POTPISIVANJE PETICIJE: PETROVARADIN - OSLOBODIMO ULICE OD TERORA KAMIONA!

STANOVNICI ULICA RELJKOVIĆEVE, PRERADOVIĆEVE I RAČKOG ŽIVE U NESNOSNOJ BUCI ZBOG NEPRESTANOG PROLASKA TERETNJAKA, PUCAJU ZIDOVI KUĆA I UGROŽENA JE NJIHOVA BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU. PORED STANOVNIKA OVIH ULICA UGROŽENI SMO I SVI OSTALI JER SU OVE TRI I CENTRALNE ULICE NA KOJE IZLAZE SVI.

  U prethodnom periodu bilo je niz parcijalnih intervencija koje nisu dale očekivane rezultate i odvijanje izuzetno obimnog motornog saobraćaja duž glavnih ulica u Petrovaradinu se nastavilo. 

     Iako izgleda da dok novi most i obilaznica ne budu završeni ovaj problem neće moći da se reši, ipak postoji način da se intenzitet ovakvog saobraćaja svede najmanju moguću meru. 

     Da bi se to ostvarilo, 

sada je trenutak 

da podržimo ovaj projekat, 

jer je pritisak javnosti 

odlučujući u ovom slučaju. 

     POTPISIVANJE PETICIJE

u ponedeljak, 30. aprila

i

u četvrtak 3. maja,

od 8 do 12 časova 

ispred Petrovaradinske pijace. 

Ovu kampanju nastavićemo

i posle održavanja izbora,

dok ne ostvarimo naš 

ZAJEDNIČKI CILJ! 

IZMESTITI TEŠKI SAOBRAĆAJ IZ PETROVARADINA

     PETROVARADIN – Predsednik Skupštine grada Novog Sada Aleksandar Jovanović pozvao je danas Nacionalni park "Fruška gora" i nadležne ustanove da uvedu taksu za prolazak kamiona preko Fruške gore, kako bi se redukovao teški kamionski saobraćaj kroz Petrovaradin. 

     Jovanović je danas podržao skup Udruženja građana "Petrovaradin", koji je održan na raskrsnici Keja skojevaca i Reljkovićeve ulice, ispred drumsko-železničkog mosta, a tokom kojeg su žitelji Petrovaradina protestvovali zbog prolazaka šlepera. Ovo udruženje je, takođe, zatražilo da se što pre počne sa izgradnjom obilaznice oko Petrovaradina, kako bi se teški kamionski saobraćaj izmestio iz ovog dela Novog Sada.


     – Problem teškog saobraćaja kroz Petrovaradin je višegodišnji. Prvo, to je pitanje bezbednosti u saobraćaju, jer ovakvi kamioni ne bi smeli da prolaze kroz naseljeno mesto. Drugo, to je pitanje bezbednosti samih objekata koji se nalaze ovde i na kraju to je pitanje zaštite životne sredine. Kamioni izbacuju puno štetnih gasova i ljudi koji ovde stanuju žive u lošijim uslovima – kazao je Jovanović na skupu  na kojem se okupilo stotinak građana. Dodao je da se koren reševanja problema obilaznice oko Petrovaradina nalazi u drumsko-železničkom mostu.


     – Radovi na izgradnji mosta počeli su prošle nedelje i sada je prilika da se skrene pažnja javnosti da se i pitanje obilaznice mora rešiti. Građani Petrovaradina su svesni da se ovo ne može brzo izgraditi, ali se može uraditi parcijalno i sa jasnim planom – poručio je Jovanović. On je objasnio da bi se uvođenjem taksi za prelaz preko Fruške gore, odakle i dolaze kamioni, teški saobraćaj preusmerio na autoput Beograd-Novi Sad i smanjio za oko 30 odsto kroz Petrovaradin.


     – Uporedo sa tim treba da se pripremi sva potrebna dokumentacija kako bi tokom izgradnje novog Žeželjevog mosta počela izgradnja obilaznice, čijim bi se završetkom sav teški kamionski sabraćaj izmestio iz Petrovaradina  – zaključio je Jovanović. Predsednik Udruženja građana "Petrovaradin" Borislav Čikić složio se sa Jovanovićem u vezi neophodnosti izgradnje obilaznice.


     – Od Petrovaradina je napravljen autoput, kroz koji kamioni tutnje, uništavaju se kuće i ugrožava bezbednost – precizirao je Čikić. Ocenio je da bi se uvođenjem taksi za teški saobraćaj preko Fruške gore broj šlepera koji prolaze kroz Petrovaradin smanjio i do 40 odsto.


     – Tada bi smo bili u mnogo boljoj poziciji. Mi smo svesni da za izgradnju obilaznice treba vremena, ali očekujemo da će nadležni da reaguju i da usliše naše zahteve. Neka se kaže razuman rok kada obilaznica može da bude izgrađena – ustvrdio je Čikić. 

(BILSV, 28.04.2012.)

ČANAK: NE SMEMO ZABORAVITI DEVEDESETE

     SREMSKA MITROVICA – Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je sinoć da Liga "nikada neće zaboraviti 1991. godinu, kada se nizvodno od Vukovara rečna riba nije jela". 

     – Važno je da to ne zaboravimo, zbog toga što svi pokušavaju danas da pokažu da su to stvari koje se ne broje. Pre 21 godinu u Sremskoj Mitrovici, kada smo govorili o progonima ljudi, o divljanjima Šešeljevih hordi, o tajnoj policiji, o Slobodanu Miloševiću i zloglasnom SPS-u, govorili su o nama kao nekome ko, eto, ne zna šta govori. Vreme je pokazalo ko je bio u pravu – rekao je Čanak na predizbornoj konvenciji LSV u Sremskoj Mitrovici. 


     Ne smeju doći na vlast 


     Lider LSV-a je istakao da se 22 godine rada Lige nije događalo u nekim ljupkim vremenima, nego se događalo kroz krv i blato, hapšenje i demontracije. 


     – Onda neki kažu 12 godina ste na vlasti. Slobodan Milošević je pre 12 godina otišao, u međuvremenu je i umro, a i vladao je samo 12 godina, pa ste vi isto. Pa moram da primetim jednu sitnicu, i Adolf Hitler je vladao samo 12 godina, a još uvek ga pamte iz prostog razloga što se za 12 godina, pa i za četiri godine mogu napraviti takve štete – istakao je Čanak podsetivši kako je Kaligula bio četiri godine na vlasti, a da se pamti do dana današnjeg, jer je uvodio konje za senatore. 


