NA DANAŠNJI DAN, 3. JUN

ENTONI KVIN

1098 - Posle petomesečne opsade, krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju. 



1657 - Umro je engleski lekar Vilijam Harvi, koji je otkrio cirkulaciju krvi i funkciju srca kao pumpe. 


1808 - Rođen je američki državnik Džeferson Dejvis, predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme američkog građanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen je i proveo je dve godine u zatvoru. 


1818 - Završen je poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji. 


1875 - Umro je francuski kompozitor Žorž Bize, autor opere "Karmen", koja se smatra remek delom francuske i svetske opere. Prvo izvođenje ove opere (iste godine kada je Bize umro) izazvalo je skandal, da bi potom ona postala jedno od najpopularnijih dela operske muzike. 


1886 - Rođen je srpski političar i publicista Kosta Novaković, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan. 


1889 - Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom. 


1896 - U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi železnicu u severnoj Mandžuriji. 


1899 - Umro je Johan Štraus Mlađi, austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera. Sa svojim orkestrom nastupao je širom sveta, a gostovao je i u Beogradu ("Slepi miš", "Ciganin baron", "Na lepom plavom Dunavu", "Priče iz bečke šume"). 


1906 - Rođena je francuska pevačica i igračica američkog porekla Žozefina Beker zvezda pariskih kabarea "Foli Beržer" i "Kazino de Pari", i borac protiv rasizma. U Drugom svetskom ratu priključila se francuskom pokretu otpora. 


1924 - Umro je austrijski pisac Franc Kafka. Njegova dela, među kojima su najpoznatiji roman "Proces" i pripovetka "Metamorfoza", imala su presudan uticaj na književnost 20. veka. 


1926 - Rođen je američki pisac Alen Ginzberg. Njegova zbirka poezije "Urlik i druge pesme" (1956) smatra se najzančajnijim delom bitničkog pokreta pedesetih godina 20. veka. 


1940 - Okončana je evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima je evakuisano više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika. 


1959 - Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova. 


1963 - Umro je papa Jovan XXIII, poglavar rimokatoličke crkve od 1958, protagonist reforme katoličke crkve i njenog prilagođavanja savremenom svetu ("aggiornamente"). Sazvao je 1962. Drugi vatikanski koncil koji je nakon njegove smrti nastavio rad na crkvenim reformama. 


1965 - Američki astronaut Edvard Vajt izašao je iz svemirskog broda "Džemini 4" i tako postao prvi Amerikanac koji je "šetao" kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta Alekseja Leonova. 


1968 - U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava prekinut je posle sedam dana nakon što se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema. 


1973 - Sovjetski supersonični avion "Tupoljev 144" srušio se u blizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo je svih šest članova posade i sedam francuskih seljaka. 


1989 - Umro je iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini, koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio iz izbeglištva u Iran zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću (do smrti), prozapadni Iran pretvoren je u militantnu versku republiku. 


1989 - U eksploziji gasovoda na Tranšibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza. Poginulo je 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno. 


1995 - Ministri odbrane NATO-a i EU doneli su odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štiti mirovne trupe UN od napada bosanskih Srba. 


1999 - Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio je uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju. 


2001 - Umro je čuveni holivudski glumac Entoni Kvin koji se proslavio ulogom Grka Zorbe u istoimenom filmu. 


2004 - U Specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo je suđenje odgovornima za zločine tokom građanskog rata u toj zemlji u kome je stradalo oko 200 ljudi. Taj sud osnovan je dve godine ranije. U junu 2007. sud je proglasio trojicu vojnih zapovednika krivim za zločine počinjene od 1991-2002. i to je prva presuda tog suda koja se odnosi na period građanskog rata u toj zemlji. 


2006 - Skupština Crne Gore usvojila je Deklaraciju nezavisne Crne Gore, čime je formalno proglašena obnova crnogorske državnosti. 


2009 - Umrla je američka pevacica Koko Tejlor zvana "kraljica bluza", dobitnica brojnih nagrada za bluz musiku kao i nagrade Gremi 1984. godine. 

