NOVI SAD – Komentarišući promenu na čelu države i da li će ona uticati na rad Skupštine i Vlade AP Vojvodine, potpredsednica Izvršnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine mr Maja Sedlarević podsetila je u emisiji "Politbiro" na RTV Vojvodine da je Tomislav Nikolić neko ko ima radikalsku predistoriju, neko ko se zalagao za ukidanje autonomije Vojvodine i neko ko je koristio svaku priliku da kritikuje Vojvodinu.
– U poslednjih par meseci, u toku predsedničke kampanje jeste promenio svoju retoriku, ali njegova dela i njegova biografija nam govore upravo nešto suprotno. I upravo se zbog toga najiskrenije nadam da ni na koji način niti stavovi, niti politika Tomislava Nikolića neće uticati na rad pokrajinske administracije, niti dalje funkcionisanje Vojvodine – istakla je Sedlarevićeva.
Nepoznati počinioci razbili su noćas oko ponoći kamenicom prozor na prostorijama Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine u Pančevu, što je deseti napad na taj odbor u protekle tri godine.
Za razliku od prethodnih, ovoga puta prostorije nisu bile prazne, pa su dvojicu napadača viđena, a o napadu je odmah obaveštena policija. Policija je nadugo nakon napada i izvršila uviđaj.
Liga socijaldemokrata Vojvodine podseća da je njen lider Nenad Čanak povodom učestalih napada na prostoje LSV u Pančevu 23. marta, nakon što je u te prostorije provaljeno, pisao ministru policije Ivici Dačiću tražeći od njega da svojim ličnim zalaganjem pomogne da ti napadi dobiju epilog, a počinioci budu otkriveni i privedeni pred lice pravde.
Budući da su ovoga puta počinioci viđeni, a njihov opis dat policiji, očekujemo da budu što pre identifikovani i uhapšeni, kao i da se utvrdi da li imaju veze sa prethodnim napadima.
Očigledno je da postoje oni kojima smeta izborni uspeh Lige socijaldemokrata Vojvodine u Pančevu, koja je sa pozicije vanparlamentarne stranke, zahvaljujući podršci Pančevaca došla do prilike da učestvuje u novoj lokalnoj vlasti. Ti pojedinci u nedostatku argumentacije posežu za kamenicama u noći, očekujući da će nas to uplašiti, iako u tome nisu uspeli ni prethodnijh devet puta.
604 - Umro je Sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku sa Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.
735 - Umro je engleski istoričar i kaluđer Sveti Bid, autor prve istorije Engleske. Njegova "Crkvena istorija engleskog naroda", pisana na latinskom, najvažniji je izvor anglosaksonske istorije između prvog i šestog veka.
1521 - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.
1659 - Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.
1805 - Napoleon Bonaparta krunisan je za kralja Italije u milanskoj katedrali.
1822 - Rođen je francuski pisac Edmon Gonkur. Zaveštanjem posle njegove smrti 1896. osnovana je "Akademija Gonkur" (1896) koja od 1903. svake godine nagrađuje najbolji roman francuske literature.
1851 - U Londonu je počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena.
1865 - Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju.
1868 - Obešen je irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.
1876 - Umro je češki istoričar i političar František Palacki, organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848. i jedan od osnivača Matice češke. Zastupao je ideju austroslavizma i zalagao se za federativno preuređenje Austro-Ugarske.
1896 - Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije.
1912 - Rođen je mađarski političar Janoš Kadar, lider mađarskih komunista (1956-1988) i predsednik vlade 1956. nakon antisovjetskih demonstracija i oružane pobune u Mađarskoj koja je ugušena intervencijom sovjetskih trupa.
1923 - Održana je prva motociklistička trka "24 casa Le Mana".
1942 - U Londonu je potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata.
1955 - U Beograd je doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom. Nakon 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika ŠSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija, kojom su normalizovani međudržavni odnosi.
1966 - Britanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.
1972 - U Moskvi je potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).
1976 - Umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu ("Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je metafizika", "Šta je to filozofija", "Niče", "O suštini istine").
1978 - Umrla je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, uz Anu Pavlovu i Vaclava Nižinskog jedna od najvećih zvezda Ruskog baleta Sergeja Đagiljeva.
1991 - Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije.
1991 - Austrijski putnički avion "Boing 767", kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginula su sva 223 putnika i člana posade. Među poginulim su bila i trojica Jugoslovena.
1997 - Australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije na silu uzeti od njihov roditelja.
1998 - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.
2001 - Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) je nakon 38 godina postojanja zamenila Afrička unija. Promena je izvršena u cilju političke i ekonomske integracije 53 afričke države članice, a po ugledu na Evropsku uniju.
