UMRO JE KOMANDANT UGO ČAVES - PREDSEDNIK VENECUELE I SIMBOL OTPORA LATINSKE AMERIKE - U VENECUELI TUGA - U S.A.D. SLAVLJE

     Narod Venezuele izgubio je danas vođu na kojem im je značajan deo sveta zavideo. Današnja tužna vest je ujedno i gubitak za ceo svet, naročito onaj deo sveta koji i dalje trpi surovu eksploataciju globalnog imperijalizma i neo-kolonijalizma. Kao što su i sredinom prošlog veka herojski revolucionari Fidel Kastro i Ernesto Če Gevara pokazali da se isplati voditi borba za slobodu, tako je Ugo Čaves zadnjih 14 godina nosio to isto svetlo otpora i socijalističke revolucije. Svoj život posvetio je i dao za implementaciju jednog novog puta, pravednijeg pravca i konture ideje koju danas nazivamo "socijalizam 21. veka". 

     Svojim nepokolebljivim stavom i uvek pravičnim nastupom, bez obzira da li se radilo o agresiji na Libiju, danas Siriju ili terorisanje palestinskog naroda, Čaves je pokazao da se može biti veliki državnik i bez podobnih ustupaka. Nizom grandioznih političkih pobeda tokom zadnjih 14 godina, Čaves je pokrenuo lavinu narodnooslobodilačkih pokreta širom toliko ugnjetavane i iskorišćavane Latinske Amerike. 

     Komandante Čavez danas je umro, ali njegova ideja nastaviće živeti u svim narodima željnim slobode širom sveta. Malo je pravih heroja u današnjem svetu ostalo, ali Čaves je bio tu sa nama sve ove godine i ostavio nam je u nasleđe primer borbe koja sa njim nikako ne umire, već mora nastaviti u nove pobede.

     Čaves je preminuo juče u vojnoj bolnici u Karakasu, posle dvogodišnje bitke sa kancerom.

     Čaves će biti sahranjen petak u Karakasu, a očekuje se prisustvo više miliona njegovih pristalica i levičarskih lidera širom sveta. U Venecueli će, zbog smrti dugogodišnjeg lidera, morati da budu održani i predsednički izbori i to u roku od 30 dana.

     Saučešća Čavesovoj porodici i narodu stižu iz celog sveta. Takođe, brojna su i različita reagovanja - neki smatraju da je njegova smrt tragičan gubitak, a neki vide priliku da Venecuela izađe iz njegove senke.  

     Pošto je objavljena vest o Čavesovoj smrti, vojni lideri pojavili su se u živom programu na nacionalnoj televiziji kako bi potvrdili lojalnost potpredsedniku Nikolasu Maduru, koga je Čaves izabrao za svog naslednika. Vojni zvaničnici su se, takođe, zakleli da će slediti Čavesove želje i poštovati ustav. 

     Maduro će se na izborima najverovatnije suočiti sa Enrikom Kaprilesom, kandidatom opozicije koji je izgubio na predhodnim predsedničkim izborima. Do izbora, prema Ustavu Venecuele, funkciju predsednika obavlja predsednik Skupštine Diosdado Kabeljo. 

     Odmah po objavljivanju vesti o smrti Čavesa i proglašenju sedmodnevne žalosti, hiljade ožalošćenih Venecuelanaca izašlo je na ulice u centru Karakasa, plačući i uzvikujući slogane podrške.

     "Osećam toliki bol da ne mogu ni da govorim. On je bio najbolje što se ovoj zemlji dogodilo. Obožavam ga. Nadajmo se da će se zemlja smiriti i da ćemo moći da nastavimo sa zadacima koje nam je ostavio", rekla je službenica Jamilina Barios (39). 

     S druge strane, venecuelanski imigiranti u SAD slavili su, izražavajući oprezni optimizam prema mogućnosti da smrt populističkog lidera dovede do političkih promena u Venecueli. "Konačno! Konačno mogu da vidim svetlost na kraju tunela", rekla je Marija Elena Prati (47). 

