, kojima su pripadali ti lideri, pokušavale da taj gornji pik popularnosti svojih lidera na najbolji mogući način valorizuju. To je legitiman pokušaj SNS da u ovom momentu, kada Aleksandar Vučić ima zaista veliku popularnost u biračkom telu, iz njegove popularnosti izvuku maksimum.

     Koliko vaše neslaganje sa DS olakšava namere naprednjacima? Rekli ste da ne verujete da će naprednjaci uspeti da sruše vojvođansku vlast, ali s druge strane istovremeno u Ligi ljudi ne kriju da su odnosi sa DS-om loši.
     - Sigurno da nesporazum između LSV i DS-a pogoduju opoziciji u Vojvodini. To nije sporno, ali prosto LSV od svog osnivanja nije menjala svoj politički stav i svoj odnos prema Vojvodini. Ono što izaziva nesporazum između LSV i DS-a je što mi nikako ne možemo da saznamo koji je stav DS-a po pitanju Vojvodine. Da li je to platforma Izvršnog veća o ustavno-pravnom položaju Vojvodine, koji su izglasale i demokrate? Da li je to onih sedam posto u budžetu Srbije, na kojima su demokrate insistirale kada su odustale od platforme i kada su to proglasili velikom pobedom? Da li je to ova nova deklaracija? Da li je to odustajanje od one rečenice, od koje je Pajtić u jednom momentu odustao, pa je sada vratio? Mi ne znamo koji je stav. Ili je to programski dokument, koji je nedavno usvojen u Beogradu, a kojem nema Vojvodine u celom tekstu? Šta je to što DS želi za Vojvodinu? Pošto mi ne znamo šta je to što DS želi za Vojvodinu i pošto oni stalno menjaju svoje stavove, dolazimo u sukobe, a zna se šta Liga želi.
     Paradoksalno dolazimo u situaciju da imamo mnogo čišći odnos sa SNS jer sa njima znamo da se ne slažemo. To što SNS želi za Vojvodinu, sigurno nije ono što želi Liga.
     A Liga želi isto. I kada smo izdajnici i kada se ligaši progone i kada smo na vlasti. To je Liga. Demokrate moraju da kažu šta žele. Kada bude jasno šta oni žele, onda ćemo sa njima imati čiste odnose i onda će biti mnogo jednostavnije.

     Liga nije pitana oko ove deklaracije. Da li mislite da je ovaj dokument bio potreban baš u ovom trenutku i šta je po vama bio cilj tog dokumenta koji je DS predložila bez konsultacija sa koalicionim partnerima? Odbrana vojvođanske autonomije, za šta je, priznaćete, bilo povoda i pre 2012., ili nešto drugo?
     - Sasvim sigurno ova deklaracija je u tom momentu bila potpuna stativa. Da su mogli da traže gori moment za tu deklaraciju, mislim da ga ne bi pronašli. Verovatno je DS ovom deklaracijom želela da skrene pažnju na sebe. Koji su razlozi tog skretanja, u ovom momentu ne bih ulazio u to jer nemam punu informaciju i o tome je najbolje razgovarati sa demokratama.
     Deklaracija je nekonzistentna u samom tekstu. Spaja i babe i žabe – i pravo građana Vojvodine i imenovanje direktora i članova upravnih odbora. Jednu ideološku notu spaja sa dnevnom političkim i praktičnim stvarima. Oni su verovatno pokušali da postignu politički poen tom deklaracijom. Ona je izazvala potpuno suprotan efekt. Izazvali su lošu reakciju i kod koalicionih partnera i kod opozicionih stranaka. Otprilike mi sada imamo to što imamo, da pisci deklaracije ne mogu da objasne ni šta je suština te deklaracije, ni da li ona treba da dođe na dnevni red, ili ne treba i u kom obliku. Iz dana u dan se predomišljaju.

     Iz Beograda je stigla optužba da je pitanje Vojvodine namerno otvoreno u trenutku prelomnih pregovora sa Kosovom, kako bi se oslabila pregovaračka pozicija Srbije. Kakav je vaš stav na ove argumente vladajućih stranaka iz Beograda?
     - Iako se ne slažem sa tajmingom i načinom na koji je doneta deklaracija, ne verujem da je DS u Vojvodini želela da naudi bilo kome na taj način. Možda su oni pokušali da tim tajmingom skrenu pažnju i na Vojvodinu i da iskoriste pozornost međunarodne zajednice koja sada prati šta se događa u Srbiji, pa da pokušaju da u jednom potezu pokrenu i pitanje Vojvodine. To se pokazalo kao više nego pogrešno, ali ne verujem da je iko u DS u Vojvodini želeo da ugrozi interese Srbije ili da na bilo koji način napravi problem tog tipa.

     Da li će Vojvodina uspeti da očuva svoju autonomiju?
     - Ni Slobodan Milošević, u najvećem naponu svoje moći, nije uspeo da uništi autonomiju Vojvodine, pa neće ni njegovi šegrti. Autonomija Vojvodine je potreba ljudi koji žive na ovoj teritoriji da na drugačiji način urede ovaj prostor koji je sastavni deo Srbije, bez obzira na to što u mnogim stvarima postoje nesuglasice među samim Vojvođanima, po određenim pitanjima, mislim da ne postoji mogućnost da se autonomija Vojvodine uništi i da će svaki nasilni pokušaj uništenja autonomije Vojvodine izazvati samo kontra-efekt.
     Pitanje stepena autonomije Vojvodine, pitanje pozicije Vojvodine unutar Srbije, treba da bude demokratsko pitanje i treba da bude pitanje transformacije i reforme čitave države Srbije. Ono što ima Vojvodina, mi ne sprečavamo da imaju i drugi regioni u Srbiji. Mislimo da takav sistem podele odgovornosti ili koncentracije ili centralizacije vlasti može samo da ojača državu Srbiju, što nam za pravo daje činjenica da su sve najjače i najefikasnije države praktično decentralizovane ili regionalizovane. Mislimo da to treba da bude put i način na koji ćemo mi graditi autonomiju u Vojvodini, o kojem će se razgovarati o autonomiji Vojvodine, ali to se mora raditi u institucijama Srbije - Skupštini Vojvodine i Skupštini Srbije jer je po meni Skupština Vojvodine institucija Srbije.

