ZAŠTO JE DAČIĆ LJUT NA NJUJORK TAJMS

     Srpski premijer Ivica Dačić je, nakon predstavljanja svog ekspozea u četvrtak uveče, izrazio nezadovoljstvo zbog pisanja Njujork tajmsa o novoj Vladi Srbije.



     Između ostalog, ocenio je da navodi tog lista neće ugroziti njegovu reputaciju.


     "Naši birači svakog jutra čitaju Njujork tajms", rekao je ironično predsednik Vlade Srbije.


     Beogradski list "Danas" je objavio tekst iz Njujork tajmsa od srede 25. jula, kao i prateće opaske o Srbiji iz tog lista, na koje se osvrnuo novi premijer. Prenosimo šta je pisalo: 


     Ratni portparol stranke Slobodana Miloševića položiće zakletvu kao premijer Srbije, što izaziva bojazni u svetu da će Srbija napustiti svoj evropski put i vratiti se nacionalizmu iz prošlosti. Budući predsednik vlade Ivica Dačić lider je Socijalističke partije, na čijem čelu se nekada nalazio Milošević, koji je svrgnut u revoluciji 2000. i koji je umro u zatvoru 2006. tokom suđenja za zločine protiv čovečnosti. Povratak na vlast te stranke usledio je nakon pobede Tomislava Nikolića, još jednog nekadašnjeg arhinacionaliste na predsedničkim izborima u maju. Nikolić, član populističke Srpske napredne stranke, porazio je svog prethodnika na toj funkciji Borisa Tadića, koji je bio slavljen u Vašingtonu i Briselu, ali se na domaćem terenu suočio sa optužbama za "burazerski kapitalizam" i korupciju. 

     Iako Dačić i Nikolić kažu da su napustili nacionalizam i prihvatili načela EU, nova koaliciona vlada treba da ubedi skeptike da ne namerava da okrene leđa Zapadu zarad uspostavljanja bližih veza sa Moskvom. Nikolić je jednom rekao da bi za Srbiju bilo bolje da postane ruska gubernija nego članica EU. Poput većine evropskih zemalja, Srbija se suočava s ekonomskim izazovima, uključujući stopu nezaposlenosti od 25 odsto, sve veću inflaciju, slabu valutu i žalosno niske zarade radnika. Srpska radio i televizijska stanica B92 je prošle sedmice sa žaljenjem objavila da "10.000 dece u Srbiji ima samo jedan obrok dnevno". Mada će glavne ekonomske resore u novoj vladi predvoditi pristalice slobodnog tržišta, neki u vladajućoj koaliciji zalažu se za sprovođenje radikalnih koraka poput raskida saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je u februaru zamrznuo kreditni aranžman sa Srbijom u vrednosti od 1,2 milijarde dolara, zbog bojazni o prevelikoj potrošnji i narastajućem javnom dugu. Pojedini analitičari kažu da postoji mogućnost da će umesto donošenja odluke o uvođenju drakonskih mera štednje nova vlada tražiti kredit od Rusije. 


     Dačić je takođe nagovestio da će smeniti guvernera centralne banke ukoliko to telo nastavi da povećava kamatne stope. Stroga monetarna politike Narodne banke Srbije pokrenuta je u cilju obuzdavanja inflacije, ali nova vlada strahuje da će na taj način biti onemogućen rast. Pored ekonomskih problema, postoje strahovanja u Briselu i Vašingtonu da će nova vlada, sastavljena od nekadašnjih Miloševićevih saveznika, osujetiti proces regionalnog pomirenja na Balkanu. 


     Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova, srpske pokrajine koja se otcepila 2008., što je podrazumevalo oduzimanje teritorije koju Srbija slavi kao srednjevekovno srce države, iako je sada pretežno naseljavaju Albanci. Dačić je prilikom nedavnog boravka u Berlinu nagovestio da je otvoren za inicijativu koja podrazumeva unapređenje odnosa sa Kosovom, ali je takođe pomenuo podelu kao mogući način prevazilaženja tenzija. 


     Kada je o Nikoliću reč, uprkos tome što je tokom kampanje obećao da će uspostaviti bliže odnose sa Nemačkom, njegov prvi zvanični put bio je u Moskvu, a ne u Berlin. Dačić je uložio napor da preobrazi Socijalističku partiju Srbije u socijaldemokratsku stranku, a kao ministar unutrašnjih poslova u prethodnoj vladi doprineo je viznoj liberalizaciji i borio se sa organizovanim kriminalom. Kada je prošlog meseca izabran za mandatara koalicione vlade, rekao je da "neće biti povratka u devedesete", deceniju krvavog etničkog konflikta u bivšoj Jugoslaviji u kojem je stradalo više od 125.000 ljudi. 


     Srećko Šekeljić, tridesettrogodišnji proevropski politički bloger, kaže da su mladi u Srbiji uznemireni zbog izbora starih nacionalista koji su jednom doveli državu na rub propasti. "Ne verujem da neko može toliko da se promeni preko noći", smatra on. Sa druge strane, Dušan Telesković, novinar Politike, uglednog beogradskog lista, kaže da nova vlada ne bi bila izabrana da se priklonila Miloševićevoj ideologiji.


     Srbija je država u Jugoistočnoj Evropi. Bila je deo bivše Jugoslavije. Od kraja osamdesetih do 2000. Srbijom je vladao Slobodan Milošević, čiji je nacionalizam doveo do rata na Balkanu koji je trajao gotovo deceniju. Tokom tih godina Srbija je bila agresor u tri rata - u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu - u kojima je stradalo više od 200.000 ljudi, što je donelo Miloševiću nadimak "Balkanski kasapin". 


     Milošević je uhapšen 2001. i zatim je poslat u Hag da bi mu se sudilo za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Pronađen je mrtav u pritvorskoj jedinici u Hagu u martu 2006., nekoliko meseci pre okončanja četvorogodišnjeg procesa. Posledice Miloševićeve vladavine bile su strašne za Srbiju. Njegov konačni obračun sa Albancima sa Kosova izazvao je NATO bombardovanje u leto 1999., tokom kojeg su uništene vladine zgrade, fabrike i veći deo infrastrukture, u državi koja je već pretrpela posledice višegodišnjih međunarodnih sankcija. Srbija je republika i predala je kandidature za članstvo u Evropskoj uniji 2009. godine.