– Ovde nije reč o pravno-tehničkim pitanjima, već o političkom pitanju. Jer, da ovo nije političko pitanje, onda bi zakon o javnoj svojini bio usvojen još 2000. godine – istakao je Kostreš. On je kazao da su nedavni navodi pokrajinskog sekretara za finansije Jovice Đukića da se od sredine maja komisija nije sastajala tačni, ali tvrdi da je to zbog toga što članovi radne grupe nisu bili kompetentni da donose političke odluke.
Pokrajinski sekretar neobavešten
– Posle dva sastanka radne grupe shvatio sam da u toj komisiji ne sede ljudi kompetentni da donose političke odluke. Zato sam, uz saglasnost premijera, počeo direktne konsulatcije sa ljudima koji mogu donositi takve odluke – rekao je Kostreš. Dodao je i da je planirano da se radna grupa ponovo sazove tek nakon političkog usklađivanja sadržaja ovog zakona kojim bi, nakon 16 godina, lokalnim samoupravama i Vojvodini trebalo da se vrati njihova imovina.
– A ako je pokrajinski sekretar za finansije neobavešten o tim konsultacijama, to govori samo da predstavnici Pokrajinskog i Glavnog odbora DS-a, sa kojima sam razgovorao o tekstu zakona, nisu smatrali da je relevantan da ga o tome obaveste – ocenio je on. Na pitanje ko su onda zapravo ljudi koji pišu zakon o javnoj svojini, Kostreš je kazao da nije na njemu da to saopštava, već da "to treba da učine DS i ostale stranke sa čijim predstavnicima sam pregovarao, ukoliko to žele".
– Mogu da kažem da je premijer Mirko Cvetković obavešten o svakom koraku koji sam učinio u tom procesu usaglašavanja, a razgovarao sam sa predstavncima svih stranaka vladajuće koalicije, a najviše sa onima iz Demokratske stranke – naveo je Kostreš. On je u izjavi za Politiku bio malo direktniji, pa je na pitanje ko su ljudi sa kojima usaglašava tekst zakona, odgovorio da se radi o predstavnicima pet parlamentarnih stranaka, ali i dalje nije želeo da ih imenuje. A u izjavi za list Danas, Kostreš je istakao da je kompromis oko zakona moguć, ali da o detaljima komprimosa ne može da govori javno jer je to uzajamno obećanje između stranaka, čiji su predstavnici u radnoj grupi za izradu tog zakonskog predloga.
– Dakle, naći ćemo srednje rešenje između ta dva ekstrema – istakao je Kostreš za Danas.
Usvajanje zakona na jesen
Komentarišući najavu predsednice parlamenta Slavice Đukić-Dejanović da će se zakon o javnoj svojini u skupštinskoj proceduri ipak naći tek na jesenjem zasedanju, a ne tokom leta, kako je to bilo planirano, Kostreš je za Dnevnik kazao da je njeno pravo da određuje na kojoj sednci će se razmatrati koji zakon. Dodao je i da je jesenji termin inače bio jedna od opcija za usvajanje ovog propisa.
– Najpre je postojala opcija da se to desi pre letnje pauze, ali je postojala i ideja da se ovaj akt u parlamentu razmatra zajedno sa zakonom o restituciji – napominje on. Kostreš je ponovio da je nacrt zakona o javnoj svojini "praktično završen", te da je jedino ostalo sporno pitanje vojvođanske imovine, odnosno vraćanja velikih sistema poput pošte, telekoma, puteva, železnice... Na pitanje da li će ovaj zakon ući u javnu raspravu bez te saglasnosti, on je kazao da to ne bi bilo dobro da se ne bi ponovio scenario sa vojvođanskim statutom, o kojem se u javnosti polemisalo duže od godinu i po.
– Mi ćemo se potruditi da što pre postignemo politički kompromis o vojvođanskoj imovini jer je to isključivo političko pitanje, i bilo bi veoma važno da do tog kompromisa dođe pre nego što zakon uđe u javnu raspravu – kazao je Kostreš. Naveo je i da će nakon postizanja tog kompromisa biti potrebno svega dan-dva da se zakon tehnički završi u radnoj grupi i potom uputi premijeru, odnosno Vladi na usvajanje.
(BILSV, 20.07.2011.)
Нема коментара:
Постави коментар