KRIVIČNO DA ODGOVARA SVAKO KO UNIŽAVA ZASTAVU VOJVODINE

     NOVI SAD, 27. februar – Učestale napade na autonomiju Vojvodine u proteklom periodu je pratilo paljenje i cepanje zastave AP Vojvodine, a političkim pritiscima se i dalje onemogućava da vojvođanska zastava bude istaknuta u 10 od 45 vojvođanskih opština.

     Postojanje zastave Vojvodine i ostalih znamenja autonomne pokrajine definisano je i garantovano članom 183. Ustava Republike Srbije, a Odluku o zastavi AP Vojvodine pokrajinski parlament je doneo 27. februara 2004. godine.

     Budući da je AP Vojvodina ustavna kategorija i da je pravo na simbole garantovano Ustavom, postoje svi uslovi za pokretanje krivične odgovornosti prema onima koji su palili zastavu, koji je na jedan nedoličan način skidaju ili sprečavaju njeno isticanje.

     Zato Liga socijaldemokrata Vojvodine očekuje od nadležnih državnih organa da reaguju po službenoj dužnosti i da svi koji pale, cepaju ili na bilo koji drugi način unižavaju zastavu AP Vojvodine za to i krivično odgovaraju.

     Skupština AP Vojvodine, kao donosilac Odluke o zastavi i najviše predstavničko telo dva miliona građanki i građana AP Vojvodine, može takođe da podnese krivičnu prijavu za paljenje, nepoštovanje ili drugi način zloupotrebe zastave.

     U međuvremenu, Liga socijaldemokrata Vojvodine će u Narodnoj skupštini Republike Srbije podneti predlog za izmenu i dopunu Zakona o grbu, zastavi, himni i zastavi Republike Srbije kako bi se i na taj način preciziralo da na teritoriji APV zastava Vojvodine ima isti tretman kao zastava Republike Srbije i da svi oni koji ne poštuju zastavu APV snose iste posledice kao i oni koji ne poštuju republičku zastavu

Portparolka

Lige socijaldemokrata Vojvodine

Marinika Čobanu

OTVORENO PISMO ZBOG NEREGULARNOSTI NA IZBORIMA ZA SAVETE MZ

     NOVI SAD – Izvršni odbor Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad uputio je danas otvoreno pismo gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, predsedniku Skupštine grada Novog Sada Siniši Seviću, v.d. načelniku Policijske uprave Novi Sad Stevanu Krstiću, Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Agenciji za borbu protiv korupcije i CeSID-u u kojem ukazuju na neregularnosti koje su pratile izbore za Savete Mesnih zajednica održane u nedelju 24. februara. Kompletno pismo pročitajte u nastavku:


     Poštovani,

     Građani koji su učestvovali na izborima proteklog vikenda, obavestili su nas da su podneli žalbe na regularnost izbora za mesne zajednice u Kisaču, Kovilju i Južnom Telepu.

     Budući da smo i mi kao politička stranka pratili proces izbora, smatramo da su ti ljudi u pravu i da je neophodno da Vam se obratimo ovim pismom.

     Nepostojanje biračkog spiska u sve tri mesne zajednice, zatim nedostatak čitača čipovanih ličnih karata na pojedinim biračkim mestima i paušalno upisivanje adrese birača, te otezanje sa prebrojavanjem glasova samo su mali deo brojnih zamerki na sam tok izbornog procesa.

     Želimo da verujemo da će institucije, u čijem je opisu posla  praćenje regularnosti i zakonitosti izbornih procesa uvažiti ove zamerke i ponoviti glasanje i da neće prosto ćutke preći preko ovih  krucijalnih zamerki koje zadiru u samu srž izbornog prava građana i izbora uopšte.

     Sa druge strane, u nedelju je u Kovilju, Kisaču i Mesnoj zajednici Južni Telep ponovo izbilo na videlo svo urušavanje i gubljenje smisla bilo kakvih izbora u Novom Sadu.

     Pojedine stranke su i za ove izbore dovozile autobuse aktivista u ta mesta da izvlače ljude na birališta. Birače su ispred glasačkog mesta saletale grupe stranačkih aktivista, a neki su im i agresivno gurali papiriće u ruke, otvoreno sugerišući za koga da glasaju. Naokolo su bili parkirani automobili javnokumunalnih preduzeća.

     Sumnjivci su glas plaćali novcem, uljem, brašnom i još koječime, a sve to nadzirali nekakvi namrgođeni momci iz prikrajka.

     Je li to sloboda izbora?

     Već u martu i aprilu će biti mnogo više izbora za savete mesnih zajednica u Novom Sadu. Šta će se onda tek dešavati? 

     A šta možemo očekivati kada budu lokalni, pokrajinski ili neki drugi izbori?!

     Tuče? Krvoprolića?

     Pozivamo Vas da ličnim angažovanjem pomognete da ovakva praksa prestane i da izbori u Novom Sadu, počev od narednih izbora za savete mesnih zajednica, ponovo budu izbori na kojima odlučuju građani, a ne siledžije i manipulanti.

     Sigurni smo i da bi u tome puno pomoglo, kada bi se konačno saznao epilog optužbi koje su za izbornu krađu, pre manje od godinu dana Srpska napredna stranka i Demokratska stranka Srbije iznosile na račun svojih današnjih koalicionih partnera.

     Ostanu li te optužbe nerasvetljene, svaki izbori gube smisao i biće poslata poruka da su kupovina glasova, ucene i prekrajanje izborne volje građana legitiman put ka vlasti.

     Spomenuti ekscesi postaće sastavni deo svih narednih izbora. Nepotkupljivi birači će ostajati kod kuće, a gradom će upravljati onaj ko nabavi dovoljno novca, ulja, brašna i sumnjivih tipova.

     U Novom Sadu se to, po svoj prilici, već i dešava.

Izvršni odbor 

Gradskog odbora

Lige socijaldemokrata Vojvodine

Novi Sad

(BILSV, 26.02.2013.)

PODELA SLOBODNE VOJVODINE BROJ 91 - U SUBOTU, 02. MARTA 2013.

LSV MO Petrovaradin deliće Slobodnu Vojvodinu br. 91

u subotu, 02.03.2013. godine, 

ispred Petrovaradinske pijace, od 9 do 11 časova.

LINKOVI (ČITAJ ILI PREUZMI): 

SLOBODNA VOJVODINA BROJ 91 [PDF format]

SLOBODNA VOJVODINA BROJ 90 [PDF format]

SLOBODNA VOJVODINA BROJ 89 [PDF format]

SLOBODNA VOJVODINA BROJ 88 [PDF format]

 

 

 

 

 

 

 

KRIZA U VOJVODINI OSTAVILA JEDAN GRAD BEZ RADNOG MESTA

  NOVI SAD – Ekonomska kriza je za četiri godine u Vojvodini odnela 76.000 radnih mesta, koliko, recimo, stanovnika ima sam Zrenjanin bez pripadajućih naselja. Po analizi zvaničnih statističkih podataka o zaposlenosti koju je uradio sajt makroekonomija.org, navodi se da je od 2008. do 2012. godine broj zaposlenih na teritoriji AP Vojvodine sa 528.199 pao na 452.167, koliko je građana pokrajine imalo formalan posao pred kraj prošle godine, preneo je "Dnevnik". 

U Južnobanatskom okrugu bez posla ostalo 16.300 ljudi

To su podaci o formalnoj zaposlenosti, dok se broj onih koji su u krizi izgubili posao na crno ne zna tačno. Svojevremeno je 2011. godine, kada se pad formalne zaposlenosti procenjivao na 200.000 radnih mesta, Međunarodni monetarni fond procenio da je ukupno izgubljeno duplo više, odnosno 400.000 radnih mesta. Služeći se tom analogijom, moglo bi se proceniti da je kriza u Vojvodini za četiri godine bez posla ostavila možda i 150.000 ljudi!

