петак, 28. децембар 2012.

ČANAK: ISPITATI I PRIVATIZACIJU NIS-a


     BEOGRAD – Neće biti izbora u dogledno vreme zato što oni sada ne odgovaraju nikome - istakao je lider LSV Nenad Čanak, gostujući u jutarnjem programu TV Pink.
Nenad Čanak
     On je ukazao da Liga stalno zastupa istu platformu, prema kojoj je raspoloženje birača nekada veće, a nekada manje, pa da je zbog toga LSV-u svejedno hoće li izbora biti ili ne. 

     Hapšenja da dobiju epilog

     Lider LSV je ocenio da Demokratskoj stranci ne odgovaraju izbori jer je novi predsednik Dragan Đilas tek preuzeo partiju, ali da jednako ne odgovaraju ni Srpskoj naprednoj stranci, bez obzira na popularnost Aleksandra Vučića.  

     – Može Vučić da bude koliko hoće popularan, on je čovek visoke inteligencije i vrlo dobro zna da bi, ovog trenutka izašavši na izbore, imao kontra sebe ogromnu količinu tajkunskog kapitala. Što znači da tu najedanput preko noći može da se desi svašta – rekao je on. Dodao je da Vučić prvo mora da završi jednu etapu, jer iako su svi oduševljeni njime što je nekoga uhapsio, neko treba da bude i osuđen, pa da se iz toga izvuku nekakvi pravni zaključci. 

     – Sve ovo liči na Miloševićevo vreme i "Uhapsite Vlasija". A dok hapse Vlasija, pljačkaju Vojvodinu. To je bilo pre 25 godina, to vam se događa i sada – naveo je Čanak. 

     Šta je sa privatizacijom NIS-a

     Lider LSV je rekao da je to što je Vučić uradio u vezi sa korupcijom izvanredno, te da mu je žao što vlada koju je Liga podržavala u prošlom periodu nije uradila te stvari i napravila takav rez po korupciji. Međutim, Čanak je upozorio da najsumnjiviju privatizaciju - privatizaciju Naftne industrije Srbije, niko ne sme ni da spomene, pošto je naftna industrija data Rusiji da bi se spaslo Kosovo. 

     – A kad bi sad neko rekao: Izvinjavam se gospodo Rusi, niste spasili Kosovo, vratite NIS, onda bi bilo taknuto-maknuto – rekao je Čanak. On je ukazao i da su nedopustive pretnje premijeru i ministru policije Ivici Dačiću, te da bi on morao da ode na jug Srbije i pokaže da se ne boji. 

     – Kakva je to zemlja u kojoj se neko plaši? Kakva je to zemlja u kojoj neko mora da se povlači pred siledžijama? Kakvi su to ljudi koji sebi dozvole da mogu da im prete – zapitao je Čanak dodajući da oni postoje u svakoj državi, ali da ne vode zemlju.

     – Ako se bojiš, nemoj da radiš ovaj posao. Deo države kao ideje je teritorija, populacija i monopol nad silom. Ako ti ne možeš da sprovedeš odluku neku, onda nemaš državu – ukazao je lider LSV. A govoreći o pretnjama sebi, Čanak je rekao da mu prete 22 godine, ali da nije dobio policijsku zaštitu, zbog čega "dolazi u situaciju da ga u rođenom gradu maltretiraju dripci".

     Deklaracija vodi u samoizolaciju

     Govoreći o najavljenoj platformi o Kosovu, Čanak je podsetio da je kao poslanik u skupštini glasao o nekoliko deklaracija o Kosovu, dodajući da će ova nova biti opasnija od ranijih zato što vodi u samoizolaciju.

     – Ono ranije je bilo mlaka voda, pa ne mora da bude neke velike štete, a koristi neće biti sigurno. A ovo će biti nešto što može da odvuče celu zemlju u izolaciju – istakao je on. Čanak je rekao i da je Ustav iz 2006. godine omča oko vrata Srbiji koja je davi šest godina, jer niko ne sme da kaže da je to "koještarija koja je mrtvo slovo na papiru" bila kad je pisana, a kamoli sad.

