Ovaj incident, čak ako se radi i o izolovanom događaju, pokazuje pravu suštinu "ljubavi" Kine prema Africi, onu koja se bazira na nemilosrdnoj eksploataciji radnika i prirodnih resursa. Neki će reći da Kina u isto vreme ulaže daleko više novca u infrastrukturu pojedinih afričkih zemalja sa kojima posluje, za razliku od zapadnih međunarodnih korporacija koje su još i motivisanije samo ka ostvarenju profita, ali to nije nikakvo opravdanje.
Kao brzo rastuća svetska ekonomska sila, Kina je bila u poziciji da uvede jedan novi i korektniji pristup ekonomskoj saradnji, ali, ovakvi incidenti potvrđuju da se Kina vodi istim načelima ekspanzije kao i njima rivalne ekonomske sile, u prvom redu SAD. Pre nekoliko dana američka državna sekretarka Hilari Klinton bila je na turneji po Africi i pritom upozorila mnoge vlade na "uticaj Kine". Nažalost, pokazuje se da obe sile Afriku žele primarno iskoristiti za svoje interese, i pored grandioznih obećanja kineskih funkcionera koji se razbacuju izjavama da žele od Afrike da naprave ekonomsko čudo i da će u budućnosti kvalitetna roba imati oznaku "made in Africa".
Praktikujući ekonomsko-imperijalističku doktrinu kopirajući zapadne sile, Kina ujedno radi sama sebi o glavi. Ekonomski su došli do stadijuma razvoja kada su zaista mogli ponuditi Africi daleko bolju i pošteniju alternativu. Takav pristup bi im obezbedio još veće tržište, a samim tim i veću korist za njih same. Ovakve priče o izrabljivanju radnika samo stvaraju animozitet prema kineskim investicijama i uskoro će afrički radnici shvatiti da im je sudbina podjednako tragična, radili za američkog, kineskog ili evropskog gospodara.
U celoj toj priči ne možemo ne primetiti i ekstremno licemerje. Zapadne sile barem imaju - koliko god to nastrano zvučalo - neku vrstu alibija za svoje ponašanje. Zemlje Evrope i SAD su kapitalističke zemlje i to ne pokušavaju sakriti ni u jednom trenutku. Samim tim njihov izrabljivački angažman je doslovno očekivan. Sa druge strane, Kina je toliko kontradiktorna da je zaista mučno posmatrati njihov "crveni kapitalizam". Ti isti upravitelji koje šalju u Afriku da bi im osigurali maksimalnu zaradu uz najmanju moguću platu domaćim radnicima, su obrazovani u školama u kojima se i dalje podučava marksizam, a samim tim i teorija o diktaturi proletarijata - ili se takve teorije možda danas izrezuju iz kineskih udžbenika?
Nećemo prejudicirati, ali teško je poverovati da je kineski upravnik u Zambiji smaknut bez razloga. Ono što je daleko gore je činjenica da se izrabljivanje koje je dovelo do brutalnog čina sigurno odvija i na drugim mestima u Africi gde ulazi kineski kapital. To ne bi trebalo nikoga previše iznenaditi, dovoljno je samo prisetiti se u kakvim uslovima rade kineski radnici u sklopu fabrika Foxconn u Kini. Da, Foxconn je američka korporacija, ali stigla je u Kinu pre svega zbog činjenice da se tamo odobrava izrabljivanje koje čak ni zapad ne dozvoljava.
Na kraju, termin "socijalistička" Kina je uvreda za sve one države koje zaista nastoje uvesti elemente socijalizma u svoju privredu, kao što su Kuba i u manjem delu Venecuela i Bolivija. Svaka čast Kini na geopolitičkoj areni gde postaje važan otpor pojedinim imperijalističkim tendencijama, ali ukoliko se nastoji imperijalizmom boriti protiv imperijalizma, neće moći računati na veliko odobrenje izvan svojih granica.
(Reuters | China Daily | peopledaily.com.cn)
Нема коментара:
Постави коментар