SIRIMAVO BANDARANAIKE 1916-2000 - PRVA ŽENA PREMIJER

     Sirimavo Ratvate Dijas Bandaranaike (engl. Sirimavo Ratwatte Dias Bandaranaike, Balangoda 17. april 1916—Kolombo 10. oktobar 2000) je bila političar iz Šri Lanke (bivšeg Cejlona). Funkciju premijera Cejlona i Šri Lanke obavljala je u tri navrata: 1960—1965, 1970—1977 i 1994—2000. Bila je prva žena premijer na svetu. Predvodila je svoju Partiju slobode Šri Lanke.

     Rođena 1916. kao Sirimavo Ratvate u jednoj od najbogatijih porodica "rajskog ostrva" Cejlona, 1940. udala se za Solomona Dijasa Bandaranaikea, vodećeg političara Ujedinjene nacionalne stranke. Kada je njen suprug ubijen 1959. godine, samo tri godine nakon što je postao premijer, do tada povučena Sirimavo pretvorila se u "politički dinamo", osvojivši vlast na izborima 1960. i postavši 20. jula 1960. prva žena premijer na svetu, šest godina pre Indire Gandi, u susednoj Indiji.

    U četrdesetak godina svoje političke karijere, tri puta bila je na čelu šrilankanske vlade, sprovela je neke radikalne reforme u društvu, a širom sveta postala je poznata kao jedan od vođa Pokreta nesvrstanih, obezbedivši svojoj zemlji važno mesto na svetskoj političkoj sceni. Dva meseca pre smrti povukla se sa položaja premijerke na koji ju je postavila predsednica države, njena ćerka Čandrika Kamaratunga.

     Dana 26. septembra 1959. njen suprug i premijer Šri Lanke, Solomon Bandaranaike, ubijen je u atentatu. Jula 1960. Sirimavo je predvodila pobedničku Partiju slobode na izborima. Postala je premijer Šri Lanke 20. jula 1960. U politici bila je sklona socijalizmu. Nastavila je muževljevu politiku nacionalizacije važnih državnih preduzeća. Već posle godinu dana od izbora na vlast uvela je vanredno stanje u zemlji zbog pobune Tamila. Njima se nije dopala njena odluka da kao zvanični jezik uvede sinhaleski umesto engleskog, jer su smatrali da će time biti diskriminisani. Zbog nacionalizacije naftne industrije, Velika Britanija i SAD su uvele sankcije Cejlonu, a Sirimavo se okrenula saradnji sa Sovjetskim Savezom, Kinom i Pokretom nesvrstanih. Za vreme njenog drugog mandata izglasan je novi ustav po kome je zemlja dobila ime Šri Lanka, izašla iz komonvelta i postala republika. Uspela je da se održi na vlasti i pored pokušaja puča levičarskih oficira 1971. godine. Tada su joj u pomoć došle trupe iz Indije i Pakistana. Njen međunarodni ugled je rastao (samit nesvrstanih u Kolombu 1976.), ali je domaća ekonomska situacija postajala zabrinjavajuća. Izgubila je izbore 1977. i naredne godine provela u opoziciji. Optužena je za zloupotrebu vlasti u zadnjim godinama vladavine. Probleme sa Tamilima nije uspela rešiti. 1980. je izbačena iz parlamenta zbog zloupotrebe moći. Javni rad joj je bio zabranjen sedam godina. GPonovo je postala premijer 1994. u doba kada je njena ćerka Čandrika Kumaratunga postala treći predsednik Šri Lanke. Politička ravnoteža je u to vreme bila naklonjena predsednici, tako da je premijerka imala značajno manju vlast. Sirimavo Bandaranaike je preminula 10. oktobra 2000. na dan izbora na kojima je glasala.

 

     U njenoj biografiji se uvek spominje njen izlazak na međunarodnu scenu na Prvoj konferenciji nesvrstanih (tada još tzv. neutralnih) zemalja 1961. u Beogradu, kada je ušla u istoriju kao prvi nacionalni vođa koji je rekao da govori "kao žena i kao majka". Svesna da je za malu zemlju, poput njene Šri Lanke, ključno imati dobre odnose sa velikim susedom Indijom, negovala je dobre lične i političke odnose sa Indirom Gandi, sa kojom je delila san da se u siromašnim azijskim zemljama mogu uspostaviti pravedniji odnosi u društvu.

