BOJAN KOSTREŠ - RTV 1 "1NA1" O IZBORU IŠTVANA PASTORA ZA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE VOJVODINE

ISPIT ODNOSA LSV I PASTORA VEĆ NA NAREDNOJ SEDNICI

     NOVI SAD – Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš izjavio je danas gostujući u emisiji "1 na 1" RTV Vojvodine da je Liga odlučila da pruži šansu Ištvanu Pastoru za obavljanje funkcije predsednika Skupštine AP Vojvodine. 


     On je međutim ukazao i da će prvi ispit odnosa Lige i Ištvana Pastora biti već na sledećoj sednici vojvođanskog parlamenta. 


     Pružena ruka


     Kako je objasnio, tada će se videti da li će novi predsednik Skupštine AP Vojvodine staviti na dnevni red zahtev LSV da se raspravlja o obeštećenju pokrajine zbog privatizacije NIS-a, ili će Pastor, kao i njegov prethodnik ignorisati inicijativu koju su ligaši podneli 29 puta.


     - Da vidimo, da li će biti agresivniji kada su u pitanju interesi vojvođanskog parlamenta, da li će slati zakone iz Skupštine Vojvodine u Skupštinu Srbije, da li će pokrenuti pitanje zakona o finansiranju Vojvodine - rekao je Kostreš. 


     - Naša odluka da glasamo za gospodina Pastora jeste ruka koju mu pružamo da pokažemo da nemamo unapred rezerve prema njemu, da želimo da imamo jakog predsednika parlamenta i da želimo da predsednik parlamenta radi ono što su radili predsednici parlamenta u nekom prethodnom periodu – rekao je Kostreš. 


     Govoreći o tome zašto još nisu gotovi razgovori LSV i DS u pokrajini, kada su SVM i DS razgovore već završili, Kostreš je rekao da je to zbog toga što LSV nije htela da trguje time ko će šta biti.


     - Nismo išli ni zatim da smestimo Čanka, da Čanak nešto bude, pa nam ovo ostalo ništa nije važno. Nego idemo za tim da se dogovorimo oko osnovnih principa kako će se pokrajinska administracija odnositi prema republičkoj administraciji, koji su tu principi koje mi želimo, koji su to zahtevi koje mi imamo, kako ćemo se odnositi prema ovim pitanjima koja sam već postavio – objasnio je on. 


     O pokrajinskoj vladi


     Bojan Kostreš je poručio i da ukoliko se Socijalistička partija Srbije na republičkom nivou odluči za koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, za tu stranku neće biti mesta u pokrajinskoj vladi.


     Kostreš je rekao da će vladajuću većinu u Vojvodini činiti grupacija stranaka koja je čini u kontinuitetu od 2000. godine. 


     – Da li će SPS biti u njoj ili neće, to u velikoj meri zavisi od formiranja republičke vlade. Ako SPS bude u vladi sa naprednjacima, potpuno je nelogično da očekujemo da SPS bude u pokrajini u koaliciji sa nama – rekao je Kostreš. On je dodao da ipak ne veruje da će se tako nešto desiti. Takođe, Kostreš je dodao da Liga socijaldemokrata Vojvodine razgovara sa demokratama oko osnovnih principa koje treba definisati u vezi sa upravljanjem Vojvodinom u naredne četiri gosdine. 


     – Razgovaramo direktno sa Demokratskom strankom, a ne sa drugim koalicionim partnerima – dodao je on. 


     Prvo principi, onda kadrovi


     Na pitanje za koje je resore zainteresovana LSV u pokrajinskoj vladi, Kostreš je rekao da zavisi od toga kako se dogovore i koje su obaveze koje Liga treba da preuzmu u toj vladi.


     - Mnogo je važnije da se dogovorimo oko principa. Mi ne pristajemo da razgovaramo o kadrovskim rešenjima dok se ne dogovorimo o prinicipima – rekao je Kostreš.


     Kada je reč o mestu gradonačelnika Novog Sada, koje želi i LSV, Kostreš kaže da se u glavnom gradu Vojvodine još razgovara o principima i oko podele odgovornosti. 


     - Kada se budemo dogovorili oko principa formiranja vlasti onda ćemo početi da razgovaramo o kadrovskim rešenjima i oko toga da li je bolje da gradonačelnik Novog Sada bude ligaš ili demokrata – rekao je on.