2002 - Francusko-poljski režiser Roman Polanski osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film "Pijanista".
2003 - U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana i 13 članova posade.
2004 - Vlada Sudana i pobunjenici sudanske Narodne oslobodilačke armije potpisali su u Keniji dogovor o podeli vlasti i upravljanju u strateškim oblastima oko kojih su se borili.
2011 - Posle 16 godina skrivanja, u Vojvodini je uhapšen haški optuženik i bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i izručen haškom Tribunalu, pred kojim je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
BEOGRAD – Na političkoj sceni Srbije na delu je svojevrsni politički svingeraj u kome se svako sa svakim dogovara kao da ne postoje ubeđenja i odgovornost, ocenio je lider Lige socijaldemorkata Vojvodine Nenad Čanak u intervjuu Tanjugu i poručio da se mora prekinuti sa "burazerskom politikom beogradske čaršije" koja je dovela do ukupne degradacije političkog sistema, vere u insitucije i nepoverenja građana u političke elite.
Upravo takva politika u kombinaciji sa neraščišenom prošlošću i nelustiriranim pojedincima je na čelo Srbije i dovela čoveka čiji je "svaki kredibilitet više nego upitan", smatra Čanak.
Jasan politički obračun
Prema njegovim rečima, samo vlada koju bi činila koalicija okupljena oko Demokratske stranke sa Borisom Tadićem kao primijerom i koja bi krenula u jasan politički obračun sa svime što naprednjaci predstavljaju, ima šanse da nešto učini u situaciji u kojoj se Srbija našla nakon drugog kruga predsedničkih izbora.
– Samo takva vlada će, u slučaju da se zaista uhvati u koštac sa društvenim problemima, imati šanse da nešto učini, mada će ekonomska situacija do kraja godine i početkom iduće biti sve teža i teža, naročito u svetlu izbora Tomislava Nikolića za predsednika Srbije – istakao je Čanak i dodao:
– Ukoliko se to, međutim, pretvori u nekakvu kohabitaciju sa Nikolićem, a ne u jasno raščišćavanje odnosa koje se do sada stalno izbegavalo, nastaviće se proces truljenja koji je Srbiju i doveo do ovoga što se danas dešava. Ako se taj proces nastavi, imaćemo orignalne fašiste i originalne desničare na sceni, a to onda bez velikih stresova neće moći da se završi – izričit je Čanak.
Evro divlja zbog rizika
Prema njegovim rečima, izbor Nikolića za predsednika Srbije nije dobar, jer je time najvidljiviji čovek Srbije postao "neko čiji je svaki kredibilitet upitan", a to se, kako je naglasio već odrazilo na kurs domaće valute.
– Već sada imamo divljanje evra zbog toga što je Srbija odjednom ponovo postala zemlja rizika. Isto je tako bilo i kada je Nikolić bio izabran za predsednika skuštine na dva dana i kada su preko noći podivljale akcije i kurs erva, a ovo će trajati mnogo duže – ukazao je Čanak i podvukao:
– Pitanje izbora Nikolića nije pitanje ukusa, već kursa evra!
Čanak zato kritikuje "politički svingeraj" i neopravdano dugo čuhatanje Demokratske stranke, u trenutku kada ta stranka, koja se, kako navodi, nametnula kao predvodnik demokratske provinijencije treba da preuzme odgovornost i donese odluke. Veliku koaliciju demokrata i naprednjaka, Čanak vidi kao unapred osuđenu na propast, ali i kao opasnu po celokupnu političku scenu Srbije, koja bi se, nakon brzog pada takve vlade, dodatno usitnila.
– To bi na prvu loptu izgledalo kao stabilizacija prilika u zemlji, a suštinski bi se pretvorilo u pogubni i potmuli sukob koji bi dalje cepao sve. Ta vlada bi se raspala u roku od godinu i po dana do dve i onda bi se išlo u nove izbore na kojima bi bilo sve teže i teže formirati većinu, jer bi i jedna i druga stranka izgubile i onda bi se pojavili novi partneri na političkoj sceni – rekao je Čanak koji smatra da bi to sasvim sigurno bio period dugoročnije nestabilnosti. Čanak dodaje i da LSV sasvim sigurno neće učestvovati u toj koaliciji, a da će isti slučaj biti i sa većinom drugih stranaka, ne samo zato što nisu potrebne, već i zato što bi to značilo njihov moralni bankrot.