U Novom Sadu kriza je odnela nešto više od 18.000 radnih mesta, u južnoj Bačkoj, bez Novog Sada, broj formalnih radnih mesta pao je za 9.000. U Srednjobanatskom okrugu je bez posla je oko 4.300 ljudi, a u Severnobanatskom okrugu 4.000. U Sremu je broj zaposlenih opao za 6.720, u Severnobačkom za skoro 9.000, u zapadnoj Bačkoj za 10.500, dok je u Južnobanatskom bez posla čak 16.300 ljudi. Od većih vojvođanskih gradova možda najdrastičniji gubitak radnih mesta desio se u Vrbasu, za trećinu: pre četiri godine u tom gradu bilo je 15.000 zaposlenih, a sada tek desetak hiljada. Oštar pad zaposlenosti zadesio je i Pančevo, gde se broj zaposlenih smanjio sa 38.500 na nešto više od 28.000.

Brojevi i izjave

Predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić pohvalio se u oktobru 2010. godine, na skupu Evropska nedelja gradova i regija "Open dejs" u Briselu, da je Vojvodina jedna od najuspešnijih regija u Evropi kad se govori o borbi protiv svetske finansijske krize u oblasti zapošljavanja. On je tada naveo da je u poslednjih godinu i po dana pokrajinska vlada zaposlila 31.000 ljudi, a da je za godinu dana smanjen broj nezaposlenih za 6.000. Godinu dana kasnije, 15. decembra 2011. godine, Pajtić je istakao da u Vojvodini 63.000 porodica živi zahvaljujući tome što njihovi članovi rade u nekoj od stranih kompanija koje su za poslednjih deset godina investirale u pokrajini šest i po milijardi evra. Dodao je pritom da nije ni čudo što je nezaposlenost smanjena.

  A pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin u nekoliko navrata isticao je da je bez posla u Vojvodini oko 200.000 građana, te da pokrajinska administracija pokušava da spreči da taj broj raste. U poslednjim danima 2012. godine naglasio je da je preko tog sekretarijata u Vojvodini otvoreno više od 5.000 novih radnih mesta, a da je uz saradnju sa lokalnim samoupravama otvoreno još 2.000 novih radnih mesta. Zaključio je Vasin da je broj nezaposlenih u pokrajini manji nego u 2011. godini, ali nije naveo za koliko. Doduše, dodao je da je problem što, koliko god da se otvori novih radnih mesta, u isto vreme se toliko ljudi i otpusti, pa se na neki način samo anuliraju posledice otpuštanja.

Liga socijaldemokrata Vojvodine u više navrata ukazivala je na to da je AP Vojvodina prilikom prodaje Naftne industrije Srbije oštećena za 840 miliona evra, što je dovoljno za otvaranje oko 150.000 radnih mesta. Inicijativu da se o tome razgovara LSV je podnela 31 put u pokrajinskom parlamentu i nijednom se nije našla na dnevnom redu.

Sremska Mitrovica dobar izuzetak

  Jedina veća sredina u Vojvodini u kojoj je broj radnih mesta povećan u tom periodu jeste Sremska Mitrovica, gde je 2008. radilo 15.079 ljudi, a četiri godine kasnije 16.242 osobe, kaže sajt makroekonomija.org. Kakvo-takvo povećanje broja radnih mesta tokom krize zabeleženo je u još nekoliko manjih vojvođanskih opština, na primer u Sremskim Karlovcima i Titelu.

(Slobodna Vojvodina, februar 2013)

ŠAJKAŠKI BATALJON

Šajke su bile građene od drveta, znatne dužine, male širine i dubine, sa oštrim gvozdenim kljunom. Pokretane su pomoću vesala i jedara, a po potrebi i ljudskom ili konjskom snagom. Bile su tako naoružane i opremljene i sa takvom posadom da su se koristile za borbu na blizinu i na daljinu, kao i za napad i odbranu. Na prednjem kraju, kljunu nalazio se top a na zadnjem su bili krmanoš i zapovednik.

Carska polušajka iz 1771. godine

Zavisno od veličine postojale su duple šajke, cele šajke, polušajke i četvrt šajke. Imale su obično posadu od 30-40 ljudi.

Primera radi: Cela šajka je bila dugačka oko 24 metara a široka svega oko 2,20 m. Gaz je bio oko jedan metar. Imala je po dva topa od jedne funte (đule od oko ½ kg) na kljunu i krmi.

Prve šajke sagrađene su u Gmundenu. Uzani primerci poboljšanih šajki izrađeni su u Klosternojburgu i bile su znatno lakše. Zahvaljujući pridodatim jedrima postale su pokretljivije i sa većim manevarskim sposobnostima. Za vreme postojanja Šajkaške flotile uvek su preduzimane mere da se plovila poboljšavaju.

        Početkom XIX veka utvrđen je sledeći sastav Šajkaške flotile: jedna dupla, četiri cele, 12 polušajki i 14 patrolnih četvrtšajki, te prateći brodovi za municiju, rekvizite, ranjenike i bolesnike, krčmu i kantinu. (Prema Enciklopediji Novog Sada)

Šajkaški bataljon osnovan je 1763. godine, a ukinut 1872. godine.

        Šajkaški bataljon je bio značajna snaga rečne flote Habsburške monarhije. Ime mu je nastalo od reči "šajka" kako su zvali čamac, a vojnici na šajkama zvali su se Šajkaši, dok su sva naselja koja su pripadala ovoj vojnoupravnoj organizaciji smeštena uglavnom u trouglu između Dunava, Tise i Rimskih šančeva svrstavana u Šajkaški bataljon.
         
Šajkaši su postojali mnogo pre formiranja Šajkaškog bataljona.

          U austrijsko-turskim ratovima od kraja XVII veka rečna flota je za obe strane imala važnu ulogu. Kada je beogradskim mirom 1739. godine granica između Austrije i Turske pomerena na Savu i Dunav, ukazala se potreba da se i u mirnodopskom periodu organizuje stalna patrolna služba kako bi se onemogućili povremeni pljačkaški upadi Turaka na Austrijsku teritoriju. Austrijanci su bili takođe primorani da pojačaju sanitarni kordon da bi se iz Turske širila kuga koja se u nekoliko mahova pojavljivala i u pograničnim mestima ostavljala pravu pustoš. Bilo je takođe potrebno raditi na sprečavanju krijumčarenja robe, kao i suzbijanja razbojništva koje je bilo prisutno sa obe strane granice ugrožavajući nezaštićeno stanovništvo.

        Pomeranjem granice na jug pristupilo se organizovanju novog graničnog pojasa pri ušću Tise u Dunav blizu nove austro-turske granice. U međuvremenu je došlo do rasformiranja Šajkaške flote na gornjem Dunavu u Đeru, Komoranu i Ostragonu.

        Carica Marija Terezija je 15. jula 1763. donela odluku  o formiranju Šajkaškog bataljona, u koji su odmah ušli Titel, Lok, Mošorin, Gardinovci, Vilovo i Žabalj. Titel je određen za sedište, a major Teodor fon Stanisavljević je postavljen za prvog komandanta Šajkaškog bataljona.

        Od navedenih mesta tada se moglo organizovati tri kompanije (čete) sa dvanaest šajki, što se pokazalo kao nedovoljno za predviđene zadatke. Već 1769. godine u sastav Bataljona uključeni su još Čurug, Kać, Gornji i Donji Kovilj, Sentivan (Šajkaš) i Gospođinci. Odmah po osnivanju Đurđevo 1799. godine, a Nadalj 1801. godine, priključeni su ovoj vojnoj formaciji.

        U tom sastavu Šajkaški bataljon je ostao sve do svog rasformiranja 1872. godine. Tako ga je početkom XIX veka sačinjavalo 14 navedenih mesta. U to vreme raspolagao je sa 30 šajki različite veličine, a Šajkaši su bili raspoređeni u šest kompanija. Takođe, mogao je da opremi i dve rezervne i dve defanzivne čete.

        Ubrzo posle osnivanja Bataljona donet je (1764) Regulament (pravilnik, ustrojstvo) po kojem su Šajkaši, prema carevom nahođenju, bili obavezni na vršenje vojne službe u ratu i miru, na kopnu i vodi, da se brinu o opštoj bezbednosti na Dunavu, Tisi i Savi, da gone razbojnike, da sprečavaju krijumčarenje robe i novca preko reka, da čuvaju sanitarni kordon i osiguravaju bezbednu plovidbu brodova na pomenutim rekama.

