ALEKSANDRA JERKOV PREUZELA DUŽNOST

     NOVI SAD - Novoizabrana predsednica Skupštine grada Novog Sada Aleksandra Jerkov danas je preuzela dužnost od bivšeg predsednika novosadskog parlamenta Aleksandra Jovanovića. 

     Primopredaja dužnosti obavljena je simboličnim uručivanjem ključeva od sefa kabineta predsednika Skuštine, a nova predsednica parlamenta tom prilikom je najavila partnerski odnos sa članovima Gradskog veća, gradonačelnikom i zamenikom gradonačelnika.


     - Iako Gradsko veće i gradonačelnik jesu izvršni organi, a Skupština predstavnički, veoma je važno da izvršni organi u gradu čuju glas svih onih koji su u Skupštini. Moje dugogodišnje parlamentarno iskustvo u Skupštini Srbiji mi govori da izvršna vlast ponekad zanemari predstavničku i to nije dobra praksa. Zbog toga ću insistirati na partnerskom odnosu - istakla je Jerkov, dodajući da se "partnerski odnos" pre svega odnosi na pitanje smanjenja administracije u gradu, privlačenje investicija, korištenje evropskih fondova i "ono najvažnije, bezbednosti u Novom Sadu".


     - To su stvari na kojima ću insistirati na partnerskom odnosu između svih aktera u Skupštini grada bez obzira da li su pozicija ili opozicija, ali i svih članova Gradskog veća, uključujući gradonačelnika i zamenika gradonačelnika - istakla je Jerkova. 


     Predsednica Skupštine Novog Sada osvrnula se i na činjenicu da je prva žena na toj funkciji, ali i da je najmlađa predsednica ikada.


     - Mlada žena u politici, pa tako verujem i u Novom Sadu, mora biti uvek spremnija i pripremljenija od svih drugih da bi je prihvatili kao ravnopravnu. Ali to je obaveza koju sam spremna da prihvatim - naglasila je Jerkov, poručivši da joj je drago što je žena i na funkciji zamenice predsednice, na kojoj će naredne četiri godine biti Marija Vrebalov.


     Aleksandra Jerkov izabrana je za predsednicu Skupštine grada Novog Sada na prvom zasedanju novog saziva novosadske Skupštine, održanog u petak, 29. juna.

(BILSV, 02.07.2012.)

DOBITNICA NOBELOVE NAGRADE ZA MIR, MAJRID KORIGAN MEGVAJER: NE RATU U SIRIJI

     Majrid Korigan Megvajer dobila je Nobelovu nagradu za mir 1976. (dok je ta nagrada još uvek nešto značila) zbog njenog aktivnog rada u svrhu postizanja mira u Severnoj Irskoj. Autorka je poznate knjige "Vizija Mira". Danas živi u Belfastu, u Severnoj Irskoj.

     Majrid Korigan Megvajer: U svom izuzetnom osvrtu "NE ratu u Siriji" progovara o onoj dubljoj dimenziji sirijske krize, koju možda često i zaboravljamo prateći veliku količinu informacija koje stižu svakodnevno iz te zemlje. Majrid Korigan Megvajer nas podseća da ne zaboravimo esenciju Sirije, a to je njen sekularni karakter. Glasove običnih, malih, ljudi koji se izuzetno ponose upravo takvom zemljom, zapadni mediji u potpunosti ignorišu.


     Da bi se još dodatno odvratila pažnja od te esencije, sirijske kriza se u poslednje vreme pokušava prikazati kao još jedan u nizu sektaških konflikata koji ne prestaju dok "dobri momci" ne uđu kako bi "stvorili mir".


     Megvajer u svom tekstu ističe još jednu izuzetno važnu činjenicu kada je reč o sirijskom konfliktu - do konačne istine se teško dolazi. Štaviše, kako vreme odmiče, istina se zajedno sa vremenom udaljava - zatrpava se pod tonama neumorne propagande koja i samu istinu svakodnevno nastoji dovesti pred iskušenje. Ali, istina je uvek prisutna, negde, i kako i Megvajer ističe nalazimo je "u magli protivrečne naracije".