NA DANAŠNJI DAN, 2. JUN

ENGLESKI PISAC
TOMAS HARDI

1624 - Rođen je poljski vojskovođa i kralj Jan III Sobjeski. Oslobodio je Beč od turske opsade 1683. i time sprečio dalji prodor Turaka u srednju Evropu. Slavljen je kao spasilac Evrope i njene kulture. 



1740 - Rođen je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad, poznat kao Markiz de Sad. Njegovi romani smatraju se patološkom pornografijom, ali i delima koja ruše ustaljene društvene norme ("Justina", "Žilijeta", "120 dana Sodome"). Od njegovog prezimena potiče izraz sadizam. 


1771 - Rusija je u ratu sa Turskom preuzela poluostrvo Krim. 


1790 - U Novom Sadu je otvorena prva knjižara. Vlasnik Emanuel Janković štampao je u svojoj štampariji i prvi katalog knjiga. 


1840 - Rođen je engleski pisac Tomas Hardi. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, ali je zbog slobodoumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob sa društvenim konvencijama ("Pod zelenim drvetom", "Daleko od razuzdane gomile", "Povratak domoroca", "Tesa od D'Abervilovih", "Neznani Džud"). 


1857 - Rođen je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar. Njegova dela, od kojih su najpoznatiji oratorijum "Gerontijusov san" i koncertna uvertira "Enigma varijacije", znatno su doprinela obnovi engleske muzike na prelazu u 20. vek. 


1882 - Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa pokreta za nezavisnost i ujedinjenje Italije. Legendarnim pohodom sa svojim dobrovoljcima ("hiljadu crvenih košulja") oslobodio je 1860. Siciliju od vlasti Burbona i u septembru trijumfalno ušao u Napulj. Izabran je za poslanika Rima 1874, ali je odbio počasti kralja Viktora Emanuela, titule vojvode i maršala. 


1904 - Rođen je američki olimpijski šampion i filmski glumac Džoni Vajsmiler. Prvi je uspeo preplivati 100 metara za manje od jednog minuta. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Poznatiji je, međutim, kao tumač glavne uloge u filmovima o Tarzanu. 


1924 - Američki Kongres priznao je državljanstvo Indijancima, starosedeocima na teritoriji na kojoj su stvorene SAD. 


1940 - Rođen je grčki kralj Konstantin II, poslednji monarh Grčke. Krunu je nasledio od oca Pavla I 1964, a tri godine kasnije, kada je vojna hunta preuzela vlast u Grčkoj, bio je primoran da ode u izgnanstvo. Vojne vlasti su 1973. ukinule monarhiju. 


1946 - Italijani su se na referendumu izjasnili za republiku i time odbacili monarhiju Savojske dinastije. 


1949 - Država Transjordanija je promenila naziv u Hašemitska kraljevina Jordan. 


1953 - Britanska kraljica Elizabet II krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu. To je bilo prvo krunisanje u istoriji koje je prenosila televizija. 


1955 - Jugoslovenski i sovjetski lideri, Josip Broz Tito i Nikita Hruščov, potpisali su Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR, narušeni rezolucijom Informbiroa iz 1948. 


1965 - U eksploziji mine u japanskom rudniku uglja blizu Fukuoke poginulo je najmanje 200 rudara. 


1966 - Američki vasionski brod Servejer izveo je prvo uspešno meko spuštanje na mesec i počeo da šalje prve slike mesečeve površine. 


1969 - U sudaru australijskog nosača aviona "Melburn" i američkog razarača "Frenk E. Evans" u Južnokineskom moru, poginula su 74 američka mornara. 


1979 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Poljsku, u prvu posetu pape jednoj komunističkoj zemlji. 


1983 - SSSR je sa satelita u zemljinoj orbiti lansirao novu vasionsku sondu za istraživanje planete Venere. 