     Đilas je pragmata

     Upitan da prokomentariše odnose sa Demokratskom strankom i promene na čelu DS, Čanak je rekao i da je LSV 16 godina bila partner sa DS-om u raznim nivoima vlasti, da je sada to slučaj na pokrajinskom nivou, te da na to ne bi trebalo da utiče ni promena predsednika DS. 

     – Gospodina Đilasa poznajem, on je čovek pragmata i ja sam uveren da će njegovo političko delovanje biti obojeno jednim širokim koalicionim potencijalom, iz koga mi nećemo biti izostavljeni – naveo je Čanak. 
(BILSV, 28.12.2012.)

O REŠAVANJU PROBLEMA U APV ODLUČUJU VOJVOĐANI, A NE MINISTAR FINANSIJA


     NOVI SAD – Učestvujući u raspravi o Predlogu budžeta AP Vojvodine za 2013. godinu, poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine Aleksandar Marton ponovio je da će poslanička grupa Lige podržati ovaj akt, ali da su ligaši izneli niz primedbi. 
Aleksandar Marton
     On je napomenuo da usvajanje budžeta u bilo kojoj zemlji znači sučeljavanje mišljenja, te da se ni u zapadnoj Evropi ovaj važan akt ne usvoji za pet minuta.

     - Ali, po pitanju budžeta APV moramo da istaknemo da se već godinama unazad vode brojne političke rasprave. Sada imamo situaciju, i to ne samo u ovoj 2012. godini, nego i godinama unazad, da se Vojvodina negira i da ono malo što Vojvodina ima, da i to neko pokušava da zakine. Ova godina je možda ekstreman primer za to, ali je činjenica da je taj odnos prema AP Vojvodini, njenim organima i poslanicima u ovom parlamentu konstantan. Ako se nešto u Republici Srbiji ne menja, to je taj odnos prema Vojvodini – naglasio je Marton.

     Ministar finansija će nam dati na kašičicu ako budemo dobri

     Poslanik LSV je ukazao da je stav Lige socijaldemokrata Vojvodine po pitanju usvajanja Ustava 2006. godine bio jasan. On je istakao da je Liga praktično jedina politička partija sa sedištem u Vojvodini koja je bila protiv ovakvog antimodernog, antivojvođanskog i antigrađanskog Ustava Republike Srbije, ali da je on prošao, te da se mora poštovati. Naglasio je i da se onda mora poštovati i čuvenih sedam posto, ali da je očito da se to ne čini, te da će Vojvođani imati mogućnost da budu ispoštovani za tih sedam posto ako budu dobri. 

     - Imamo ministra finanasija koji odluči da nam dâ nešto na kašičicu, ako smo dobri. Postavlja se pitanje, ako ne budemo dobri, da li bi on onda sutra dao 12, sedam ili 15 milijardi dinara za neki projekat. Takav odnos prema Ustavnoj kategoriji, kakva jeste AP Vojvodina, je nedopustiv i mi iz LSV na to nećemo pristajati – istakao je Aleksandar Marton i dodao da će biti više pravnih akcija vezanih za donošenje samog budžeta.

     Marton je istakao i da je potrebno razgovarati sa ljudima iz republičkih organa vlasti, Vlade Republike Srbije, ali je upitao da li treba razgovarati sa ljudima koji negiraju Vojvodinu, te da li će se išta pozitivno iz tih razgovora postići za AP Vojvodinu.

     - Godine u nazad nam govore da je to jako teško, a pogotovo ova 2012. godina nam je ukazala da se teško može pridobiti neki benefit za našu pokrajinu. Ako se razgovara sa ljudima koji ne žele da saslušaju Vojvodinu, Vojvođane, ljude koji su legitimni predstavnici dva miliona građanki i građana Vojvodine. Oni ni ne razumeju pitanje Vojvodine, ne razumeju našu autonomiju, bez obzira što su i sami pozivali da se glasa za Ustav, koji predviđa da je Vojvodina ustavni entitet – napomenuo je on. 

