"RATNA PROPAGANDA U VOJVODINI 1941-1945"

      Izložba članice Izvršnog odbora Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Kristine Meneši, pod nazivom "Ratna propaganda u Vojvodini 1941-1945", otvorena je u Muzeju Vojvodine.

      Na izložbi je predstavljena propaganda Narodnooslobodilačkog pokreta, nacistička propaganda, propaganda NDH, kolaboracionistička i mađarska okupaciona propaganda. U okviru okupacione propagande, poseban deo je posvećen antijevrejskoj i antiboljševičkoj propagandi, a jedan deo i propagandi u svakodnevnom životu.

      Otvarajući izložbu ove kustoskinje, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da su ovakve izložbe beskonačno važne "jer su zlo fašizma i zlo nacizma nešto što se uvek može vratiti".

      - Nije važno koliko je čovek obrazovan i koliko je imućan, uvek može oboleti od kuge, a ovo je kuga ljudskog društva koja je odnela isto toliko žrtava. Suprotstaviti se neonacistima znači sprečiti pokolj, sprečiti stratišta, sprečiti mora krvi koja će se inače proliti - rekao je Čanak. On je zatim ocenio da nama ne trebaju samo noći muzeja nego godine i decenije muzeja, i da bi svaki školski čas trebalo da počinje u muzeju.

      Čanak je upitao i zašto niko ne digne glas protiv sramno niskih presuda za one koji izazivaju nasilje na stadionima, za one koji napadaju novinare ili za one koji ne daju ljudima da se mirno okupljaju na ulicama, i dodao da istovremeno u medijima ponovo imamo i neke poznate ratne huškače. 

      - Govorim naravno o Milijani Baletić, o Komrakovu i svima onima koji su obeležili najsramniji period posleratne istorije ovih prostora svojim ratnohuškačkim nastupima i zloupotrebama medija - rekao je Čanak. On je ocenio da su svi oni prouzročili ogromne količine patnji, progona, smrti i time direktno saučestvovali u zločinima koji su se događali devedesetih godina, a možda i inspirisali. Čanak je rekao i da su ratni huškači iz Ruande osuđeni u Hagu i upitao zašto se novinari odavde nisu našli tamo.

      - Zašto nam je uopšte bio potreban Haški Tribunal? Da li smo mi ovde bili previše slabi da sami sudimo onima koji su oduzeli ne deceniju, nego vek života svih koji žive na ovim prostorima i koliko će trebati da se opere gadost koju su napravili, krv koju su prosuli i zlo koje su posejali. Zar neki misle da imamo pravo da ćutimo pred svim tim, jer ako iko to pomisli neka se seti onoga što piše na zidu Dahaua, a to je "ko radi na tome da se ovo zaboravi, radi na tome da se ovo ponovi" - rekao je on. Čanak je i nezadovoljan zbog blagih presuda fudbalskim huliganima.

      - Stadioni su postali vežbališta za nove zlikovce, kojima samo treba dati oružje i pokazati im koga treba da ubiju - rekao je predsednik LSV. 

      Čanak je rekao i da je ponosan na Novi Sad što se pre nekoliko godina suprotstavio "maršu ideoloških sinova onih koji su ovim gradom marširali pre nekoliko decenija". 

      - Tada su nam rekli da mi nemamo razumevanja za političke razlike i da mi ne razumemo da je demokratija prihvatiti drugačije. Međutim, u demokratiju ne spada ideologija koja poziva na to da se istrebe čitavi narodi i da se ljudi bez suda i presude zatvaraju i ubijaju. To nije demokratija. To je zlo protiv koga se mora svako ko je zagovornik demokratije boriti - rekao je predsednik LSV. On je ocenio i da ima dela koja nikada ne zastarevaju i kao primer naveo suđenje Šandoru Kepiru za učešće u novosadaskoj raciji koje se održava u Mađarskoj.

      - Postavlja se pitanje da li starim ljudima treba suditi. A neko mudar je rekao: naročito njima se mora suditi za ono što se desilo, jer su uspeli da svoj život prožive u miru - zaključio je Čanak. [BILSV, 11.05.2011.]