     – Dakle, govorim o tome da se za četiri godine mogu napraviti velike štete i zato se ne sme dozvoliti da Ilić magistar Velimir, Nikolić master Tomislav, Koštunica doktor Vojislav i Vučić Đulijani Aleksandar, i svi ostali ne smeju dobiti te četiri godine, jer nam neće biti dosta 40 genercija posle koje će ispraviti štetu koju budu napravili – rekao je Čanak. Prema Čankovoj oceni, istina koju je LSV govorila 22 godine je temelj iz koga će izrasti nova Vojvodina. 


     – Kada kažem nova Vojvodina, mislim na Vojvodinu koja ne može da vrati točak istorije unazad, Vojvodina koja se stalno menja i mora biti zasnovana na nepromenjivim, koje moraju pre svega biti samopoštovanje – istakao je lider LSV.


     Zasukati rukave od 7. maja


     Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš pozvao je građane Sremske Mitrovice da dobro razmisle kako žele da 7. maja izgleda njihov grad, Srem i Vojvodina i kuda žele da ide Srbija. Ocenio je i da će LSV 7. maja ostvariti najveći rezultat u svojoj istoriji. 


     – Zato ćemo 7. maja zasukati rukave i početi da se borimo za onakvu Vojvodinu kakvu mi želimo. Vojvodinu u kojoj su svi jednaki i žive od svog rada. Mi ćemo živeti od sopstvenog rada i to je ono što je najvažnije – poručio je Kostreš. Govoreći o položaju Pokrajine, Kostreš je ocenio da je Vojvodina došla u situaciju da čeka da joj neko nešto da i da ne može samostalno da odlučuje ni o visini podsticaja za poljoprivredne proizvođače. 


     – Suština je u novcu i da sve što se ovde zaradi mora i da ostane, ali ne Vojvodini, nego svakom gradu i opštini ponaosob. Tu je cela priča i mi tu priču u LSV-u govorimo već 22 godine – rekao je Kostreš.


     Da sami odlučujemo 


     Narodna poslanica LSV Aleksandra Jerkov ocenila je da su u Vojvodini prethodna tri dana putevi bili blokirani zato što Vojvodina nema mogućnost da sama odlučuje o subvencijama za poljoprivrednike, a u Beogradu očigledno nemaju sluha da im izađu u susret. 


     – Zato Vojvodina mora da ima nadležnosti da odlučuje o tome, jer na umu ima samo vojvođanske poljoprivrednike. To je tako zbog toga što su nam najvažniji i zbog toga što vojvođanski poljoprivrednik nikada neće biti jednako važan nekome u Šapcu i nama koji živimo i radimo ovde. Zbog toga se o tome mora i odlučivati ovde – rekla je Jerkova. Prema njenim rečima, LSV ne beži od činjenice da je za protekle četiri godine dosta urađeno u Srbiji, ali se zapitala kako bi danas bilo Vojvodini da joj je pripao novac koji se u njoj stvara i da nije prihvaćena ustavna kategorija da Pokrajini pripadne sedam odsto budžeta Srbije. 


     – Naši poslanici tražili su više za Pokrajinu dok su drugi ćutali i tvrdili da je to maksimum za Vojvodinu. Tražili smo i dobili više za Vojvodinu jer smatramo da sve što smo gradili pripada nama i to je princip koji je prihvaćen svugde – rekla je Jerkova. Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević podsetila je građane Sremske Mitrovice da je Ligi socijaldemokrata Vojvodine 1995. godine u tom gradu bilo zabranjeno da koristi pozorišnu salu, pa je tribinu održala u obližnjem parku. 


     – Ove godine smo u situaciji da nam zabranjuju emitovanje televizijskih spotova. Ako se ona vlast plašila politike i ideja koje propagira LSV, da li to znači da nas se i danas neko ponovo plaši – zapitala se Sedlarevićeva.

(BILSV, 28.04.2012.)

KOSTREŠ: ONO ŠTO SE OVDE ZARADI DA TU I OSTANE

     ZRENJANIN - Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je sinoć na konvenciji LSV u Zrenjaninu da je Liga podržala predsedničku kandidaturu Borisa Tadića zato što je on čovek koji, za razliku od ostalih kandidata, ispunjava datu reč. 

     - Iako se u mnogim stvarima ne slažemo, poput pitanja Vojvodine, on to i kaže, za razliku od onih koji su do juče govorili o tome da mora postojati jedna država, jedna vlada, jedan narod i jedan vođa, a tu mislim na Nikolić master Tomislava - rekao je Čanak. Lider LSV je podsetio da je Nikolić u istom danu kada i Liga posetio Zrenjanin i zaklinjao se u Vojvodinu. 


     - Kad je Toma Nikolić rekao Vojvodina mora da je kraj blizu, moramo se pokajati. Zato je naš predsednički kandidat Boris Tadić jer je on jedini koji može da spreči da se zaustavi evropski put Srbije i da spreči neumitni kolaps do koga bi u drugom slučaju došlo - kazao je Čanak. Lider LSV se zapitao kako da građani veruju ljudima koji su radili za platu, a sada to predstavljaju kao svoja dostignuća, umesto da pričaju šta je sa zagarantovanih sedam odsto budžeta Srbije, koji treba da pripadnu Vojvodini, što već pet godina nije slučaj, zbog čega je Pokrajina ostala uskraćena za 66 milijardi dinara. 


     Zrenjanin izuzetno značajan


     On je upozorio da, kao i do sada, većinu stranaka kojima su "puna usta Vojvodine" interesuju samo glasovi ljudi koje uspeju da zbune, jer je jasno da oni o Vojvodini govore samo pred izbore. 