     U subotu je održan ključan sastanak u Ženevi na kojem su se, nominalno, sve svetske sile složile da Siriji treba tranziciona vlada, ali, ističe Kofi Anan, o "njenoj strukturi mora odlučiti sirijski narod". To bi bile odlične vesti kada ne bi znali da su brojni članovi te konferencije svoj potpis na konsenzus dali sa "figom u džepu". Narod Sirije zaista mora biti taj koji će odlučiti, a da ima imalo konzistentnosti u modernoj politici međunarodna zajednica bi se potrudila da im to i omogući. Neka narod izabere, sa hiljadama posmatrača iz celog sveta ako je potrebno, pa neka napokon svi saznamo koja je stvarna želja naroda Sirije i kakvu zemlju zaista žele.


     Da, rešenje je prosto i jednostavno - rešenje je demokratija, i baš zato do njega neće doći. Očito se neki boje sirijske demokratije, verojatno zbog toga što znaju ili pretpostavljaju ishod iste.


     Majrid Korigan Megvajer: "NE ratu u Siriji"


     "Dok nam se predstavlja jedna perspektiva o tome šta se na terenu događa narodu Sirije, drugima su vrata zatvorena. Tražimo glasove kojima bi mogli verovati, glasove koji pozivaju na mir, trajno rešenje konflikta. Tražimo istinu jer istina je ta koja će osloboditi sirijski narod. Istina se teško nalazi, stoga kroz maglu protivrečne naracije moramo na kraju čuti glasove mudrosti, glasove muškaraca i žena Sirije koji pozivaju na mir.


     Mnogi danas možda misle da se u Siriji vodi borba za 'demokratiju' i 'slobodu'. Mogu nas zavesti da pomislimo da postoji čarobni štapić kojim se može u trenutku stvoriti demokratska zemlja, ali tako nešto ne postoji.


     Ukoliko je demokratija to čemu narod teži, onda se moraju boriti za nju na svoj način. Rečeno je da je grčka ideja demokratije ta da su ljudi podjednako vrednovani. To je nešto prema čemu svako društvo treba da teži u svakom trenutku svoje istorije, to je 'revolucionarni' koncept i nenasilna revolucionarna akcija. Cilj da svi budu vrednovani jednako. To je ideja, motivacija za bolji svet kojoj nije potrebna krv, potreban joj je predan rad naroda i negovanje zajedništva, konstantan rast mira koji počinje u srcima ljudi.


     Ko su glasovi mira kada je reč o krizi u Siriji? Mnoge od njih ne možemo čuti iz ove pozicije. To su majke, očevi i deca koji žele da odu do tržnice ili u školu bez straha. To su ljudi, koji su mukotrpno radili za Siriju, za ideju Sirije kao moderne i sekularne države.


     Neke sirijske glasove slušamo konzistentno od samog početka krize. Mnogi od njih su anonimni i govore nam o nepravdama i užasnim prizorima. Daju se brojke i upire se prstom. Krivica se svaljuje možda tačno, možda i ne. Sve se odvija izuzetno brzo, komentatori i političari donose odluke u žurbi i gledaju samo prema uglu koji će podržavati njihova uverenja. Ali, u žaru ludila i nasilnog etničko/političkog konflikta, moramo slušati i postavljati pitanja, moramo čuti i govoriti sa dozom nesigurnosti jer sigurnost je ta koja može odvesti narod i zemlju u pakao rata.


     Lice sirijskog muftije sigurno nije poznato zapadnom svetu, ali ako smo išta naučili iz prošlih konlikata, onda je to važnost sveobuhvatnog dijaloga. On i mnogi Sirijci koji imaju mir u svojim srcima trebali bi biti pozvani u veće sa drugim državama, da ispričaju svoje priče i da ponude put napred za sirijski narod. Ujedinjeni Narodi ne bi smeli biti arena za glasove moćnih igrača, UN bi trebao biti forum za ovakve sirijske glasove. Moramo se staviti u ulogu sirijskog naroda i pronaći miran put napred da bi zaustavili ovaj podivljali nalet prema ratu kojeg majke, očevi i deca Sirije ne žele i nisu zaslužili. 


     Svi znamo da postoje imami, sveštenici, časne sestre, očevi, majke, mladi ljudi, širom Sirije koji vape za mirom. Kada žene u hidžabu nakon bombe ili masakra viču svetu 'haram, haram', saslušajmo ih.


