SRPSKI VOZOVI DANAS SPORIJI NEGO ENGLESKI U 19. VEKU

NOVI SAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Olena Papuga istakla je danas da se za Železnice Srbije može reći da one ni ne postoje, jer je međunarodni železnički transport zamrznut. 

Ona je u toku rasprave o potvrđivanju nekoliko međunarodnih konvencija iz oblasti železničkog saobraćaja ocenila da se teško može pričati o nekom transportu robe kroz Srbiju i zemlje okruženja, a kamoli u međunarodnu zajednicu.

Prosečna brzina na prugama 42 km/h

Papuga je ocenila da je za ekonomiju jedne države važno da izgradi moderan železnički sistem, te da ako bi se jednog dana od Beograda do Subotice moglo stići za 45 minuta, to bi potpuno promenilo svest kod ljudi gde će živeti, raditi i koje će preduzetničke ideje realizovati. Istakla je i da je u mnogim zemljama železnica postala generator razvoja jer je omogućila interakciju između gradova i regiona, brži razvoj, čime se smanjuje i nezaposlenost.

- Prosečna brzina na prugama u Srbiji je 42 kilometra na sat. Brzine na 64 odsto pruga za trećinu su manje od projektovanih, a na samo tri odsto pruga veća je od 100 kilometara na sat. Železnica Srbije prevezla je u prošloj godini 10 miliona tona robe, što je za 25 odsto manje nego u 2011. godini – rekla je Olena Papuga i dodala da je železnički transport kroz Vojvodinu potpuno devastiran. 

Vojvođanska Železnica rame u rame sa slovenačkom

Ona je podsetila da je u vreme ŽTO Novi Sad, od 1977. do 1989 godine, u Vojvodini remontovano više od 527 km pruga, sve su elektrificirane, nabavljeno je više od 10 električnih lokomotiva i više elektromotornih vozova. Takođe je ukazala i da je u to vreme uvedena nulta faza informacionog sistema za praćenje vozova, ukinuta parna vuča, nabavljeno je više od 100 teretnih vagona, 20 savremenih putničkih vagona... 

- ŽTO Novi Sad je tada brojala 15 hiljada radnika, bila je poslednje godine pred preuzimanje, po rezultatima privređivanja, rame uz rame sa Ljubljanom. Tada je u ŽTO Novi Sad bilo najmanje zaposlenih po kilometru pruge, imali su najmanju administraciju, ali i najveći ostvareni rad po kilometru pruge i najmanju kreditnu zaduženost – naglasila je poslanica LSV. Ona je dodala da je za samo stotinu godina, železnica u Vojvodini od najrazvijenije u Evropi, a verovatno i na svetu, stigla do najlošije. 

Dve godine za rekonstrukciju pruga u Vojvodini

- Za 100 godina smo postali jedan od najlošijih železničkih regiona u Evropi, što je posledica nepostojanja jedne sistemske železničke misli i jednog nedomaćinskog odnosa. Brzi voz na relaciji Subotica–Beograd 1926. godine putovao je tri sata i 15 minuta, 1989. godine oko dva sata, a 2007. godine taj put se prelazio za tri sata i osam minuta. Dakle, za 82 godine mi nismo napravili nikakav pomak. Prosečna brzina vozova u Srbiji danas iznosi 45 kilometara na sat, a na pruzi između Liverpula i Mančestera, u Engleskoj, parna lokomotiva je 1829. godine išla prosečnom brzinom od 56 kilometara na sat – ukazala je Papuga.

Prema njenim rečima, da bi se pruge u Vojvodini dovele u pristojno stanje i da bi na svim deonicama mogle da krstare nove garniture, na oko 900 km lokalnih i regionalnih pruga potrebno je između 400 i 700 miliona evra. Posao bi bio gotov za manje od dve godine i svi bi profitirali – od građana, do opština, gradova, AP Vojvodine i Republike Srbije. 

- Dolazili bi investitori, saobraćajna pristupačnost bi pokazala svoje prednosti, porastao bi standard građana i svima bi bilo dobro. Zato je prioritetno da Ministarstvo infrastrukture obrati veliku pažnju da se izdvaja što više sredstava iz kredita i budžeta za revitalizaciju železničke putne mreže u Srbiji – zaključila je Olena Papuga.

(BILSV, 13.02.2013)