     - Njih od nas, koji živimo ovde, razlikuje to što oni ovde dolaze samo po vojvođanske glasove, a nas interesuje sudbina svake Vojvođanke i Vojvođanina, bez obzira na naciju, veru, političku orijentaciju ili zavičaj. To su te razlike, koje jasno pokazuju da LSV vidi Zrenjanin kao izuzetno značajan grad, kao prestonicu Banata i prostor koji treba da integriše Banat - rekao je Čanak. Govoreći o kandidatu LSV za gradonačelnika Zrenjanina, Čanak je rekao da je Bojan Kostreš jedan od najtalentovanijih političara mlađe generacije u Srbiji, koji kada sa nekim traži sastanak ne treba da brine da li će do njega i doći i da li će morati da šalje svoju biografiju. 


     - On je čovek kojem verujem, što ne mogu za mnogo ljudi da kažem i zato verujem da će biti i dobar gradonačelnik - kazao je Čanak.


     Sačuvati različitosti


     Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš rekao je da su ljudi u Vojvodini i Zrenjaninu počeli da se okreću ideji "Zato što živimo ovde", jer su shvatili da treba sami da upravljaju sopstvenim resursima i životima i da ideje LSV nisu nikakav separatizam. Kako je rekao, politički protivnici pokušavaju na taj način da skrenu pažnju sa suštine. 


     - A ona glasi da smo svi ravnopravni, da imamo pravo da sačuvamo naše različitosti i, što je najvažnije, da imamo pravo da ono što se ovde zaradi ovde i ostane - rekao je Kostreš. Uz ocenu da će vladajuća koalicija verovatno ostati na vlasti u Zrenjaninu, Kostreš je rekao da će stranka koja dobije više glasova imenovati novog gradonačelnika Zrenjanina. 


     - Ukoliko građani podrže LSV, tada ću ja biti gradonačelnik i preuzeću odgovornost za upravljanje gradom. Zrenjanin neće više biti provincija, već ono što treba da bude: svetionik Banata i jedan od najznačajnih gradova u Vojvodini i Srbiji - rekao je Kostreš i dodao da LSV u koaliciji sa Srpskim pokretom obnove na lokalnim izborima ima potrebu da pokaže da može bolje. Povodom napada pojedinih beogradskih medija da je posredovao da u Zrenjanin poslednjih nedelja stigne finansijska pomoć od tri miliona evra, Kostreš je rekao da se ponosi time i ocenio da na čelu Zrenjanina treba da bude domaćin koji je u stanju da to uradi. 


     Kostreš se još jednom osvrnuo na nedavnu posetu predsednika DS Zrenjaninu, rekavši da je on samo došao da sa prijateljima iz Lige porazgovara i popije kafu. 


     - Da budem jasan, tokom nedavnog susreta u Zrenjaninu sa Borisom Tadićem nije bilo nikakvih tajnih dogovora. Tadić je bio gost kao moj prijatelj. Ja ne očekujem podršku od njega, već od građanki i građana Zrenjanina, zato što oni ovde žive - kazao je on. 


     Štetna centralizacija


     Potpredsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV Branislav Bogaroški podsetio je da je Vojvodina po prvi put od 1918. godine postala nedovoljno razvijeni region u Srbiji i zapitao se kako je to moguće kada je Pokrajina proglašena za jedan od najboljih evropskih regiona za privlačenje stranih investicija. 


     - Kada smo mi to postali nesposobni i lenji i prestali da čuvamo svoje ili je to rezultat nečeg drugog. Ja mislim da je to eksperiment neviđene centralizacije koja nam je nametnuta pre 20 godina. Jer ne može 15 ministara u Beogradu da vodi Vojvodinu na način kako mi možemo i ne može niko da vodi računa o Zrenjaninu kao što to mogu Zrenjaninci - rekao je Bogaroški.


     Rad i rezultati


     Narodna poslanica LSV Aleksandra Jerkov rekla je da je Bojan Kostreš najzaslužniji što je Vojvodina nakon 15 godina dobila nazad svoju imovinu, jer je bio šef radne grupe za izradu Zakona o javnoj svojini. 


     - Od njega se uči kako se vredno, stalno, iskreno i bez odustajanja radi. To je pokazao kada je njegov kabinet u Skupštini Vojvodine bio mesto odlučivanja. Odluke se nisu donosile u Beogradu, već u Skupštini Vojvodine. Zbog toga Zrenjaninke i Zrenjaninci imaju privilegiju da 6. maja glasaju za takvog gradonačelnika, koji račune neće polagati Beogradu ili Novom Sadu, već njima - kazala je Jerkova. Predsednik Političkog saveta LSV Dušan Jakovljev rekao je da je ponosan na građane i građanke Zrenjanina što je taj grad postao kandidat za evropsku prestonicu kulture 2020. godine, jer to i zaslužuje. Uz ocenu da se bez kulture ne može pričati ni o radnim mestima i investicijama, Jakovljev je rekao da je siguran da Bojan Kostreš to razume i da će u slučaju izborne pobede biti gradonačelnik Banatskog univerzitetskog centra i prestonice kulture.

(BILSV, 29.04.2012.)

BRANISLAV BOGAROŠKI - RTV1 SUČELJAVANJE 26.04.2012

NA DANAŠNJI DAN, 29. APRIL

AMERIČKI FILMSKI REŽISER
FRED CINEMAN

1429 - Žan d'Ark, poznatija kao Jovanka Orleanka, oslobodila je Orlean, grad koji su britanske trupe opsedale sedam meseci. 



1769 - Rođen je engleski vojskovođa i državnik Artur Velzli, prvi vojvoda od Velingtona, koji je porazio Napoleona I 1815. kod Vaterloa. Kao vođa torijevske desnice bio je premijer od 1828. do 1830. godine. 


1818 - Rođen je Aleksandar II Nikolajevič Romanov, ruski car od 1855. Tokom njegove vladavine ukinuto je kmetstvo, reformisani su sudovi, data ograničena samouprava gubernijama i gradovima. U februaru 1881. ubio ga je pripadnik organizacije "Narodna volja". 


1854 - Rođen je francuski matematičar Žil Anri Poenkare, autor teorije automorfnih funkcija i jedan od osnivača topologije. 


1892 - U Beogradu je osnovana Srpska književna zadruga. Prvi predsednik bio je Stojan Novaković, a potpredsednik Jovan Jovanović Zmaj, koji je izradio i njen amblem. Prva objavljena knjiga bila je "Život i priključenija" Dositeja Obradovića. 