     Moderni heroj mira, čije ime znamo i čiji smo glas čuli je majka Agnes Mariam. U njenoj zajednici njen glas se čuo jasno, čisto i glasno. Tako bi se trebao čuti i na zapadu. Kao i mnogi ljudi u Siriji i ona se našla u situacijama opasnim po život, ali za mir odlučila je da rizikuje lično postojanje, za sigurnost i zaštitu drugih. Ona je otvoreno progovorila o nedostatku istine u našim medijima kada je reč o Siriji, kao i o teroru i haosu kojeg 'treća strana' širi zemljom. Njene reči nas suočavaju i izazivaju jer ne odražavaju sliku događanja u Siriji kakvu smo stvorili tokom više meseci čitajući naše novine i prateći vesti na našim televizijama. Velika količina terora je uvezena, naučili smo od nje. Ona nam može reći o hiljadama hrišćanskih izbeglica koje su morale pobeći iz svojih domova zbog uvezenih islamističkih ekstremista. Ali, brige majke Agnes Mariam, bez obzira na religiju, su za sve žrtve terora i konflikta, takve bi i naše morale biti.


     U našim srcima znamo da rat nije odgovor za Siriju (ni za Iran). Intervencija u Siriji bi samo pogoršala situaciju. Verujem da sve sukobljene strane čine ratne zločine i da će snabdevanje oružjem dovesti samo do još većeg broja mrtvih. SAD, Velika Britanija, NATO i sve druge strane vlade bi se trebale skloniti iz Sirije i prestati sa finansiranjem sukobljenih strana.


     Treba da podupiremo Sirijice koji žele da grade mir u Siriji, koji žele pomoći 22 miliona stanovnika da se konflikt završi bez daljnjeg širenja haosa i nasilja."

      Prevod: Marko K. (advance.hr)

Naslov originala: NO to war in Syria

Autor: Mairead Corrigan Maguire

Direktan link na original: http://www.commondreams.org/view/2012/06/29-0

Datum objave originala: 29.6.2012

(commondreams.org)

TENZIJE KINE I VIJETNAMA OKO SPORNE TERITORIJE - KINA ŠALJE PATROLNE BRODOVE U JUŽNO KINESKO MORE

     Kina je poslala 4 patrolna broda u spornu regiju na prostoru Južnog kineskog mora, potvrdili su juče kineski državni izvori. Time još dodatno rastu tenzije između Kine i Vijetnama jer obe države svojataju resursima bogate ostrvske grupe Nansha (Spratly) i Xisha (Paracel). Kineska državna novinska agencija Xinhua navodi da su brodovi stigli do grebena Huayang u ostrvskoj grupi Spratli i da im je cilj "nadziranje teritorije".

     Kina je prošlog meseca pozvala vijetnamskog ambasadora u Pekingu na razgovor kako bi protestovali protiv novog zakona vijetnamskog parlamenta koji je ostrva Spratli stavio pod direktnu jurisdikciju Hanoja, prenosi AFP.


     Kina i Vijetnam se već dugo godina spore oko ostrvskih grupa Spratli i Paracel, ali nisu jedini - druge države u okruženju, uključujući Maleziju, Filipine, Brunej, Tajvan, takođe polažu pravo na njih.


     Spratli ostrva, na koje su stigli kineski patrolni brodovi, sastavljeno je od preko 700 malih grebena i manjih ostrva. Ukupna kopnena površina je svega 4 km2 na ukupnom prostoru od 425,000 km2 mora. Na prostoru nema naselja, ali je prostor izuzetno bogat ribom i - što je još i važnije - smatra se da se na prostoru nalaze velike zalihe nafte i prirodnog gasa.


     Brodovi koji su stigli na Spratli su pod upravom kineske Državne Okeanske Administracije, ne državne mornarice. Ali, Kina je prošle nedelje konstatovala da će odbiti svaki pokušaj vojne provokacije na svojim teritorijalnim vodama i da će zaštititi svoj suverenitet.