1987 - Umro je španski gitarista Andres Segovija, koji se proslavio interpretacijama klasične muzike na gitari. Transkribovao je za gitaru kompozicije Johana Sebastijana Baha i Hendla. 


1992 - Danci su se na referendumu izjasnili protiv Mastrihtskog ugovora Evropske unije. 


1993 - Na prvim slobodnim izborima u Burundiju Melhior Ndadaje pobedio je vojnog predsednika Pjera Bujoju, čime je u toj afričkoj zemlji prvi put šef države postao pripadnik većinskog plemena Hutu.


1997 - Timothy Makvej proglašen je krivim za podmetanje bombe u federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju 1995, kada je poginulo 168 ljudi. Makvej je osuđen na smrt i pogubljen na električnoj stolici 10. juna 2001. 


1997 - Umrla je američka teniserka Jelen Jakobs (88). U karijeri osvojila je četiri američke titule u singlu (1932-1935), a Vimbldon 1936. godine kada je proglašena prvom igračicom sveta. 


1998 - Srpska policija u Beogradu presrela je i brutalno pretukla studente koji su krenuli prema zgradi vlade Srbije da izraze protest zbog novog Zakona o univerzitetu. 


1999 - Žene Japana izborile su se za upotrebu pilula za kontracepciju, tri decenije nakon što se pilula pojavila na Zapadu. 


2000 - Glavni tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Karla del Ponte izjavila je u Savetu bezbednosti UN da nema osnova za pokretanje istrage o eventualnim ratnim zločinima NATO-a tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. 


2001 - Kolumbijska vlada i pobunjenici, pripadnici levičarskog FARC pokreta, potpisali sporazum kojim je dozvoljena prva razmena zatvorenika u 37 godina dugom ratu. 


2002 - Na referendumu u Švajcarskoj usvojen je predlog da se ublaži izuzetno strog zakon o abortusu, čime bi se zakonodavstvo u toj oblasti približilo pravnoj regulativi drugih evropskih država. 


2004 - Umro je bugarski operski pevač Nikolaj Gjaurov, čuven po ulogama Don Bazilija u "Seviljskom berberinu" i Mefistofelesa u "Faustu". 


2005 - Umro je Džordž Majkan legendarni američki i svetski košarkaš i prva superzvezda NBA lige. 


2008 - Umro je legendarni američki ritam i bluz muzičar Bo Didli. Među njegovim hitovima su "I'm a Man", "Who Du Yu Lav" i "Mona".

NIKOLIĆ JE BIO ŠEŠELJEVA DESNA RUKA

     BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine nije prisustvovala jučerašnjem polaganju zakletve Tomislava Nikolića jer smatra da je dužan da objasni mnoge stvari građanima Srbije, ocenila je sinoć portparolka i narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov. 

     Gostujući u emisiji "Da, možda, ne" na RTS 1, u kojoj su pored nje učestvovali i poslanica SPS Diana Vukomanović, poslanik koalicije "Preokret" Miljenko Dereta i poslanik SNS Nebojša Stefanović, Jerkova je  podsetila da je Nikolić pre tri-četiri godine u Skupštini Srbije mahao transparentima "Sigurna kuća za Ratka Mladića", a da je aktuelna vlada uhapsila Ratka Mladića.


     – Gospodin Nikolić je četnički vojvoda Vojislava Šešelja. To je politika koja je proterivala mnoge građane iz Vojvodine, za šta se Vojislavu Šešelju danas sudi. On je bio njegova i desna i leva ruka i treba malo više da uveri nas da će biti predsednik svih građana. I za Slobodana Miloševića je glasalo 3,5 miliona ljudi, pa smo opet bili protiv njega. I bićemo i protiv Tomislava Nikolića, bez obzira na to što je izabran – istakla je Jerkova. 


     Nikolić ne diktira demokratiju


     Na pitanje da li je izostanak sa te sednice demokratsko ponašanje, Jerkova je rekla da LSV ne smatra da je Tomislav Nikolić neko ko u Srbiji treba da diktira pravila demokratske igre. 