1899 - Rođen je američki pijanista, kompozitor i šef orkestra Edvard Kenedi "Đuk" Elington, jedan od najznačajnijih džez muzičara XX veka. 


1901 - Rođen je japanski car Hirohito, koji je vladao od 1921, kad je kao regent zamenjivao bolesnog oca. Krunisan je 1926. i bio na prestolu do smrti 1989. godine. 


1907 - Rođen je američki filmski režiser austrijskog porekla Fred Cineman, dobitnik Oskara za filmove "Odavde do večnosti" i "Čovek za sva vremena". 


1929 - Umro je srpski vojvoda Stepan-Stepa Stepanović, general i ministar vojske 1908. i od 1911. do 1912. godine. Čin vojvode dobio je nakon pobede nad austrougarskom vojskom u Cerskoj bici u avgustu 1914. godine. 


1936 - Rođen je indijski dirigent i violinista Zubin Mehta, jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Karijeru profesionalnog dirigenta započeo je nastupima u Jugoslaviji i Belgiji. 


1945 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile nemački koncentracioni logor Dahau. 


1945 - Snage nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu kapitulirale su u severnoj Italiji, Austriji, Štajerskoj i Koruškoj. 


1975 - Poslednji američki vojnici evakuisani su iz Sajgona, dan uoči ulaska severnovijetnamskih snaga u grad. 


1980 - Umro je engleski filmski režiser Alfred Hičkok, proslavljeni autor kriminalističkih filmova, majstor filmske montaže, napetosti i ambijenta ("Čovek koji je suviše znao", "Nevolje sa Harijem", "Vrtoglavica", "Ptice", "Psiho"). 


1991 - U zemljotresu u sovjetskoj republici Gruziji poginulo je više od 140 ljudi. 


1992 - Jedinice Teritorijalne odbrane i policije Bosne i Hercegovine blokirale su kasarne Jugoslovenske narodne armije u Sarajevu. 


1998 - Kontakt grupa u Rimu usvojila je paket sankcija protiv SRJ zbog pogoršanja situacije na Kosovu. 


2009 - Evropska unija je potpisala sa Srbijom Sporazum o stabilizacijii pridruživanju. 


2011 - Britanski princ Vilijam i Kejt Midlton venčali su se u Vestminsterskoj opatiji u Londonu.

NA DANAŠNJI DAN, 28. APRIL

KENET KAUNDA, PRVI PREDSEDNIK ZAMBIJE
I JEDAN OD LIDERA NESVRSTANIH

1442. Rođen je engleski kralj Edvard IV, sin vojvode od Jorka. U ratu protiv dinastije Lankaster, posle zauzimanja Londona i pobede kod Toutona, izabran je za kralja. Time je kraljevska vlast prešla na kuću Jork. 



1789. Pobunjena posada engleskog broda "Baunti" ostavila je kapetana broda Vilijama Blaja i 18 njegovih pristalica u vodama kod Tahitija. Blaj je posle 48 dana dramatične plovidbe i više od 3.500 milja uspeo da se domogne ostrva Timor, blizu Jave. 


1804. Tokom Prvog srpskog ustanka, u Zemunu je održan sastanak srpskih ustanika i Turaka, uz posredovanje Austrije. Nakon neuspelih pregovora o uspostavljanju mira, srpski pregovarači vratili su se u Ostružnicu i počeli pripreme za napad na Beograd. 


1878. Rođen je američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Barimor. Kao dete proslavio se u ulozi Olivera Tvista, a kasnije je značajne uloge odigrao u filmovima "Grand hotel", "Ostrvo Largo", "Dama sa kamelijama", kao i u TV seriji "Dr Kilder". 


1918. U zatvoru u Terezinu (Češka) umro je Gavrilo Princip. Na dvadesetogodišnji zatvor osudile su ga austrougarske vlasti nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914, čime je počeo Prvi svetski rat. 


1919. Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu 32 države, uključujući Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, prihvatile su pakt o osnivanju Lige naroda. 


1924. Rođen je zambijski državnik Kenet Kaunda, prvi predsednik Zambije od 1964. do 1991. i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja. 


1936. Umro je egipatski kralj Fuad I. Za kralja se proglasio 1922, kada je ukinut britanski protektorat nad Egiptom. Nasledio ga je sin Faruk I. 


1939. Adolf Hitler odbacio je nemačko-poljski pakt o nenapadanju sklopljen u januaru 1934. i nemačko-britanski ugovor iz juna 1935. 


1952. Japanu je vraćen suverenitet koji mu je, nakon poraza u Drugom svetskom ratu, bio oduzet mirovnim ugovorom iz San Franciska 1951. godine. 


1969. Predsednik Francuske Šarl de Gol dao je ostavku nakon referenduma o regionalizaciji zemlje i reorganizaciji Senata, na kojem je većina Francuza glasala protiv njegovih predloga. 


1977. Članovi nemačke levičarske terorističke grupe "Bader-Majnhof" osuđeni su na doživotnu robiju.


1980. Državni sekretar SAD Sajrus Vens podneo je ostavku posle neuspele misije komandosa u spasavanju američkih taoca u Iranu. 


1992. Prokomunistička vlada u Kabulu predala je vlast islamskim gerilcima, čime je okončan 14-godišnji građanski rat u Avganistanu. 


1995. U eksploziji gasa poginula su najmanje 103 stanovnika južnokorejskog mesta Tegu. 


1999. Vlada SR Jugoslavije podnela je Međunarodnom sudu pravde u Hagu tužbu protiv zemalja NATO-a zbog "neovlašćene upotrebe sile" u vazdušnim udarima koji su počeli 24. marta. 


1999. Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković smenjen je sa mesta potpredsednika vlade SR Jugoslavije zbog kritika na račun vlasti tokom ratnog stanja. 


2001. Prvi turista u svemiru, američki biznismen Denis Tito, platio je 20 miliona dolara za svoje putovanje na Međunarodnu svemirsku stanicu, na koje je otišao sa ruskom posadom. 


2002. U padu helihoptera u Rusiji, poginuo je gubernator sibirske oblasti Krasnojarsk, general Aleksandar Lebed, bivši savetnik za bezbednost predsednika Borisa Jeljcina. 