     Neizbežno je bilo ovih dana, nakon mitinga u Novom Sadu, i poređenje sa Jogurt revolucijom iz 1989. Osim ikonografije, mislite li da se može praviti takvo poređenje?
     - Jogurt revolucija je imala nekoliko ideja. Jogurt revolucija je bila skretanje pažnje sa Kosova, što može da se napravi paralela i sa današnjom situacijom. Jogurt revolucija je imala za cilj da tadašnje vojvođansko rukovodstvo, koje je bilo drugačije i opoziciono u odnosu na Miloševićev režim, bude sklonjeno sa scene i to je bio uvod u diktaturu i krvavi rat. Nadam se da ne postoje takve ideje današnjeg Beograda, a drugo, siguran sam da takvi kapaciteti više ne postoje.
     Može da liči na Jogurt revoluciju po ikonografiji i po želji da se u Vojvodini vaninstitucionalno izazovu izbori i da se na taj način dovedemo u situaciju novih izbora u Vojvodini. Ne mislim da se može u potpunosti praviti znak jednakosti između ova dva događaja, mada ne mogu, a da ne primetim, da bi određeni ekstremni elementi, koji su bili prisutni na mitingu u Novom Sadu pre neki dan, želeli upravo taj scenario.

(BILSV, 21.04.2013.)

VOJVODINA JE NAJVAŽNIJE PITANJE SRBIJE

     NOVI SAD – Predsednik poslaničkog kluba Lige socijaldemokrata Vojvodine u pokrajinskom parlamentu Branislav Bogaroški izjavio je da se nakon okončanja briselskih pregovora o Kosovu u Srbiji mora otvoriti pitanje funkcionisanja vojvođanske autonomije, jer je to, ocenio je, u interesu demokratizacije društva. 

     U intervjuu za portal "Autonomija" Bogaroški je istakao da se polemika o Deklaraciji o zaštiti ustavnih i zakonskih prava APV mora vratiti u pokrajinski parlament, jer bi nastavak polemike na ulici mogao voditi eskalaciji krize.

     – Autonomija Vojvodine stalno se stavlja na neko šesnaesto mesto, jer se uvek nameće neko "važnije pitanje" koje se mora rešavati. Obično je to, do sada, bilo pitanje Kosova. Međutim, zapravo je postizanje konsenzusa o Vojvodini preduslov demokratizacije našeg društva i iskreno se nadam da će to biti tema koja će se otvoriti sada, po okončanju briselskih pregovora o Kosovu. Ne isključujem ni mogućnost da se opet prioritet da nekom drugom problemu, ali to nikako ne bi bio dobar alibi da se nastavi sa guranjem tog pitanja pod tepih. I, ako postoji trunka mudrosti u ovoj zemlji, onda bi naše društvo što pre moralo ozbiljno da se pozabavi vojvođanskom autonomijom i da se zapita zašto je zapravo ona nekima sporna – ukazao je Bogaroški. On je dodao da se "mitingašenjem, izmišljanjem separatizma i povratkom na retoriku 90-ih" prevazilaze demokratski okviri političkog delovanja i otvara prostor za jačanje tenzija koje bi mogle imati pogubne posledice.

     Kolika je stvarna opasnost da ova politička kriza u Vojvodini eskalira?
     – Ako pogledamo koji su to ključni "argumenti" stranaka koje traže prevremene izbore, onda vidimo da to nema nikakve veze sa tekstom vojvođanske Deklaracije, već imamo direktan povratak u 90-te godine. Te poruke o vojvođanskom separatizmu i urušavanju Srbije za nas su neprihvatljive i uvredljive. Ali, one su i veoma opasne, jer dobro pamtimo kako je pre 25 godina sve počelo jogurtom, a završilo se u krvi. A mnogo je opasnih poruka plasirano poslednjih dana. Znate, kad predsednik države nazove vojvođansku vladu "takozvanom", to je veoma opasna politička poruka, jako je opasno lepiti plakate kojima se poziva na fizičku likvidaciju bilo koga… Podsetio bih da smo pre deset godina imali situaciju da je ubijen premijer ove zemlje.

     Isključujete li mogućnost vanrednih pokrajinskih izbora zbog tih političkih pritisaka?
     – Poznati su razlozi zbog kojih se raspisuju izbori. Oni trenutno ne postoje jer imamo stabilnu većinu u Skupštini Vojvodine i verujem da možemo da se dogovorimo oko svih osnovnih načela oko kojih je ova koalicija i formirana. Imam utisak da je Deklaracija iskorišćena kao mađionačarski trik vladajućih stranaka u Republici, koje jednom rukom upiru u Deklaraciju i optužuju Vojvodinu za separatizam, a sa drugom rukom potpisuju sporazum sa Kosovom, a vođeni logikom da se jednom rukom što više maše, kako bi druga što lakše potpisala taj sporazum. Deklaracija je zloupotrebljena i dat joj je smisao koji nema, a sve zarad toga da se skrene pažnja sa pregovora između Beograda i Prištine. Ubeđen sam da je to ključni motiv za napade na vojvođansku vlast i Deklaraciju, a ne to da je njima nešto sporno u tekstu Deklaracije, posebno ne njeni zaključci, što je jasno i po tome što oni koji traže izbore njen sadržaj nisu ni komentarisali.