        Svakog proleća Šajkaši su iz svih mesta Bataljona dolazili u Titel na jednonedeljnu pešačku obuku i na dvanaestodnevni "egzercir na vodi". Tokom zime, nedeljom i praznikom, obavljane su pešadijske vežbe, a tokom leta, u iste dane, izvođene su vežbe na vodi.

Vojnici Šajkaške učestvovali su u brojnom ratovima koje je Austrija vodila protiv svojih neprijatelja. Prvi put učestvovali su u ratu za bavarsko nasleđe (1778 – 1779). U ratovima protiv Francuske (1792 – 1815), u doba Napoleonovih ratova, Šajkaši su se borili na bojištima Holandije, Nemačke, Italije, Poljske i Francuske. Većinom su bili pontonjeri ili pešadinci. Kao Šajkaši na brodovima hrabro su se borili na Rajni u Nemačkoj (1795). Još više su se isticali u opsadama prema turskoj granici. Kada je otkriveno da turski trgovci kradom odvode ljude iz Srema u Tursku, Šajkaši su to sprečavali patrolnom službom od Surduka do Zemuna. Istakli su se i u austrijsko – turskom ratu krajem XVIII veka, naročito pri osvajanju Beograda (1789).

        Prava i dužnosti Šajkaša bila su određena Osnovnim graničarskim zakonom od 1807. godine. Odnosi u Granici bili su zasnovani na vojno-feudalnom sistemu i postojanju porodičnih zadruga. Vojna vlast je kontrolisala sve vidove života graničara, koji su bili obavezni da plaćaju porez na zemlju i besplatno obavljaju razne carske, seoske i razne druge rabote (kuluk), kao i da snose teret ratne i kordonske službe. Graničari su imali pravo na korišćenje šuma, pašnjaka i druge pogodnosti, ali je lična i imovinska sloboda bila dosta skučena. Telesne i smrtne kazne izazivale su veliki strah, a razne zloupotrebe oficira pogoršavale su život graničara.

Šajkaški bataljon je skoro sa svih strana bio opkoljen vodom: Franjinim kanalom (Kanal Dunav – Tisa krak Srbobran - Bečej), Dunavom i Tisom, a presecale su ga i močvare, što je bitno uticalo na način života ljudi. Voda im je donosila blagodeti, ali i nevolje kada poplavi plodnu zemlju za koju su šajkaši bili duboko vezani kao poljoprivrednici, iako je vlast na njih najviše računala kao ratnike. Pri redovnom vodostaju i u mirnodopskim uslovima Šajkaši su obrađivali plodnu zemlju. Zbog neutvrđenih obala, Dunav i Tisa su se češće izlivali. Posle povlačenja vode ostajale su mnogobrojne bare i ritovi obrasli trskom i šašom, a na uzdignutijim delovima ritova, takozvanim "gredama", bilo je sočne trave za pašu i dosta vrbovog drveta za ogrev.

Oko trećinu površine Šajkaškog bataljona činili su ritovi. Kako je i stočarstvo bila značajna privredna grana, između pojedinih šajkaških opština godinama je vođena borba oko ritske zemlje koja, sticajem niza okolnosti, nije bila podeljena prema veličini opština, niti se uvek vodilo računa o njenoj udaljenosti od sela. Ritovi su smatrani državnom svojinom, ali su opštine smatrale da njima pripadaju i besplatno su ih koristile kao pašnjake, senokose, za seču šume, trske i drveta za ogrev, a isušene površine kao oranice.

Da bi zaštitili zemlju od čestih poplava, Šajkaši su podizali dolme (nasipe) koje su istovremeno služile i kao putevi. Kada su ritovi bili isparcelisani na pojedine opštine, pristupilo se daljoj meliorizaciji zemljišta kopanjem manjih odvodnih kanala. Isušene površine pretvarane su u oranice. Podizanje dolmi, kopanje kanala i postavljanje mnogobrojnih propusnih mostova, zahtevalo je mnogo novca i rada. Uz velike žrtve Šajkaši su godinama ulagali u jedno i drugo, ali je vodena stihija često ugrožavala, a ponekad i uništavala njihovu muku. Šajkaši, hrabri ratnici, pokazali su čudesnu istrajnost i kao zemljoradnici obnavljajući posle svake poplave podlokane dolme, kanale zasute muljem i oštećene mostove.

        U Tisi, Dunavu, Franjinom kanalu, Jegričkoj bari i drugim dubljim barama bilo je dosta ribe, tako da su se Šajkaši bavili i ribarstvom, ali bogatstvo vodom slabo je korišćeno za postavljanje vodenica. Radije su podizali suvače, svakako zato što su bile jeftinije, što nisu bile izložene ćudima vode i što se na njih plaćao mnogo manji porez nego na vodenice.

Početkom XIX veka u Šajkaškom bataljonu počelo se brže razvijati zanatstvo, posebno zanati neophodni za vojnike i zemljoradnike. Dok su se Srbi uglavnom bavili svojim starim zanatima i bili abadžije, ćurčije, opančari, sapundžije, kazandžije i slično, Nemci su uglavnom bili tesari, kolari, kovači, užari, zidari, puškari itd. Vremenom će se u svakom šajkaškom mestu otvarati mesare i krčme, a u većini mesta i svratišta za smeštaj putnika.

        Trgovina u Bataljonu nije bila razvijena, ali ni sasvim zapostavljena. U prvoj polovini XIX veka trgovalo se poljoprivrednim, zanatskim, a vrlo slabo i industrijskim proizvodima. Šajkaši su proizvodili žitarice, kudelju, vunu, vosak, med, mast, sapun, gajili su stoku i sve to prodavali na pijaci u Titelu, Žablju, Čurugu i Novom Sadu. Naročito je bio poznat Žabalj kao trgovačko mesto u kojem su se održavala tri vašara godišnje. Na tim vašarima prodavala se raznovrsna roba, ali posebno su bili poznati po stočnim trgovcima.

Dućana je bilo u svakom šajkaškom mestu i u njima se prodavala manufakturna i razna mešovita roba koja je donošena iz Novog Sada, Pešte, Beča i Brna.

Ovo je neznatno skraćen tekst Dragoslava Ćurčića, dipl. pravnika. Nenad Glišić.

DVA I PO VEKA OD FORMIRANJA ŠAJKAŠKOG BATALJONA

NOVI SAD – Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno infromisanje Slaviša Grujić pozdravio je što će mnogi događaji biti posvećeni sećanju i obeležavanju 250-te godišnjice Šajkaškog bataljona. 

On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare najavio i nekoliko događaja u čijem obeležavanju će učestvovati pokrajinska vlada.

- Kako će, pored Vlade AP Vojvodine, u realizaciji programa učestvovati i grad Novi Sad, Muzej Vojvodine i grada Novog Sada, Arhiv Vojvodine, Matica srpska, Radio-televizija Vojvodine, opštine Titel i Žabalj, jasno je da svi zajedno podižemo ovu manifestaciju na mesto koje zaslužuje u istorijsko-društvenom smislu. Interes da se obeleži dva i po veka od osnivanja bataljona ima i Republika Austrija, koja nam je pomogla, omogućivši uvid u arhivsku građu, jer je ovo nekada bila njena teritorija, gde je ova priča počela, kao što se i završila. Narednih godina, obeležićemo i godišnjicu prvog Svetskog rata, potom godišnjicu Petrovaradinske bitke i brojne druge značajne istorijske datume, koji su na ovim prostorima ostavili jake pečate - rekao je Slaviša Grujić.