2004. Snimci američke TV Si-Bi-Es o zlostavljanju iračkih zarobljenika u iračkom zatvoru Abu Graib, pod kontrolom američke vojske, izazvali su šok u svetu. Američki predsednik Džordž Buš uputio je javno izvinjenje iračkom narodu za poniženje koje su pretrpeli irački zatvorenici i njihove porodice. 


2005. Irak je dobio prvu demokratsku vladu u poslednjih više od 50 godina. 

OKUPLJANJE - STOP TEŠKOM TERETNOM SAOBRAĆAJU KROZ PETROVARADIN I NACIONALNI PARK FRUŠKA GORA

NENAD ČANAK - RTV! 1 NA 1 24.04.2012

BOGAROŠKI: REŠITI PITANJE FINANSIRANJA VOJVODINE

     NOVI SAD – Prva stvar koju će Liga socijaldemokrata Vojvodine uraditi u sledećem mandatu jeste angažovanje na konačnom rešavanju pitanja finansiranja Pokrajine, odnosno njenih izvornih prihoda, istakao je sinoć potpredsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški.

     U emisiji "Sučeljavanje" na RTV Vojvodine, Bogaroški je gostovao zajedno sa predsedničkim kandidatom pokreta Dveri, Vladanom Glišićem, a tom prilikom je istakao da pitanje finansiranja Vojvodine do sada nije bilo rešeno na zadovoljavajući način, ističući da je ipak u svakom mandatu napravljen korak napred.


     Posledice surovog centralizma 


     Komentarišući loše ekonomsko stanje Vojvodine, Bogaroški je istakao da se ono ne može svoditi na poslednjih 12 godina, već na poslednjih 20 godina, jer je ona za vreme pune autonomije bila daleko bolja, navodeći primer da je Vojvodina po platama bila iza Slovenije, a da je, na primer Zrenjanin bio treći grad po BDP-u u SFRJ, odmah posle Maribora i Ljubljane. 


     – Sada smo mi nedovoljno razvijen region. To nije posledica toga što su Vojvođani postali neradni ili što imaju pokrajinsku administraciju koja učestvuje sa sedam posto budžeta Republike Srbije i to samo formalno, faktički je to bitno manje, iako doprinosi između 35 i 40 odsto, nego je to posledica surove centralizacije. Mi 12 godina pomeramo granice prema onome što jeste interes AP Vojvodine, a to je zakonodavna, izvšna, sudska vlast, sopstvena imovina i izvorni prihodi – istakao je Bogaroški. 


     Kolubara finansirala anti EU časopis


     Odbacivši optužbe za finansiranje stranke preko donacija javnih preduzeća, Bogaroški je rekao da se LSV finansira pre svega iz budžetskih sredstava, na osnovu učešća u republičkom i pokrajinskom parlamentu, zatim članarinom, kao i donacijama članova i simpatizera, u skladu sa Zakonom o finansiranju stranaka. Glišić je potvrdio da je Kolubara dala donaciju pokretu Dveri u iznosu od više miliona dinara za projekat kojim se otvorilo pitanje ulaska Srbije u EU, a u okviru koga je štampan časopis pod nazivom "Eutanazija". Bogaroški je rekao da mu je neshvatljivo da javno preduzeće kao što je Kolubara finansira tako nešto. 


     – Da se radi o ekologiji, da se radi o iskopavanju ruda, o proizvodnji energije, ja bih mogao da zamislim da oni finansiraju časopis. Ali časopis koji se bavi objašnjavanjem srpskom narodu zašto ne treba da uđe u EU ja ne mogu da povežem ni sa čim – istakao je Bogaroški. Inače, Glišić je u emisiji priznao da je do nedavno bio član DSS, na šta je Bogaroški dodao da je onda zapravo DSS, koji je u to vreme imao direktora Kolubare, finansirao Dveri.


     Prevaziđeni nacionalizam


     Komentarišući optužbe na račun LSV za stvaranje elemenata državnosti, kvazidiplomatije i vojvođanske nacije, Bogaroški je ocenio kako Glišić zapravo ne razume Vojvodinu, navodeći da se Dveri zalažu za prevaziđeni model nacionalizma iz 19. veka. 


     – Vojvodina je verovatno jedini deo Srbije koji je konstantno u toku svog postojanja bila deo zapadne Evrope i evoluirala, verovatno, neki korak ispred. I zbog toga ono što se kod nas dešava verovatno vama nije shvatljivo. Ja sam iz jedne banatske porodice, srpske, iz jednog sela iz okoline Zrenjanina. 250 godina moja porodica živi u tom selu i koliko znam, i koliko zna najstariji član porodice, mi od davnina imamo zakupljeno mesto u crkvi. Ja svoju srpsku naciju i svoju veroispovest nosim u srcu, ali je ne lepim na plakate. To je malo nepristojno – istakao je Bogaroški. Dodao je da poštuje svoju naciju koliko i svoje komšije. 


     – Znate kako se u Vojvodini kaže: komšija, pa bog! Vi kada se kandidujete za Skupštinu AP Vojvodine, koju ne priznajete i pri tome je nazivate Srpska Vojvodina ili severna Srbija, kao što ste malopre rekli, vi na neki način vređate ljude koji žive ovde – istakao je Bogaroški. Zapitao je i sagovornika zbog čega se Dveri uopšte kandiduju za pokrajinski parlament, kad ne priznaju postojanje Vojvodine.


     – Ako je to birokratija koja sisa pare, koja ne daje rezultate, što naravno sve nije tačno, pa zašto onda vi želite da uđete u tu skupštinu – upitao ga je Bogaroški. 


     Razmisliti o zabrani


     Bogaroški je istakao da su Dveri, po mišljenju Lige jedna od organizacija koja bi mogla da se pridruži organizacijama čiju zabranu već razmatra Ustavni sud Srbije, jer se njihovi stavovi kose sa pravnim sistemom ove zemlje. Podsetio je na onemogućavanje održavanja Parade ponosa u Beogradu i fizičko nasilje, za koje su Dveri pripremile ideološku podlogu iako u njemu nisu učestvovale. 


