ZAGONETNO BRBOĆANJE IZ SMRTONOSNOG JEZERA

     Jezero Njos


     Pre 25 godina, oblak ugljen-dioksida iznenadio je meštane sela Njos u Kamerunu, i ubio 1.700 ljudi. Tihi ubica došao je iz obližnjeg istoimenog jezera, naučnici ni danas ne mogu da objasne ovaj fenomen.

     Četvrtak je za ljude u Njosu važan, pijačni dan. Svakog četvrtka u selu u zapadnom Kamerunu, hiljade ljudi dođe da prodaje svoje proizvode i zatim provede veče sa prijateljima.


     I 21. avgust 1986. bio je četvrtak. U Njosu, gužva, žetva kukuruza bila je bogata. Niko ne primećuje da se samo tri kilometra od pijace dešava nešto čudno. Čobani su pri tome, četiri dana pre toga primetili sumnjive mehure na površini jezera i brže-bolje pobegli sa stadima goveda u udaljenije predele, ne govoreći meštanima Njosa o onome šta su videli.

     Oni nisu imali pojma šta se dešava kada je jezero iznenada oko pola devet uveče počelo da se ''oglašava''. Tutnjava je trajala deset do dvadeset sekundi, tvrdili su kasnije svedoci. Neki kažu da se čulo veoma bučno brboćanje. Ljudi su izašli iz kuća i bulje u jezero. Ono što su videli bila je ogromna fontana - i veliki beli oblak koji se diže iz jezera Njos.


     Prirodni spektakl odneo mnoge živote

     Neverovatni prirodni spektakl u slikovitom kraterskom jezeru je samo nekoliko sekundi kasnije, imao pogubne posledice, za ljude i životinje. Vetar brzine 70 kilometara na sat, usmerio je otrovni oblak sa visokom koncentracijom ugljen-dioksida ka okolnim selima. I pošto je taj gas teži od vazduha, ljudi u blizini jezera nisu imali šanse. Muškarci su padali u nesvest dok su razgovarali, žene više nisu osećale svoje ruke, deca u svojim krevetićima su prestala da dišu, ptice su padale sa drveća.


     Tog četvrtka, pre 25 godina ugušilo se više od 1.700 ljudi u roku od samo nekoliko sati. Nekoliko dana kasnije još uvek su nalažena tela ljudi i životinja zatečenih smrtonosnim oblakom, i to u radijusu od 10 kilometara. Oko 4.000 ljudi preživelo je nesreću, neki su se probudili čak posle 36 sati.


     Drame kod jezera Njos šokirala je Kamerun, sablasne slike mrtve stoke obišle su svet. Mnogi se tada sećaju vrlo sličnog događaja, samo dve godine ranije, u blizini jezera Monoun, kada je stradalo 37 ljudi. Ali to je imalo neku drugu dimenziju: cela sela, kao što su Njos, Ća ili Subum ostala su bez ičeg živog.


     Odgovora i dalje nema?

     Naučnici iz celog sveta dolaze u Kamerun i pitaju se: šta se dogodilo? Mnogi stanovnici Njosa su za sebe već pronašli odgovor na to pitanje. Preživeli su uvereni da je nesreća prokletstvo plemenskog vođe. On je 1983. umirući, svojoj porodici naredio da duhu jezera žrtvuje njegovo najbolje govedo. Međutim, porodica mu tu želju nije ispunila - i zato se on sada osvetio.


     Stručnjaci su vrlo brzo našli objašnjenje šta je to donelo smrt ljudima i životinjama oko jezera. Većina preživelih je imala iste simptome: vrtoglavica, osećaj paralize u udovima, zbunjenost i ošamućenost i na kraju padanje u nesvest. Svi su pominjali neprijatan miris, sličan onome trulih jaja ili baruta: to je reakcija nerava čula mirisa na trovanje ugljen-dioksidom.


     Jedan geolog iz Kameruna je takođe ubrzo posle nesreće konstatovao da je nivo vode u jezeru opao za jedna metar. Naučnici počinju da računaju i konstatuju da nedostatak volumena odgovara težini od oko 1,7 miliona tona ugljen-dioksida! Oni polaze od toga da se CO2 koji izlazi iz vulkanskih stena na dnu jezera zadržavao u vodi, i skupljao više od jednog veka. Zašto je tako dugo tamo opstao? Zato što je zbog visokih spoljnih temperatura, koje su grejale i površinske delove jezera, gas ostajao u hladnijim dubljim vodama jezera. Gornji sloj jezera je kao zatvarač od plute držao gas pod kontrolom, ali postavlja pitanje šta je to odjednom uklonilo pampur? To je pitanje, na koje naučnici još nisu uspeli da odgovore.

(Dijana Roščić)