     – Kao narodni poslanici nismo prekršili ni jedan zakon ili pravilo time što nismo došli. Ali, zaista ne smatramo da je svečan trenutak u kojem Tomislav Nikolić postaje predsednik Republike Srbije i to smo, evo na ovaj način pokazali – navela je ona. A na opasku da je Nikolić nakon pobede na izborima dobio veliki broj čestitki od stranih zvaničnika, Jerkova je odgovorila:


     – Znate šta, oni ne moraju da žive sa njim pet godina, kao svojim predsednikom. 


     Aleksandra Jerkov je istakla i da se Nikolić juče u skupštini ponašao kao čovek koji drži stranački govor, sa stranačkim skupom ispred skupštine, mešajući se pri tom u tuđi posao. Podsetila je i da je u ranijim predsedničkim kampanjama najavljivao da će preispitivati sudske presude, iako to nije u njegovoj nadležnosti, između ostalog i presudu za ubistvo Zorana Đinđića, kao i da se zalagao za veliku Srbiju, iako sada pokušava da to zaboravi. 


     Odgovornost za privatizacije


     Nakon što je poslanik SNS Nebojša Stefanović istakao da u Srbiji u periodu od 2000-2012. godine sprovedeno stotine spornih privatizacija koje se moraju istražiti, Jerkova je podsetila da je najveći broj tih privatizacija sproveden u vreme kad je premijer bio Vojislav Koštunica, koji je danas mogući kandidat za koaliciju sa Srpskom naprednom strankom.  


     – Predlažem vam da krenete od Velimira Ilića o kom su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić govorili da bi u svakoj drugoj zemlji on trebalo da je u zatvoru – navela je Jerkova. Dodala je i da bi volela da se utvrdi kako je Tomislav Nikolić stekao imovinu, ali pre svega kako je stekao diplomu. 


     Tužba zbog pitanja


     Aleksandra Jerkov je istakla i da je interesuje šta je sa optužbama za izbornu krađu, koju je SNS iznela između dva izborna kruga, kada je postalo jasno da ne može da sastavi vladu. 


     – Ukoliko predsednik raspolaže dokazima o takvoj izbornoj krađi, ja mislim da je više nego neozbiljno da ih sada ne obelodani – navela je ona podsetivši da je Nikolić najavio da će, ukoliko postane predsednik, građani saznati istinu o tom slučaju.


     – Ja kao građanka, očekujem da saznam istinu o tome. Interesuje me kada će to da se desi – istakla je Aleksandra Jerkov.

(BILSV, 01.06.2012.)

NEMA SARADNJE SA ČETNIČKIM VOJVODOM

     NOVI SAD – Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i republički poslanik Bojan Kostreš izjavio je za "Dnevnik" da su poslanici LSV bojkotovali zakletvu Tomislava Nikolića jer ne mogu da ignorišu "činjenicu da se na mesto predsednika inauguriše čovek koji je više puta kršio pravila ponašanja i zaobilazio činjenice".

     – Dok god Tomislav Nikolić jasno ne pokaže diplomu koju je stekao, dok ne razjasni šta se to desilo sa izbornom krađom, dok se ne ogradi od vojvodske titule i onoga što je doskora zagovarao, mi nismo u prilici da sarađujemo sA njim – poručio je Kostreš. On je dodao da posebnu težinu takvoj odluci LSV daje i činjenica da Nikolić nije dobio većinsku podršku građana Vojvodine za preuzimanje pozicije predsednika države. 

(BILSV, 01.06.2012.)

NIKOLIĆ DUGUJE ODGOVORE NA MNOGA PITANJA

     BEOGRAD – Pet poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine nije danas prisustvovalo polaganju zakletve Tomislava Nikolića, u Narodnoj skupštini Republike Srbije jer, kako je istakla portparolka LSV Aleksandra Jerkov, Nikolić građanima Srbije duguje odgovore na mnoga pitanja. 

     Podsetila je i da Nikolić na izborima u Vojvodini nije pobedio, što poslanici LSV, koji predstavljaju građane Vojvodine moraju da uvaže. 