     Kada je Čaves došao na vlast 1999, desetine hiljada Venecuelanaca iz srednje i visoke klase pobegle su iz zemlje, žaleći se na porast kriminala i smanjenje ekonomskih mogućnosti. Mnogi od njih su se nastanili na jugu Floride, pridružujući se mnogo većoj kubanskoj zajednici. 

     Prema popisu u SAD iz 2010. godine, u toj zemlji živi oko 215.000 Venecuelanaca. Deset godina ranije bilo ih je 91.000. Venecuelanske zajednice u Hjustonu i Njujorku takođe su uvećane.

     Ataše proteran, SAD okrivljene za smrt Čavesa

     Maduro je juče optužio "istorijske neprijatelje" Venecuele da su napali Čavesa tako što su kod njega izazvali rak i objavio da se iz zemlje proteruje američki vojni ataše, zbog sumnje da je špijunirao vojsku. 

     On se obratio narodu u dugom govoru koji je direktno prenosila državna televizija i optužio "neprijatelje domovine" u Venecueli i inostranstvu, posebno SAD, da pokušavaju da podriju demokratiju u Venecueli. 

     "Ne sumnjamo uopšte, a stići će dan u istoriji kada ćemo moći da formiramo naučnu komisiju (koja će otkriti) da su komandanta Čavesa ovom bolešću napali istorijski neprijatelji ove zemlje i tražili slabu tačku da pogode zdravlje našeg komandanta", rekao je Maduro posle sastanka političkih i vojnih čelnika zemlje. 

     On je istakao SAD da kuju zavere protiv venecuelanske vlade i najavio da će američki vojni ataše Dejvid Delmonako biti proteran iz zemlje u roku od 24 časa.

     Čaves (58), koji je bio 14 godina na čelu Venecuele i simbol socijalizma u Latniskoj Americi, preminuo je od posledica teške respiratorne infekcije u utorak uveče, 21 mesec nakon što je utvrđeno da ima rak. U javnosti nije viđen tri meseca, kada je bio podvrgnut hitnoj operaciji na Kubi, 11. decembra prošle godine. Posle te četvrte operacije došlo je do višestrukih komplikacija, među kojima i neočekivano krvarenje. 

     Venecuelanska vlada juče je saopštila da je Čavesovo zdravstveno stanje znatno pogoršano. 

     Čaves će ostati upamćen kao čovek koji je oštro, često na satiričan i pun humora način, kritikovao SAD i rat u Iraku. Nije krio nesimpatije ni prema bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu, kojeg je u govorima nazivao i "mazgom" i "đavolom". 

     Ostaće upamćen i kao jedan od najdinamičnijih svetskih lidera, sa dosta opterećenim rasporedom obaveza.

     Građane Venecuele je šokirao kada je u junu 2011. u televizijskom obraćanju objavio da su mu kubanski hirurzi uklonili tumor veličine bejzbol lopte iz predela karlice. Posle toga, prošao je više tura hemoterapije i imao je još dve operacije za koje je rekao da predstavljaju "bitku za zdravlje i život". 

     Njegova istorija bolesti nikada nije javno objavljena zbog čega su se pojavile spekulacije da je bolest teška i neizlečiva. Ipak i Čaves i njegovi saradnici su tvrdili da mu se zdravstveno stanje poboljšava. 

     Uoči predsedničkih izbora u oktobru prošle godine, zvaničnici u Karakasu su govorili da se Čaves dovoljno dobro oseća i da je u stanju da ostane na funkciji predsednika do kraja mandata. 

     Tokom predsedničke kampanje videlo se da je bolest ostavila traga na Čavesu. Iako se malo pojavljivao u javnosti i iako su mu govori bili sve kraći, dobio je više glasova građana nego na prethodnim izborima.

     Strahovanja da je bolest teža nego što se mislilo pojačana su 27. novembra kada je iznenada ponovo otišao na Kubu. Od operacije u decembru, Čavesa su posećivali članovi njegove porodice kao i nekoliko njegovih najbližih poltičkih saveznika, među kojima Fidel i Raul Kastro, predsednik Ekvadora Rafael Korea i Bolivije Evo Morales. 