(BILSV, 22.06.2012)

DUŠAN JAKOVLJEV POTPREDSEDNIK SKUPŠTINE AP VOJVODINE

     NOVI SAD – Skupština AP Vojvodine održala je danas konstitutivnu sednicu na kojoj su, po ranije postignutom dogovoru, izabrani predsednik vojvođanskog parlamenta, šest potpredsednika i članovi skupštinskih odbora. 

     Na predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, za potpredsednika Skupštine APV izabran je predsednik Političkog saveta LSV i dosadašnji potpredsednik Vlade APV Dušan Jakovljev. Poslanička grupa LSV u ovom mandatnom sazivu imaće 10 poslanika, a šefica te poslaničke grupe je Maja Sedlarević, potpredsednica Izvršnog odbora LSV, dok će njen zamenik biti Robert Kolar. Pored njih troje, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine u pokrajinskom parlamentu su još i Daniel Petrović, Miloš Šibul, Aleksandar Marton, Branislav Bogaroški, Aleksandra Jerkov, Nataša Lalić i Adam Paljov. Takođe, Liga socijaldemokrata Vojvodine će u novom sazivu imati i predsednike dva skupštinska odbora. Na čelu Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju ostaje Maja Sedlarević, dok će se na čelu Odbora za informisanje nalaziti novoizabrani potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Dušan Jakovljev.

(BILSV, 22.06.2012.)

STALNO UKAZIVATI NA ZNAČAJ ANTIFAŠISTIČKE BORBE

     ZRENJANIN - Na današnji dan 1941. godine na imanju Žarka Turinskog, na periferiji tadašnjeg Petrovgrada, a današnjeg Zrenjanina, formiran je Štab narodno-oslobodilačkih partizanskih odreda (NOP) Vojvodine, koji je kasnije preimenovan u Glavni štab NOP odreda Vojvodine. U sastav Štaba ušli su komandant Danilo Grujić, politički komesar Toza Marković i član Žarko Turinski.

     Tim povodom predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton saopštio je danas da ovaj datum, iako uslovno rečeno lokalnog karaktera, ima znatno širi značaj, jer ukazuje na važnu ulogu koju je ta sredina imala u prvim danima i mesecima borbe protiv fašizma. 


     - U našem gradu formiran je jedan od prvih štabova odreda Narodnooslobodilačke vojske na prostorima Balkana, čime su naši sugrađani bezrezervno istakli slobodarske težnje i stali naspram sile koja je te, 1941. godine, ugnjetavala jednu po jednu evropsku državu – napisao je Marton.


     On je rekao i da lokalna samouprava u Zrenjaninu želi i ovim povodom da doprinese jačanju svesti svih građana o potrebi stalnog ukazivanja na značaj antifašističke borbe, ali i potrebi osude svih pojavnih oblika fašizma, nacizma, klerofašizma i rasizma, nažalost i dalje prisutnih na ovim i drugim prostorima. 


     - Ideje i ideologije koje su donele čovečanstvu samo nemerljivo zlo i stradanje, više se nikada i nigde ne smeju ponoviti – ističe Aleksandar Marton. 

(BILSV, 23.06.2012.)

LSV OČEKUJE VEĆI UTICAJ U POKRAJINSKOJ ADMINISTRACIJI

     NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine ostvarila je dobar rezultat na prethodnim izborima, imaće duplo više poslanika nego u prethodne četiri godine i to bi trebalo da joj omogući i bitno veći uticaj, kako u radu parlamenta, tako i u vladajućoj koaliciji, ocenila je sinoć potpredsednica Izvršnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević. 

     Gostujući u emisiji "Sučeljavanje" na RTV Vojvodine, u kojoj su gostovali i Borislav Novaković ispred Demokratske stranke, Damir Zobenica ispred Srpske napredne stranke i Milivoj Vrebalov ispred Liberalno-demokratske partije, Sedlarevićeva je ukazala da bi prva zajednička aktivnost Skupštine AP Vojvodine trebalo da bude angažman oko zakona o finansiranju pokrajine.


     Poštovati dignitet skupštine


     Kako je navela, pokrajinski parlament bi trebalo da iskoristi činjnicu da može da predlaže zakonske predloge Narodnoj skupštini, te da mora na predlog Vlade AP Vojvodine da usvoji Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine.


     – Ako ćemo da držimo do digniteta Skupštine AP Vojvodine, onda će Vlada APV da izradi nacrt zakona, Skupština Vojvodine da predloži Zakon o finansiranju nadležnosti Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Narodna skupština Republike Srbije da ga usvoji – rekla je ona dodajući da ne bi volela da se ta priča opet svede na to da li je neko dobar sa nekim ministrom ili ne. Sedlarevićeva je istakla da je upravo sada momenat da se pokaže odlučnost, ali i postigne konsenzus oko tog pitanja.