     Prva premijerka žena na svetu Sirimavo Ratvate Dijas Bandaranaike, legendarna političarka Šri Lanke je žena koja je od sramežljive domaćice postala prva predsednica vlade na svetu. Preminula je u 84. godini, nakon što je glasala na parlamentarnim izborima u svojoj izbornoj jedinici oko 40 kilometara udaljenoj od glavnog grada Kolomba. "To je veliki gubitak za nas, sa njenim odlaskom nestaje simbol ljubavi u narodu", prenele su agencije izjavu ministra transporta Fozija, njenog dugogodišnjega saradnika i političkog istomišljenika.

IVAN STAMBOLIĆ - UBIJEN NA DANAŠNJI DAN 2000. GODINE OD STRANE REŽIMA RATNOG ZLOČINCA SLOBODANA MILOŠEVIĆA

MESTO NA FRUŠKOJ GORI GDE JE 25.8.2000. UBIJEN IVAN STAMBOLIĆ

     Na današnji dan 2000. režim ratnog zločinca Slobodana Miloševića svirepo je ubio IVANA STAMBOLIĆA, POSLEDNJEG PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE JUGOSLOVENSKI OPREDELJENOG!

     Ivan Stambolić (Brezova kod Ivanjice, 5. novembar 1936 — Fruška gora, 25. avgust 2000) je bio srbijanski političar, koji je 1970-ih i 1980-ih obavljao najviše državne i partijske funkcije, uključujući i funkciju predsednika Srbije.

     Stambolić je bio politički mentor Slobodana Miloševića, velikim delom ZASLUŽAN ZA NJEGOV USPON NA VLAST. Milošević mu je sve vreme tokom karijere bio NASLEDNIK NA UPRAŽNJENIM FUNKCIJAMA Nakon razlaza sa Miloševićem ZBOG NACIONALIZMA krajem 1980-ih Stambolić POSTAJE JEDAN OD NJEGOVIH NAJVEĆIH SUPARNIKA.

     Stambolić je upamćen kao ZAGOVORNIK KOMPROMISA I MEĐUETNIČKE TOLERANCIJE. U augustu 2000. godine ga je kidnapovala i ubila specijalna policija JSO po Miloševićevom naređenju.

     Nakon redovne smene partijskog rukovodstva u Srbiji januara 1986. godine Ivan Stambolić postaje predsednik SR Srbije, a Miloševiću daje odlučujuću podršku prilikom njegovog izbora za novog predsednika Predsedništva CK SK Srbije. Nakon dolaska na čelo CK SKS, Milošević ojačava partijski aparat, oko sebe okuplja lojalne saradnike i formira frakciju, koja se u proleće 1987. otvoreno sukobljava sa delom komunista koje predvode Dragiša Pavlović i Ivan Stambolić. Ovaj period je obeležio Memorandum Srpske akademije nauke i umetnosti, koji je uznemirio jugoslovensku javnost. Nakon njegovog pojavljivanja u septembru 1986 godine, Stambolić je bio jedan od najoštrijih kritičara tog Memoranduma. Dan nakon objave memoranduma, predsednik SR Srbije Ivan Stambolić ga je nazvao RATNIM MANIFESTOM ZA SRPSKE KOMESARE.


     Usled naraslih međunacionalnih tenzija između Albanaca i Srba, Stambolić je u aprilu 1987. godine poslao tadašnjeg predsednika Saveza komunista Srbije Slobodan Miloševića na Kosovo da posreduje u sukobu. Umesto toga, on se stavio na stranu Srba, koristeći kontrolu nad medijima i partijsku mašineriju za podstrekivanje nacionalizma. Stambolić je nakon ovoga pokušao organizovati smenu Slobodana Miloševića preko beogradske organizacije Saveza Komunista, čiji je predsednik tada bio Dragiša Pavlović. Sukob između dve frakcije se sve više produbljivao. Milošević je već imao važne medije pod svojom kontrolom, koji su ga opisivali kao narodnog tribuna, te je na stranu Miloševića stao najveći deo javnosti. U međuvremenu se dogodio masakr u paraćinskoj kasarni koji je doveo do provale anti-albanskog raspoloženja širom Srbije i dao dodatnu podršku Miloševiću.

