OKLEND - SIMBOL RADNIČKE BORBE I USPOMENE NA GENERALNI ŠTRAJK 1946

     Policijska brutalnost, nasilje na ulicama Oaklanda (Kalifornija, SAD) i najavljeni generalni štrajk sa sobom nose dublji značaj. Oakland je grad sa dubokom radničkom tradicijom, grad koji je često prvi dizao glas protiv nepravde i izrabljivanja radnika – Oakland je američki radnički grad i ima istoriju kao dokaz.

     Demonstranti u Oaklandu su za 2.11.2011. najavili generalni štrajk, povodom tog proglasa prisećamo se generalnog štrajka iz 1946. - jednog od najvećih u istoriji SAD-a.


     Jedno sasvim novo jutro nad Oklendom


     Bilo je rano jutro, zora još nije ni stigla. 5 je sati, ponedeljak – 3. decembar 1946. Prvi kamioni sa robom ulazili su u grad, ali neće stići do skladišta – vozači napuštaju svoja vozila i nastavljaju peške prema centru grada. Odmah nakon njih iz pravca sporednih ulica počinju pristizati prvi radnici u uniformama – bili su to vozači gradskih autobusa i tramvaja. Javni prevoz jednostavno je stao, a njihovi operateri – zajedno sa putnicima – svi sada već koračaju prema glavnom gradskom trgu. Sviće zora nad ulicama Oaklanda, a sa njom dolaze i kolone radnika. 


     Uskoro trg postaje prepun, ogromna masa ljudi okupirala je ulice grada čiji je ekonomski puls potpuno zaustavljen. Počeo je generalni štrajk, istorijski štrajk koji će trajati čak 54 sata. Štrajkači su doneli kolektivnu odluku – samo ambulante i štandovi sa hranom smeju raditi. Takođe je rad dopušten i barovima, ali pod jednim uslovom – svoje jukeboxe moraju izvući na ulicu, a muzika mora biti puštana najglasnije moguće. Glavni hit iz tog vremena bio je "Pistol Packin' Mama, Lay That Pistol Down", a odjekivao je iz svakog ugla.


     Prvih 24 sata prošla su u karnevalskom okruženju. Ljudi su pevali i plesali ulicama Oaklanda duboko u noć, kao da su znali da upravo stvaraju jednu od najvažnijih stranica u istoriji radničke borbe.
Oakland je u to vreme imao preko četvrt miliona ljudi. Ulice noću nikad nisu bile sigurno mesto, ali sada kao da se događa nešto sasvim obrnuto – više nema straha, oseća se jedinstvo i zajedništvo. Potpuni stranci prolaze jedni kraj drugih, rukuju se, pozdravljaju. Bezbednost kao da nikad nije bila veća.


     Radnici kontrolišu grad


     Svako je mogao napustiti centar grada, ali ne i ući – za ulazak u centar grada bila je potrebna posebna "ulaznica" – sindikalna članska karta. Veliki broj štrajkača bili su ujedno i ratni veterani. Upravo oni su se ubrzo organizovali u grupe za nadzor. Kretali su se gradom i proveravali da li su sva poslovanja zatvorena. Uskoro je velika grupa odlučila da maršira na gradsku skupštinu kako bi insistirali na ostavci gradonačelnika i gradskih odbornika. Zanimljivo, ali od 70 članova gradske uprave tog dana u skupštini nije bilo ni jednog. Isti ti su samo dan ranije pozvali na obračun sa demonstrantima koji "žele da sruše vladu".

     Generalni štrajk završiće tačno u 11 ujutro, 5. decembra – nakon punih 54 sata. Uskoro su raspisani izbori na kojima će pozicije izgubiti kompletna gradska vlast. Radnici su uputili važnu poruku i demonstrirali svoju snagu kao kolektiv.


     1946. u SAD-u je održano čak 6 generalnih štrajkova, Oakland je bio najuspešniji. U kolikoj je meri bitna klasna svest i osećaj trenutka pokazuje činjenica da nakon Oakland-a 1946. SAD nije imao ni jedan generalni štrajk. Taj podatak najbolje pokazuje opšti strah vladajućih elita od organizovanog radništva. U SAD-u se od tih godina polako i sistematski razbijaju sve organizacije koje bi mogle ujediniti radnike.


     Posle 60 godina - vreme je da Oklend ponovo ustane


     Preko pola veka je prošlo od tog istorijskog štrajka u Oaklandu, u tom periodu propaganda je učinila svoje - slobodni sindikati i slična udruženja demonizovana su i gotovo da više nemaju nikakve snage u današnjem SAD-u.


     Ali ipak tinja neka nova iskra, uspomene na 1946. negde još uvek žive na ulicama Oaklanda. Priča o 1946. pronaći će put i do današnjih demonstranata, scene okupiranog grada kojim upravljaju radnici ponovo će potaknuti na akciju.