     – Ono što je stav Lige socijaldemokrata Vojvodine, jeste da ovo mora da bude nadstranačko pitanje. Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine pre svega treba da predloži Vlada APVojvodine, jer ne sumnjamo da će u sekretarijatima Vlade sedeti najstručniji ljudi iz Vojvodine – ukazala je Sedlarevićeva.


     Efikasniji i razboritiji


     Ona je ukazala da je pokrajinski parlament u prošlom sazivu, u kojem je ona bila potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, imao preko 30 zasedanja, ali da ni jedan zakonski predlog nije upućen u Narodnu skupštinu Republike Srbije.


     – Od 2000. do 2008. godine 39 zakonskih predloga otišlo iz pokrajinskog u republički. Svega četiri od 39 se uopšte našlo na dnevnom redu, tako da je to negde, mislim, rezultiralo smanjenom aktivnošću Skupštine AP Vojvodine u smislu ovlašćenog predlagača. Slažem se da to treba ispraviti i slažem se da po tom pitanju moramo da budemo i efikasniji i razboritiji – istakla je ona. Govoreći o uticaju pokrajinskog parlamenta na evropske integracije Republike Srbije, Sedlarevićeva je podsetila da je Skupština APV, preko svog Odbora za evropske integracije, uputila odgovore na pitanja iz upitnika Evropske komisije, od kojih su se mnogi našli u finalnoj verziji tog najznačajnijeg dokumenta u predpristupnom periodu u kojem se naša država nalazi.


     – U tom smislu Odbor za evropske integracije je imao ozbiljno veliku ulogu i kroz saradnju, pre svega sa Odborom za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije – dodala je Maja Sedlarević koja se u tom periodu nalazila na čelu tog pokrajinskog skupštinskog odbora.


     Nikolić četnički vojvoda


     Odgovarajući na optužbe da poslanici LSV nisu prisustvovali polaganju zakleve novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, Maja Sedlarević je istakla da to što Srpska napredna stranka postoji svega tri godine, ne znači da njeni lideri i istaknuti članovi nemaju svoju prošlost.


     – Tomislav Nikolić je 13. maja pre 19 godina proglašen za četničkog vojvodu i Tomislav Nikolić nije čovek koji zavređuje da mi, kao predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine, prisustvujemo njegovoj inauguraciji – istakla je ona. Sedlarevićeva je rekla i da ligaši svoj odnos prema državi i himni najbolje pokazuju svojim patriotizmom, koji se najbolje pokazuje plaćanjem poreza.


     – Građanke i građani Vojvodine, ako ništa drugo, a ono su najbolje platiše i poreza i računa svim institucijama ove zemlje – navela je Maja Sedlarević.

(BILSV, 22.06.2012.)

NA DANAŠNJI DAN, 23. JUN

AMERIČKA GLUMICA
MORIN O'SALIVEN

1501. Portugalski pomorac Pedro Kabral vratio se sa putovanja na kom je zaposeo područje današnjeg Brazila i nazvao ga Ilha da Vera Kruz. Prva naselja na tom području Portugalci osnovali 1521. 



1537. Na povratku u Španiju umro španski istraživač Pedro Mendosa. Bio vođa ekspedicije za istraživanje Južne Amerike koja je stigla do područja Rio de la Plata. 1536. osnovao Buenos Ajres. 


1611. Engleski istraživač Henri Hadson, poznat po pokušajima da otkrije morski put iz Evrope u Aziju preko Arktika, nestao u Hadsonovom zalivu, gde ga je ostavila pobunjena posada broda Diskaveri. Tokom istraživanja Severnog ledenog okeana otkrio more i moreuz, koji su kasnije po njemu dobili imena. 


1668. Rođen italijanski filozof, istoričar i teoretičar prava Đovani Batista Viko, osnivač filozofije istorije i začetnik moderne estetike. 


1757. Britanci pobedom nad francuskim saveznikom, indijskim guvernerom Bengala, kod Plaseja učvrstili vlast u istočnoj Indiji. 


1763. Na Martiniku rođena Mari Žozef Roz de la Pageri, Žozefina, kćerka mornaričkog poručnika i žena Napoleona Bonaparte. Krunisana za caricu 1804. 


1785. Turska vojska skadarskog vezira Mahmud-paše Bušatlije prodrla u Cetinje i po treći put srušila manastir koji je krajem XV veka sagradio Ivan Crnojević. Manastir 1786. obnovio vladika Petar I Petrović Njegoš. 