     "Bilo je vrlo ozbiljnih ljudi koji su imali izvesne rezerve prema Miloševiću, pa i sumnje u njegove namere. Sekretar za unutrašnje poslove Svetomir Lalović upozoravao me je da "čitava Srbija priča kako se u srpskom vrhu nesto događa." Čak mi i neki srpski akademici skreću pažnju sa vidnom zabrinutošću. Mole me da prevaziđem sporove sa Akademijom, jer, u suprotnom, može doći do potresa, u kojima ću, možda, baš ja biti prva žrtva."
(―)

     Osma sednica CK SK Srbije održana 24.9.1987. je predstavljala konačni razlaz Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića. Na osmoj sednici Partije, održanoj pred televizijskim kamerama, Miloševićeve pristalice su osvojile većinu i započele čistku, kasnije nazvanu "diferencijacija", čija je prva žrtva bio Pavlović, a posle njega i sam Stambolić. Na ovoj sednici Pavlović je razrešen svih partijskih dužnosti. Nekoliko meseci kasnije, Stambolić je usled negativne kampanje štampe i ogromnog pritiska javnosti, 14. decembra 1987. na sednici Predsedništva SR Srbije podneo ostavku i povukao se iz političkog života. Osmu sednicu mnogi smatraju uvodom jugoslovenske ratove 1990-ih.

     "Siguran sam u jedno - ni prvim ni poslednjim korakom nisam doprineo podizanju ovog strašnog oblaka što nam već nekoliko zamračuje sve vidike. Štavise učinio sam sve što je bilo u mojoj moći da sprečim nacionalni brodolom. Za pohvalu - malo, za utehu - nedovoljno. Jedva savest da podmiri."
(―)

     Stambolić je od 1988. nadalje bio neprekidno pod prismotrom Državne bezbednosti Srbije. U januaru 1988. je, na predlog tadašnjeg Saveznog izvršnog veća SFRJ, izabran za direktora Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju – "JUBMES" — čiji je cilj bio da olakša izlazak domaćih preduzeća na strana tržišta. Aprila 1988. godine je doživeo tešku porodičnu tragediju: u saobraćajnoj nesreći kod Budve poginula je njegova dvadesetčetvorogodišnja ćerka pod sumnjivim okolnostima. Slobodan Milošević došao je na njenu sahranu, a Stambolićeva supruga Katarina je odbila da mu pruži ruku. Sam Ivan je kasnije dovodio u vezu Bojaninu smrt sa ishodom Osme sednice.

     Stambolić se oglašavao javnom životu 1991. godine, kada je pružio podršku antiratnim protestima, i 1992, kada je pružio podršku studentskom protestu. 1995. godine Ivan Stambolić odlučuje da javno progovori, "posle dugog ćutanja", i objavljuje knjigu 'Put u bespuće' koja se bavi događajima iz prethodnog perioda i kritikuje politiku Slobodana Miloševića: 

     "Kad se pogleda njegova politika danas vidi se da on od slovenačkog kontraudara, kad mu ne daju miting u Ljubljani, IDE IZ PORAZA U PORAZ. SVAKI NOVI PORAZ JE VEĆI. Ali, i svaki novi poduhvat je veći od prethodnog. Potire, zatrpava prethodni. ... I sve tako. Sve vreme TO JE JEDAN VELIKI GUBITNIK. Razume se, SA NJIM I SRPSKI NAROD."
(―)

     On je kritikovao Miloševića zbog SPAJANJA NACIONALIZMA I SOCIJALIZMA, nazivajući njegov poredak nacionalistički boljševizam i NACIONAL-SOCIJALIZAM. Aprila 1995. godine Stambolić u organizaciji Beogradskog kruga i zajedno sa pedesetak intelektualaca iz Srbije odlazi u opkoljeno i granatirano Sarajevo. U istom periodu, zajedno sa Miladinom Životićem, Mišom Nikolićem, Žarkom Koraćem, Rasimom Ljajićem i Nenadom Čankom, učestvuje u pokušaju stvaranja Socijaldemokratskog saveza Srbije.

