BEOGRAD - Da je Ratko Mladić ostvario dečačku želju da bude učitelj ili hirurg, verovatno juče ne bi bio vest dana na celoj planeti, a možda bi se i istorija na Balkanu drugačije pisala.
Međutim, postao je vojnik i ta činjenica je obeležila i njegov život, ali i živote mnogih drugih ljudi, naročito u Bosni. Tu je u nekoliko godina prošao put od heroja i nepobedivog komandanta do čoveka osumnjičenog za najstrašnije zločine. A dok ga krvavi ratni sukob nije izbacio na površinu kao jednog od ključnih aktera, za Mladića je malo ko znao.
Nakon završetka Vojnoindustrijske akademije u Beogradu, oficirsku karijeru je započeo davne 1965. u Skoplju, gde je u činu poručnika kao najmlađi oficir komandovao vodom u puku na manevrima "Jesen 65".
Narednih 25 godina provešće na raznim dužnostima po garnizonima bivše JNA u Makedoniji, da bi 1991. godine sa pukovničkim epoletama na ramenima bio prekomandovan u Prištinu na mesto pomoćnika komandanta Prištinskog korpusa. Odatle će ubrzo slediti prekomanda za Knin, na mesto komandanta Kninskog korpusa, a kada je od pretpostavljenih upozoren da ide na niži položaj, nije se bunio.
"Za mene to nije bila degradacija, već izraz poverenja!", reći će kasnije.
U maju 1992. godine izabran je za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, a bio je konsterniran saznanjem da će se JNA povući iz Bosne:
"Nisam mogao poverovati da će goloruki srpski narod biti ostavljen na cedilu!"
Na tom komandantskom mestu steći će i slavu i zao glas, a na osnovu njegovog ponašanja, izjava i stavova stekao se utisak kao da se ceo život spremao samo za taj rat.
Kod Srba i srpske vojske imao je oreol novog vojvode Mišića, dok se muslimanskoj strani protiv koje je ratovao dizala kosa na glavi i na sam pomen njegovog imena. Uvek na prvoj borbenoj liniji, prek i egocentričan, gradio je imidž neustrašivog vojskovođe kome je samo nebo granica.
Intenzivno je potpomagao mit koji se o njemu stvarao, a sebe je već na hrvatskom ratištu doživljavao kao apsolutnog gospodara života i smrti, o čemu svedoči epizoda kad pušta na slobodu zarobljene pripadnike Zbora narodne garde uz reči: "Zapamtite da vam je život poklonio Ratko Mladić. Kad vam ja to kažem, to je kao da vam je rekao svevišnji!"
Intenzivan doživljaj svemoći i nepobedivosti ga je osvajao i za sebe je voleo da nema te situacije u kojoj će narediti povlačenje:
"Nikad nisam izdao zadatak i naređenje mojim jedinicima da se povuku. To ne bih učinio ni po cenu da imam milion života i da treba sve da ih izgubim. Za mene nema - nazad!"
Bio je bez pardona i prema nadređenima i teško da mu se moglo narediti nešto s čime on ne bi bio saglasan. Tako je često dolazio u sukobe i sa neposrednim pretpostavljenim Radovanom Karadžićem, a nije se ustručavao da uz povišen ton spušta slušalicu Slobodanu Miloševiću.
Uspesi na frontu zamaglili su mu vidike, pa je je u jednom trenutku sebe počeo doživljavati i kao mesiju svesrpskog ujedinjenja govoreći kako je "naš cilj ujedinjenje svih srpskih zemalja, od Knina preko Banjaluke i Sarajeva do Beograda... Drina nikad nije bila granica, niti će biti. Drina je naša kičma. Ona protiče kroz centar srpskih teritorija...!"
Kao da je tim naprasnim nacionalnim osvešćenjem želeo da potre silne godine sopstvene zablude koje je proveo kao osvedočeni Jugosloven, kako se uporno izjašnjavao. Znao je da pripadnicima dobrovoljačkih jedinica sa kapa skida kokarde i tera ih da stave petokraku.
Prema muslimanima protiv kojih je ratovao nije imao milosti ni na frontu niti u njihovoj karakterizaciji. Ipak, sve do pogubnog masakra u Srebrenici 1995. godine, Mladić se držao pravila ratovanja, barem onoliko koliko je to užasni sukob dojučerašnjih komšija dozvoljavao.
Neki su skloni da tvrde kako je potpuno izgubio glavu nakon lične tragedije, kada mu se 1994. godine u Beogradu iz njegovog trofejnog pištolja ubila ćerka Ana.
Patolog Zoran Stanković, koji je vršio obdukciju, svedočiće kasnije da je Mladić šminkao lice mrtve kćerke, a na ratište će se vratiti sa pramenom njene kose i metkom koji joj je oduzeo život.
Kako bilo da bilo, Mladićeva legenda potonuće u zločin, a Tribunal u Hagu optužiće ga 25. jula 1995. za genocid, saučesništvo u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja zbog progona, ubistava, deportacije i nehumanog postupanja, terorisanja i uzimanja talaca.
Ratko Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božanovići kod Kalinovika u BiH, a po završetku osnovne škole i pre nego što je krenuo na vojno školovanje kraće vreme je radio kao metalostrugar u Sarajevu. Rastao je bez oca, koga su u Drugom svetskom ratu ubile ustaše, a zanimljivo je da je nekoliko ratnih godina tokom rata proveo uz italijanskog oficira koji je boravio u njihovoj kući.
Oženjen je Bosom, ima sina Darka, a ćerka Ana je tragično stradala 1994. godine.
Ruska štampa: Srbija sa uhapšenim Mladićem bliža EU
Moskovska štampa danas opširno piše o hapšenju generala Ratka Mladića, navodeći da je tim činom Srbija postala bliža ulasku u EU. List Komersant piše da je Mladić uhapšen u pravom trenutku, jer već za mesec dana Srbija je mogla da se oprosti sa perspektivom evropske integracije. Vlasti Srbije su odlično razumele da će hapšenje generala kojeg mnogi smatraju nacionalnim herojem, verovatno izazvati ozbiljno nezadovoljstvo u delu javnosti, a što je najvažnije, u armiji.
Ispitati Mladića u vezi sa slučajem Topčider
Zastupnici porodica ubijenih gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića zatražili su danas od nadležnih organa da ispitaju Ratka Mladića u vezi sa ubistvom u vojnom objektu Karaš, na Topčideru, 2004. godine. Po oceni advokata Olgice Batić i Predraga Savića, hapšenje Ratka Madića moglo bi da doprinese rasvetljavanju ubistva dvojice gardista na Topčideru 5. oktobra 2004. godine.
Ranko Pivljanin (27. 05. 2011.)
Нема коментара:
Постави коментар