     Očekujete li da se o aktuelnim tenzijama u Vojvodini oglase zvaničnici EU?
     – Od trenutka kad smo se zvanično opredelili za evropske integracije, mi smo prihvatili i to da evropske institucije prate i političke odnose u našoj zemlji i usaglašavanje propisa, ali i njihovu primenu. I ne mora niko da traži da neko iz EU počne da primećuje naše unutrašnje probleme, jer oni to već prate.

     Koliko je ova kriza u drugi plan gurnula priču o ustavnim promenama, na kojim LSV inače insistira?
     – Ustavne promene više ne zavise od nečije volje, one su neminovnost. Ustav iz 2006. godine nije izdržao probu vremena. Imamo preambulu u kojoj se tvrdi da je Kosovo neodvojivi deo Srbije, dok je faktičko stanje potpuno drugačije. Život je taj Ustav u dobrom delu stavio van snage i zato on treba ili da se primeni ili da se promeni. Činjenica je, međutim, da dobrim delom očigledno ne može da se primeni, kad je reč o Kosovu, dok u jednom delu ne postoji politička volja da se on primeni, kad je reč o Vojvodini. To znači da je krajnje vreme da se otvori rasprava o donošenju novog ustava i stav LSV je u tom pogledu sasvim jasan, a vreme je samo potvrdilo da smo bili u pravu kada smo na to upozoravali onda kada je ovaj Ustav usvajan.

     Da li će i kako politički pritisci uticati na dalji tok rasprave o Deklaraciji?
     – LSV je uvek insistirala na tome da politika Vojvodine mora da se vodi u institucijama, odnosno u njenoj Skupštini. To je jedini put kojim moramo da idemo i verujem da će se to i desiti. To će, sa druge strane, dovesti do neophodne relaksacije situacije. Ova pitanja ne smeju da se rešavaju ni preko ulice, ni preko medija, već tamo gde to nalažu demokratske procedure, ako hoćemo da budemo demokratsko društvo.

     Da li su u vladajućoj koliciji u Banovini moguća i razmimoilaženja u pogledu rasprave o Deklaraciji, s obzirom da dosadašnji stavovi DS, LSV i SVM nisu bili harmonični?
     – Mi smo koalicioni partneri više od decenije i do sada smo uvek uspevali da nađemo minimum zajedničkih interesa. Ne vidim zašto tako ne bi bilo i ubuduće.

 (BILSV, 21.04.2013.)

NEOPHODNA DECENTRALIZACIJA U KULTURI

     NOVI SAD – Pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje Slaviša Grujić u intervjuu nedeljniku Vreme govori o aktuelnoj kulturnoj i medijskoj sceni u Vojvodini, u svetlu novih političkih dešavanja. 

     Kako je navedeno, razgovor je pokušaj da se bez buke i besa govori o nečemu što ostaje kad se buka i bes stišaju.

     "VREME: Kako biste opisali sadašnju kulturnu scenu Vojvodine, koje su njene posebnosti?
     - Vojvodina je raznolika sredina. U njoj živi 26 nacionalnih zajednica. To je specifičnost koja utiče na razne sfere života čineći ih posebnim, a na kulturu - naročito. Takođe, kulturu Vojvodine čini posebnim i činjenica da su je izgradili vekovi, ali i naseljavanje. Naseljavanje je donelo suživot, pa samim tim i kulturu Vojvodine koju podrazumeva suživot. Dobra ilustracija te posebnosti je predratna priča o Nemcu, Mađaru i Srbinu koji razgovaraju, svako priča na svom jeziku, i svi se razumeju. To je suština: da budemo toliko široki da tražimo i razumemo jezik kojim govore ljudi van našeg stola. Pokušavajući da shvatimo različitosti, mi u stvari negujemo sličnosti. Zbog toga ja u Ujvideki sinhazu mogu da uživam dva sata dok gledam inscenaciju Ibzena na mađarskom. Kultura je umetnost balansa. Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje je tu da poštuje i neguje taj balans. 

     Kako - konkretno?
     - Ove godine smo kroz konkurse izdvojili nova sredstva koja do sada nisu bila predviđena u toj meri i podržali veći broj projekata nacionalnih zajednica. Smatramo da svima treba dati mogućnost da napreduju ne samo zbog prosperiteta svoje sredine, nego radi svih nas. Smatram da kada se podigne nivo kulture kod Slovaka podigne se u celoj Vojvodini. Zavodi kulturnih nacionalnih zajednica dobro rade i mi sa svakim dobro sarađujemo. Zavod za kulturu Vojvodine je jedan od najvažnijih činilaca kulturnog života na ovim prostorima. Takođe, Pokrajinski sekretarijat nastoji da sarađuje i sa regionom, pa tako dobro sarađujemo sa Hrvatskom, Rumunijom i Mađarskom, na primer. Aktuelni su dogovori o gostovanju Osječkog pozorišta o zajedničkim projektima sa pozorištem Radeta Šerbedžije. Želimo da dovedemo Zagrebačku filharmoniju, veoma dobro sarađujemo sa Istrom na svim poljima, naše Srpsko narodno pozorište je nedavno gostovalo u Zagrebu... Sarađujemo i sa zemljama van regiona, sa Italijom na primer: Umbrija nam pomaže u konzervaciji, ali i mi njima tako što smo ih podsetili na neke stare tehnike konzervacije. Akvileja nam pomaže da sačuvamo mozaike Sirmijuma. Imamo dobre odnose sa mnogima, i gradimo ih sve više zato što drugima nudimo ruku saradnje. 