     Kina je uspostavila rutinske morske patrole širom Južnog kineskog mora u svrhu "odbrane nacionalnog suvereniteta", rekao je portparol kineskog ministarstva obrane, Geng Janšeng.
"Kineska vojska je odlučna na zadatku čuvanja nacionalnog suvereniteta i teritorijalog integriteta", istakao je Janšeng, prenosi AFP.


     Kina je prošlog meseca potvrdila da su podigli administrativni status oba ostrva sa statusa opštine na status prefekture.


     Kineske kompanije su pozvale na početak istraživanja i potrage za naftom, Vijetnam je odmah uzvratio - iz Hanoja su poručili da je to "ilegalni" potez.


     Zbog ovih aktivnosti tenzije na prostoru Južnog kineskog mora naglo su porasle poslednjih dana.

(AFP | Xinhua)

PREKO 100.000 JAPANACA U PROTESTU PROTIV PONOVNOG POKRETANJA NUKLEARNIH REAKTORA

     Više od sto hiljada demonstranata okupilo se juče ispred rezidencije japanskog premijera u Tokiju, u jednoj od najvećih demonstracija protiv ponovnog pokretanja nuklearnog reaktora do sada. Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo "Ustanite protiv pokretanja" i "Nuklearna era je završena", prenosi AFP.

     Ispred glavnog ulaza u premijerovu rezidenciju prisutne su bile policijske barikade, oklopna vozila i veliki broj pripadnika snaga bezbednosti. Organizatori protesta ističu kako se okupilo preko 100,000 demonstranata i navode da je to dvostruko više nego što su očekivali. 

     Državne vlasti su 16.6. dale dopuštenje za ponovno pokretanje dva reaktora na zapadu zemlje, i pored velikog nepoverenja javnosti posle topljenja jezgra nuklearnog reaktora u Fukušimi. Na masovne demonstracije pozvali su i poznati japanski pisci kao što su Takaši Hirose i Satoši Kamata. Poruka se brzo proširila socijalnim medijima i uskoro su hiljade bile na ulicama. Lokalni mediji čak ističu da fenomen podseća na Arapsko Proleće od prošle godine.

     Na prošlonedeljnom protestu ispred rezidencije premijera Yošihiko Node okupilo se oko 40,000 ljudi. Protestii su se održavali svaki petak još od marta, ali jučerašnji je svakako bio najveći do sada. Poznati japanski autor Kenzaburo Oe pokrenuo je peticiju protiv nuklearne energije i do sada sakupio 7,5 miliona potpisnika. 

     Mnogi ističu da su vlasti i nadležni autoriteti zataškali koliko je stvarno radijacije iscurilo iz pogona Fukušima Daiči.

(AFP)

NASTAVAK SARADNJE ZA BOLJITAK NOVOG SADA

     NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine i Demokratska stranka su prirodni partneri i verujem da će ovaj nastavak saradnje ići na dobrobiti građana Novog Sada, ocenila je nova predsednica Skupštine grada Novog Sada Aleksandra Jerkov. 

     Ona je novinarima u Novom Sadu rekla da joj je drago da su LSV i DS postigle dogovor oko formiranja vlasti u gradu, a da su se sve one spekulacije koje su se pojavile u javnosti bile netačne. Kako je dodala, kao predsednica skupštine neće raditi ništa drugačije od onoga što je govorila tokom izborne kampanje. 


     – Sve one teme iz kampanje će sada biti predmet mog rada i angažovanja, u saradnji sa članovima gradskog veća. To su socijalne teme, ljudska prava, poboljšanje standarda građana, bezbednost u Novom Sadu i privlačenje investicija. Sve su to stvari kroz koje ću, kao predsednica skupštine, pokušati da dam maksimalan doprinos razvoju grada – navela je ona. Ligi socijaldemokrata Vojvodine pripali su, u skladu sa odličnim izbornim rezultatom, mnogobrojniji i važniji resori u Gradskom veću nego do sada, a Jerkova očekuje da će to doprineti boljitku grada. 


     – Smatram da će svi članovi Veća opravdati poverenje koje je Liga dobila od građana i da ćemo sarađivati isključivo u svrsi dobrog i boljeg života građana – dodala je ona. S obzirom da je nakon izbora 6. maja izabrana i za poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Jerkova se nada da će joj to olakšati borbu za Novi Sad.