     Pomoć potrebna i Plandištu, Kovačici i Odžacima

     Marton je ukazao i da očekuje poštovanje od republičkih vlasti, ali je dodao da, znajući kako su radili poslednjih godina, teško da će Vojvodina to i dobiti. Istakao je da je LSV partija koja se poslednjih 20 godina bori za autonomiju AP Vojvodine i jasno ukazuje na to da se Vojvodina mora decentralizovati, jer, kako je rekao, ne sedi sva pamet u Novom Sadu, niti problemi samo postoje u Novom Sadu.

     - Tu se vraćamo na tih famoznih 12 milijardi dinara koji jasno govore da je pitanje koliko su se sami Vojvođani, predstavnici vojvođanske vlasti, pitali gde će oni biti uloženi. Tunel kroz Frušku goru jeste važan, ali koliko dobroga od toga mogu imati svi ostali građani AP Vojvodine? – upitao je Marton i naglasio da su isto tako važne i Banatska magistrala i Bolnica u Zrenjaninu. On je ukazao i da predstavnici Vojvođanki i Vojvođana treba da odluče šta je gorući problem koji treba rešiti, a ne ministar finansija koji je iz političke partije koja u Vojvodini nije ni prešla cenzus.

     - Mi u ovom trenutku imamo siromašne opštine i u Banatu i u Bačkoj i u Sremu. Ja lično mislim da je tih 12 milijardi bolje bilo uložiti u pokretanje infrastrukturnih projekata u šest najsiromašnijih vojvođanskih opština. A podsetiću da su i Plandište i Kovačica i Odžaci među najsiromašnijim u Republici Srbiji – ukazao je Aleksandar Marton i ponovio da će poslanici LSV podržati predlog budžeta, uz nadu da će Vojvodina imati malo jači glas u narednom periodu. 
(BILSV, 28.12.2012)

BOGAROŠKI: KO ODREĐUJE PRIORITETE VOJVODINE?


     NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine će, nakon dubokog analiziranja i razmatranja, podržati budžet AP Vojvodine za 2013. godinu, iako je istovremeno gotovo sigurna da time neće biti rešena većina spornih pitanja koja nas muče u poslednjih nekoliko meseci, istakao je danas predsednik poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški. 
Branislav Bogaroški
     Tokom skupštinske rasprave, Bogaroški je ukazao na to da Liga ima brojne dileme, te da je muči veliki broj problema, ali da podršku budžetu nije uskratila iz više razloga, a najvažniji je taj što LSV ne želi da svojim glasanjem da i najmanji doprinos urušavanju pokrajinskih institucija koje su 12 godina građene. 

     – Želimo da svu svoju energiju usmerimo ka održavanju onoga što smo do sada uspeli da uradimo. Videćemo u toku 2013. godine da li smo u pravi bili mi ili je u pravu neko drugi – rekao je on. 

Branislav Bogaroški je ukazao da će ustavni uslov da pokrajinski budžet iznosi 7 odsto republičkog, biti ispunjen samo formalno, na papiru, kao i da je pozitivno to što je veliki deo novca usmeren pre svega na poljoprivredu, što je veoma značajno i za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i za njene građane.

     Mnogo toga sporno

     Govoreći o spornim pitanjima, Bogaroški je ukazao na dugogodišnji problem računanja namenskih i nenamenskih transfera jedinicama lokalne samouprave na teritoriji APV, kao i namenskih za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju i vaspitanju, u pokrajinski budžet. 

     – Faktički, kada izbijemo ova sredstva koja čine 50 posto onoga što ćemo u 2013. godini formalno prihodovati, vidimo koliki je u stvarnosti naš budžet – rekao je Bogaroški. On je podsetio da je ispravno bio postavljen stav Skupštine APV u amandmanima upućenim Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde je konstatovano da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jasno određeno da je obaveza plaćanja zarada i veznih troškova u obrazovanju obaveza Republike Srbije i da nema nikakve veze sa budžetom AP Vojvodine, osim da bi se na papiru ispoštovao Ustav. 