     – Nikolić duguje izvinjenje za politiku koju je 17 godina vodio. Duguje to da se odrekne svoje titule Šešeljevog četničkog vojvode, duguje odgovore na pitanja o svom obrazovanju, o izbornoj krađi. To su sve stvari koje je najavljivao da će rasvetliti ukoliko bude bio izabran za predsednika – rekla je Jerkova. Dodala je da Liga socijaldemokrata Vojvodine zbog politike koju vodi dosledno dvadeset dve godine, nema pravo da Nikoliću pruži šansu da se tako lako zaboravi ko je on, ko je sve bio i šta je sve u svojoj političkoj prošlosti radio. 

(BILSV, 31.05.2012.)

ANTICIVILIZACIJSKI TOMISLAV NIKOLIĆ

     NOVI SAD - Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, jedine stranke vladajuće koalicije u Vojvodini koja je zabeležila uspeh, ističe da je razlog tome veoma jednostavan. 

     - Mi se već 22 godine borimo za iste ideje i to ljudi znaju da cene - objašnjava na početku razgovora za NIN. 


     - I neke druge stranke, sa kojima se nimalo ne slažem, poput DSS, opstaju na sceni jer imaju jasan program i ne menjaju prema potrebama - kaže glavni simbol "autonomaša". Čanak je bio na sastanku u sedištu Demokratske stranke na kojem je Boris Tadić odlučio da pristane da bude mandatar buduće vlade.


     - Ili će ta vlada u najkraćem periodu vući najoštrije poteze štednje i stabilizacije privrede, ili je sve to unapred osuđeno na propast. Verujem u Borisa Tadića koji će, oslobođen neophodnosti predsedničke širine, moći da pokaže svoje prave organizacione talente u koje ne sumnjam", kaže Čanak.


     Kako vam deluje Srbija posle izbora, šta će se dogoditi u odnosima između Beograda i Novog Sada?
     - Ništa se spekatularno neće desiti posle izbora, to je sigurno, ali je sigurno i da ovi izbori doprinose taloženju frustracije koja dugo traje. Podsetio bih da je na izborima 1990. godine ovde kandidat Ivan Đurić pobedio Miloševića, da su u Vojvodini bili najširi antiratni protesti ali i da je, istovremeno, zbog shvatanja građanskih obaveza, bio najveći odziv na mobilizaciju. U Vojvodini Ustav nije prošao na referendumu, a sada ni Nikolić master Tomislav nije pobedio na predsedničkim izborima. Vojvodina stalno pokazuje da drugačije misli i glasa i ta se volja stalno poništava iz Beograda i centralne Srbije.


     Hoće li je to udaljiti od ostatka Srbije?
     - U Vojvodini nikada nije postojao separatistički pokret, upravo zato su se velike patriote stalno bunile i borile protiv nekakvog separatizma, jer su znali da tu bitku ne mogu da izgube, jer zapravo nemaju protivnika. Tamo gde su imali istinskog protivnika, gde je zaista postojao separatizam, kao na Kosovu, tamo su se bavili nekim sasvim drugim temama. U emotivnom smislu, ne na nivou političkog projekta, jaz između Beograda i Vojvodine se produbljuje svaki put kada se nešto ovako dogodi, kada građani Vojvodine vide da su glasali na jedan način, ali da to nije imalo uticaja na konačan ishod. Pobeda Nikolić master Tomislava je za mene anticivilizacijska, ali nije neočekivana. Nisam verovao da će se dogoditi sada ali se ona morala jednom dogoditi, jer kada vi krenete od pretpostavke da je sve u politici dozvoljeno, i ako ne kaznite stranke koje su nas vodile devedesetih, onda morate da znate da će kad-tad ta opcija doći na vlast.


     Zar nije upravo vladajuća koalicija napravila pomirenje sa socijalistima i na taj način legitimisala partije koje su bile na vlasti devedesetih godina? 
     - Nije vladajuća koalicija nego Demokratska stranka, a ona nije vladajuća koalicija.