     – Kao poslanica u Skupštini Srbije, mislim da ću moći da spojim ova dva zaduženja, da bi se i u Skupštini Srbije i u Beogradu stalno čuo glas Novosađana i da ne bi bili izmešteni iz bilo kakvog donošenja odluka – zaključila je Aleksandra Jerkov. 

(BILSV, 30.06.2012.)

ALEKSANDRA JERKOV PREDSEDNICA SKUPŠTINE GRADA NOVOG SADA

     NOVI SAD - Odbornici Skupštine Novog Sada večeras su za svoju predsednicu izabrali Aleksandru Jerkov, odbornicu Lige socijaldemokrata Vojvodine. Jerkovu su pored odbornika LSV za mesto predsednika predložili i odbornici Demokratske stranke i koalicije oko Socijalističke partije Srbije. 

     Ona je dobila podršku 47 odbornika, a ukupno je glasalo 48 od 78 odbornika.


     Jerkova je istakla da će raditi isključivo u korist građana Novog Sada.


     - I pored razlika u stavovima i idejama odbornika o tome kako Novi Sad treba da izgleda, odluke koje se budu donosile trebaju da olakšaju život građana i građanki Novog Sada - rekla je Jerkova.


     Odbornici su za zamenicu predsednika Skupštine izabrali Mariju Vrebalov iz DS, a izabrani su i sekretar i zamenik sekretara gradskog parlamenta. Prema najavama iz vladajućih stranaka, kako je večeras prenela agencija Beta, na mesto gradonačelnika ponovo će biti izabran Igor Pavličić iz Demokratske stranke, a njegov zamenik biće Siniša Sević iz Socijalističke partije Srbije. Kako se u toj vesti navodi, LSV bi u Gradskom veću trebala da ima pet članova, DS četiri, a SPS dva člana.

(BILSV, 29.06.2012.)

NA DANAŠNJI DAN, 30. JUN

1470. Rođen je Šarl VIII, kralj Francuske. Ženidbom sa Anom od Bretanje dobio u miraz Bretanju, poslednju neujedinjenu francusku oblast.


1520. Tokom španskog osvajanja Meksika, u Tenočtitlanu, gde je kasnije izgrađen Sijudad Meksiko, ubijen poslednji car astečkog carstva Montesuma II Ksokojocin.


1859. Na konopcu razapetom iznad Nijagarinih vodopada Čarls Blondin pred 25.000 gledalaca prešao iz SAD u Kanadu.


1876. Srbija i Crna Gora, u savezništvu sa Rusijom, objavile rat Turskoj.


1893. Rođen lider nemačkih komunista Valter Ulbriht. 1933. emigrirao u Moskvu, gde je ostao do završetka Drugog svetskog rata. 1950. postao prvi sekretar Jedinstvene radničke partije Nemačke, a 1960. predsednik Državnog veća Demokratske Republike Nemačke.


1893. Rođen britanski političar i društveni teoretičar Harold Leski. Kao uticajan član Laburističke stranke zalagao se za ekonomske i socijalne reforme, čime je doprineo pobedi laburista na izborima 1945.


1908. U istočni Sibir pao meteor od čije se eksplozije osetilo podrhtavanje tla i u centralnoj Evropi.


1913. Naredbom bugarskog cara Ferdinanda izvršen prepad na srpsku i grčku vojsku u Makedoniji. Usledila bitka na Bregalnici, kojom je počeo Drugi balkanski rat, u koji je 10. jula ušla i Rumunija, zaposevši severnu Bugarsku. Rat završen mirom u Bukureštu 10. avgusta iste godine.


1930. Velika Britanija priznala nezavisnost Iraka, koji je na međunarodnoj konferenciji u San Remu 1920. proglašen za britansko mandatno područje.


1934. Uz podršku vojnih krugova, Hitler, pod optužbom da su pripremali zaveru, likvidirao na stotine svojih bliskih saradnika, među njima Ernsta Rema i Gregora Štrasera. Događaj nazvan Noć dugih noževa.


1936. Etiopski car Haile Selasije I uputio, u sedištu Lige naroda, apel za pomoć povodom invazije Italije na Etiopiju. Liga naroda odredila sankcije protiv Italije, ali one nisu poštovane.