     1997. godine, odlukom Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije, koja je tada nelegalno preuzela JUBMES banku, smenjen je sa položaja direktora. Stambolić nakon toga povremeno izlazi u javnost oštrim nastupima protiv Slobodana Miloševića.


     "Kada je cela stvar s ideološkom odbranom Jugoslavije bila potpuno ogoljena, najveći deo Armije, evoluirajući od komunizma i unitarizma, završio je u PRAVOSLAVLJU I VELIKOSRPSKOM NACIONALIZMU."

NACISTIČKI ZLOČINAC LASLO ČATARI UMRO U 99. GODINI OD UPALE PLUĆA

     Nacistički zločinac Laslo Čatari preminuo je u Budimpešti u 99. godini, saopšteno je danas. Advokat Gabor Horvat je rekao da je Čatari umro u jednoj bolnici u Budimpešti od posledica upale pluća.

     Tužilaštvo u Budimpešti je u junu sudu predalo tužbu protiv Čatarija, koji se teretio za deportaciju oko 15.000 Jevreja u koncentracione logore tokom Drugog svetskog rata.

 

     Prema tužilaštvu, Čatari je 1942. godine imenovan za šefa policije u Košicama u današnjoj Slovačkoj. Pošto su Nemci okupirali Košice 1944. godine, u tom gradu osnovan je geto, gde je između 15. i 22 aprila 1944. godine uz pomoć lokalne policije i žandarmerije smešteno hiljade Jevreja.

     Čatari je, prema tvrdnjama tužilaštva, doprineo torturama Jevreja koji su iz Košica deportovani u koncentracioni logor u Aušvicu.

 

     Od 1948. se skrivao u Kanadi pod lažnim imenom. 

     On je u Košicama 1948. godine u odsustvu osuđen na smrt, ali je pobegao u Kanadu gde se krio pod lažnim identitetom.

 

     Pošto su kanadske vlasti 1995. godine otkrile njegov identitet, Čatari je otišao u Mađarsku.

     Bio je na listi najtraženijih nacista centra Simon Vizental. Uhapšen je 18. jula 2012. godine  u Budimpešti na osnovu podataka koje je dao Vizental centar, a potom mu je određen kućni pritvor.

DŽIM KELI, 1946-2013

 

Jim Kelly (1946–2013)
     Američki glumac i majstor karatea Džim Keli, koji je glumio sa Brusom Lijem u filmu "U zmajevom gnezdu", preminuo je u 67 godini.

     Keli je postao slavan po svojim kratkim replikama i borilačkim scenama u ovom filmskom klasiku iz 1973. godine.

     Njegova bivša supruga Merilin Dišman saopštila je da je on preminuo od raka u svom domu u Kaliforniji, u subotu, 29. juna.

     "U zmajevom gnezdu" je jedan od najpopularnijih kung fu filmova svih vremena. To je bio prvi Lijev film na engleskom jeziku, a premijeru je imao posle njegove smrti u 32. godini.

     Keli je u intervjuu "Los Anđeles tajmsu" 2010. godine rekao da je probio led za tamnopute glumce i postao prvi crnački stručnjak za borilačke veštine koji je stekao status filmske zvezde.

     "Neverovatno je kako se ljudi i dalje toga sećaju, pošto više nisam mnogo snimao", rekao je tada ovaj glumac.

     Keli je rođen u Kentakiju. Počeo je svoju sportsku karijeru u srednjoj školi, kao fudbaler, kasnije košarkas i trkač. Borilačkim veštinama je počeo da se bavi 1964. godine. Kasnije se preselio u Kaliforniju, a do kraja te decenije već je imao svoju školu karatea.