1848. Počeo Junski ustanak pariskih radnika zbog izbacivanja socijalista iz privremene vlade i zatvaranja narodnih radionica. Ustanak za tri dana ugušio general Luj Kavenjak. 


1894. Rođen engleski kralj Edvard VIII. Na presto stupio 1936. i iste godine abdicirao u korist brata Džordža VI da bi mogao da se oženi Amerikankom Volis Simpson. 


1945. Japanski general Micuru Ušiđima izvršio samoubistvo posle poraza japanske vojske na ostrvu Okinava, gde je vođena jedna od najkrvavijih bitaka u Drugom svetskom ratu. Prema zvaničnim podacima, tokom borbi za Okinavu poginula 234.183 vojnika i civila. 


1947. Kongres SAD usvojio Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograničeno pravo radnika na štrajk. Šef države dobio pravo da na 80 dana suspenduje svaku štrajkačku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost. 


1956. Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran za predsednika Egipta. 


1960. Patris Lumumba postao prvi predsednik vlade nove nezavisne države Demokratske Republike Kongo. 


1970. Japanski studenti u Tokiju se sukobili sa policijom tokom velikih demonstracija protiv produženja američko-japanskog pakta za bezbednost. 


1985. Iznad Atlantskog okeana eksplodirao boing 747 kompanije Er Indija. Pogunulo svih 329 putnika i članova posade. Za podmetanje bombe u avion optuženi Siki separatisti. 


1993. Nigerijski diktator, general Ibrahim Babangida, poništio predsedničke izbore od 12. juna i onemogućio povratak demokratije. 


1994. Južna Afrika posle decenije međunarodne izolacije zbog politike aparthejda ponovo zauzela mesto u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. 


1995. Umro američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk. 1954. izumeo vakcinu protiv dečje paralize. 


1996. Umro grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, prvi socijalistički premijer Grčke, osnivač i lider Svegrčkog socijalističkog pokreta, PASOK. 


1998. Umrla američka glumica irskog porekla Morin O'Saliven. Proslavila se kao partnerka Džonija Vajsmilera ulogom Džejn u filmovima o Tarzanu. 


1999. Jugoslovenski ekonomisti iz nevladine Grupe 17 procenili da je ekonomska šteta posle NATO bombardovanja Jugoslavije oko 29,6 milijardi dolara. 


2001. Vlada Jugoslavije usvojila Uredbu o saradnji sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. 


2003. Američki Vrhovni sud podržao akciju Univerziteta u Mičigenu o favorizovanju manjina koje se prijavljuju na Pravni fakultet tog univerziteta. Prva zvanična odluka u vezi sa građanskim pravima u poslednjih 25 godina. 


2004. Međunarodni krivični sud pokrenuo prvu zvaničnu istragu. Predmet istrage bili ratni zločini u Demokratskoj Republici Kongo, od jula 2002., u provinciji Ituri, gde je u sukobima poginulo najmanje 5.000 ljudi. Procenjuje se da je tokom desetogodišnjeg građanskog rata u Kongu stradalo više miliona ljudi. 


2005. U Srbiji uhapšen Marokanac Abdelmadžid Bušar i izručen Španiji, u kojoj je osumnjičen za terorističke napade u Madridu 11. marta 2004, kada je poginulo više od 190 osoba. 


2006. Umro je televizijski producent Aron Spelling, čije su najpoznatije serije "Beverli Hils", "Dinastija", "Čarlijevi andjeli" i "Melrouz plejs".

NA DANAŠNJI DAN, 22 JUN

AMERIČKA FILMSKA GLUMICA I PEVAČICA
DŽUDI GARLAND

1533. Turski sultan Sulejman II Veličanstveni sa Austrijom potpisao ugovor o miru, posle drugog neuspešnog pohoda na Beč. 

1535. Mesec dana pošto ga je papa proizveo u kardinala, u Londonu pogubljen Džon Fišer. Odbio da prizna kralja Henrija VIII za poglavara novoformirane Engleske crkve. 

1757. Rođen britanski istraživač Džordž Vankuver. Plovio sA kapetanom Kukom 1772. i 1776. i istraživao Australiju, Kanadu i Island. Posebno značajna njegova istraživanja pacifičke obale Severne Amerike. Po njemu dobili naziv grad i ostrvo u Kanadi. 

1805. U Đenovi rođen italijanski političar i revolucionar Đuzepe Macini, jedna od najznačajnijih ličnosti u pokretu za oslobođenje i ujedinjenje Italije. 

