POL KREJG ROBERTS: KAKO AMERIČKA IMPERIJA ZAISTA FUNKCIONIŠE

     Poznati autor Pol Krejg Roberts u svojoj kolumni daje jedan pomalo nov i zanimljiv osvrt na temu tzv. "Američkog carstva". Roberts potpuno odbacuje konvencionalne teze i spekuliše o još dubljim, mračnijim, motivima zbog kojih SAD neprestano "moraju" biti u ratu.

     Možda je na kraju zaključak malo pretenciozan, ali Roberts uviđa bitnu ulogu američkog stanovništva i eksploatacije u dugim i iscrpljujućim ratovima koji su obeležili mandate dva zadnja predsednika.


     Pomalo depresivan ton proizlazi iz spoznaje monolitnosti institucije za koju mnogi smatraju da je do danas već toliko nabujala da ni u samom SAD-u više ne postoje snage koje bi istoj mogle stati na kraj - naravno, reč je o američkom vojno-sigurnosnom kompleksu.


     Aktuelna kolumna Pol Krejg Robertsa objavljena je 27.3. u progresivnom listu counterpunch.org.


     "Kako američka imperija zaista funkcioniše"


     Velika carstva, kao što je bilo rimsko i britansko, bila su uspešna toliko dugo jer su crpila više bogatstva iz osvojenih zemalja nego što su potrošila na osvajanja i upravljanje. Razlog zbog kojih se Rimsko carstvo nije proširilo istočno na Nemačku nije bilo zbog ratobornih germanskih plemena već pre svega zbog činjenica da je Rim izračunao da im se takav poduhvat ne bi isplatio, jer bi morali uložiti više nego što bi odatle mogli crpiti.


     Na kraju Rimsko carstvo se raspalo jer su Rimljani potrošili ljudstvo i resurse u građanskim ratovima za vreme međusobnih borbi za prevlast. Britansko carstvo raspalo se jer se Britanija istrošila za vreme dva svetska rata protiv Nemačke.


     U svojoj knjizi "Vladavina carstava" (2010), autor Timoti H. Parsons zamenio je mit o sve civilizovanijim carstvima sa istinom o carstvu koje crpi resurse. Opisao je uspeh Rimljana, Umayyad Kalifata, Španaca u Peruu, Napoleona u Italiji i Britanaca u Indiji i Keniji - u svim slučajevima se radilo o crpljenju resursa.


     Parsons se nije osvrnuo na Američko carstvo, ali u svom uvodu u knjigu postavlja pitanje - da li je Amerika zaista carstvo? Jer stanovnici SAD-a dobijaju jako malo od tih resursa iz drugih zemalja. Posle 8 godina rata i okupacije Iraka, sve što je Vašington dobio su bilijarde dolara dodatnog duga i ništa od iračke nafte. Nakon 10 godina i milijardi dolara utrošenih u borbu protiv Talibana u Avganistanu, Vašington se nema čime pohvaliti osim eventualno jednim segmentom u trgovini narkotika iz čega se finansiraju tajne CIA operacije.


     Američki ratovi su jako skupi. Buš i Obama udvostručili su državni dug, ali stanovnici od toga nemaju nikakvih beneficija. Nema ni bogatstva ni hleba ni igara za američke stanovnike od ovih ratova - dakle, o čemu se ovde zapravo radi?


     Odgovor je da Američko carstvo najviše resursa crpi iz vlastitog naroda i na kraju pogoduje samo sićušnoj moćnoj eliti koja upravlja zemljom. Vojno-sigurnosni kompleks, Vol Strit, velike korporacije, izraelski lobi - svi oni koriste državne vlasti kako bi crpili resursa iz samih stanovnika SAD-a, samo za svoj profit i moć. Državni Ustav izvrnut je da bi služio samo njihovim interesima, a sav prihod Amerikanaca preusmeren je u džepove bogate elite. Na taj način funkcioniše Američko carstvo.

     Američka vojska nije uspela pokoriti Irak i sada mora da ode na zahtev vlasti koju je upravo Vašington postavio. Nikakva pobeda nije ostvarena ni u Avganistanu, nakon decenije rata američka vojska ne kontroliše zemlju. U ovom novom carstvu vojni uspesi višu nisu bitni - eksploatacija se vrši samim činom što se nalazimo u ratu. Ogromne sume američkih poreznih obveznika otišle su u ruke američke vojne industrije, Američko carstvo funkcioniše na način da Amerikancima oduzima njihov novac i njihove slobode.


     To je razlog zbog kojeg ratovi nikada ne smeju prestati, a ukoliko jedan prestane drugi mora odmah početi. Sećate li se šta je Obama rekao vezano za cilj rata u Avganistanu kada je postao predsednik? Otvoreno je rekao da ne zna koji je cilj i da cilj tek treba definisati.

     Obama nikada nije definisao ni misiju ni cilj. Obnovio je rat u Avganistanu bez da nam je uopšte naveo svrhu. Naravno, jer ne može američkom narodu reći da je cilj rata gomilati moć i profit za vojno-industrijski kompleks na teret vlastitih stanovnika.


     Istina ne znači da objekti nad kojima se vrši američka vojna agresija ne trpe veliku cenu. Veliki broj Muslimana je ubijen i bombardovan, njihove ekonomije i infrastrukture leže u ruševinama, ali cilj crpljenja resursa nije bio toliko bitan. U ovom novom carstvu uzima se novac vlastitih stanovnika da bi se uzeo život drugih stanovnika. Ubijeni Muslimani sa jedne strane, opljačkani Amerikanci sa druge strane - svi su oni žrtve Američkog carstva.

(counterpunch.org)