     – Insistiram da administracija AP Vojvodine mora da nastavi na principima koje smo svi zajedno postavili kada smo glasali za te amandmane – rekao je on.

     Šta je nama važnije?

     Kao drugi, veoma ozbiljan problem Bogaroški je naveo 12 milijardi dinara namenskih kapitalnih transfera namenjenih izgradnji puta M21 od Novog Sada do Rume, sa tunelom kroz Frušku goru.

     – Čak i da pare stignu u budžet AP Vojvodine, postavlja se pitanje ko ima pravo da odlučuje o novcu kojim raspolaže AP Vojvodina? Da li ova skupština opredeljuje šta su prioriteti ili ministar finansija Republike Srbije određuje šta su prioriteti za AP Vojvodinu – rekao je on dodajući da ne kaže da taj projekat nema svoju važnost, ali da je pokrajinska administracija morala samostalno doneti takvu odluku, a ne da je neko na to primorava. Bogaroški je podsetio da navedena sredstva stižu iz kredita kineske Eksim banke te da, kao i sva sredstva tog tipa, zahtevaju neke preduslove koji gotovo sigurno neće biti ispunjeni. 

     – Gde su nam u ovom momentu završeni projekti? Gde je urađena eksproprijacija zemljišta, gde su nam građevinske dozvole? Treba sprovesti tendere, treba pronaći izvođače radova, početi radove i onda tek dobiti ovaj novac. Ja se iskreno nadam da duboko grešim, ali sam ubeđen da vrlo verovatno ni jednog dinara od 12 milijardi nećemo uspeti da povučemo u 2013. godini ili, u blažem slučaju, nećemo uspeti da povučemo kompletan iznos – rekao je Bogaroški. Upitao je i šta će, ako taj novac ne stigne u toku 2013. godine, uraditi pokrajinska administracija. 

     – Poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine će uraditi ono što smatram da smo trebali da uradimo svi zajedno, kao Skupština AP Vojvodine, a to je da damo svoj doprinos u zaštiti naših ustavnih interesa i ustavom zagarantovanih prava tako što ćemo podneti žalbu Ustavnom sudu na budžet Republike Srbije za 2013. godinu, i pokušati da sve ovo što nas tišti rešimo na taj način – rekao je Bogaroški. Dodao je i da je zaduženje od sedam milijardi dinara potrebnih za sprovođenje sporazuma između Vlade AP Vojvodine i Vlade Republike Srbije u vezi sa gašenjem Razvojne banke Vojvodine, trebalo iskoristiti za dokapitalizaciju te banke.
(BILSV, 28.12.2012.)

OVA VLAST POKUŠAVA DA NASTAVI TAMO GDE JE STALA MAJA GOJKOVIĆ


     NOVI SAD, 28. decembar - Liga socijaldemokrata Vojvodine upozorava da je nakon Kulturnog centra Novog Sada, promenjen i logo JKP "Informatika". 
LSV
     On je na novogodišnjoj čestitki, koju su građani ovih dana zatekli u svojim sandučićima, umesto nekadašnjeg kružnog, zamenjen kvadratnim koji je vrlo sličan onom koji se nalazi uz novi ćirilični naziv Kulturnog centra Novog Sada.

     Novosađani su, kao što je poznato, primetili da logo Kulturnog centra umnogome podseća na kukasti krst.

     Osvanuo je, uz skidanje latinične table ove ustanove, bez prethodnih konsultacija sa predstavnicima kulturne javnosti Novog Sada, sprovedene javne rasprave ili konkursa za izbor najpogodnijeg rešenja, kao što bi se očekivalo od nekoga ko je na čelu ustanove koja je nosilac strateških programa u oblasti kulture našeg grada.

     Novi Sad je grad sa imenom na šest jezika.

     I, Novi Sad je i glavni grad autonomne pokrajine Vojvodine u čijoj je službenoj upotrebi šest jezika.

     Novosadska preduzeća, pa ni njihovi nazivi, nisu bilo čije lično ili partijsko vlasništvo da sa njima može tako olako da se igra.

