POZADINA DRŽAVNOG UDARA U PARAGVAJU: LATINSKO-AMERIČKO PROLEĆE I PROMENA REŽIMA U MONSANTO STILU

     Adrian Salbuči je poznati argentinski politički analitičar, autor i radio/TV komentator. U svom najnovijem tekstu detaljno se osvrnuo na aktuelna događanja u Paragvaju i državni udar protiv predsednika Fernanda Luga.

     Salbuči otkriva sitne detalje koji su doveli do rušenja socijalističkog predsednika, kao što je upletenost američkog biotehnološkog giganta i nevladine organizacije USAID, ali, Salbuči ističe i "širu" sliku. Salbuči smatra da je ovo tek početak orkestriranog "latinsko-američkog proleća" u kojem će SAD nastojati slomiti jedinstvo koje se stvorilo između više država Latinske Amerike. Prema Salbučiju, SAD se najviše boji sve snažnijeg ekonomskog uticaja Brazila koji se čvrsto povezuje sa Rusijom i Kinom.


     Adrian Salbuči: Latinsko-američko Proleće počinje u Paragvaju

     Reperkusije koje su nastale svrgavanjem paragvajskog predsednika u puču krajem prošlog meseca osećaju se i izvan samog Paragvaja - globalne industrijske sile su poduprle lokalnu elitu da izvrše preokret. Izgleda da je levičarska politika predsednika Fernanda Luga, socijaliste i bivšeg katoličkog sveštenika, bila previše za globalne gospodare moći. Nakon kratkog suđenja u roku od 24 sata su ga svrgnuli.


     Fernando Lugo je izabran za paragvajskog predsednika u aprilu 2008. na strani "Alijanse za Promenu", njegova pobeda označila je kraj formalne političke vlasti pro-američke stranke Colorado koja je prethodno bila na vlasti čak 60 godina. Lugo je svoju politiku zasnivao na redistribuciji bogatstva, dajući veća prava siromašnoj većini Guaraní autohtonog naroda. Ideološki, Lugo je bio u istom kampu kao i predsednik Ugo Čaves iz Venecuele, Evo Morales iz Bolivije i Rafael Koreja iz Ekvadora.


     Menjanje režima u Monsanto stilu


     Lugov mandat nije bio jednostavan: izbio je skandal kada se ispostavilo da je postao otac detetu izvan braka dok je još bio sveštenik, zatim se borio sa rakom 2010. godine, i najnovija epizoda policijske represije koja se dogodila nakon što je policija uklanjala lokalne poljoprivrednike koji su okupirali javnu zemlju u mestu Kuruguati na granici sa Brazilom.
Ta epizoda je 15. juna postala krvava kada je došlo do pucnjave, 6 policajaca i 11 seljaka je ubijeno, a desetine su ranjene.


     Opozicija je odmah iskoristila incident za političke svrhe, koristeći se kontrolom Kongresa i medija, naročito novina "ABC Color Multimedia" koje su u vlasništvu Grupo Zuccolillo koji su direktni partneri američke biotehnološke korporacije Cargill Inc. Postupak je trajao svega 24 sata, Lugo je proteran sa funkcije, a na njegovo mesto dolazi potpredsednik Federiko Franko.


     Većina država Južne Amerike su odbacile ovaj puč - Venecuela, Bolivija, Ekvador, Urugvaj, Argentina, Brazil, čak i Čile i Kolumbija. Ali, SAD, Velika Britanija i EU nemaju nikakvih primedbi na ovaj očigledni državni udar, za njih je to "standardna demokratija".


     Osnova ovog puča protiv Paragvaja, a o tome se ne govori puno u zapadnim medijima, je jako jednostavna. Krajem oktobra 2011. godine, paragvajski liberalni ministar Poljoprivrede i stočarstva, Enco Kardozo, ilegalno je dopustio korišćenje genetski modifikovanog semena pamuka poznatijeg kao "Bollgard BT" - koje je proizveo američki biotehnološki gigant Monsanto za masovne plantaže. Ova odluka je odmah dovela do masovne pobune lokalnih farmera i boraca za zaštitu okoline koji su isticali da se radi o jako opasnom proizvodu jer je njegov genetski kod pomešan sa genetskim kodom Bacillus Thurigensis - otrovne bakterije koja ubija bolesti pamuka, ali stvara i štetu okolini.