     Prošlog meseca objavljene su četiri fotografije obolelog Čavesa, a na jednoj od njih je nasmejan, okružen ćerkama. Sem toga, tri poslednja meseca nije bio u javnosti, pa se govorilo i da je umro ili da je na aparatima. 

     Sa Kube se, na sopstveni zahtev, vratio u domovinu 18. februara, saopštili su zvaničnici. Potom je smešton u vojnu bolnicu Karlos Arvelu u Karakasu. 

     Još juče se osetilo da su nade u njegovo ozdravljenje sve manje pošto je ministar komunikacija Ernesto Viljegas saopštio da mu se stanje pogoršalo zbog "nove i ozbiljne respiratorne infekcije".

     Skromni koreni i velika harizma

     Ugo Rafael Čaves Frias rođen je 1954. godine u siromašnoj porodici u Sabaneti na zapadu Venecuele. Želeo je da bude slikar, a zatim i profesionalni bejzbol igrač u američkoj ligi, prenosi CNN. 

     Njegovo siromašno, ali srećno detinjstvo u ruralnoj Venecueli, često mu je služilo kao osnova za anegdote kojima je obogaćivao svoje političke govore. U kombinaciji sa izuzetnom harizmom njegovi skromni koreni pomogli su mu da ostvari snažnu emotivnu vezu sa mnogim siromašnim Venecuelancima, koji su ga smatrali poput člana porodice. 

     Kao bivši potpukovnik Čaves je proveo veći deo svoje vojne karijere sarađujući sa drugim vojnicima levičarima na rušenju tradicionalnog političkog poretka.

     Godine 1992. našao se na čelu prevrata protiv tadašnjeg predsednika Karlosa Andresa Peresa koji je doživeo neuspeh, ali je to bio početak njegove političke karijere. 

     Kratak politički govor koji je održao, dok su ga odvodili u zatvor, sa svojim zaštitnim znakom na glavi, crvenom beretkom, ostavio je utisak na mnoge Venecuelance i utro mu put narodnog vođe. 

     Nakon što je pomilovan, Čaves je krenuo na turneju po zemlji, a pobedu na izborima odneo je 1998. godine. Za mnoge birače predstavljao je novi početak nakon decenije vlada koje su viđene kao samodovoljne i korumpirane.

     Privatni mediji i biznis lideri zauzeli su stav protiv Čavesa, a 2002. grupa opozicionih političara i disidenata iz redova vojske organizovala je puč. Čaves je uhapšen i prebačen u bazu na Karibima. Dva dana kasnije lojalni oficiri iz vojske i pristalice vratili su ga na vlast. Čaves je tada optužio SAD da stoje iz puča i rekao da strahuje da bi mogao da bude ubijen. 

     Kao predsednik uživao je veliku podršku siromašnih zbog velikog ulaganja države u zdravstvene i obrazovne programe što je finansirano od izvoza nafte. Podršku je dobijao i zbog konfrontacije sa SAD, koju je okarakterisao kao dekadentnu, ratno huškačku imperiju. 

     Nekoliko puta je zapretio da će zaustaviti isporuku nafte u SAD, kao kada je optužio tadašnjeg predsednika Džordža Buša da je podržao puč 2002, ali to nikad nije učinio. SAD su ostale najveće tržište za izvoz venecuelanske nafte, ali je Čaves takođe povećao izvoz na tržište Kine i države sa antizapadnom politikom poput Belorusije, Irana i Sirije.

     

     Inspirisan svojim prijateljem i mentorom, kubanskim liderom Fidelom Kastrom, Čaves je, prema svojim kritičarima, vodio Venecuelu radikalnim putem, nacionalizujući veći deo ekonomije.

     Poput Kastra, bio je poznat po svojim govorima, koji su se često protezali duboku u noć. Godine 2012. oborio je sopstveni rekord, govoreći bez prestanka gotovo 10 sati, naveo je Rojters.

     Ugo Čaves umro je juče u Karakasu,u 58 godini, posle gotovo dvogodišnje borbe sa rakom.