Nepoverenje građana u politički sistem
U osvrtu na izbore u Srbiji, Čanak ističe da njihova glavna pouka nisu rezultati koje su stranke ostvarile već nepoverenje, koje su građani iskazali u politički sistem. Građani su, kako naglašava, stekli utisak da se izbori održavaju isključivo zbog stranaka i da su one, nakon toga, potpuno odrođene od sistema, države, ljudi i problema, odnosno da žive u svom malom svetu korupcije i velikih poslova, dok običan narod tavori.
– Stvorio se privid da je bavljenje politikom ustvari bavljenje pi-arom, odnosima sa medijima, slikanjem... a da, istovremeno, život teče nekim paralelnim tokom koji nema nikakve veze sa tim političarima pod reflektorima – naveo je Čanak. Prema njegovim rečima, upravo zbog toga je glavna pouka izbora da građanima više nije ni bitno ko je sa druge strane.
– Odjednom se sve svelo na geslo "dosta više i tog Borisa, ajde da izabremo nekog drugog, samo da bude promena", a to je potpuno budalasto, jer da je vaš privatni život u pitanju nikada ne biste rekli "ja bih sad nešto menjao, pa bilo kako" – naglasio je Čanak i dodao da je upravo odvojenost realnog života i političkih stranaka na kraju krajeva dovela do toga da "čak ljudi, koji su vatreni LDP-ovci glasaju za Tomu Nikolića".
– Nikolić je kao predsednik Srbije najbolji pokazatelj dokle dovede taj budalasti, sterilni i jalovi inat kada ode u svoju ekstermu fazu. Eto to je sada to. Jeste li za to glasali? Sad najednom niko nije glasao. Odjednom svi tvrde "trebalo ih je kazniti, ali ne baš toliko" previđajući time odgovornosti za sopstveni postupak – zaključio je Čanak.
Sindrom izneverene ljubavnice
Na pitanje šta se to dogodilo sa intelektulanom elitom na minulim izborima i zašto se ona distancirala i odmetnula od politike koju je ranijih godina otvoreno podržavala, Čanak je ocenio da se radi o sindromu poznatom kao "gnev izneverene ljubavnice".
– U taj tip intelektualnog poštenja koji se zasniva na dobrim ili lošim odnosima sa političkim elitama ne verujem. Lično mislim da je ovo bio u velikoj meri gnev izneverene ljubavnice, a ne principijelni intelektualni stav – istakao je Čanak i naglasio da bi "strašno voleo da vidi da ti intelektulano uvređeni sada stanu iza svojih dela i kažu da su upravo želeli ovo što se dogodilo".
– Jedini koji je to rekao stvarno je Vesna Pešić. Sada je treba ponovo pitati da li ona i dalje stoji iza toga da je bolje za Srbiju da predsednik bude Tomislav Nikolić ili Boris Tadić. To nije pitanje ukusa, već kursa evra – ponovio je Čanak.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je da novi srpski predsednik Tomislav Nikolić "tek mora da nas uveri da ne nastavlja politiku 90-ih".
Josipović je to rekao komentarišući izjavu Nikolića datu za Frankfurter algemajne cajtung da je "Vukovar bio srpski grad i da Hrvati nemaju za šta da se vraćaju tamo".
Hrvatski predsednik je podsetio da je "Vukovar, kao i svaki hrvatski grad, otvoren za život Hrvatima, Srbima, Mađarima i svim drugim građanima bez obzira na njihovu nacionalnost".
"Nikolićeva izjava nije u duhu politike pomirenja i vraća nas u politiku 90-ih", rekao je Josipović za Večernji list i dodao da se Hrvatska tada suprotstavila toj politici i da će znati da se suprotstavi i njenim reminiscencijama.
"Ako je ta izjava povratak ideja iz 90-ih, tih ideja neće biti. Hrvatska će i dalje voditi politiku nacionalne ravnopravnosti i miroljubivu politiku prema susedima. Saradnju sa Srbijom još moramo razvijati, a od Nikolićeve politike zavisi hoće li prihvatiti našu ruku. No, nadam se da će Nikolić revidirati svoje stavove", rekao je Josipović.
Na pitanje hoće li povodom Nikolićeve izjave tražiti zvaničnu reakciju, Josipović je odgovorio da je njegova izjava dovoljna reakcija "i to vrlo jasna".
Nikolić je u intervjuu koji je izazvao buru u hrvatskoj javnosti komentarišući svoje ranije izjave o velikoj Srbiji rekao da "ima snova koje čovek nikad ne može da ispuni".
"Sad shvatam da je Hrvatska međunarodno priznata država i da neće biti promena granica na Dunavu", dodao je Nikolić.