     – Smatramo da postoji osnova i da postoji povreda Ustava u vašem činjenju. To su, naravno, sve dokazive stvari i sigurno se može dokazati vaša odgovornost u tome, za razliku od vaše tvrdnje da je LSV separatistička organizacija, što je nemoguće dokazati – istakao je Bogaroški. Podsetio je sagovornika na činjenicu da je LSV od MUP-a, za vreme Vlade Vojislava Koštunice napismeno dobila da nije separatistička partija. Bogaroški je zaključio i da se priča Dveri naslanja na priču iz devedesetih godina. 

(BILSV, 27.04.2012.)

LSV ZA PRODUBLJENJE SARADNJE VOJVODINE I ISTRE

     NOVI SAD – Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov sastala se u Novom Sadu sa delegacijom Istarskog demokratskog saveza (IDS-DDI) kako bi razgovarali o daljoj saradnji dve stranke. 

     Jerkova je nakon sastanka izjavila da Ligu i IDS-DDI veže dugogodišnje prijateljstvo, ističući da je reč o strankama koje su možda uspostavile i prve kontakte između Srbije i Hrvatske nakon rata. 


     – Ovo su stranke koje dele zajedničku misiju, da se izbore za autonomiju svojih regiona u okviru država kojima pripadaju. U tome vidimo zajednički cilj naših stranaka i prostor za saradnju, a Istra svakako jeste jedan od regiona u Evropi od kojih Vojvodina najviše može da uči – istakla je Jerkova. Dodala je da će se zbog toga Liga socijaldemokrata Vojvodine i ubuduće zagati za saradnju i sa IDS-om i sa Istrom. 


     Sekretar za međunarodne odnose IDS-DDI Oriano Otočan istakao je da saradnja njegove stranke i Lige traje više od decenije na različitim nivoima, da dve stranke dele slične ideje, te da se ovakvi susreti koriste za razmenu iskustava i produbljenje saradnje. Otočan je istakao i da očekuje da proces decentralizacije u Hrvatskoj krene u pozitivnom pravcu, budući da IDS učestvuje u vlasti u Hrvatskoj, u okviru "Kukuriku koalicije". 


     – Optimistični smo i nadamo se da će se stvari u tom smislu promeniti. Sa druge strane, u Hrvatskoj se govori i o novom načinu reorganizacije, odnosno regionalizacije države. U tom smislu, IDS se zalaže da Istra i dalje ima status županije, odnosno jedne od regija, bez obzira na koji će način i koliko regija u Hrvatskoj biti – naveo je Otočan. On je istakao je da za to postoje brojni istorijski, kulturni, geografski i ekonomski razlozi, te da Istra ima snažan regionalni identitet koji je prepoznat na evropskoj političkoj karti.

(BILSV, 27.04.2012.)

ZAŠTO JE SNS NERVOZAN?

     NOVI SAD - Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov izjavila je za list Danas da "nije rekla da Nikolić nije završio fakultet", već da je samo postavila pitanje gde je diplomirao i pod kojim uslovima. Prema njenim rečima, ovakva reakcija SNS i pretnja tužbom pokazuje da "kriju nešto o obrazovanju Nikolića".

     - Razlog što sam postavila pitanje je izjava Nikolića iz 2006. kada je rekao da studira na Pravnom fakultetu i da treba da diplomira za godinu dana, a sada navodi da je 2007. završio drugi fakultet. Nejasno je i opet ću postaviti isto pitanje, pa ako je to osnov za tužbu neka me tuže - navodi Jerkov. 


     Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš kaže za Danas da je "važno znati kakvo obrazovanje ima kandidat za predsednika Republike, gde je to obrazovanje sticao i na koji način." 


     - Ne vidimo razlog za tolikom nervozom SNS-a, osim ako ne žele nešto da sakriju - napominje Kostreš.

(BILSV, 27.04.2012.)

NOVOM SADU DATI NADLEŽNOST NAD POLICIJOM

     NOVI SAD - Nosiocima izbornih lista na lokalnim izborima Dnevnik postavlja pet pitanja za koja smatra da su ključna za život grada. Aleksandra Jerkov koja je prva na listi Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže za taj list da LSV eventualne postizborne koalicije neće praviti sa radikalima i svim njihovim derivatima.

     Koji je, po vama, najveći problem u Novom Sadu i kako bi ga rešili?
     - Najveći problem je nemogućnost da se u prethodnom periodu privuku investicije. Investicije su najveći zadatak za svakoga ko preuzme odgovornost za vođenje grada. Lična uloga gradonačelnika je izuzetno važna, jer on svojom političkom težinom i kontaktima mora da obezbedi dolazak investitora. Drugi najveći problem je bezbednost i sramotno je što LSV ne može da nađe stranačke partnere koje bi nas podržali, da Vojvodina i Novi Sad dobiju nadležnost nad policijom.


     Šta ćete učiniti za decu i omladinu ako dođete na vlast?
     - Grad mora obezbediti da sva deca idu u predškolske ustanove. Dok se ne izgradi dovoljan broj vrtića, grad može subvencionisati privatna obdaništa. S druge strane, mladima treba dati prostora da sami odlučuju o svom životu, da donose odluke koje se tiču njih i stvoriti im perspektivu da ostanu u ovom gradu.


     Kako će Novi Sad ponovo postati bezbedan grad?
     - Tako što će imati nadležnost nad policijom. Paradoksalna je situacija da Novi Sad sam ništa ne može da preduzme da bi poboljšao bezbednosnu situaciju. Ovakva situacija je neodrživa, bezbednost u gradu je na izuzetno lošem nivou.


     Šta vas i vašu stranku izdvaja i dajem vam prednost u odnosu na druge?
     - Nemamo političke gazde ni u Beogradu, ni u Budimpešti i jedina smo stranka koja za svoj rad odgovara isključivo građanima Vojvodine. Novi Sad je za nas glavni grad i najvažniji.


     Da li ste spremni da se odreknete mesta gradonačelnika, zbog eventualne postizborne koalicije?
     - Sve zavisi od rezultata lokalnih izbora i odnosa snaga u budućoj vlasti. Uvereni smo da imamo najbolje kandidate i za odbornike i za sva druga mesta u gradu, a pregovori oko formiranja gradske vlasti treba da se vode imajući u vidu personalna rešenja, a ne stranačku pripadnost.

(BILSV, 27.04.2012.)

