MARLJIVIM RADOM DO SIROMAŠTVA U STAROSTI?

     Nemačka ministarka rada Ursula fon der Lejen upozorava na problem smanjenja penzija. Njen recept protiv siromaštva pod stare dane naišao je na mnoge kritike. Opoziciju brinu pre svega osobe sa niskim primanjima.

     "Novi šokantni podaci o penzijama" - natpis je koji je osvanuo na naslovnoj stranici nedeljnog izdanja (02.09.2012.) bulevarskog lista Bilda. List donosi računice i projekcije iz nemačkog Ministarstva rada: ko u Nemačkoj radi 35 godina puno radno vreme i mesečno zaradi 2.500 evra bruto, od 2030. godine primaće penziju od 688 evra. To odgovara iznosu koji je u ovom trenutku "službeno" granica siromaštva. Oni koji će u starosti imati manje novaca na raspolaganju, primaće "osnovno zbrinjavanje" – socijalnu pomoć iz državnog proračuna koji bi nemačkim građanima trebala osigurati minimum za dostojanstvenu ljudsku egzistenciju.

     Siromaštvo u starosti zbog niskih primanja u dogledno vreme ne preti samo domaćicama, onima koji ne zarađuju mnogo ili osobama koje nisu zaposlene na puno radno vreme, nego praktično svima – upozorava nemačka ministarka rada i socijalne brige Ursula fon der Lejen i članica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel. Smatra da Nemcima "pod hitno treba dodatno penziono osiguranje da bi se sprečila mogućnost da u penziji žive u siromaštvu". Taj problem načelno nije nov; za to je kriva okolnost kojoj se stanovnici Nemačke zapravo mogu veseliti – naime, u proseku žive sve duže. Međutim, to znači i da se sve doživotne penzije trebaju u proseku isplaćivati duže. Nemačka vlada zato želi postupno smanjiti odnos visine penzija i plata sa trenutnih 51 posto na samo 43 posto u 2030. godini.

     Sistemska kriza obveznog penzionog osiguranja

     Ali, kad "normalni" radnici – otprilike trećina svih ljudi koji su u Nemačkoj zaposleni na puno radno vreme zarađuje manje od gore navedenih 2.500 evra – primaju penzije u visini socijalne pomoći, tada je "na kocki više nego samo legitimnost penzionog sistema za mlađe generacije", kaže ministarka. Jer, niske penzije nisu jedini problem; reč je, naime, i o pravednosti, budući da i oni koji ne uplaćuju doprinose za penziono osiguranje imaju pravo na osnovnu socijalnu pomoć u starosti. Koji je onda smisao truditi se za vreme radnog veka, ako to na kraju ne donosi ama baš nikakvu dobit?

     Ni CDU ni vladajuća koalicija nije baš oduševljena predlogom ministarke von der Leyen

     Protivotrov koji priprema ministarka zove se "dodatna penzija": minimalna penzija trebala bi iznositi 850 evra mesečno, ako je osoba dugi niz godina plaćala doprinose i ako uz to ima i privatno penziono osiguranje. Tako bi, na primer, osoba čija penzija iznosi 700 evra, dobila dodatnu penziju u visini od 150 evra. Prema planu ministarke fon der Lejen, dodatna penzija trebala bi se isplaćivati iz obveznog penzionog fonda.

     Njen predlog kritikovali su i iz vlastitih redova i iz redova koalicionih partnera. Frakcija mladih CDU-a i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u nemačkom Bundestagu smatra da je pogrešno da mlađe generacije plaćaju i dodatne penzije još više, upravo zato što od zakonskih penzija pod ovakvim uslovima nemaju ništa. Smatraju da bi pravednija bila osnovna penzija koja bi se finansirala iz državne blagajne. Slobodna demokratska stranka (FDP), takođe koalicioni partner CDU-a, ističe da za predlog ministarke rada i socijalne brige nema podloge u koalicionom ugovoru i da bi dodatna penzija preopteretila fond.

     Dodatna penzija samo nekima

     Kritike dolaze i iz opozicije. Tako, na primer, portparol kluba zastupnika levičarske stranke Die Linke u Bundestagu Matijas V. Birkvald napominje da je "dodatna penzija 'bezubi tigar' u borbi protiv siromaštva u starosti, jer će je zbog izrazite nepristupačnosti primati samo neki. "Razlog tome je to što osobe sa niskim primanjima jednostavno ne mogu dodatno uplaćivati i u privatni penzioni fond", kaže Birkvald. Umesto toga, Die Linke se zalaže za "solidarnu minimalnu penziju" od 1.050 evra. Dodaje da, na kraju krajeva, smanjenje penzija i nije nužno zbog dugogodišnjeg rasta proizvodnje i kontinuiranog privrednog rasta u Nemačkoj. Tako bi se, smatra Birkvald, sadašnje penzije i dalje mogle finansirati, a da ljudi pritom ne rade duže.