     Izbio je unutrašnji sukob, jer je Paragvajska Agencija za Kvalitet Nacionalnog Semena i Povrća (SENAVE) - koju je predvodio Lugov pristalica, Miguel Lovera - odbila da odobri Monsantovo super seme zato jer nije zadovoljavalo zakonske uslove propisane od strane državnog ministarstva za Zdravlje i zaštitu Okoline.


     Dalje, lokalni mediji predvođeni Zuccolillo-im ABC Color novinama i drugim pro-američkim opozicionim listovima, političari, nevladine organizacije, strane agencije i korporativni interesi, lansirali su kampanju protiv gospodina Miguela Lovera, kao i protiv ministarke zdravlja Esperance Martinez i ministra za zaštitu okoline Oskara Rivasa. Sve to je dovelo do Kuruguati masakra i na kraju eskaliralo sve do predsednika Fernanda Luga.


     Niko ne zna ko je prvi zapucao u Kuruguatiju. Neki govore o organizovanoj sabotaži unutar policije - posebno u redovima specijalnih jedinica koje su zadužene za represiju nad farmerima, radi se o jedincima čiji su ključni oficiri trenirali u Kolumbiji za vreme predsednika Alvaro Uribea i njegove pro-američke "paramilitarne" vlade. Onda imamo i kancelariju državnog tužioca koji prima podršku USAID-a.


     Kuruguati masakr je koštao ministra unutrašnjih poslova, Karlosa Filicole, njegovog posla. Na njegovo mesto odmah je došao Ruben Kandia Amarilja iz opozicione stranke Colorado. 2005. Kandia Amarilja je bio proglašen državnim tužiocem u vreme poslednje administracije stranke Colorado. Imao je apsolutnu podršku američkog ambasadora Džona F. Kina i dao je ključnu ulogu organizaciji USAID. Kandia je već nekoliko godina bio optuživan od strane predsednika Luga da planira njegovo svrgavanje.


     Brazilska jednačina


     Ali, ovo se ne odnosi samo na Paragvaj, koji leži u srcu Južne Amerike. Kao što su i istakli brazilski vojni geostratezi još u prošlom veku, Paragvaj je od najveće geopolitičke i strateške važnosti. Zbog toga, američka kontrola nad Paragvajem je ključan faktor za američku hegemoniju širom Južne Amerike, jedan od ciljeva je i zaustavljanje Brazila koji postaje sve važniji ekonomski globalni igrač u sklopu bloka BRICS - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.


     Brazil je nedavno otkrio ogromne zalihe nafte ispred svoje obale, što je dovelo od usavršavanja njihove vojne mornarice i vazdušnih snaga, pogotovo nakon što je SAD ponovo uspostavio svoju Južno-atlantsku Četvrtu Flotu (osnovana za vreme Drugog svetskog rata, ukinuta 1953., ponovo uspostavljena za vreme Džordža W. Buša).


     Sve veća saradnja Brazila sa Rusijom, Kinom i Indijom zahteva stvaranje novih ruta preko Pacifika, izvan NATO kontrolisanog Atlantika. Američka vojna i politička kontrola nad Paragvajem bi svakako služila kao barijera prema tom cilju. SAD i Britanija žele svoj blok sa saveznicima u Latinskoj Americi, a to su: Meksiko, Panama, Kolumbija, Peru, Čile i sada, Paragvaj. Time se stvara jedan veliki zid prema Pacifiku kojeg Brazil neće moći tako lako preskočiti. 


     Vrsta "demokratije" kakvu želi SAD...


     Tokom celog 20. veka, Latinska Amerika je bila suočena sa orkestriranim državnim udarima - vojnim i civilnim - od strane američkih i britanskih tajnih službi, CIA i MI6, koje su stalno orkestrirale, finansirale, naoružavale i promovisale "smenu režima".


     Decenijama, pro-američki režimi bili su figure kao što su General Augusto Pinoče u Čileu, Anastasio Somoza u Nikaragvi, generali Aramburu, Onganija i Videla u Argentini, Karlos Andres Perez u Venecueli, Fulhencio Batista na Kubi, general Alfredo Strosner u Paragvaju, između ostalih.


     Podeli pa vladaj (i oslabi !) - to su ključne komponente nadolazećeg "Latinsko-američkog Proleća", baš kao što je to i slučaj danas sa opakim "Arapskim Prolećem".

Prevod: Marko K. (advance.hr)

Naslov originala: "Latin American Spring" Kicking Off in Paraguay, The kind of “democracy” the US wants to see…

Autor: Adrian Salbuchi

Direktan link na original: http://www.rt.com/news/paraguay-us-president-lugo-291/

Datum objave originala: 4.7.2012.

izvor: RT