Šešelj i Toma Nikolić -
Proglašenje četničkih "vojvoda"
ratnih zločinaca na Romaniji
Poslanik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac ocenio je da takve izjave ne mogu da unaprede odnose dve države, kao i da odovornost predsednika i Hrvatske i Srbije nalaže drugačiji vokabular i drugačije odnose posebno prema mestima koja su bila mesta strašnog stradanja i bezumlja politike koja je poražena.
"Vukovar je bio i ostao i grad Hrvata i grad Srba. Nalazi se na istočnoj granici Hrvatske i na zapadnoj obali Dunava, koji deli Hrvatsku i Srbiju i ta reka treba da nas spaja", rekao je Pupovac.
Poslanik desnog Hrvatskog demokratskog sabora Slavonije i Baranje Boro Grubišić smatra da je reč o "bespredmetnoj i bezveznoj" izjavi, ali da državni vrh ipak treba da se oglasi.
"Šta ste očekivali od četnika... Neka proba to da ostvari, pa će imati ono što su Hrvati pokazali - da su vojnici i ratnici", dodao je Grubišić povodom izjave o snovima o velikoj Srbiji.
Brojni poštovaoci lika i dela Josipa Broza Tita iz svih republika bivše Jugoslavije proslavili su u Beogradu "Dan mladosti" uprkos gotovo stalnoj kiši.
Ispred Kuće cveća, u kojoj se nalazi grob dugogodišnjeg predsednika i utemeljivača socijalističke Jugoslavije, formirali su se redovi ljudi koji su došli da mu odaju počast, ali i turista iz SAD, Nemačke i drugih zemalja.
Po ugledu na nekadašnje proslave Dana mladosti, ispred bivšeg Muzeja 25. maj a sada Muzeja istorije Jugoslavije, organizovan je doček Štafete mladosti, uz emitovanje pesama o Titu i Jugoslaviji kao što su: "Druže Tito mi to se kunemo", "Hej vojnici vazduhoplovci"...
Predsednik Komunističke partije i Titov unuk, Josip Joška Broz, održao je prigodan govor u kojem je ukazao da se 120. rođendan njegovog dede obeležava u skromnim uslovima, ali je izrazio nadu da će se "jednog dana on opet slaviti kao nekada, na stadionu Jugoslovenske narodne Armije".
Prema rečima Joške Broza, štafeta mladosti danas ima drugo značenje - ona je štafeta nacionalnog pomirenja mladih" iz zemalja bivše Jugoslavije.
U odnosu na prethodne godine, po svoj prilici zbog kiše, glavninu posetilaca su činile starije generacije, i upadljivo je bilo manje onih koji su nosili uniforme i simbole iz doba Jugoslavije, a samo najuporniji prodavci suvenira prkosili su nepogodi.
Brojne delegacije SUBNOR-a, antifašističkih i drugih pokreta ostavile su cveće i vence na Titovom grobu. Posetioci su ispred nadgrobne ploče ćutke odavali poštu jugoslovenskom predsedniku. Neki od njih su pod miškom imali njegovu uramljenu sliku.
Jedan od retkih mlađih posetilaca, koji je sa pionirskom kapom došao iz Kopra u Sloveniji, rekao je agenciji Beta da je Tito za njega "nešto veliko, uzor u životu", tvorac "jake, ponosne, ugledne države koja je (u svetu) značila nešto", za razliku od "ovih (novih, nastalih raspadom SFRJ) što ne znače ništa".
Jedna starija pripadnica grupe turista iz SAD rekla je Beti da je zadivljena činjenicom da "ovoliko ljudi dolazi na nečiji grob toliko godina posle njegove smrti".
Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani, a potom mu je u Beogradu upriličen pogreb koji važi za najposećeniji u 20. veku.
25. MAJ 1979. GODINE
Josip Broz je rođen u selu Kumrovec u hrvatskom Zagorju, 7. maja 1892. godine, ali se njegov rođendan posle Drugog svetskog rata uvek obeležavao 25. maja, koji je datum uzet i za Dan mladosti - velikim sletom na stadionu fudbalskog kluba Partizan, koji se tada zvao Stadion JNA.
Tom prilikom, Titu je predavana štafeta mladosti, koja bi prethodno, nošena rukama omladinaca koji su trčali, obišla čitavu zemlju.
25. MAJ 1982. GODINE
Tito je predvodio oslobodilački pokret koji je oslobodio Jugoslaviju u Drugom svetskon ratu 1945. i od tada je do smrti bio na čelu i države i komunističke partije.