• Enter the Dragon (1973)

• Black Belt Jones (1974)

• Three the Hard Way (1974)

• Golden Needles (1974)

• Take A Hard Ride (1975) 

• The Tattoo Connection (1978)

 

• Death Dimension (1978)

OD JESENI REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE U VOJVOĐANSKIM ŠKOLAMA

     NOVI SAD - Svaki osmi učenik prvog razreda srednje škole u Vojvodini je seksualno aktivan, među njima je tri puta više mladića nego devojaka, a u seks stupaju četiri puta više učenici sa lošijim školskim uspehom, pokazalo je istraživanje koje je sprovedeno u deset srednjih škola u Vojvodini, a u okviru oglednog projekta "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju".

     Informacije dostupne za sve

     Reč je projektu koji je pre osam meseci pokrenuo Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, uz podršku pokrajinskih sekretarijata za zdravstvo i obrazovanje, a koji obuhvata vannastavne edukacije u pet gimnazija i pet stručnih vojvođanskih škola tokom kojeg će đaci drugih razreda imati priliku da kroz radioničarski pristup uče o reproduktivnom zdravlju mladih. Đaci koji su učestvovali u ovom istraživanju, od septembra će imati priliku da slušaju zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju, kao ogledni predmet.

     Pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Čobanu istakla je na današnjoj konferenciji za novinare da je nakon analize projekta koji čitave godine preko konkursa stižu, primećeno da više od 40% tih zahteva ima za temu reproduktivno zdravlje, ali da su fokusirani uglavnom na Novi Sad i okolinu.

     - Smatrali smo da mi kao Pokrajinski sekretarijat treba da uradimo ovako nešto kako bi deca i u Irigu i u Vršcu i u Mramorku imala dostupne informacije o ovoj temi. Zato smo pre osam meseci u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju oformili radnu grupu koju čine eminentni ginekolozi, psiholozi, epidemiolozi i urolozi i evo sad je Priručnik završen, u ponedeljak kreće edukacija 20 edukatora koji će od septembra, kroz radioničarski rad, učiti 1.200 učenika na teritoriji Vojvodine - istakla je ona.

     Cilj je uvođenje reproduktivnog zdravlja kao izbornog predmeta

     Kako je napomenula Čobanu, projekat ima i preventivnu ulogu, jer je to najjeftinija opcija za državu, uprkos što se misli da je skupo uvođenje još jednog predmeta i pratećih kadrova koji će ga sprovoditi. Prema njenim rečima, po završetku jednogodišnje edukacije biće sprovedeno još jedno istraživanje.

     - Cilj ovog projekta je da nakon godinu dana primene ovog programa i završetku studijske analize istupimo uzdignute glave pred Vladu i Skupštinu AP Vojvodine i iznesemo inicijativu za promenu resornog obrazovnog zakona. A onda da Skupština APV, kao predlagač, Skupštini Srbije predloži izmenu resornog obrazovnog zakona, s tim da ovaj predmet bude uveden bar kao izborni predmet - zaključila je Marinika Čobanu.

(BILSV, 31.05.2013)

POLJOPRIVREDNICI DA NE TRPE ŠTETU ZBOG POLITIČKIH RAZMIRICA

     NOVI SAD - Narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Đorđe Stojšić pitao je ministra poljoprivrede Gorana Kneževića da li postoji ideja formiranja fonda za poljoprivredno zemljište budući da u Srbiji postoji 450 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta.

     Izdavanje zemlje u zakup - tamni vilajet

     On je podsetio da je LSV, prilikom donošenja Zakona o javnoj svojini, predlagala da se formira ovaj fond iz nekoliko razloga.

     - Stara engleska poslovica kaže: zemljište se više ne proizvodi, kupujte ga. Tu poslovicu su čuli i Arapi i tajkuni, ali bi dobro bilo da je čuju i oni koji se staraju o poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. Fond za poljoprivredno zemljište je nešto što bi omogućilo da se zemljište kao kolateral iskoristi za emitovanje nekih hartija od vrednosti i po osnovu prihoda od tog zemljišta bi moglo godišnje da se finansira između 500 miliona i milijardu evra investicija u poljoprivredu, u primarnu proizvodnju ili da se, na primer, očisti kanal DTD koji je dovoljan da se u Vojvodini navodnjava veći deo oranica - istakao je Stojšić.