1815. Posle poraza kod Vaterloa, Napoleon Bonaparta abdicirao drugi i poslednji put. 

1826. U Panami, na inicijativu južnoameričkog revolucionara Simona Bolivara, održan Panamerički kongres, čiji je cilj bio ujedinjenje južnoameričkih republika.

1826. Rođen Bogoboj Atanacković, pisac ranog srpskog romantizma, pobornik reformi Vuka Karadžića i jedan od obnovitelja srpske proze po oslobođenju Srbije od turske vlasti. 

1874. Uspostavljena prva telegrafska veza Brazila i Evrope. 

1894. Afrička država Dahomej, Benin, postala francuska kolonija. 

1898. Rođen nemački pisac Erih Marija Remark. Postao poznat po antimilitarističkom romanu "Na zapadu ništa novo", koji je preveden na mnoge jezike i filmovan, u Nemačkoj zabranjen po dolasku Hitlera na vlast. 

1906. Rođen američki filmski scenarista, producent i režiser austrijskog porekla Bili Vajlder. Dobitnik nekoliko Oskara i nagrada na festivalima u Kanu i u Veneciji. 

1914. Srpski kralj Petar Karađorđević povukao se sa vlasti, a kraljevska ovlašćenja dobio njegov drugi sin Aleksandar, koji je 1. decembra 1918. postao regent Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a posle smrti oca, 1921, kralj. 

1940. Francuska u Drugom svetskom ratu potpisala kapitulaciju, u Konpjenju, mestu u kom je francuski maršal Foš 1918. primio kapitulaciju Nemačke posle Prvog svetskog rata. 

1940. Francuski general Šarl de Gol u Londonu sastavio Vladu Slobodne Francuske. 

1941. Počela operacija Barbarosa, u Drugom svetskom ratu, u kojoj su Hitlerove trupe sa više od 150 divizija napale SSSR duž cele granične linije između Baltičkog i Crnog mora. Italija i Rumunija objavile rat SSSR-u. 

1941. Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije uputio proglas sa pozivom narodima Jugoslavije na ustanak protiv nemačke okupacije. 

1965. Japan i Južna Koreja u Tokiju potpisali sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa. 

1969. Umrla američka filmska glumica i pevačica Džudi Garland u 47. godini. Kao devojčica proslavila se ulogom u filmu "Čarobnjak iz Oza", za koju je dobila Oskara. 

1987. Umro američki filmski glumac i igrač Fred Aster u 88. godini. Proslavio se u holivudskim muzičkim filmovima sa partnerkom Džindžer Rodžers. 

1994. Predstavnici Rusije u sedištu NATO-a u Briselu potpisali program Partnerstvo za mir. 

2000. Američka svemirska letelica "Marsov osmatrač" otkrila naznake o postojanju vode na Marsu. 

2001. Nemačka počela isplatu ratne odštete ljudima koje je nacistička vlast tokom Drugog svetskog rata držala na prinudnom radu. 

2001. Ustavni sud Turske zabranio rad glavnoj opozicionoj proislamskoj Partiji vrline, koja je u parlamentu imala 102 poslanika, zbog njene antisekularne aktivnosti. Mesec dana kasnije polovina poslanika te partije osnovala novu stranku, Saadet. 

2003. U okviru druge posete Bosni i Hercegovini, poglavar Rimokatoličke crkve Jovan Pavle II prvi put posetio Republiku Srpsku. 

2003. Tokom državne posete Londonu predsednik Rusije Vladimir Putin bio je i u zvaničnoj poseti Bakingemskoj palati. To je prva poseta jednog ruskog zvaničnika dvoru posle 1874., kada je tamo boravio ruski car Aleksandar II. Britanski dvor je zamrznuo odnose sa Moskvom u znak protesta što su boljševici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja II. 

2003. Premijer Indije Atal Behari Vadžpaji doputovao u zvaničnu posetu Pekingu. To je prva poseta jednog premijera Indije Kini u poslednjih 10 godina. 

2005. Italijanski sud osudio je u odsustvu 10 bivših nacista, SS oficira na doživotni zatvor zbog učešća u ubistvu 560 toskanskih seljaka iz mesta Sant Ana di Stacema. To je bio jedan od najstrašnijih masakara u Italiji tokom Drugog svetskog rata. 

2009. Međunarodni sud za zločine počinjene u Ruandi osudio je bivšeg visokog funkcionera Ruande Kaliksta Kalimanzira na 30 godina zatvora zbog genocida.