DONETI ZAKON O FINANSIRANJU AP VOJVODINE

     NOVI SAD – Potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević izjavila je za portal Autonomija.info da je LSV u više navrata insistirala da se zakon o finansiranju AP Vojvodine donese, ali da je u tom pogledu zakazala pokrajinska administracija u kojoj nije bilo volje da pokrene takvu inicijativu. 

     Sedlarevićeva, koja je i potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, ocenila je i da je donošenje tog zakona preduslov da se uopšte realizuju nadležnosti koje Vojvodini omogućava važeći Ustav Srbije, odnosno Statut i Zakon o nadležnostima APV.


     - Zato će prvi zadatak LSV u novom sazivu Skupštine APV biti iniciranje izrade i usvajanja tog zakonskog predloga. Njega treba da sačini pokrajinska administracija i da ga usvoji pokrajinski parlament i uputi Narodnoj skupštini. Jer, džaba nam nadležnosti koje imamo na papiru ako nemamo novac da bismo mogli da ih realizujemo – napominje ona. Ona smatra da pitanje finansiranja APV mora da bude nadstranačko i da o njemu mora da se postigne široki konsenzus u novom sazivu Skupštine Vojvodine, u kojem, kako je kazala, mora da se oživi zakonodavna inicijativa. 


     - U vreme kada su predstavnici Lige bili na čelnoj poziciji u pokrajinskom parlamentu iz naše skupštine upućeno je 39 zakonskih predloga republičkom parlamentu. Skupština Vojvodine je ovlašćeni predlagač zakona, ali nažalost u protekle četiri godine iz našeg parlamenta nije potekla ni jedna zakonska incijativa. Vojvođanska administracija mora biti odlučnija kad su interesi Vojvodine u pitanju, a posebno kad je reč o ključnim pitanjima kao što je finansiranje Pokrajine – poručila je Maja Sedlarević. U protivnom, kako je dodala, poslanici LSV to pitanje pokrenuće u republičkoj skupštini.

(BILSV, 26.04.2012.)

PODACI O PREDSEDNIČKIM KANDIDATIMA MORAJU BITI JAVNI

     BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov izjavila je danas da bi poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić trebalo da interveniše kako bi podaci o predsedničkim kandidatima koji su od interesa za javnost, poput njihove školske spreme i načina studiranja, postali javni.

     – Predsednički kandidati u ovoj kampanji nisu privatna lica, oni su ljudi koji traže poverenje građana za najvažniju državnu funkciju i s tim u skladu moraju sve relevantne informacije o sebi dostaviti svim zainteresovanim građanima – izjavila je Jerkova novinarima. 


     Ona je istakla da nikada i nije tvrdila da predsednički kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić nije diplomirao, već da je postavila pitanje gde se i kako školovao. Ona, kako je navela, ostaje pri pitanju gde je Tomislav Nikolić diplomirao, kada je upisao studije, kako je studirao, da li je bio dobar student, da li je polagao ispite, da li je dolazio na predavanja, da li su drugi studenti prisustvovali polaganju njegovih ispita.


     – Sama nervoza koju je izazvalo postavljanje ovog pitanja i činjenica da je postavljanje pitanja osnov za pretnju tužbom od strane SNS uverava nas u to da postoji nešto problematično kada je u pitanju školovanje predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića i da postoje razlozi zbog čega je čitavo njegovo školovanje obavijeno velom misterije –  kazala je Jerkov. 


     – Ako je 2007. godine, kako je danas rečeno, Tomislav Nikolić diplomirao, zašto je 2008. godine na predsedničkim i parlamentarnim izborima učestvovao kao kandidat sa srednjom stručnom spremom i zanimanjem građevinskog tehničara – upitala je Jerkov. 


     Prema njenim rečima, Nikolić je u aprilu 2006. godine izjavio da studira prava u Kragujevcu i da će diplomirati za godinu dana, a diplome koje su danas pokazane ukazuju da jeste diplomirao za godinu dana, ali ne na pravima u Kragujevcu, nego na ekonomiji u Novom Sadu.


     – Njegovo visoko obrazovanje se prvi put pominje 2012. na sajtu SNS, gde u njegovoj biografiji piše da je završio ekonomiju u Novom Sadu na fakultetu za industrijski menadžment i ekonomiju. Obaveštena sam na tom fakultetu da Tomislav Nikolić nije diplomirao na toj visokoškolskoj ustanovi – rekla je Jerkova.

(BILSV, 26.04.2012.)

TIMOŠENKOVA PRETUČENA U ZATVORU?

     Kijev - Zamenik premijera ukrajinske vlade odbacio navode da bi bivša premijerka Julija Timošenko mogla da bude oslobođena iz zatvora u zamenu sa sporazum sa Briselom.

     Valerij Horoškovski


     Ukrajinska štampa je juče prenela izveštaje zapadnih novinara, po kojima je zamenik premijera Valerij Horoškovski izjavio da zvanični Kijev namerava da oslobodi Timošekovu kako bi otvorio vrata ka potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kijeva i Brisela.

     Horoškovski je, u intervjuu "Ukrajinskoj pravdi", rekao da nema govora o cenkanju oko puštanja Timošenkove i dodao da su novinari pogrešno protumačili izjavu koju je dao u Briselu, možda zbog, kako je naveo, lošeg prevoda, preneo je Itar-tass. 

     On je objasnio da je novinarima u Briselu rekao da je Ukrajina spremna da razgovara o amandmanima na zakone koji se odnose na slučaj Timošenkove, ukoliko se pokaže da je to jedini problem između Kijeva i EU. 


     Timošenkova je 20. aprila stupila u štrajk glađu u znak protesta zbog odnosa zatvorskih stražara i lekara prema njoj, a tvrdila je i da su je udarali prilikom pokušaja da je odvedu u bolnicu. 


     EU, na čelu sa Nemačkom, juče je oštro reagovala na izveštaje o udarcima koje je Julija Timošenko navodno zadobila u ukrajinskom zatvoru, a pojedini nemački poslanici upozorili su da bi slučaj Timošenkove mogao da ugrozi i približavanje Ukrajine EU. 


     Suprug bivše ukrajinske premijerke Julije Timošenko tvrdi da ukrajinske vlasti pokušavaju da je ubiju.