(BILSV, 20.02.2013)

NIKO NE SME DA IZBEGNE ODGOVORNOST ZA UGOVOR SA ATP VOJVODINOM

NOVI SAD – Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i nekadašnji predsednik Skupštine grada Novog Sada Aleksandar Jovanović pozvao je danas sve nadležne državne organe i institucije da se pozabave slučajem APT Vojvodina, u kojem zbog izgubljenog sudskog spora Grad mora da plati odštetu od 1,3 milijarde dinara, i da do kraja ispitaju ko je sve učestvovao i ko je sve pomogao da dođe do ovakvog štetnog ugovora, a zatim i da svi odgovorni snose odgovornost. 

Kako je naveo na konferenciji za novinare, taj slučaj je izuzetno sraman za Novi Sad, ali i za AP Vojvodinu i za Srbiju, zbog čega odgovorne ne sme da zaštiti ni njihova stranačka pripadnost. 

– Dobro znamo da je tadašnja gradonačelnica Maja Gojković bila u srpskim radikalima, onda je napravila svoju stranku i sada je u trećoj stranci, odnosno u vladajućoj stranci. Očekujem da se nadležne institucije, ali da se isto tako i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić koji je već govorio javnosti o ovom problemu, neće obazirati na to da li neko pripada njegovoj stranci ili ne i da će ispitati ceo slučaj – rekao je Jovanović. 

Zna se ko je potpisao ugovor

On je podsetio da je dobro poznato da je ugovor potpisala bivša gradonačelnica Maja Gojković, te da je već tada u javnosti bilo reči o tome da će ugovor imati štetne posledice po grad. Ponovio je da je za 13 miliona evra, koliko po presudi suda treba da se isplati odštete, Novi Sad mogao da dobije šest škola, 100 kilometara vodovoda ili 200 kilometara kanalizacije, podsetivši da prigradska naselja u Novom Sadu nemaju centralnu kanalizaciju, te da je prethodna vlast pokušala da taj problem reši. Jovanović je upozorio i da se prihod koji JGSP ostvaruje od Međumesne autobuske stanice kreće između 1,2 i 1,5 miliona evra godišnje, što bi u periodu od deset godina moglo dostići barem 13 miliona evra, a da je zbog spornog ugovora sa ATP Vojvodinom, trebalo da ostane bez tog profita. 

– Da li je neko možda uzeo neku naknadu za to što je potpisao i učestvovao u procesu da se jedan ovako ozbiljan i unosan, profitabilan posao grada ustupi nekom privatnom licu bez ikakvog javnog nadmetanja, bez ikakvog tendera, bez ikakve javne rasprave? Međumesna autobuska stanica donosi velik profit GSP-u i gubitkom ovog posla 70 ljudi iz GSP-a će izgubiti posao, ali više od toga, izgubiće se profit na godišnjem nivou od oko 1,5 miliona evra i, kao što sam već rekao, ako se pomnoži to sa recimo deset godina, dobijete sliku koliko je to u stvari jedan ozbiljan gubitak za Novi Sad – istakao je Jovanović.

Gradonačelnik je mogao tražiti reviziju

On je istakao i da se sada pokušava napraviti slika da su manje-više svi odgovorni i da niko nije odgovoran, što, po njegovim rečima nije tačno. 

– Tačno se zna ko je potpisao, sa datumom i koje su bile sve namere – rekao je Jovanović dodajući da se mora do kraja isterati to ko je sve odgovoran i ko mora da snosi krivičnu odgovornost. Na pitanje da li je LSV sa Demokratskom strankom u proteklom mandatu mogla nešto da uradi po ovom pitanju, bivši predsednik novosadskog parlamenta je rekao da LSV nije imala nikakav mehanizam za to.

– Postojala je isto mogućnost da se traži ništavost ugovora, odnosno da se ide na reviziju. Pravno lice koje je to moglo da uradi je bio gradonačelnik. Vrlo jasno. Kao što sadašnji gradonačelnik to radi iz njegove pozicije. Kao što je gradonačelnik Novog Sada potpisao to, kao izvršni organ, to jest kao neko ko vodi upravu i ko vodi i predstavlja grad. On je morao da traži reviziju toga i on je jedini mogao da traži reviziju takvog ugovora – istakao je Jovanović. 

Podrška jasnim potezima

On je rekao i da će odbornici LSV podržati izveštaj Stručnog tima o sagledavanju činjeničnog stanja i predlaganja rešenja u sporu koji protiv Grada vodi ATP Vojvodina, pod uslovom da se jasno saopšte koraci i mere koje će grad preduzeti.

– Ako gradonačelnik, koji predvodi sve te pravne radnje, jasno kaže koji su sve to potezi koje će grad preduzeti i bude vrlo jasan i dosledan da će on to da ispoštuje, odnosno da pokuša da uradi koliko je njemu moguće, normalno i prirodno je da će svako ko želi da radi u interesu ovog grada i građana to podržati. Ne može da se desi da neko bude protiv toga, jer sada je momenat da se vidi koje su sve pravne opcije, a koliko je meni poznato, jedina opcija jeste da se izvrši revizija – naveo je Jovanović. 

Dodao je da se ne sme dozvoliti da slučaj ostane zaboravljen, ističući da najveći poraz nije u tome što će Novi Sad ostati bez 13 miliona evra, već u tome da se ne sme izbeći odgovornost za učinjeno, pošto u tom slučaju ni izbori niti bilo šta drugo takođe neće imati smisla. 

– Ne smemo da dozvolimo da se desi situacija kao što je bilo u maju prošle godine, gde postoje osnovane sumnje da su kupovani glasovi i na taj način pomerena politička volja građana Novog Sada i, samim tim, i ko vlada gradom. Mnogi koji su bili najveći zagovornici i najglasniji za sve to, sada ćute – podsetio je Jovanović. 

Dan maternjeg jezika potreban

Povodom današnjeg Međunarodnog dana maternjeg jezika, Aleksandar Jovanović je istakao da nikada nije bilo potrebnije da se o toj temi priča, upozorivši pri tom na proces ćirilizacije koji se u Novom Sadu sprovodi u proteklih šest meseci. Takođe, upozorio je da je nedavno polomljena tabla sa nazivom Slovačkog kulturnog centra "Pavel Jozef Šafarik" u Novom Sadu i da su nepoznati počinioci išarali sprejom višejezične saobraćajne znake sa nazivom naseljenog mesta Bikić Do u opštini Šid, kao i na gašenje odeljenja u osnovnim školama na manjinskim jezicima. 

– Naša poslanica Olena Papuga je u republičkoj skupštini postavila pitanje koliko zapravo ima odeljenja koja se gase i koliko je njih na srpskom, a koliko na drugim, nesrpskim jezicima, da vidimo da li je u pitanju gašenje samo onih odeljenja koja su na manjinskim jezicima ili je nešto drugo u pitanju – naveo je Aleksandar Jovanović. 

(BILSV, 21.02.2013.)

JAKOVLJEV: PRIZNAVANJE KOSOVA PRIKRIVA SE GUŠENJEM VOJVODINE

NOVI SAD – Potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Dušan Jakovljev izjavio je danas da se faktičko priznavanje Kosova pokušava "pokriti sužavanjem i nipodaštavanjem" Vojvodine. On je na okruglom stolu "Ustav Srbije - kočnica na putu ka Evropi - Zašto je potrebno i kako menjati Ustav?", koji je održan u pokrajinskom parlamentu, rekao da je svako uvođenje međudržavnih granica unutar Srbije zapravo "napad na Vojvodinu i njene građane".

- Svako poređenje severa Kosova i severa Vojvodine takođe je apsolutno štetno. Građani Vojvodine nisu spremni da prihvate ni bosanski ni kosovski scenario niti da budu žrtveni jarac nečije politike - rekao je Jakovljev.

Jakovljev je rekao da postoji duboko uverenje da će u svakom narednom Ustavu, Autonomna Pokrajina Vojvodina dobiti ono što njene građanke i građani očekuju, a to je ustavna garancija zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kao i njene imovine. Ocenio je da je promena postojećeg Ustava u ovom trenutku veoma aktuelna jer je neophodna i dodao da ta promena predstavlja realnost do koje mora doći, ako ne zbog političke volje, onda zbog potreba života svih građana. Jakovljev je napomenuo da je Ustav Srbije donet "samovlasnom voljom rukovodstva beogradskih stranaka" i dodao da, iako on u Vojvodini nije prošao 2006. godine, njega treba poštovati, jer je "i najgorim ustavom regulisani red bolji od nereda".

Prema njegovim rečima, oni koji su se zalagali za donošenje Ustava, sada ga krše, "dnevno, redovno i sistematski, uvođenjem granice, carina i posebnih poreza na jedinstvenoj teritoriji Republike Srbije".

- Predsednik Republike se češće sreće sa privatnom građankom (predsednicom Kosova Atifete) Jahjagom, nego sa legitimno izabranim prvim čovekom Vojvodine Ištvanom Pastorom. Predsednik Vlade (Ivica Dačić) mnogo više pažnje posvećuje privatnom građaninu (premijeru Kosova Hašimu) Tačiju, nego predsedniku Vlade Vojvodine (Bojanu Pajtiću) - rekao je Dušan Jakovljev.

Više od 20 godina na delu pljačkaški princip

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Radivoj Stepanov izjavio je danas da se sve radi kako bi se uništio identitet Vojvodine.

  - Više od 20 godina na delu je pljačkaški princip: iz Vojvodine se uzimalo sve što se moglo po pravu jačeg. Država zna samo jedno: držati, uzimati i ne dati - rekao je Stepanov i dodao da je zbog takve politike, za samo dve decenije, Vojvodina ostala bez socijalnog, ekonomskog, intelektualnog, kulturnog kapitala.

- Vojvodina se drži na srbijanskom povocu poverenih nadležnosti, što je uvredljivo i ponižavajuće - istakao je Stepanov.

Prema njegovim rečima, između Ustava Srbije iz 1990. i aktuelnog Ustava iz 2006. godine nema suštinske razlike, već je novi ustav zapravo "radikalski redizajniran" Miloševićev ustav iz 1990. godine, koga su donele četiri partije izrazito nacionalnog pa i nacionalistickog predznaka: DSS, DS, SPS, SRS.

- Prvi put su Ustav pisali jugomrsci, a drugi put rodoljupci. Onaj prvi je razrušio Jugoslaviju, a ovaj drugi je na dobrom putu da uništi i Srbiju - ocenio je Stepanov, dodavši da je Srbiji potreban novi, moderan, demokratski ustav, koji će biti "relaksiran od mitova i od nacionalizma".

Okruglom stolu "Ustav Srbije - kočnica na putu ka EU?" prisustvovao je i predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor.

(BILSV, 20.02.2013)

RAFAEL KOREA OSVOJIO JOŠ JEDAN MANDAT NA ČELU EKVADORA VEĆ U PRVOM KRUGU SA PREDNOŠĆU OD PREKO 30%

Ekvadorski predsednik Rafael Korea (49) sa lakoćom je osvojio još jedan četvorogodišnji mandat na predsedničkim izborima koji su se održali u Ekvadoru. Osvojio je čak 30% više glasova od svog prvog rivala i okončao dilemu po pitanju ko će voditi zemlju već u prvom krugu.

Prvi rezultati pokazuju kako je Korea osvojio 57% glasova. Njegov najbliži protivnik, Giljermo Laso, dobio je 24%. Ekvadorski biznismen i predstavnik ekonomsko liberalne stranke "Stvaranje prilika", Giljermo Laso, priznao je bez dileme poraz: "Prepoznajem trijumf predsednika Koree". Predstavnik populističke konzervativne stranke PSP, Lusio Gutieres, osvojio je 5.8%.

Korea je uspostavio političku stabilnost nekarakterističnu za ovu državu, koja ima 14,6 miliona stanovnika i čija se privreda uglavnom bazira na izvozu nafte.

Pre stupanja Koree na dužnost u prvom mandatu, 2007. godine, Ekvador je u jednoj deceniji promenio sedam predsednika.

Pobeda za Ekvador i celu Latinsku Ameriku

Pobeda Koree važan je korak za socijalističku reformu Ekvadora, ali i cele južnoameričke levice. Dok se predsednik Venezuele, Ugo Čaves, nalazi na oporavku u Havani, Rafael Korea je ustvari "čovek broj 1" latinskoameričkog otpora i to je već duže vremena poznato. Sve američke prognoze u slučaju mogućeg Čavesovog odstupanja slažu se da bi predsednik Korea postao njihov glavni "trn u oku". Povodom njegovog aktuelnog reizbora, Reuters ga naziva "najglasnijim kritičarem Vašingtona, sada kada je Čaves odsutan".

"Niko neće zaustaviti ovu revoluciju, mi pravimo istoriju. Mi smo ovde da bismo služili vama - narodu koji zaslužuje pravo da bude slobodan", rekao je Korea objavljujući pobedu sa balkona predsedničke palate u Kitu, ispred koje se okupila masa sveta. "Ovo nije pobeda samo za Ekvador, ovo je pobeda za našu veliku domovinu - Latinsku Ameriku", poručio je okupljenima Rafael Korea. "Bićemo prisutni gde god možemo biti korisni, gde god možemo služiti našim građanima i latinoameričkoj braći", poručio je ekvadorski predsednik.

Od novog mandata očekuju se dodatni koraci prema demokratskoj reformi socijalističke revolucije. Korea je već najavio zemljišnu reformu, tj. zemlja koja se ne obrađuje biće dodeljena siromašnima. To je izuzetno važan korak i uz ovoliku podršku biračkog tela, ovu reformu trebao bi sprovesti što brže i pored kritika privatnih medija koje će sigurno biti glasne kao i do sada.

U isto vreme Korea će nastojati, po uzoru na širu implementaciju "demokratskog socijalizma" u Južnoj Americi, da balansira između važnih socijalističkih reformi i činjenice da Ekvador i dalje mora uspešno voditi ekonomiju na otvorenom tržištu. Takav stav uvek će imati kritičare, ali Korea potrebu za izvozom i stranim kapitalom sažima u sledećoj rečenici: "Ne možemo biti prosjaci koji sede na vreći zlata". A kada je reč o zlatu, Ekvador ga ima mnogo, kao i bakra, ali i nafte i drugih resursa.

izvor(i): Bloomberg | Reuters

ČOBANU: SPORT I REKREACIJA SU VAŽNIJI OD MEDALJA

NOVI SAD – Marinika Čobanu, pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, posetila je sa saradnicima, Srbobran, grad domaćin 11. sportske olimpijade radnika Vojvodine. Tom prilikom sekretarka se sastala se čelnim ljudima Opštine Srbobran i obišla objekte na kojima će se održati takmičenja 2015. godine. 

Domaćin je bio predsednik Opštine Srbobran Zoran Mladenović, a uz Mariniku Čobanu ispred sekretarijata bio je i Branko Vujović, samostalni stručni saradnik u oblasti školskog sporta i sporta za sve i Saša Jokić. Objekte su obišli i prisustvovali razgovorima s domaćinima i Milorad Perišić, predsednik Saveza sport za sve Vojvodine, i Goran Milić, predsednik Olimpijskog komiteta 11. SORV. O toj poseti Čobanuova je govorila u intervjuu Dnevniku. 

– Mi smo vrlo ponosni na Radničku sportsku olimpijadu. To je višedecenijska tradicija i moramo uvažiti to što je ona opstala i u teškim vremenima, kada su infrastrukturne stvari u pitanju kaže sekretarka za sport Vojvodine Marinika Čobanu.

– Tu mislim na sportske objekte otvorenog tipa, jer da bismo zadovoljili sve uslove, organizatori, odnosno domaćin i ljudi iz Saveza sporta za sve veoma vode računa o svim kriterijumima i oni su kod nas došli s čitavim spiskom pravila kako bi se na valjan način radničke sportske igre organizovale. Olimpijada je 2015, ali predolimpijski ciklus počinje ove jeseni. Tu se Sekretarijat direktno uključio. Vlada Vojvodine je bila pokrovitelj i ranije ali se, koliko sam shvatila, uključivala samo u vreme kada se održavala manifestacija. Sada smo sa zajedničkim planom organizatora, domaćina i nas kao pokrovitelja, odlučili da se kroz ceo radnički olimpijski ciklus, koji traje četiri godine, na vreme uključimo ne bi li smo obezbedili sve potrebne objekte. Predložila sam Zoranu Mladenoviću, a zahvalna sam kolegi Saši Jokiću što je insistirao da na vreme počnemo da radimo terene, da zajednički napravimo radni plan, podelili smo ga što po kvartalima i po godinama kako bismo do 2015. izvukli maksimum za Srbobran. Bez obzira na činjenicu da se radi o jednom događaju, ostaće objekti Srbobranu, Turiji i okolnim naseljima kao turistički rekreativni potencijal. Oni imaju vodu, izuzetno bogatu prirodu, zdravu životnu sredinu, mala su Slovenija, i verujem da će im to pomoći da ostanu bitni na sportskoj i rekreativnoj i na turističkoj mapi Vojvodine i regiona.

Da li je bilo reči i o konkretnim ulaganjima?
- Za ovu godinu smo se, u načelu, usaglasili oko direktnih ulaganja Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Reč je o preko 16 miliona dinara  za sanaciju i adaptaciju svlačionica u OŠ "Vuk Karadžić", zatim o izgradnji nekoliko otvorenih teniskih terena, o atletskom terenu, pa terenima za odbojku na pesku i boćanje. To je ovogodišnji koncept, a prvo ćemo startovati sa teniskim terenima i uređenjem školskih svlačionica. Za sledeću godinu ostaju rukometni i fudbalski tereni i tartan tereni za košarku i odbojku, kao i adaptacija terena u okviru škole "Jovan Jovanović Zmaj"...

Sekretarijat na čijem ste čelu ima izuzetno dobru i plodnu saradnju sa Savezom sport za sve Vojvodine. Zajedno ste realizovali i realizujete mnoge rekreativne projekte.
- Imamo dobru saradnju i nadam se da ćemo imati još bolju i intenzivniju s obzirom da smo mi sve pored školskog sporta i sporta osoba s invaliditetom svrstali u posebnu kategorizaciju odlukom našeg Sekretarijata, smatrajući da su ovo specifične sportske grane a Sport za sve obuhvata ih sve objedinjuje i zato je specifičan. Odlučili smo da se fokusiramo školski i masovni sport i rekreaciju pošto smatramo da oni treba da dobiju šansu na pravi način. Vrhunski sport čini samo jedan posto populacije, a od tog jednog procenta 70 posto je biznis. Dakle, ostaje 99 procenata stanovništva da se organizuje kroz druge vidove sporta, a i vrhunski sportisti no završetku karijere uključiće se u sport za sve kao rekreativci. Suština sporta za sve, onako kako mi to vidimo, uz školski sport, je blizak našim prioritetima, sport i rekreacija a ne osvajanje medalja. Bitno je da imamo radno sposobno stanovništvo i psihički stabilno građanstvo,čemu fizičke aktivnosti u mnogome doprinose. Iz tog razloga je i fizička aktivnost u prvom razredu osnovne škole zastupljena kao i srpski i matematika. Dakle, ne slučajno, jer imamo sve više gojazne dece s atrofiranim mišićima. Po analizi i rezultatima našeg Zavoda za sport i medicinu sporta grupna motorika je ravna nuli, a da ne pričamo o višku kilograma i ortopedskim deformitetima, tako da sport za sve ima apsolutnu podršku Sekretarijata i vetar u leđa u svakom pravcu. Mislim da ćemo ove godine potpisati jedan strateški dokument o partnerstvu, ne u onom standardnom smislu projektnog finansiranja, nego zaista da taj Savez bude čvršći i masovniji. Sport za sve sada ima svoje filijale, odnosno mesne organizacije gotovo u polovini opština i gradova Vojvodine, i treba da učini napor da cela Vojvodina ima i na najnižem nivou ogranke sporta za sve i da u najmanjem mestu možemo da organizujemo rekreativni sadržaj i ponudimo ga građanima - zaključuje Marinika Čobanu.

(BILSV, 19.02.2013.)

HITNO UTVRDITI ISTINU O AFLATOKSINU U MLEKU I KAZNITI ODGOVORNE

NOVI SAD, 19. februar - Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da se hitno utvrdi ko je odgovoran za to što se na tržištu u Vojvodini nalazi mleko sa povećanom koncentracijom aflatoksina.

Da li je neko znao i ćutao o tome šta se nalazi u mleku na vojvođanskom tržištu, ili inspekcije nisu dobro odradile svoj posao?

Ako su aflatoksini toksični i ubrajaju se u grupu najkancerogenijih poznatih supstanci, ko sme o tome da ćuti? Kako je moguće da republičko Ministarstvo poljoprivrede tvrdi jedno, a pokrajinski sekretar drugo?

Kako je uostalom uopšte moguće da se tokom dve nedelje čuje i priča o toksičnom mleku, tunjevini i crvljivoj ribi a da niko ne odgovara? Ili je to tačno pa neko treba da odgovara, ili nije pa treba da odgovara onaj ko laž širi.

Sa svoje strane, kao član Odbora za poljoprivredu Skupštine AP Vojvodine, ja ću odmah na narednoj sednici postaviti ovo pitanje.

Miloš Šibul,

pokrajinski poslanik

Lige socijaldemokrata Vojvodine

OTKRITI ISTINU O ISPRAVNOSTI MLEKA

BEOGRAD – Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Narodnoj skupštini Republike Srbije Đorđe Stojšić ocenio je danas da se mora utvrditi ko je odgovoran za lošu situaciju na tržištu prehrambenih proizvoda i ko daje oprečne informacije o ispravnosti mleka.

– Izgleda da građani već više meseci koriste otrovno mleko, a ranije smo čuli da ne valja riba i tunjevina. Ili se plasiraju lažne informacije ili se zataškavaju, a nadležna ministarstva ćute – rekao je Stojšić novinarima u Skupštini Srbije. On je naveo da inspekcije sem što pune budžet naplatom kazni, moraju da počnu da rade "sve što je u okviru njihovih nadležnosti" i da se hitno mora uvesti red na tržište prehrambenih proizvoda na kom, kako je ocenio, vlada anarhija i javašluk. Stojšić je rekao da trenutno ne pije mleko.

(BILSV, 19.02.2013.)

MARINIKA ČOBANU - "SUČELJAVANJE", RTV1 -- O PITANJIMA LSV I LUSTRACIJI, 14.02.2013.

MARINIKA ČOBANU - "SUČELJAVANJE", RTV1 -- O BEZBEDNOSTI U AP VOJVODINI, 14.02.2013.

MARINIKA ČOBANU - "SUČELJAVANJE", RTV1 -- O IZBORIMA I PODRŠCI KANDIDATU, 14.02.2013.

MARINIKA ČOBANU - "SUČELJAVANJE", RTV1 -- O IZBORIMA, 14.02.2013.

LIGA ODGOVARA JEDINO GRAĐANIMA

NOVI SAD – Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Marinika Čobanu istakla je sinoć da LSV na dopunskim pokrajinskim izborima koji se održavaju u nedelju ne nastupa u nameri da testira rejting predsednika stranke ili same političke partije. 

Ona je u emisiji "Sučeljavanje" na Radio-televiziji Vojvodine, koja je bila posvećena predstojećim izborima, rekla da se ovi kandidati biraju po većinskom izbornom sistemu i da će oni biti autentični predstavnici svojih lokalnih zajednica.

Kandidate ne poistovećivati sa strankom

- Ovi izbori, kao i svi u protekle 23 godine, izuzetno su bitni za LSV zato što mi živimo ovde, ovde radimo, ovde smo zasnovali naše porodice, nameravamo ovde da ostanemo. I, za razliku od drugih političkih partija, ligaši odgovaraju isključivo građanima i građankama Vojvodine, a ne centralama u Beogradu. To su građani prepoznali na prethodnim izborima. Ligi je ukazano poverenje birača uvećano za gotovo 50 posto, pa je samim tim, za isti toliki procenat, uvećan i broj poslaničkih mandata – rekla je Čobanu. 

Istakla je da je veoma zadovoljna što se pokazuje da je LSV bila u pravu što je u protekle 23 godine govorila da je za ovu zemlju veoma bitna decentralizacija i autonomija Vojvodine. Kako je rekla, sada se čak i stranke koje su zagovarale umanjenje nadležnosti AP Vojvodine i dovodile u pitanje njenu autonomiju, pa i stranke koje to i dalje rade, sada žele da imaju svoje predstavnike u Skupštini AP Vojvodine.

Čobanu je naglasila da se kandidati na ovim ponovljenim pokrajinskim izborima za poslanike u Skupštini AP Vojvodine ne mogu poistovećivati sa strankom kojoj pripadaju i sa predsednikom te partije, jer građani glasaju direktno za njih. Napomenula je i da bi svako poistovećivanje sa strankom bila njihova relativizacija i omalovažavanje njihovih kvalifikacija. Na pitanje da li je učestvovala u kampanji, kao što su ostale stranke koristile svoje lidere i funkcionere, Marinika Čobanu je istakla da ona jeste bila u Srbobranu, ali da nije bila u poseti većinskom kadidatu LSV, već službeno, kao pokrajinska sekretarka za sport i omladinu kod predsednika opštine. 

Da li treba da nam se dogodi Niš da bismo se zabrinuli?

Govoreći o incidentima koji se dešavaju, portparolka LSV je istakla da nije potrebno ići u Temerin ili Bečej da bi se primetila narušena bezbednosna situacija u Vojvodini.

- Pre samo nekoliko dana imali smo u sred Novog Sada, u sred belog dana, oružanu paljbu između, ako ih mogu nazvati maloletničke bande ili grupacije, koja se odvijala između vrtića, osnovne škole i stambene zgrade. Srećom je metak završio u zidu te zgrade. Koga biste Vi smatrali odgovornim da je taj metak završio u telu nekog deteta? A to nam se dešava ispred nosa – navela je Čobanu. Ona je upozorila da je samo nekoliko dana u blizini tog mesta više od 20 automobila obijeno. 

- Ako to nije alarm da se neko zabrine nad bezbednosnom situacijom u Vojvodini, ja ne znam šta sve treba da se desi. Da li treba da se desi da ode jedan automobil u vazduh, da jedna osoba pogine, kao u Nišu, da bismo se mi zabrinuli? – upitala je Čobanu. Ona je podsetila da je ministar policije Ivica Dačić obećao da će Novi Sad, od preko potrebnih 300 policajaca, u 2012. godini dobiti 80. Međutim, to se nije desilo, niti je ikad stigao odgovor zašto se to ne dešava, ukazala je ona.

Marinika Čobanu je naglasila i da se nada da će birači Lige socijaldemokrata Vojvodine shvatiti ozbiljnost i značaj ovih izbora i da će, kao i uvek, izaći u velikom broju. Kako je rekla, oni znaju šta je Liga do sada uradila i da je činjenica da ono što čini LSV jeste neprijatno za druge stranke, naročito ona koja su vezana za lustraciju. 

(BILSV, 15.02.2013)

OLENA PAPUGA O ZAKONU O JUŽNOM TOKU, 12.02.2013.

KAROLJ ČIZIK O ZAKONU O JUŽNOM TOKU, 12.02.2013.

LSV PROTIV ZAKONA O JUŽNOM TOKU

BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine neće podržati zakon o Južnom toku, uprkos dobrima stranama koje on ima, jer se nikako ne smeju zanemariti one loše, istakao je poslanik LSV u Narodnoj skupštini Karolj Čizik. 

Tokom rasprave o Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje gasovoda Južni tok, Čizik je ukazao da, pored loše sklopljenog sporazuma na osnovu kojeg Srbija u zajedničkom preduzeću ima 49, a ruski partner 51 odsto vlasništva, postoji još nekoliko veoma negativnih strana tog sporazuma.

– Svi ti pregovori, razgovori i ugovori, odnosno sporazumi sklopljeni su i podržani bez pitanja nas Vojvođana. Sve institucije AP Vojvodine su zaobilažene i kod ovog Južnog toka, isto tako kao kod prodaje Naftagasa, koji vi zovete NIS – istakao je Čizik. On je dodao da je negativna stvar i to što će, po svemu sudeći visina rudne rente ostati tri odsto.

– Pričalo se o pet posto, pa devet posto, iako u nekim normalnim zemljama ona ide čak do 20 posto. A tu kod nas verovatno, kako mi vidimo, ostaće na tri posto što je veoma malo. Zbog svega toga, zbog tog maćehinskog odnosa prema AP Vojvodini, LSV na danu za glasanje ne može da podrži ovu tačku dnevnog reda – naveo je Čizik. Upozorio je i da rezerve metana, odnosno zemnog gasa nisu neograničene, da će se potrošiti u određenom vremenskom roku, zbog čega je izgradnja ovog gasovoda dosta zakasnela, odnosno da se gradi u "15 do 12".

(BILSV, 12.02.2013.)

AUTONOMIJA VOJVODINE POSTOJI ONOLIKO KOLIKO USTAV DOZVOLI

NOVI SAD - Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški rekao je da autonomija Vojvodine postoji onoliko koliko je garantovano Ustavom. 

On je u anketi emisije "Politbiro" Radio-televizije Vojvodine, na pitanje "Da li postoji vojvođanska autonomija i u čemu se ogleda" rekao da će pun kapacitet autonomije APV biti uspostavljen kada sve nadležnosti budu garantovane Ustavom.

- Jedino za šta mi možemo decidno da tvrdimo da jeste autonomija Vojvodine je ono što nam je garantovano najvišim pravnim aktom, a to se svodi na zastavu, grb i uređenje sopstvene uprave. Sve nadležnosti koje su određene kao poverene danas mogu da postoje, a sutra već na nekom zasedanju republičke Skupštine mogu biti ukinute. I upravo inicijativa LSV godinama ide u tom pravcu da sve ono što mi smatramo da jeste autonomija i što trenutno stoji kao naša nadležnost mora biti garantovano Ustavom, jer tek tada ćemo moći da kažemo da imamo pun kapacitet autonomije - istakao je Branislav Bogaroški.

(BILSV, 17.02.2013)

FOND NIJE ADEKVATNA ZAMENA ZA RAZVOJNU BANKU VOJVODINE

NOVI SAD – Predsednik poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški rekao je danas novinarima da Razvojni fond Vojvodine nije adekvatna zamena za Razvojnu banku Vojvodine.

- Fond za razvoj nije adekvatna zamena za banku. Fond će u prvih nekoliko godina faktički funkcionisati na minimumu, jer on treba da bude finansiran iz potraživanja Razvojne banke Vojvodine koja su, kako stvari stoje, nenaplativa. A sve i da mogu da se naplate biće naplaćena u roku od tri do pet godina, tako da ta argumentacija jednostavno ne stoji – naglasio je Branislav Bogaroški.

(BILSV, 14.02.2013)

POSLANIČKO PITANJE OLENE PAPUGE, 14.02.2013.

KOLIKO ĆE BITI UKINUTO ODELJENJA U OSNOVNIM ŠKOLAMA?

NOVI SAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Olena Papuga zatražila je danas od Ministarstva obrazovanja informaciju koliko će ove godine biti ukinuto odeljenja u osnovnim školama u Republici Srbiji. 

Kako je istakla u svom poslaničkom pitanju, u javnosti su se pojavile informacije da se ukidaju odeljenja koja nemaju po 15 učenika. 

- Od ministarstva prosvete tražim podatak o broju odeljenja sa nastavom na srpskom jeziku koja imaju manje od 15 učenika i o tačnom broju odeljenja na jezicima nacionalnih zajednica u celoj Srbiji. Takođe me interesuje koliko je razreda ugašeno u septembru prošle godine u Vojvodini, a koliko u Srbiji. Znamo da je poslednjih godina nestalo negde oko 1.500 odeljenja i da svaka generacija ima i po hiljadu učenika prvaka manje. Prošlog septembra je bilo 3.533 upisanih osmaka, a 2.995 prvaka. Najviše su ugrožena isturena odeljenja i u medijima se govori da će biti ugašeno oko 230 razreda. Interesuje me da li je to tačno – rekla je poslanica LSV. 

Olena Papuga je istakla da će reforma obrazovanja biti teška, te da se u okviru strategije obrazovanja, koja je sada u javnoj raspravi, obrati velika pažnja na smanjeni broj učenika.

(BILSV, 14.02.2013)

BOGAROŠKI O RAZVOJNOM FONDU VOJVODINE, 14.02.2013.

RASVETLITI SITUACIJU OKO RAZVOJNE BANKE VOJVODINE

NOVI SAD – Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu učestvovali u glasanju o predlogu za poništavanje ranije donete odluke o dokapitalizovanju Razvojne banke Vojvodine emitovanjem obveznica u iznosu do 15 milijardi dinara. 

Kako je tokom rasprave istakao šef poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški, za Ligu je sporno to što se opet donose odluke koje prati suviše otvorenih pitanja, a koja onemogućavaju da se donese racionalna odluka.  

– Dobili smo dosta snažne argumente kada smo donosili odluku o dokapitalizaciji banke, odnosno kada smo izglasali da ćemo izdati obveznice za 15 milijardi dinara i na taj način postaviti banku na noge. Sa druge strane, nismo dobili podjednako snažnu argumentaciju zašto je potrebno da od toga odustanemo i napustimo svoj interes – objasnio je Bogaroški.

Treba nam razvojna banka

On je ponovio da Liga smatra da se prelako odustalo od Razvojne banke Vojvodine. 

– Pre svega pričam o banci kao principu, o ideji da AP Vojvodina mora da ima svoju banku i da putem takve jedne banke može da pomogne svoj razvoj, a samim tim i životni standard građanki i građana – ukazao je Bogaroški. Upozorio je da razvojni fond ne može biti adekvatna zamena za banku, pre svega jer već u samom startu neće imati dovoljno obrtnih sredstava, pošto raspolaže samo sa 10 miliona dinara, a da tek treba videti da li su potraživanja koja budu prebačena, naplativa ili ne.

– Sve i da jesu naplativa, ta potraživanja će se naplatiti u roku od tri do pet godina. Znači, realno je očekivati da u ovoj godini, verovatno i u sledećoj, efekti rada tog fonda neće biti ni blizu onakvi kakvi su potrebni AP Vojvodini, njenoj privredi i njenim građanima – rekao je Bogaroški. Šef poslaničke grupe LSV je ukazao i na to da je rad banke bolje normiran, regulisan i pod većom kontrolom nego što je to rad bilo kojeg fonda, zbog čega njegovi efekti nikako ne mogu da se mere sa efektima dobro vođene banke.

Izostala skupštinska rasprava

Bogaroški ne spori da je RBV bila opterećena problemima i da joj se mnogo toga moglo zameriti, ali da je LSV i ranije upozoravala da Skupština AP Vojvodine nije upoznata sa egzaktnim podacima njenog poslovanja. 

– Nismo imali uvid o tome šta je problem sa bankom osim nekoliko konstatacija da je dobar deo potraživanja nenaplativ, da adekvatnost kapitala nije dobra. Nismo videli bilanse stanja i uspeha, nismo videli kakvi su to plasmani, kome su upućeni i šta je to što je Narodna banka Srbije našla od nepravilnosti u radu banke. Da li je nepravilnosti uopšte bilo, da li su problemi nasleđeni iz Metals banke ili su problemi novostvoreni – naveo je on. Dodao je da je rasprava o tome u pokrajinskom parlamentu morala da prethodi potpisivanju sporazuma između Vlade AP Vojvodine i Vlade Republike Srbije, kao i donošenju svih onih odluka koje su usledile, pa i današnje.

– To će se morati naći na dnevnom redu ove skupštine i mislim da je to trebalo da se desi odmah u startu, jer bi tada mogli da se kvalitetnije odredimo po ovom pitanju – zaključio je Bogaroški. Podsetio je i da je do sada u priču oko Razvojne banke Vojvodine uloženo oko 12 milijardi, a da treba da se uloži još sedam milijardi dinara da bi se ona konačno pripremila za preuzimanje od strane neke od privatnih banaka.

(BILSV, 14.02.2013.)

KAROLJ ČIZIK O KONVENCIJAMA O ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU, 13.02.2013.

VRATITI STARI SISTEM VOJVOĐANSKIH ŽELEZNICA

NOVI SAD – Govoreći o međunarodnim konvencijama iz oblasti železničkog saobraćaja, o čijem je potvrđivanju danas raspravljano u Skupštini Srbije, narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Karolj Čizik rekao je da je to naučna fantastika za srpsku železnicu. 

U obrazloženju ove svoje tvrdnje, Čizik je istakao da je prosečna brzina na srpskim prugama 42 kilometra na sat, a da se na samo tri odsto pruga može dostići brzina od 100 kilometara na sat.

Pre 20 godina u Vojvodini bilo 70 šinobusa, a danas pet

- Srbija ima mrežu od oko 3.800 kilometara pruga, od kojih se koristi 3.160 kilometara, što znači da se 640 km pruga ne koristi. Dvokolosečno je 7,5 odsto mreže (283 kilometra), a elektrifikovana je samo jedna trećina pruga. Situacija je još gora u Vojvodini. Mi smo za poslednjih 100 godina od najrazvijenijeg železničkog regiona na svetu postali najnerazvijeniji i propali železnički region. Pre samo 20 godina Vojvodinom je krstarilo oko 70 dizelmotornih garnitura, u narodu poznatijih kao šinobusi. Njima se dnevno prevozilo 20.000 osoba. Danas je taj broj sveden na svega pet, kojim se prevozi svega 400 Vojvođana dnevno. Brzina kojom se kreću ti šinobusi iznosi svega 20-30 km/h, pre svega zbog loših karakteristika pruga – ukazao je Čizik.

On je naveo i primer železničke linije Subotica centar – Kikinda koja je u lošijem stanju nego pre sto godina, za vreme Austro-ugarske. 

- Pre 100 godina se tom linijom odvijao saobraćaj, poštovao se red vožnje, vozovi su se kretali brže i preciznije nego danas. Danas se dešava da između Subotice i Sente, u roku od nedelju dana ne prođe nijedan šinobus, zato što je baš u kvaru. A situacija je još gora ako neko krene na put, pa se usput pokvari šinobus. Tada se putnici snalaze kako znaju i umeju – istakao je poslanik LSV.

Železnice Srbije su crna rupa

Čizik je naveo da je od 1977. do 1989. godine Vojvodina imala 44 elektrolokomotive, deset elektromotornih vozova, 94 dizel lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17.000 sedišta i 600 ležajeva, kao i preko 6.000 teretnih vagona. 

- Početkom devedesetih bilo je slučajeva da je imovina pokrajinske železnice i fizički odnošena u Srbiju, kao, na primer, kada je iz Subotice odneta oprema za elektrifikaciju pruge u Čačak i Požegu. Recimo, odneto je oko 100 kilometara visokonaponske električne mreže koja je bila pripremljena za elektrifikaciju pravca Subotica-Sombor-Bogojevo, neznano kuda odneto je 30 kilometara potpuno novih šina koje su bile tek privremeno položene za rekonstrukciju pravca Banatsko Miloševo-Novi Bečej, "mrak je pojeo" i kompjuterske sisteme iz Subotice i Novog Sada. Odvučeno je, bez ikakve evidencije i mogućnosti da se vrate, na stotine vagona i lokomotiva, sve što je bilo novo i valjano – napomenuo je on i ocenio da u Železnicama Srbije vlada haos, da to preduzeće liči na jednu crnu rupu koja guta stotine miliona evra godišnje, bez nekih pozitivnih rezultata. 

- Moj predlog je da se uspostavi stari sistem vojvođanskih železnica, pošto mi imamo kadrove, imamo železničare, imamo stručnjake koji znaju svoj posao – naglasio je Karolj Čizik.

(BILSV, 13.02.2013)