     U Novom Sadu je na vlasti Srpska napredna stranka, a vi ste član Lige socijaldemokrata Vojvodine. Da li to utiče na kulturnu scenu Novog Sada? 
     - Kad sam došao na ovu poziciju vrlo čvrsto sam rekao da politiku u kulturu i informisanje uvoditi neću. Nema nikakvog razloga da gospodin Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada i ja kao pokrajinac ne sarađujemo. Mi funkcionišemo. Recimo, ja sam član organizacionog odbora za kandidaturu Novog Sada za prestonicu kulture. Dobro sarađujem i sa gospodinom Bratislavom Petkovićem, ministrom kulture, iako je on član SNS-a. Zašto ne bih? Gde je tu problem? Ja ga ne vidim. U Novom Sadu je mnogo institucija gde sarađuju Pokrajina i Grad. Podržavamo Egzit, Sterijino pozorje, Nomus, Spomen zbirku "Beljanski", Sinema siti, Muzej Vojvodine, Muzej savremene umetnosti. Isto važi i za ostale gradove u Pokrajini. Podržali smo u Somboru izložbe Milana Konjovića koje sad šetaju po Evropi, somborski Muzej grada zbog velike izložbe ikona iz Moskve, tvrđavu Bač pokušavamo da uvrstimo na Uneskovu listu, ali i Franjevački samostan koji je pravi biser, manastir Bođane, pa Frušku goru, zatim Karlovce koji moraju biti interes cele zemlje, koji moraju biti miting point kulture zato što su oni naš Hajdelberg, pa Vršac koji se neverovatno razvija. Interes nam je da u manjim mestima postignemo spregu više institucija. Recimo, Vrdnik na Fruškoj gori razvija zdravstveni turizam, ali u tu banju ne idu samo bolesni ljudi. Zašto ne bismo promovisali zdravstveni turizam pomoću kulture? U Pančevu popravljamo svetionike na Dunavu, štitimo industrijsko nasleđe. Dakle, primera saradnje lokalne samouprave i Pokrajine ima u svakom mestu ne samo u Novom Sadu.

     Kako ocenjujete odnos Beograd-Pokrajina?
     - Reći ću vam na primeru: Pokrajina ima predstavnike u nekim republičkim radnim telima što znači da svojim mišljenjem i stavom pokušavamo da utičemo na donošenje zakona u okviru države. Konkretno, trenutno na nacrte zakona o javnom informisanju. Takođe, zajedno smo učestvovali u nekim projektima kao što je izložba Srpske crkvene umetnosti na tlu Mađarske, sarađujemo i u Galeriji Matice srpske, pomažemo i u oblasti kulturnog nasleda dvorac Šlos u Golubincima, koloniju "Tera" u Kikindi, Sirmijum. Naš Zavod za zaštitu spomenika kulture radi širom zemlje i regiona... Bitno mi je, i na tome insistiram, povezivanje Pokrajine sa Beogradom. Moj cilj je da uspostavim decentralizaciju u kulturi. Jer, koliko meni kao Novosađaninu smeta beogradizacija kulture, tako bilo kom Vojvođaninu smeta novosadizacija kulture. Ja ne želim da Beograđani dolaze u Vojvodinu da slušaju tamburaše, idu na riblji paprikaš i da malo izduvaju glavu. Amaa ne! Niti da Novosađani idu u Beograd zbog splavova. Mi smo na rastojanju od 80 kilometara, par mostova nas deli i nije normalno da nismo u vezi. Ja često idem u Beograd. Bio sam na premijeri Aide i razgovarao sa direktorom Narodnog pozorišta: hajde da razmišljamo koja su to sredstva potrebna da Aida dođe u Novi Sad. Pokrajina je pomogla Festival igre u organizaciji Aje Jung, pa će zbog toga dve predstave biti u Pančevu i Novom Sadu. Fascinira me koliko ljudi iz Vojvodine dolazi u Beograd da bi prisustvovali nekom kulturnom događaju, da bi nešto doživeli. Koliki je minimum novca koji oni potroše za benzin, ulaznice, i ostalo? Mi moramo da nađemo načina da im dovedemo kulturu koja im je potrebna. 

     U Vojvodini je desetak važnih festivala koje finansiraju i pokrajinski sekretarijat i republičko ministarstvo... 
     - Oni svi tavore. Zvanična politika kaže: mi para nemamo, treba nam za policiju, za Kosovo, za ovo i ono. Smatram da je Egzit jako bitan, pominjem taj festival zato što mi se čini da svake godine neko postavi pitanje da li je Egzit potreban ili nije. Nastao je krajem devedesetih kao protest mladih koji su tražili izlaz iz dubioze za sve nas. Da li smo izašli? Činjenica je da nismo više u ratu, ali izlaz i dalje mora da se traži. Gde? Pa najčešće u kulturi. 

     U kojoj meri kultura Vojvodine zavisi od državnog budžeta? 
     - U onoj meri u kojoj od države zavisi budžet Vojvodine. Konkretno: zavisi od toga da li je Vojvodina dobila sedam odsto državnog budžeta koliko joj je Ustavom zagarantovano. Moram priznati prilikom deobe budžeta niko mi ne govori da ima prečih stvari od kulture. Ovde je kultura jednako važna kao i sve drugo. Reći ću vam da veliki broj Beograđana konkuriše sa svojim projektima u Pokrajinskom sekretarijatu. I mi o njima razmišljamo kao o bilo kome. Meni je svejedno odakle neko dolazi samo da to što hoće da radi ima veze sa Vojvodinom. 

     Pomenuli ste nacrte zakona o javnom informisanju i javnim nabavkama. Vi se ne slažete sa njihovim predlagačima.
     - Nisu ti zakoni pitanje Vojvodine, ne bunim se ja zbog toga. Oni se tiču svih institucija kulture i svih medija u državi. Aleksandar Milosavljević, direktor Srpskog narodnog pozorišta. napisao je nedavno odličan komentar o Zakonu o javnim nabavkama u vašem listu (videti "Vreme", 1161). Zar da na tenderu biramo reditelja, pa da režira onaj ko se ponudi da to uradi za sto evra samo zato što traži male pare? Ovaj zakon je neodrživ u kulturi. Ne razumem zašto je toliko strašno da se napiše - iz ovog zakona se izuzimaju ustanove kulture, pa da se reši ta besmislica. Ni Nacrt zakona o javnom informisanju nije dovoljno dobar. Po njemu, lokalne samouprave ne mogu da osnivaju medije čime se dovodi u pitanje informisanje na lokalu i stečeno pravo nacionalnih zajednica. Praksa Evropske unije, kojoj Srbija teži je suprotna: susedne Mađarska i Hrvatska na primer imaju po 39 medija u vlasništvu lokalne samouprave.

     Govoreći iz pozicije Vojvodine, u ovom trenutku postoji problem sa, na primer, Radiom Subotica koji emituje program na nekoliko jezika. Zatim, nije napravljen model pod kojim uslovima se privatizuje medij. Znamo da su mnogi mediji na jezicima nacionalnih zajednica nestali nakon privatizacije. Takođe, nije dobro rešenje da se javni servis finansira iz budžeta koliko god da shvatam da postoji dobra namera države da finansijski rastereti stanovništvo, zaboravlja se da baš to isto stanovništvo puni budžet iz koga će se plaćati javni servis. Država će moći da preko budžeta kontroliše javni servis. Ako ukida medije lokalne samouprave da ne bi lokalna samouprava uticala na njihovu uređivačku politiku, onda ne može da kontroliše javni servis preko svog budžeta. To ne ide. Treba imati u vidu da je RTV Vojvodina uništena, devastirana. Nema s čim da radi, nema uređaje, RTS se razvio, napravljen je Avalski toranj, a na vrhu Fruške gore je još uvek srušeni toranj RTV Vojvodine. Ja ne verujem da u Evropi bilo ko radi ovako kao što radi naš RTV. Oba servisa su deo javnog informisanja na teritoriji ove zemlje i mora postojati svest da je jedan deo javnog servisa srušen, da ne radi kako treba. Odvajati svoja dva javna servisa možeš samo po ulozi koju imaju, ali po problemu - ne. Za mene su oba servisa jednako važna zato što imaju važnu ulogu informisanja naših građana i ovde se ne radi samo o Vojvodini već o celoj zemlji.

(BILSV, 18.04.2013.)

NA VLADAJUĆOJ KOALICIJI JE DA PRONAĐE JEDINSTVO

     NOVI SAD – Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš istakao je danas, nakon sastanka sa predsednikom Vlade Vojvodine Bojanom Pajtićem, da su njih dvojica u razgovoru došli do zaključka da je najbolje da predložena Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Autonomne pokrajine Vojvodine ostane u onom obliku u kojem ju je usvojila Vlada AP Vojvodine. 

     Kostreš je u izjavi za RTV Vojvodine dodao da neće biti izbacivanja ni jedne rečenice, a da je na vladajućoj koaliciji da pokuša da pronađe jedinstvo u delovanju i da zajedničkim snagama izgura tu deklaraciju.

     – Puno toga zavisi od predsednika parlamenta gospodina Pastora. On sutra ima konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, pa ćemo videti koji je njegov stav – istakao je Kostreš. Dodao je i da se oko svih pitanja koja su vezana za navedenu deklaraciju mora postići jedinstvo u vladajućoj koaliciji.

(BILSV, 17.04.2013.)

POMAHNITALI ŠLEPER: KAMION LUPAO KOLA U PETROVARADINU!

     U saobraćajnoj nesreći u kojoj na svu sreću niko nije povređen, vozač kamiona krećući se Preradovićevom ulicom kroz Petrovaradin iz pravca Novog Sada, udario je nekoliko automobila i zakucao se u drvo.

     - Prizor je bio užasan. On je automobile bukvalno smrskao uz zidove kuća. Usput je polomio i dva drveta. Na "jugu" je totalna šteta, "lanča" i "buba" su imale više sreće. I trotoar je uništen jer je drvo izvaljeno iz korena. Znači da je išao dosta velikom brzinom - kaže jedan od očevidaca ovog nesvakidašnjeg događaja.

     Kako je rekao vozač kamiona, navodno je zakačio granu, koja ga je zanela i on je direktno udario u drvo. Ovom ulicom, inače, prolazi veliki broj kamiona i do sada se ovako nešto nije dogodilo. 

     - Sreća je samo što niko nije nastradao. Samo pola minuta ranije trotoarom je prošla jedna devojčica i mogu da zamislim šta je moglo da se desi. Ni vozač nije ozbiljnije povređen, samo je udario lakat  - dodaje naš sagovornik. 

(S. S.)

PREMINULA JE MARGARET TAČER - JEDAN OD NAJVEĆIH NEPRIJATELJA RADNIČKE KLASE

     Bivša britanska premijerka Margaret Tačer preminula je u 87-oj godini života. Postoji izreka "o mrtvima sve najbolje", ali kada je reč o Tačerovoj to se teško može primeniti. Ostaće upamćena kao veliki neprijatelj radničke klase, kako u Britaniji, tako i u svetu. Nju danas, i ovih dana, mogu hvaliti samo ljubitelji surovog kapitalizma i radničke eksploatacije.

     Za vreme svoje vladavine Tačer je uništila više britanske industrije nego nemački Luftwaffe za vreme Drugog svetskog rata. Slomila je otpor britanskih rudara i glavni je akter u uništenju socijalne države. Ono za šta se radnička klasa borila decenijama, Tačer je uništila 80-ih godina i ostavila svetu svoju ostavštinu "Tačerizam" - konzervativnu ekonomsku politiku zasnovanu na privatizaciji i razbijanju radničkih prava. Štaviše, moglo bi se reći da je njena politika prisutna i kod idućih britanskih administracija, za vreme premijera Džona Mejdžora, Tonija Blera, Gordona Brauna i danas Dejvida Kamerona.

     Za vreme njenog mandata socijalna davanja su ukinuta, napadnuti su stari i nemoćni i doslovno je vođen građanski rat protiv britanske (i irske) radničke klase. Mnogima u Britaniji životi su doslovno skraćeni zbog nezaposlenosti, bolesti bez mogućnosti lečenja i siromaštva - sve kao rezultat politike Tačerizma. Sa druge strane, elita ju je uvek obožavala, još za života rečeno je da će imati državni pogreb koji je rezervisan samo za pripadnike kraljevske porodice. Na kraju njene vlasti, 1990., 28% dece u Britaniji živelo je ispod granice siromaštva. Jedini razlog zašto se ova osoba ikada spominjala u pozitivnom kontekstu je činjenica da je njena politika dovela do savršenstva koncept "bogati su sve bogatiji, siromašni sve siromašniji".

     O njenoj unutrašnjoj politici i dugotrajnom uticaju moglo bi se zaista mnogo pisati, ali treba spomenuti i spoljnu politiku. Za javnost je govorila da se protivi Aparthejdu u Južnoj Africi, ali je ustala protiv uvođenja sankcija tadašnjoj rasističkoj vlasti u JAR-u. Afrički Nacionalni Kongres (ANC), oslobodilačku snagu koja se borila protiv ovog odvratnog režima, Tačer je nazvala "tipičnom terorističkom organizacijom", dok je predsednik i premijer za vreme Aparthejda Bota, bio uvažen gost u Londonu.

     Podržavala je genocidne Crvene Kmere u Kambodži i zalagala se da zadrže mesto u UN-u nakon što su srušeni sa vlasti za vreme rata između Kambodže i Vijetnama. U aprilu 1986. dala je Amerikancima na korišćenje vojne baze za vreme bombardovanja Libije. Žestoko se zauzela za napad protiv Iraka za vreme Prvog zalivskog rata. Tadašnji američki predsednik Džordž (stariji) Buš nije bio siguran da li želi taj konflikt na šta mu je Tačer u telefonskom razgovoru poručila "Ovo nije vreme da budeš klimav!".

     Takođe je bila u dobrim odnosima sa zadnjim sovjetskim predsednikom, Mihailom Gorbačovom, naročito kada je krenuo u sprovođenje reformi koje su, prema nekim analitičarima i istoriičarima, dovele do kolapsa Sovjetskog Saveza.

     "Društvo ne postoji", jedna je od poznatijih njenih rečenica kojom se krenulo na masovno rušenje svih uspeha radničke klase u Britaniji, ali i daleko van nje. Iz njene administracije proizašao je program liberalizacije i deregulacije kojeg su okrutno implementirali širom sveta MMF i Svetska Banka i to rade i danas. Drugim rečima, velika kolonijalna pljačka sada se nastavila u bivšim kolonijama samo na drugačiji način.

     Na kraju, aktuelna kriza i sav jad kroz koji prolazimo već godinama direktno se može vezati uz "reforme" koje je uvela Margaret Tačer. Nažalost, njenom smrću ne nestaje i njena ostavština, ona je i dalje tu i radnička klasa mora napokon pokrenuti otpor protiv svega što je današnjem svetu donela Tačerova. Za očekivati je da će vladajuća buržoazija ovih dana putem svojih vlastitih medija oplakivati i uzdizati lik i delo sada već pokojne Tačer, i za očekivati je da će britanska Vlada sada iskoristiti priliku da pozove na "vrednosti Tačerizma". Radnička klasa nema šta žaliti zbog odlaska bivše britanske premijerke, to među njima mogu samo oni koji nikada nisu ni spoznali sav uništavalački opus "čelične Lady".

D. Marjanović

ZNAČAJNE ODLUKE O VOJVODINI TREBA DA DONOSI SKUPŠTINA APV

     NOVI SAD – Povodom najave da će u sredu biti doneta deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je da nijedna deklaracija u Skupštini AP Vojvodine koja se zalaže da se dostignuti nivo autonomije Vojvodine garantuje ili poveća ne može proći bez dignutih ruku poslanika LSV.

     - Od DS tražimo da nam objasni da li će njihov predlog deklaracije biti iskorišćen za dnevnopolitičke prilike ili je to istinska volja da se krene u odlučnu borbu za autonomiju Vojvodine – kazao je Kostreš za list Danas.

     On je podsetio da su isti akteri koji su napisali ovu deklaraciju preko noći odustali od platforme Izvršnog veća APV i od zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, izvornih prihoda i imovine koji su prema toj platformi trebali biti garantovani Ustavom Srbije.

     - Začuđeni smo jer o ovome nismo konsultovani i nije nam jasno zašto koalicioni partneri nisu bili uključeni u pisanje deklaracije. Liga se principijelno zalaže da Skupština Vojvodine bude mesto u kome će se takve odluke donositi, a predsednik vojvođanskog parlamenta ne sme biti zaobilažen niti izopštavan kod donošenja ovako važnih odluka ako one nisu namenjene dnevnopolitičkim prilikama ili samopromociji pojedinaca – ukazao je zamenik predsednika LSV. 

     Upitan da li će LSV glasati za deklaraciju ukoliko im DS ne odgovori na ova pitanja, Bojan Kostreš je kazao da će odluka biti doneta na Predsedništvu stranke.

(BILSV, 08.04.2013)

ČANAK: DOŠAO JE KRAJ JEFTINIM IZGOVORIMA

     NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine najavila je podršku državnom vrhu u Skupštini Srbije ukoliko se opredeli za nastavak evropskog puta. Lider LSV Nenad Čanak objašnjava da je "došlo vreme da Kosovo, koje je uvek predstavljano kao 'najskuplja srpska reč', zapravo konačno prestane da bude najjeftiniji režimski izgovor za sve neuspehe".

     – Niko više ne pita Srbiju da li treba ili ne treba da potpiše sporazum sa Prištinom. Pred njom je zapravo samo odluka da li je spremna da ratifikuje stanje stvari na terenu ili će nastaviti da se ponaša kao težak invalid koji je u nesreći izgubio noge, ali je i dalje kivan što mu se cipele ne slažu s bojom kravate – kaže Čanak za "Dnevnik". – Miloševićevska Srbija i svi potonji eksponenti te politike neprestano su podgrevali zabludu - a i danas to čine - da se treba ponašati kao velika sila. Ali na svetu ima samo nekoliko velikih država, sve ostale su male. A male države svoj teritorijalni integritet i svoju stabilnost mogu da održe samo i isključivo političkim putem. Kosovo je 1912. godine ratom osvojeno a 1999. je ratom izgubljeno. I svojevrsna je istorijska pravda to što je potpisivanje drugog dela Kumanovskog sporazuma, odnosno potpune kapitulacije, pred onima koji su nas i doveli do Kumanova, i to ne samo gubljenjem rata 1999, već vođenjem svih ratova na području SFRJ tokom devedesetih za račun nacionalističke ideologije.

     Kakve će biti posledice ukoliko Srbija ipak krene drugim putem?
     – Bio bi to akt samoubilačkog vezivanja za Rusiju. Kad kažem samoubilačkog, nemam ja nikakvu iluziju ni o EU ni o SAD. Nekritički podržavati njihovu politiku je naprosto besmisleno. Ali smo sa EU ipak uspostavili takve odnose da je ona, pomažući nam u proteklim godinama, barem pokazala dobru volju da Srbija krene putem elementarnog ekonomskog oporavka i razvoja demokratskog društva. Ruska strana to nije učinila, već je sve svodila na verbalnu podršku uz istovremeno odobravanje nepovoljnih kredita i isisavanje supstance kroz aranžmane kakav je kupovina NIS-a za šaku dolara. Ali to dobar deo državnog vrha ne sme i neće da prizna. Kao što ne sme i neće da prizna da odustanak od evropskog puta i jače vezivanje za Rusiju svakako ne bi vratilo Kosovo pod okrilje Srbije, već bi samo dodatno nanelo štetu srpskoj zajednici koja na tom Kosovu živi.

     Međutim, srpska zajednica na severu Kosovu jasno je poručila da joj ne pada na pamet da prihvati vlast Prištine?
     – Verovatno bi državnom vrhu bilo lakše kada bi sada padale bombe po njihovim i našim glavama, pa da stavljanje potpisa prikažu kao patriotski čin "da narod ne strada". Ali kako bombi nema, briselski paraf će samo značiti priznanje kraha neuspele, od samog početka na propast osuđene politike. Jer, cela priča o Kosovu poslednjih decenija samo je nadgornjavanje u patriotizmu. Nažalost, tih nekoliko opština na severu je najviše služilo turbonacionalistima, koji su tu ogromnu ljubav prema srpstvu naplaćivali još većim količinama novca otetog od običnih građana koji su odlučili da na Kosovu ostanu. Uostalom, ako se brinemo o Srbima na Kosovu, pa ne žive oni samo u četiri opštine na severu. Ili su preostali otpisani, kao što su bili otpisani i svi Srbi koji su živeli van srpskih autonomnih oblasti u Hrvatskoj. A i taj koncept srpskih autonomija iz devedesetih je propao, jer samo se treba setiti kako su se one relativno brzo pretvarale u getoe iz kojih su posle ljudi lako proterivani. 

     Već se uveliko spekuliše da bi Vojvodina, kako god da se rasplete kosovsko-briselski čvor, mogla biti kolateralna šteta?
     – Vojvodina je uvek kolateralna šteta, ali ne sticajem okolnosti, već zbog toga što se političkom voljom kola uvek na njoj slamaju. Recimo, upoređivao sam šta traži Beograd i šta nudi Priština. Kada bi to što Beograd traži za zajednicu srpskih opština imala APV, ja bih se istog trena politički penzionisao, jer bi to značilo da je praktično sve što čini suštinsku autonomiju Vojvodine ostvareno. Kada bi, pak, APV imala ono što nudi prištinska strana, priznao bih s punim uverenjem da je Vojvodina najzad napravila ozbiljan iskorak u smislu autonomije. A Vojvodina nema ni jedno ni drugo. Imaće kada se za to izbori.

     Pretnje drugačije mislećim

     Poslanicima LSV Bojanu Kostrešu i Đorđu Stojšiću zaprećeno je smrću. Da li će njihovo dalje učešće u radu Narodne skupštine biti uslovljeno pronalaženjem odgovornih za te pretnje?
     – Ne, naravno, ali svakako da očekujemo od državnih organa da urade sve što je do njih. Izloženost pretnjama smrću za mene je svakodnevica manje-više već dve decenije. Međutim, ovo što se događa narodnim poslanicima Lige dokaz je da uopšte nije u pitanju Nenad Čanak, kao konfliktna ličnost, već da svaka ideja, koja se suprotstavlja uvreženom "nacionalno osvešćenom" načinu razmišljanja, a koji je u Srbiji, nažalost, dominantan, dospeva na listu za odstrel. I bojim se da je samo pitanje vremena kada će se neka od pretnji i ostvariti.

     Podrška Deklaraciji 

     Lider LSV Nenad Čanak je potvrdio za Dnevnik da će poslanici LSV u pokrajinskom parlamentu podržati Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava APV, koju je najavio Bojan Pajtić. 

     "Nadam se da dr Pajtić ovog puta, za razliku od svih dosadašnjih slučajeva, zaista i misli ozbiljno", rekao je Čanak.

(BILSV, 07. 04. 2013.)

ZABRANITE SNP NAŠI!

     NOVI SAD, 6. april - Liga socijaldemokrata Vojvodine poziva Ustavni sud i sve ostale nadležne institucije da po hitnom postupku, momentalno zabrane rad SNP Naši.

     Četiri meseca nakon odluke Ustavnog suda da ne zabrani njihov rad SNP Naši još većom silinom seje mržnju po Srbiji.

     Tokom četiri meseca, pravili su crne spiskove, određivali ko su patriote a ko izdajnici i špijuni, pretili medijima, nevladinim organizacijama, pojedincima i palili zastavu Vojvodine.

     Tužilaštvo i ministar pravde i predsednik Ustavnog suda su najavljivali da je moguće pokrenuti novi postupak za zabranu ove organizacije ekstremista i huligana.

     Pošto se ništa nije dogodilo, održavali su performanse uprkos zabrani policije, upadali na tribune, poručivali da će "ko kaže da je Kosovo nezavisno ostati bez glave", vređali mrtvog  Zorana Đinđića, a njegov bulevar preimenovali u "Bulevar Ratka Mladića", počeli kampanju protiv stranih banaka, a danas i nastavili sa plakatima mržnje i progona.

     Šta još treba da se dogodi? Treba li da krenu u odstrel po spiskovima koje prave?

     Ujedno, pozivamo medije da prestanu da SNP Naši i slične organizacije nazivaju desničarskim jer to nisu.

     Ovo su ekstremisti i huligani.

     Biro za informisanje

Lige socijaldemokrata Vojvodine

ČANAK PISAO NIKOLIĆU, DAČIĆU I VUČIĆU

     NOVI SAD, 05. april – Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak uputio je danas pismo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, predsedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću i prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću u kojem se navodi:

     Poštovani,

     Republika Srbija i Vi, kao njeni predstavnici, ovih dana ste suočeni sa teškim izazovom i odlukom koju treba doneti. 

     Na pitanju Kosova i Metohije odrediće se ne samo sudbina građana Kosova, nego i sudbina svih građana Republike Srbije.

     Ujedno, to je pitanje koje će na dugi rok odrediti put i zbivanja u čitavom regionu.

     Tešku poziciju u kojoj se nalazite dodatno opterećuju "patriotske" lekcije onih koji sami nisu bili u stanju da doprinesu rešenju i za čijih mandata su neopravdano velike sume novca otišle na sumnjive projekte na Kosovu i Metohiji, a cvetao šverc.

     Srbija mora konačno da se suoči sa svojim problemima.

     Zato Vas pozivam, pošto ste preuzeli odgovornost, da postupite hrabro, mudro i u interesu svih građana.

     Odlučite se za nastavak puta Srbije ka Evropskoj uniji.

     Evropska unija je dokazani prijatelj koji je do sada, na različite načine pomagala Srbiju i demokratske procese u njoj. Prijatelj koji ne priča bajke nego i pomaže.

     Znam da ste veoma dobro upoznati sa učešćem Srbije na tržištu Evropske unije, investicijama koje stižu iz EU, insistiranju na vladavini prava, poštovanju različitosti i nizom vrednosti koje već delimo ili ćemo ih usvojiti na tom putu.

     U ovom slučaju, napomenuo bih samo da članstvo u EU, briše granice i može relaksirati mnoga pitanja koja se danas čine tvrdim i nerešivim, pa tako i omogućiti da Srbija bolje pomaže građane za čiju je budućnost danas zabrinuta.

     Liga socijaldemokrata Vojvodine je u proteklih 23 godine govorila i činila mnogo toga zbog čega smo osporavani i nazivani izdajnicima. Najveći deo tih tema i stavova nakon nekog vremena su preuzimali i ponavljali upravo oni koji su nas osporavali i nazivali izdajnicima.

     Zato što smo uvek govorili istinu.

     Tako i u ovom trenutku, nema mesta za evidentne i dobro poznate političke razlike među našim strankama.

     Ukoliko se odlučite za nastavak evropskog puta, znajte da možete, po ovom pitanju, računati na podršku Lige socijaldemokrata Vojvodine i naših poslanika.

     Srdačno,

     Nenad Čanak,
     predsednik
     Lige socijaldemokrata Vojvodine