Po završetku njegove triipodecenijske vladavine, Tito je optuživan za stradanje političkih neistomišljenika i za vođenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita kako bi se održavalo blagostanje, što je, tvrdi se, proizvelo veliki spoljni dug i ekonomsku krizu u SFRJ.
25. MAJ 1987. GODINE
Period Brozove vladavine, međutim, među stanovništvom svih republika i pokrajina tadašnje velike države, i dalje važi za simbol boljeg, sigurnijeg i bolje uređenog života od potonjeg.
Prema mnogim ocenama, Titovom smrću počeli su dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama pred njen raspad, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela.
9. MAJ 1975. GODINE
Svake godine, na godišnjicu Titove smrti i na bivši Dan mladosti, u Kuću cveća u Beogradu u kojoj je sahranjen, dolaze simpatizeri, porodica i posetioci iz svih krajeva bivše Jugoslavije.
Od 1980. godine Kuću cveća, u sklopu Muzeja istorije Jugoslavije, posetilo je više od 17 miliona ljudi. Broj posetilaca se 1990-tih godina znatno smanjio, ali od tada ponovo raste.
Dan mladosti je bio praznik kojim se slavio 25. maj - Titov rođendan. Na taj dan, mladići i devojke iz cele bivše Jugoslavije Titu su predavali štafetu mladosti - svojevrstan simbol predanosti njegovim tekovinama.
Na inicijativu Josipa Broza, Centralni komitet Narodne omladine Jugoslavije 1957. doneo je odluku da se 25. maj proslavlja kao Dan mladosti.
Tako Titov rođendan postaje praznik omladine, a Titova štafeta Štafeta mladosti.
Prva štafeta mladosti pošla je 5. maja 1957. godine iz Kumrovca, rodnog mesta Josipa Broza. Svake naredne godine, polazila je iz drugog mesta, simbolično obeležavajući značajne datume i događaje iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti, da bi je 25. maja, na završnoj svečanosti koja se održavala na stadionu JNA, Titu uručio najbolji među mladima te godine.
Tito je poslednji put sedeo u loži stadiona Jugoslovenske narodne armije 1979. godine, kada mu je omladinka Sanija Hiseni predala štafetu i prenela najlepše želje za 87. rođendan.
25. MAJ 2012. GODINE
Drug Tito je tom prilikom izgovorio i jednu od svojih antologijskih rečenica "Srećan narod je koji ima takvu omladinu", kao i "Sa ovakvom omladinom ne moramo brinuti za budućnost".Inače, ove godine se obeležava 120 godina od rođenja "Maršala".
Komunistički lider iz perioda Kraljevine Jugoslavije, potom vođa partizanskog pokreta i posleratni doživotni predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito rođen je 25. maja 1892. godine u Kumrovcu, u Hrvatskoj.
Umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani i po sopstvenoj želji sahranjen je u Kući cveća u Beogradu.
1787 - Pod predsedništvom Džordža Vašingtona u Filadelfiji je počela sa radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.
1803 - Rođen je američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson ("Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vođa života", "Društvo i usamljenost").
1810 - U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.
1840 - U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.
1856 - Rođen je francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.
1879 - Rođen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Bio je član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik "Dejli ekspresa" i "Sandej ekspresa".
1889 - Rođen je ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa više motora (1913).
1892 - Rođen je bivši predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine 25. maj slavljen je kao Dan mladosti.
1895 - Britanski pisac Oskar Vajld osuđen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.
1911 - Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.
1915 - Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.
1922 - Rođen je Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik "evrokomunizma" i "istorijskog kompromisa".
1923 - Velika Britanija priznala je nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.
1929 - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.
1944 - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.
1960 - Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.
1961 - Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.
1963 - Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.
1969 - U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.
1979 - Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginula su 273 putnika i člana posade.
1983 - U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.
1991 - Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci" vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.
1992 - Oskar Luiđi Skalfaro postao je predsednik Italije.
1993 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.
1994 - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.
1995 - Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.
1995 - U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.
1996 - Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50-ogodišnjeg egzila.
1997 - Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.
2000 - U 100. godini umro je češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemački film "Pandorina kutija" je jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.
2001 - Deset godina posle raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.
2001 - Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.
2001 - Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), požnat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta "Če" Gevare.
2002 - U padu aviona kineske avio kompanije "Čajna erlajns" u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.
2004 - U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.
2011 - Umrla je slikarka, književnica i vajarka Leonora Karington poznata po radovima sa neobičnim scenama rituala sa pticama, mačkama, jednorozima i raznim drugim životinjama, kao i sa prolaznicima i posmatračima. Zajedno sa Fridom Kalo i Remedios Varo činila je trojku žena-nadrealista koje su radile u Meksiku.