     Poruke saučešća zbog smrti Čavesa
   
     Predsednik Bolivije Evo Morales, jedan od najbližih Čavesovih saradnika i lojalnih sledbenika, izjavio je da "Čaves živi više nego ikada".

     "Čaves će i dalje biti inspiracija za sve narode koji se bore za svoje oslobođenje... Ugo Čaves će uvek biti predsednik i uvek uz nas", rekao je Morales u televizijskom obraćanju.

     Na Kubi, gde je proglašena trodnevna žalost i zastave spuštene na pola koplja, u saopštenju predsednika Raula Kastra se navodi da Kuba na "Čavesa gleda kao na jednog od svojih istaknutih sinova".

     Predsednik Čaves bio je "veliki lider i veliki prijatelj", saopšteno je danas u Pekingu povodom smrti latinoameričkog lidera.

     

     "Predsednik Čaves je bio veliki lider Venecuele i veliki prijatelj kineskog naroda. Značajno je doprineo prijateljskim i produktivnim odnosima Kine i Venecuele", rekla je portparolka kineske diplomatije Hua Čunjing.

     Iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad nazvao je Čavesa "čuvarem revolucionarnih vrednosti". Čaves je "mučenik koji je služio narodu i štitio ljudske i revolucionarne vrednosti", navodi se u poruci saučešća iranskog lidera, objavljenoj je na sajtu iranskog predsedništva.

     Ahmadinedžad je naveo i da je "Čaves umro od sumnjive bolesti".

     Argentinska predsednika Kristina Fernandes, takođe bliska Čavesova saradnica, proglasila je trodnevnu žalost u zemlji. Kako je najavljeno, ona će zajedno sa predsednikom Urugvaja Hoseom Muhikom prisustvovati sahrani Uga Čavesa.

     Lider Ekvadora Rafael Korea poručio je da je svet izgubio "revolucionara, ali da su iza njega ostali milioni ljudi koje je on inspirisao".

     Američki predsednik Barak Obama izdao je saopštenje u kojem se potvrđuje podrška Vašingtona "narodu Venecuele i potvrđuje spremnost za razvoj konstruktivnih odnosa sa vladom Venecuele".

     "U trenutku kada Venecuela otvara novo poglavlje svoje istorije, SAD su posvećene politici koja promoviše demokratske principe, vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava", navodi se u saopštenju Obame.

     Saučešće je uputio i ruski predsednik Vladimir Putin, koji je za Uga Čavesa rekao da je bio "snažan čovek koji je gledao ka budućnosti".

     Ambasador Rusije pri Ujedinnjenim nacijama Vitalij Čurkin nazvao je smrt Čavesa tragedijom. "Bio je veliki političar za svoju zemlju, Latinsku Ameriku i svet. Odigrao je vrlo važnu ulogu u odnosima Venecuele i Rusije", rekao je Čurkin.

     Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg uputio je saučešće Venecueli i Čavesovoj porodici, navodeći da je za 14 godina kao predsednik "ostavio značajan trag u zemlji i šire".

     Kanadski premijer Stiven Harper izjavio je saučešće narodu Venecuele i rekao da će smrt Uga Čavesa doneti nadu u bolju budućnosti.

     "Nadam se da da narod Venecuele sada može da izgradi sebi bolju, svetliju budućnost, baziranu na principima slobode, demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava", navodi se u Harperovom saopštenju.

     Bivši američki predsednik Džimi Karter je naveo da će Čaves biti "zapamćen po svom zalaganju za autonomiju i nezavisnost latinoameričkih vlada". "Nikada nismo sumnjali u njegovu nameru da poboljša živote miliona svojih sunarodnika", poručio je Karter.

     Povodom Čavesove smrti saopštenje je izdao i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji je istakao da je lider Venecuele "nastojao da ispuni težnje i odgovori na izazove svog naroda".

     I reditelj Oliver Stoun, producent filma o Čavesu i njegovim saradnicima levičarima, naveo je na svom Tviter nalogu da "žali za herojem i da će će Ugo zauvek živeti u istoriji".