     Pokušaji prekrajanja kulturnog identiteta Novog Sada manipulacijom natpisima i simbolima njegovih ustanova je već viđena praksa, ispoljena u vreme gradonačelničkog mandata Maje Gojković, koju su Novosađani prozreli i uskratili joj poverenje da dalje upravlja gradom već na narednim izborima.

     Isto će se dogoditi i sa svima koji nastavljaju tamo gde je ona stala.
Savet za kulturu
Gradskog odbora
Lige socijaldemokrata Vojvodine
Novi Sad

четвртак, 27. децембар 2012.

JEZERO NAKURU


     Svetska baština - UNESCO

     Nakuru je slano jezero u Dolini velike raseline, južno od grada Nakurua u Keniji. Jezero je najpoznatije po mnoštvu algi koje privlače milione flaminga, ali i veliki broj drugih životinja, zbog čega je 1961. godine, na području od 188 km² oko jezera, osnovan Nacionalni park jezera Nakuru. Ramsarska konvencija ga je zaštitila, a 2011. godine je, zajedno sa drugim kenijskim jezerima Doline velike raseline (Bogoria i Elmenteita), upisano na UNESCO-v popis mesta svetske baštine u Africi kao "sistem povezanih plitkih jezera jedinstvene lepote koja su dom za 13 veoma ugroženih vrsta ptica i najvažnije mesto ispaše patuljastih flaminga, ali i glavno gnezdilište velikih pelikana na svetu".

     Prirodne odlike

     Jezero Nakuru se nalazi na 1.754 m nadmorske visine i ima površinu od 5 do 45 km², zavisno od doba godine, količine padavina i dotoka njene jedine pritoke, reke Njoro. Kenijska slana jezera, kojima pripada Nakuru, jedno je od mesta u kome živi najveća raznolikost ptica na svetu. Površina plitkog jezera Nakuru zna često biti pokrivena velikom ružičastom mrljom miliona flaminga u pokretu. Pored njih, u parku žive i ugrožene vrste kao što su: velika čaplja, čekićarke, afrički orao ribar (Haliaeetus vocifer), afrički crni orao (Aquila verreauxii) i crno-beli vodomar (Ceryle rudis).
U njegovoj okolini takođe žive ugroženi sisari kao što su Rotšildova žirafa, crni nosorog i beli nosorog, ali i drugi kao veliki kudu, lav, gepard, divlji pas, močvarna antilopa i piton. Nacionalni park Nakuru je nedavno i proširen, ali i ograđen ogradom, kako bi se zaštitila mala populacija crnih nosoroga (njih oko 25) od lovokradica. Nakuru je na južnoj strani svojim močvarama povezan na konzervat Soysambu koji predstavlja moguće mesto širenja crnih nosoroga i jedinu vezu sa zaštićenim područjem jezera Naivaša.

     Jezero Nakuru je 1960. proglašeno rezervatom za ptice, a potom pretvoreno u nacionalni park u junu 1968. godine, radi zaštite divovskih jata većih i manjih flaminga. Desetine hiljada flaminga silaze na obale ovog plitkog lužnatog jezera.

     Smestivši se 157 km od Nairobija, na nadmorskoj visini od 1.200 do 1.800 m, park prekriva površinu od 188 km² i obuhvata niz savršenih staništa za divlje životinje, od samog jezera, grmlja, trave, strmih i golih grebena do šumskih predela.

     Reč je o važnoj lokaciji za bijele i crne nosoroge. Nakon što je krivolov gotovo opustošio njihovu populaciju na tom području, uloženi su napori u njihov uzgoj i izumiranje je uspešno sprečeno. Oko jezera je takođe moguće videti zebre i antilope, dok je afričke bespandže vidre i vodene konje moguće pronaći u samom jezeru ili na njegovim obalama. Mala južnoafrička antilopa i planinski pećinar žive na strmim liticama. Drugi biseri među divljim životinjama vrste su koje se hrane ispašom poput žirafe baringo, eland-antilope, impale, vrste afričke antilope i kamenjarske antilope, ali i lavovi i leopardi koji ih vrebaju.