     Aleksandar Timošenko je rekao da su fotografije njegove supruge na kojima ona leži u modricama u zatvorskoj ćeliji "šokantne i zastrašujuće".


     Timošenkova je na izdržavanju zatvorske kazne od sedam godina zbog zloupotrebe položaja dok je bila na funkciji premijera, podseća AP.


     Njen suprug je rekao agenciji AP u Pragu, gde je dobio politički azil, da su njene povrede, koje joj je, kako tvrdi, naneo zatvorski čuvar, "proba njenog fizičkog uništenja - ubistva koje ukrajinske vlasti planiraju još od početka represije protiv nje" i dodao da je njegova supruga borac i "stajaće uspravno do kraja". 


     Fotografije sa modricama na njenim rukama i stomaku su već obišle Evropu.


     Timošenkova je pretučena 20. aprila dok se opirala premeštanju u državnu bolnicu, u koju su je stražari silom odveli. 


     Ona je odbila lečenje u toj ustanovi i već posle dva dana vraćena je u zatvor, a njen advokat Sergej Vlasenko izjavio je da ona "ništa ne jede i pije samo vodu", kao i da trpi nesnosne bolove u leđima. 

     Timošenkova je već osuđena zbog zloupotrebe službenog položaja i potpisivanja štetnog gasnog ugovora sa Rusijom, a protiv nje je pokrenuto još nekoliko krivičnih predmeta, ali je ona zahtevala da joj se sudi u odsustvu, jer zbog bolova u leđima ne može da prati suđenja. 


     U međuvremenu, u sudnicu je donet krevet kako bi joj se omogućilo da, ipak, prisustvuje suđenjima, ali njen advokat tvrdi da to izlazi iz okvira sudske prakse i traži da joj bude omogućeno adekvatno lečenje.

NA DANAŠNJI DAN, 27. APRIL

TITO I PREDSEDNIK GANE
KVAME NKRUMA

1521. Stanovnici filipinskog ostrva Maktan ubili su portugalskog moreplovca Ferdinanda Magelana, komandanta prve ekspedicije oko sveta. 



1737. Rođen je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela "Opadanje i propast Rimskog carstva". 


1791. Rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, izumitelj telegrafa i Morzeove azbuke. 


1822. Rođen je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, predsednik SAD od 1869. do 1877. U Američkom građanskom ratu (1861-65) predvodio je armiju Severa i prisilio na kapitulaciju komandanta snaga Konfederacije Roberta Lija. 


1830. Južnoamerički vojskovođa i prvi predsednik Kolumbije Simon Bolivar, optužen za diktatorske ambicije, podneo je ostavku. 


1830. Beograd je dobio prvo ulično osvetljenje - fenjere sa svećama. 


1909. Grupa pod nazivom "Mladi Turci" oborila je sa vlasti turskog sultana Abdula Hamida. 


1915. Umro je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma u muzici ("Božanstvena poema", "Prometej", "Poema ekstaze"). 


1932. Rođen je bivši južnoafrički ministar inostranih poslova Pik Bota (Botha) koji je 17 godina, koliko je bio na tom položaju, nastojao da ubedi svet da je aparthejd pravo rešenje za rasne razdore. 


1937. Umro je italijanski revolucionar Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921. godine. 


1941. U Atinu, u Drugom svetskom ratu, ušli su nemački tenkovi. 


1945. Uhapšen je italijanski diktator Benito Musolini. Streljan je narednog dana u mestu Donga, na obali jezera Komo. 


1950. Velika Britanija je priznala Izrael. 


1956. Roki Marćano povukao se iz boksa kao jedini nepobeđeni svetski šampion u teškoj kategoriji. 


1960. Proglašena je nezavisnost afričke države Togo, bivše francuske kolonije. 


1961. Sijera Leone je stekla nezavisnost od Velike Britanije. 


1972. U Bukureštu je umro Kvame Nkrumah, prvi premijer i predsednik Gane i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja. 


1978. Avganistanske vojne snage preuzele su vlast i uspostavile vladu zasnovanu na islamskim principima. Predsednik Mohamed Daud je ubijen, a novi predsednik Nur Mohamed Taraki proklamovao je Demokratsku Republiku Avganistan. 


1992. Po raspadu SFRJ proglašena je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), zajednička država Srbije i Crne Gore, koja je trajala nepunih 11 godina. SRJ je proglašena na osnovu Ustava ("Žabljački ustav") donetog istog dana. Prethodno su poslanici u Saveznom veću Skupštine SFRJ doneli Deklaraciju o stvaranju SRJ. 


1992. Zambijski vojni avion u kojem su bili fudbalski reprezentativci te afričke zemlje, srušio se u Atlantski okean blizu Gabona. Poginulo je svih 30 putnika. 


1992. Rusija i još 12 bivših sovjetskih republika su postale članice Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. 


1993. Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije građanskog rata i referenduma na kojem su građani glasali za nezavisnost. 


1993. Predstavnici Kine i Tajvana počeli su u Singapuru razgovore, prve od završetka kineskog građanskog rata 1949. godine. 


1997. U Hongkongu je zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu koji je povezao grad sa novim aerodromom. 


1999. U vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogođen je centar Surdulice. Poginulo je 17 ljudi, ranjeno je 11, a oko 300 zgrada je srušeno ili oštećeno. 


2001. Rusija je potpisala ugovor sa Severnom Korejom o osavremenjavanju oružja koje je dobila tokom sovjetske ere. 


2003. Na predsedničkim izborima u Paragvaju pobedio je Nikanor Duarte Frutos čime se nastavila 55-godišnja vladavina njegove partije Kolorado koja je u svetu najduže na vlasti. 


2005. Najveći avion na svetu, evropski "Erbas A380", poleteo je prvi put. Avion je dugačak kao osam autobusa, ima prostor na krilima dovoljnog za parkiranje 70 automobila, a na dva nivoa može da primi 800 putnika. Avion je veličinom preuzeo primat od "Boinga 747", kao najvećeg aviona koji je ikada leteo. 


2010. Ruski i ukrajinski parlamenti ratifikovali su sporazum o produženju boravka ruske Crnomorske flote u Sevastopolju do 2042. godine, koji su u Harkovu potpisali predsednici Rusije i Ukrajine, Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovič.