 |
| TITO I PREDSEDNIK GANE KVAME NKRUMA |
1521. Stanovnici filipinskog ostrva Maktan ubili su portugalskog moreplovca Ferdinanda Magelana, komandanta prve ekspedicije oko sveta.
1737. Rođen je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela "Opadanje i propast Rimskog carstva".
1791. Rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, izumitelj telegrafa i Morzeove azbuke.
1822. Rođen je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, predsednik SAD od 1869. do 1877. U Američkom građanskom ratu (1861-65) predvodio je armiju Severa i prisilio na kapitulaciju komandanta snaga Konfederacije Roberta Lija.
1830. Južnoamerički vojskovođa i prvi predsednik Kolumbije Simon Bolivar, optužen za diktatorske ambicije, podneo je ostavku.
1830. Beograd je dobio prvo ulično osvetljenje - fenjere sa svećama.
1909. Grupa pod nazivom "Mladi Turci" oborila je sa vlasti turskog sultana Abdula Hamida.
1915. Umro je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma u muzici ("Božanstvena poema", "Prometej", "Poema ekstaze").
1932. Rođen je bivši južnoafrički ministar inostranih poslova Pik Bota (Botha) koji je 17 godina, koliko je bio na tom položaju, nastojao da ubedi svet da je aparthejd pravo rešenje za rasne razdore.
1937. Umro je italijanski revolucionar Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921. godine.
1941. U Atinu, u Drugom svetskom ratu, ušli su nemački tenkovi.
1945. Uhapšen je italijanski diktator Benito Musolini. Streljan je narednog dana u mestu Donga, na obali jezera Komo.
1950. Velika Britanija je priznala Izrael.
1956. Roki Marćano povukao se iz boksa kao jedini nepobeđeni svetski šampion u teškoj kategoriji.
1960. Proglašena je nezavisnost afričke države Togo, bivše francuske kolonije.
1961. Sijera Leone je stekla nezavisnost od Velike Britanije.
1972. U Bukureštu je umro Kvame Nkrumah, prvi premijer i predsednik Gane i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1978. Avganistanske vojne snage preuzele su vlast i uspostavile vladu zasnovanu na islamskim principima. Predsednik Mohamed Daud je ubijen, a novi predsednik Nur Mohamed Taraki proklamovao je Demokratsku Republiku Avganistan.
1992. Po raspadu SFRJ proglašena je Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), zajednička država Srbije i Crne Gore, koja je trajala nepunih 11 godina. SRJ je proglašena na osnovu Ustava ("Žabljački ustav") donetog istog dana. Prethodno su poslanici u Saveznom veću Skupštine SFRJ doneli Deklaraciju o stvaranju SRJ.
1992. Zambijski vojni avion u kojem su bili fudbalski reprezentativci te afričke zemlje, srušio se u Atlantski okean blizu Gabona. Poginulo je svih 30 putnika.
1992. Rusija i još 12 bivših sovjetskih republika su postale članice Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
1993. Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle tri decenije građanskog rata i referenduma na kojem su građani glasali za nezavisnost.
1993. Predstavnici Kine i Tajvana počeli su u Singapuru razgovore, prve od završetka kineskog građanskog rata 1949. godine.
1997. U Hongkongu je zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu koji je povezao grad sa novim aerodromom.
1999. U vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogođen je centar Surdulice. Poginulo je 17 ljudi, ranjeno je 11, a oko 300 zgrada je srušeno ili oštećeno.
2001. Rusija je potpisala ugovor sa Severnom Korejom o osavremenjavanju oružja koje je dobila tokom sovjetske ere.
2003. Na predsedničkim izborima u Paragvaju pobedio je Nikanor Duarte Frutos čime se nastavila 55-godišnja vladavina njegove partije Kolorado koja je u svetu najduže na vlasti.
2005. Najveći avion na svetu, evropski "Erbas A380", poleteo je prvi put. Avion je dugačak kao osam autobusa, ima prostor na krilima dovoljnog za parkiranje 70 automobila, a na dva nivoa može da primi 800 putnika. Avion je veličinom preuzeo primat od "Boinga 747", kao najvećeg aviona koji je ikada leteo.
2010. Ruski i ukrajinski parlamenti ratifikovali su sporazum o produženju boravka ruske Crnomorske flote u Sevastopolju do 2042. godine, koji su u Harkovu potpisali predsednici Rusije i Ukrajine, Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovič.
Нема коментара:
Постави коментар