     Ali jeste vodeća u koaliciji.. 
     - Ona je bila glavna kada je imala mnogo više glasova nego sada. Ne treba zaboraviti da je samo u Vojvodini Demokratska stranka izgubila tri sedmine glasova i da je sa 350,000 pala na 200.000 glasova. 


     Kakvu će ulogu u budućem periodu imati Dačić, a kakvu Nikolić?
     - Verujem da će Ivica Dačić ostati uz sadašnju koaliciju jer zna da je ovo naprednjačko čudo više nego kratkog roka i zna da bi se ta stranka već raspala da nije, sticajem okolnosti, Nikolić izabran za predsednika. To je interesna grupacija oformljena oko političkih pragmata i radikalskih frustracija, projekat u kojem će svi učesnici želeti da se pošto-poto naplate, a ta naplata nije moguća bez vlade. Zato bi se Nikolić sutra menjao sa Tadićem, dao bi mu da bude predsednik samo da naprednjaci uđu u vladu, makar dobili samo tri ministarstva, pod uslovom da budu unosna. Prvo što je Nikolić uradio, otišao je na kongres Putinove partije, koju zovu Jedinstvena korupcija. A ako me pitate šta će Nikolić raditi kao predsednik, apsolutno verujem da će on nastaviti da radi ono što je radio kao potpredsednik vlade. Neće raditi ništa. 


     Poslednji alarm


     Demokratska stranka je na prošlim izborima, 2008. godine, zabeležila neopravdano veliki uspeh zbog čega su se pomalo udaljili od realnosti i donekle su doživeli sudbinu SPS sa kraja devedesetih, kada je sve izgledalo najbolje po njih, ali su socijalisti zaboravili da sve i izgleda najbolje u sumrak. Zato mislim da je ovim izborima poslat poslednji alarm Demokratskoj stranci, ali i svim demokratski orijentisanim ljudima u zemlji. Ljutkanje unutar DS oko toga ko je kriv za neuspeh treba što pre da se završi, kako bi se hitno formirala vlada i setiti se da je Milan Milutinović godinama bio predsednik Srbija, a da niko to nije znao jer je premijer bio Zoran Đinđić.

(BILSV, 31.05.2012.)

NA DANAŠNJI DAN, 1. JUN

ENGLESKI PISAC
DŽON MEJSFILD

1198. Vizantijski car Aleksije Anđeo dozvolio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir. Srpski manastir Hilandar, koji su njih dvojica osnovala na mestu na kojem su se nalazile ruševine starijeg grčkog manastira, postao je riznica izuzetnog kulturno-istorijskog i umetničkog blaga. Hilandar je prema svojevrsnoj hijerarhiji unutar Svete Gore svrstan u grupu od pet najbitnijih svetogorskih manastira. 



1479. Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu. 


1780. Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara 19. veka, koji je glavne ideje o ratnoj strategiji i taktici izložio u delu "O ratu". Ova njegova knjiga smatra se klasičnim delom na temu veštine ratovanja. Zbog neslaganja sa politikom vodećih krugova Pruske prema francuskom caru Napoleonu I, protiv kojeg se borio u više bitaka, od 1812. do 1814. nalazio se u službi Rusije. 


1804. Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila. Autor je prve ruske nacionalne opere "Život za cara". Prvobitni naziv je navodno bio "Ivan Susanjin", ali je, prema želji cara Nikolaja I preimenovana. Prema istoimenoj poemi Aleksandra Puškina, napisao je libreto za operu "Ruslan i Ljudmila". Ostala dela: fantazija "Kamarinskaja" (na teme iz ruskih narodnih pesama), španske uvertire "Aragonska hota", "Noć u Madridu", kamerna muzika, romanse, crkvena muzika, solo pesme. 


1839. Srpski knjaz Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Mihaila i napustio Srbiju, okončavši prvu vladavinu koju je kao vođa Drugog srpskog ustanka započeo 1815. Otišao je zbog sukoba sa starešinskim slojem koji je zahtevao učešće u vlasti, pod maskom zakonitosti. Pod pritiskom Miletine bune, 3. februara 1835. donet je naglašeno liberalni Sretenjski ustav, ali ga je Knjaz zbog protivljenja Rusije, Austrije i Osmanskog carstva sa zadovoljstvom suspendovao već u martu 1835. Krajem 1838. turski sultan je izdao Hatišerif prema kojem je sa knjazom vlast delio Sovjet, što Milošu nikako nije odgovaralo. Posle neuspelog mirenja sa ustavobraniteljima morao je da napusti zemlju, u koju se vratio 1859, posle odluke Svetoandrejske skupštine 1858. o zbacivanju kneza Aleksandra Karađorđevića. Vladao je Srbijom do smrti 1860. 


1878. Rođen je engleski pisac Džon Mejsfild. Suptilan poeta koji je često prikazivao grubost i sirovost života. Pisao je i dramska dela u rimovanom dvostihu. Dela: pesme "Balade sa mora", "Soneti", "Večno milosrđe", "Polja zelenkada", "Lis Rejnard", drame "Veliki petak", "Kralj Filip". 


1879. Knez Milan Obrenović je doneo ukaz o uspostavljanju počasnog konzulata Srbije u Njujorku. Za počasnog konzula imenovan je tada Gerhard Jansen. Kao datum uspostavljanja potpunih diplomatskih odnosa između Srbije i SAD uzima se 1. februar 1881. Tog dana je američki diplomata Džon Kason odgovorio srpskom ministru Hristiću da je njegova vlada "sa velikim zadovoljstvom prihvatila kao izraz prijateljskih osećanja Vlade Srbije njenu želju da u Beogradu ima predstavnika Sjedinjenih Američkih Država". 


1880. U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu. 


1911. Fudbalska reprezentacija Kraljevine Srbije održala je prvu međunarodnu utakmicu. Reprezentacija je tada poražena od zagrebačkog kluba HAŠK. 


1926. Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedan od najvećih erotskih simbola u istoriji filma. Od nje je holivudska filmska industrija stvorila mit. Godine 1962. okončala je život samoubistvom. Filmovi: "Džungla na asfaltu", "Nijagara", "Majmunska posla", "Autobuska stanica", "Muškarci vole plavuše", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće". 


1941. Nemci su osvojili Krit i zarobili 13.000 britanskih vojnika, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Osnovna namera nemačkog vojnog vrha bila je da se onemogući nesmetana kontrola Sredozemlja od strane Britanaca. 


1943. Nemački lovci su oborili britanski avion, usmrtivši sve putnike, uključujući engleskog pozorišnog i filmskog glumca i reditelja Leslija Hauarda, dvojnika britanskog premijera Vinstona Čerčila. Nemci su bili uvereni da je u avionu oborenom iznad Biskajskog zaliva, na letu od Lisabona ka Irskoj, bio Čerčil. Hauard je bio poznat po izuzetno suptilnoj glumi. Filmovi: "Romeo i Julija", "Pigmalion", "Prohujalo sa vihorom", "Intermeco". 


1944. Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević je, pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila, odstranio iz izbegličke vlade sa sedištem u Londonu vođu četnika (Jugoslovenska vojska u Otadžbini) Dražu Mihailovića i potpisao ukaz o imenovanju za predsednika vlade Ivana Šubašića (bana Hrvatske). Time je otvoren put za stvaranje jugoslovenske koalicione vlade, na osnovu sporazuma Josipa Broza Tita i Ivana Šubašića. 


1946. Pogubljen je rumunski diktator Jon Antonesku, tokom Drugog svetskog rata saveznik nacističke Nemačke. Po dolasku na vlast 1940. prisilio je na abdikaciju rumunskog kralja Karola II Hoencolerna - koji je 1938. takođe zaveo profašističku diktaturu i priključio zemlju Trojnom paktu. 


1948. Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik vlade FNRJ. Kao ministar privrede izborio je 1910. u skupštini usvajanje Zakona o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore i uvedeno zaštitno radno zakonodavstvo. Sa Ljubom Stojanovićem osnovao je 1921. Republikansku stranku, koju je predvodio do smrti 1948. Uređivao je više časopisa ("Narodna misao", "Odjek", "Glasnik Profesorskog društva"), priredio dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića. Ostala dela: "Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji", "Vuk Karadžić i Miloš Obrenović", "Istorija političkih stranaka i struja u Srbiji", "Naši i strani", "Naša narodna književnost". 


1969. Kandidat degolista Žorž Pompidu pobedio je na predsedničkim izborima u Francuskoj posle ostavke Šarla de Gola. 


1973. Grčki predsednik vlade Georgios Papadopulos proglasio je i formalno republiku. Poslednji grčki kralj Konstantin II, koji se nalazio na čelu Grčke od 1964. do 1967, napustio je zemlju 1967, nekoliko meseci posle uvođenja vojne uprave, i proglašenje republike 1973. je više bio formalni čin. Vojna vlada u Grčkoj smatrala je kralja odgovornim za veliku krizu u kojoj se nalazila zemlja, tako da je monarhiju u Grčkoj ukinula jedna izrazito desna vojna uprava. 


1973. Britanski Honduras promenio je naziv u Belize. 


1987. U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami. 


1990. Predsednici Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o okončanju proizvodnje hemijskog oružja i uništavanju stokova tog oružja do kraja 1992. 


1994. Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik Salvadora posle okončanja građanskog rata koji je više od decenije potresao tu centralnoameričku zemlju. 


1996. Ukrajina je, odlukom predsednika Leonida Kučme I nacionalnog parlamenta, postala zemlja bez nuklearnog oružja, prebacivši poslednje rakete s nuklearnim glavama u Rusiju. 


1999. Poginuo je general-pukovnik Vojske Jugoslavije pilot Ljubiša Veličković, pomoćnik načelnika Štaba Vrhovne komande Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane, u trenutku dok je obilazio jedinice na prvoj liniji odbrane, tokom agresije NATO pakta na Srbiju (SRJ). Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u RV i PVO JNA i VJ. 


2001. Prema zvaničnoj verziji, nepalskog kralja Birendru, kraljicu Aišvarju i šest drugih članova kraljevske porodice ubio je u kraljevskoj palati prestolonaslednik Dipendra, koji je potom izvršio samoubistvo. 


2004. Šiitski musliman Ijad Alavi imenovan je za predsednika prelazne vlade u okupiranom Iraku. 


2005. Holandski glasači odbacili su na referendumu Predlog Ustava Evropske unije. 


2007. Svih 30 putnika utopilo se nakon što se prevrnuo brod koji se kretao ka ostrvu Kjati na jezeru Viktorija u Ugandi. 


2008. Umro je Tomi (Josef) Lapid, bivši izraelski ministar pravde i novinar. Rođen je u Srbiji, u Novom Sadu, 1931. kao Tomislav Lampel. Bio je novinar u tiražnom "Maarivu", a kasnije postaje direktor nacionalne izraelske RTV, od 1979. do 1984. Lapid je bio ministar pravde u vladi Arijela Šarona, ali je njegova partija napustila vladajuću koaliciju 2004. zbog protivljenja preteranom finansiranju verskih institucija. Predsedavao je bordom direktora Memorijalnog centra Jad Vašem. Pisao je i literarna i dramska dela, pa i kuvare i vodiče za turiste. 


2008. Umro je Iv Sen Loran, jedna od najistaknutijih ličnosti sveta mode. Imao je samo 21 godinu kada je izabran, nakon smrti Kristijana Diora 1957. za njegovog naslednika, što je bila posledica prethodne uspešne saradnje. Početkom 60-tih 20 v. osniva sopstvenu kuću visoke mode. Loran je bio prvi dizajner koji je, 1966. plasirao nov koncept luksuzne ženske konfekcije ("Leva obala") namenjene širem tržištu.