1938. Umro srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Bio član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog odeljka kluba PEN. Njegove pesme ubrajaju se u najbolja ostvarenja u srpskoj lirici XX veka.


1943. Trupe SAD iskrcale se, u Drugom svetskom ratu, na ostrvo Nju Džordžija, Solomonska ostrva. Tokom operacije oboren 121 japanski avion.


1948. Jugoslovenska štampa objavila Rezoluciju Informacionog biroa komunističkih i radničkih partija o stanju u Komunističkoj partiji Jugoslavije i odgovor Centralnog komiteta KPJ, kojim se odbacuju optužbe iznete u Rezoluciji. Usledila hapšenja i zatvaranja članova KPJ koji su se opredeli za stavove Informbiroa.


1950. Predsednik SAD Hari Truman izdao naređenje trupama SAD stacioniranim u Japanu da pomognu Republici Koreji da odbije napad Severne Koreje.


1960. Republika Kongo, Zair, proglasila nezavisnost od Belgije. Za prvog predsednika izabran Džozef Kasavubu, za premijera Patris Lumumba.


1963. Kardinal Đovani Batista Montini ustoličen kao papa Pavle VI. Pontifikat obeležio sprovođenjem ideje o pomirenju sa ostalim hrišćanskim crkvama.


1971. Tri sovjetska astronauta poginula pri prizemljenju sovjetskog vasionskog broda Sojuz II, koji je u orbiti oko Zemlje proveo rekordnih 570 časova i 22 minuta.


1974. Tokom molitve u crkvi ubijena Alberta King, šest godina posle ubistva njenog sina Martina Lutera Kinga, lidera crnaca u SAD u borbi za ravnopravnost i dobitnika Nobelove nagrade za mir 1964.


1974. Ruski baletski igrač Mihail Barišnjikov tokom turneje u Kanadi napustio ansambl baleta Boljšoj teatra i ostao da živi na Zapadu.


1989. Sudanski general Omar Hasan al Bašir u državnom udaru oborio vladu Sadeka al Mahdija.


1995. Bošnjačka vlada u Sarajevu prekinula sve kontakte sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih nacija Jasušijem Akašijem, optužujući ga za popustljiv stav prema bosanskim Srbima.


1996. Pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić preneo predsednička ovlašćenja na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić.


1997. Kina zvanično preuzela kontrolu nad Hongkongom posle 156 godina britanske kolonijalne uprave.


1999. Škotska posle skoro 300 godina ponovo dobila parlament.


2001. Grupa huligana i političkih ekstremista na Trgu Republike pretukla nekoliko homoseksualaca i homoseksualki i sprečila održavanje prve gej-parade u Srbiji.


2001. Jugoslovenska glumica Tijana Kondić na filmskom festivalu u Puli, u Hrvatskoj, dobila Zlatnu arenu za najbolju žensku ulogu, za film "Nataša". Prvo učešće filma iz Jugoslavije na tom festivalu od raspada SFRJ.


2001. Premijer Belgije Gaj Verhofštad posetio Kongo. Prva poseta nekog zvaničnika Belgije toj afričkoj zemlji posle hladnog rata i prekida odnosa koji su trajali 20 godina.


2001. Umro Čet Atkins, kantri gitarista i predvodnik takozvanog nešvilskog zvuka, akustične muzike sa prizvukom popa.


2003. Bosanski Srbin Željko Meakić, optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine u logoru Omarska kod Prijedora, predao se vlastima RS, potom izručen tom sudu.


2004. Predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedi Ešdaun smenio predsednika parlamenta RS Dragana Kalinića i zabranio mu svaki javni i politički rad. Sa dužnosti u RS smenjeno još 60 osoba, zbog nesaradnje s Haškim tribunalom.


2005. Predsednik SAD Džordž Buš potpisao ukaz o dodeljivanju trgovinskih preferencijala Srbiji i Crnoj Gori, čima je ukinut i poslednji deo paketa sankcija uvedenih Jugoslaviji 1992.


2008. Irak je otvorio ogromna naftna polja stranim firmama, čime je utrt put velikim investicijama multinacionalnih kompanija koje gotovo 40 godina nisu imale pristup iračkim nalazištima nafte.