     On je naveo i da bi u velikom broju lokalnih samouprava morao da se preispita način na koji se u zakup izdaje državna zemlja, jer je, kako je ocenio, u velikom broju opština to tamni vilajet.

     Stojšić je ukazao i da se zemljoradnici ne mogu baviti intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom i formirati trajni zasad, plastenike i staklenike, jer u tom slučaju moraju imati istu zemlju u višegodišnjem zakupu.

     Poljoprivrednici moraju dugoročno da planiraju

     Poslanik LSV je napomenuo da je Liga predlagala da bi državnom zemljom mogao da se kapitalizuje garancijski fond, koji bi bio oformljen pri Ministarstvu poljoprivrede ili pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu. Odatle bi mogle da se subvencionišu kamate i daju garancije za poljoprivredne kredite, umesto iz budžeta kako je do sada rađeno.

     - Mi Vojvođani moramo što hitnije doći do nekih rešenja koja se tiču sveobuhvatne agrarne politike, jer je Vojvodina nerazvijeni region. Ako pogledate nezaposlenost i visinu ličnih dohodaka, videćete da smo daleko od onoga što smo bili, a sad smo pali i ispod republičkog proseka.

     Bez obzira na to ko je kriv, da li republička ili pokrajinska vlast, koje konstantno međusobno razmenjuju optužbe, ono što se dešava u privredi, a naročito u poljoprivredi, neće moći da čeka te večne dogovore. Poljoprivrednici moraju da budu u stanju da dugoročno planiraju šta će da seju i čime će da se bave - zaključio je Đorđe Stojšić i dodao da se nada da će uskoro biti poboljšana saradnja između ministra poljoprivrede i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu da poljoprivrednici u Vojvodini ne trpe štetu zbog političkih razmirica.

(BILSV, 30.05.2013)

UMANJENJE ŠTETE NE OSLOBAĐA KRIVCE ZA ŠTETAN UGOVOR

     NOVI SAD, 22. maj  – Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine pozdravlja vest da je odlukom Vrhovnog kasacionog suda umanjen odštetni iznos koji Novi Sad treba da plati zbog štetnog ugovora koji je u ime grada potpisan sa ATP Vojvodinom. Umanjenje odštete za oko deset miliona evra je ušteda koja je itekako značajna za Grad. 

     Međutim, umanjenje štete ne znači da neko može biti oslobođen od odgovornosti za štetan ugovor.  

     Liga socijaldemokrata Vojvodine je u više navrata pozivala nadležne institucije da se detaljno i do kraja ispita odgovornost svih koji su na bilo koji način učestvovali ili doprineli štetnom ugovoru sa ATP "Vojvodinom", bez obzira na bilo čiju stranačku pripadnost. 

     Poslednji put pitamo: Ko će da odgovara?

     Sve i kada bi Novi Sad uspeo da izbegne plaćanje odštete, ne može da spere ljagu koja mu je naneta činjenicom da se sa ovim ugovorom, našao na listi Evropskog parlamenta među pet najvećih korupcionaških afera u Srbiji. I za tu ljagu neko mora imenom i prezimenom da odgovara.

     Tadašnja gradonačelnica Maja Gojković koja je ugovor potpisala je svakako najodgovornija, ali sigurno nije i jedina koja je odgovorna za ovu štetu iz vremena dok je vodila grad.

     Takođe, Novosađani i Novosađanke zaslužuju i odgovore na još neka pitanja:

     - Da li je sada taj štetan ugovor raskinut ili ne?
     - Da li se sada menja Međumesna autobuska stanica u Novom Sadu?
     - Koje su još obaveze grada osim isplate odštete prema Iliji Deviću i ATP Vojvodini?
     - Čega će se Grad odreći, šta to nećemo imati, da bi bila isplaćena odšteta ATP Vojvodini u visini skoro četiri miliona evra?

     Potpredsednik LSV i član predsedništva 
     Gradskog odbora LSV Novi Sad
     Aleksandar Jovanović