     Posleratni SAD je bio zemlja prosperiteta, današnji SAD je zemlja proletarizacije – građani pred sobom imaju samo jedan izlaz – ponoviti i nadvisiti Oakland 1946. 54 sata okupacije više neće biti dovoljno, potrebna je klasna svest koja će zagovarati totalnu okupaciju – potpuno preuzimanje gradova od strane radnika. Naravno, bilo bi naivno očekivati da se takav fenomen stvori u tako kratko vreme, uzevši u obzir decenijea američke propagande koja je uvek imala za cilj omalovažavanje radnika.


     Ali izgubiti svu veru u spontanost radničkog pokreta bio bi običan defetizam bez pokrića. Kao najveći prilog spontanosti radničke akcije navešćemo sledeći podatak - generalni štrajk u Oaklandu 1946., koji je okupio stotine hiljada ljudi bio je – nenajavljen!

LIBIJA UVODI DEMOKRATIJU: U LIBIJI NEMA VIŠE NIŠTA ZA DŽABE!

     TRIPOLI - Demokratski gube beneficije. Smrt Gadafija predstavlja ogroman gubitak za sve Libijce. Uvođenjem zapadne demokratije, za koju su se borili pobunjenici, Libijci će izgubiti povlastice koje nijedan drugi narod na svetu nije imao. Evo šta je Gadafi omogućio svom narodu:



- U Libiji nisu postojali računi za struju, ona je bila besplatna za sve građane.
- Krediti su bili beskamatni.
- Među osnovnim ljudskim pravima u Libiji bilo je i to da svako ima kuću.
- Svi tek venčani parovi od vlade su dobijali 50.000 dolara da kupe prvi stan.
- Obrazovanje i lečenje bili su besplatni.

- Ukoliko je Libijac hteo da postane farmer, dobijao je zemlju, kuću, opremu, seme i stoku da bi otpočeo posao.
- Vlada je u kupovini automobila učestvovala sa pola para.
- Cena goriva u Libiji bila je 0,14 dolara za litar.
- Deo zarade od prodaje nafte prebacivao se direktno na bankovne račune svih Libijaca.
- Svaka porodilja je po rođenju deteta dobijala 5.000 dolara.
- Onome ko nije mogao da nađe posao nakon završetka školovanja država je isplaćivala novac u vrednosti prosečne platu u njegovoj profesiji sve dok ne dobije posao.
- Četrdeset vekni hleba koštalo je 0,15 dolara.
- Gadafi je napravio najveći irigacioni sistem na svetu, poznat kao Velika veštačka reka, kako bi vodu dobili svi u pustinji.
- Ako neko nije mogao da nađe obrazovnu ili medicinsku ustanovu koja mu je bila potrebna, vlada mu je plaćala da ode u inostranstvo, a pored novca za lečenje i obrazovanje, dobijao je i 2.300 dolara mesečno za smeštaj i iznajmljivanje kola.

SEDLAREVIĆ: VOJVODINA MNOGO IZGUBILA ZBOG POSTOJEĆEG USTAVA

     Pre više od pet godina Liga socijaldemokrata Vojvodine i Bojan Kostreš tada na čelu Skupštine AP Vojvodine, upozoravali su da Ustav nije dobar. Pozvali smo zatim građane da bojkotuju ustavni referendum i taj referendum 28. i 29. oktobra u Vojvodini nije prošao.

     Rekli smo da Ustav nije dobar, jer Vojvodina tim Ustavom ne dobija zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu, kao što je bilo traženo i dogovoreno u Platformi Izvršnog veća o položaju Vojvodine u novom Ustavu Srbije. Dokumentu od kojeg je tadašnji predsednik pokrajinskog Izvršnog veća Bojan Pajtić odustao i slavodobitno se vratio sa zacrtanih 7% za Vojvodinu u budžetu Srbije, iako pokrajina daje pet puta više.


     Od početka smo upozoravali i njega i sve Vojvođane da je to prevara. 


     Povrh svega, nije postojala demokratska procedura javne rasprave, građani nisu mogli da utiču na donošenje teksta Ustava, domaće pravo je stavljeno iznad međunarodnog i bilo je sasvim evidentno da će on biti kočnica evropskim integracijama Srbije. 


     Ipak, taj i takav Ustav je usvojen.


     Pet godina kasnije, mnogima je jasno da će ovaj Ustav biti prepreka evropskim integracijama Srbije i da će morati da se menja, a od famoznih 7% ne stiže ni sedmi deo.


     Vojvodina je međutim izgubila još mnogo više. Jer, da je tokom ovih pet godina bila u prilici da raspolaže svojom imovinom i izvornim prihodima danas bi nesumnjivo bila u mnogo boljoj poziciji.

Maja Sedlarević,

Potpredsednica Izvršnog odbora 

Glavnog odbora LSV

VOJVODINA DUŽNIK SVOJIM FIRMAMA

     NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine izjasniće se o predloženom rebalansu budžeta za 2011. godinu tek pošto bude poznato da li će biti usvojen amandman Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), izjavila je 11. oktobra poslanica LSV Aleksandra Jerkov. – Stranački organi će doneti odluku u zavisnosti od sudbine amandmana SVM, kojim se traži isplata duga pokrajinskom Fondu za kapitalne investicije – rekla je Jerkova novinarima u republičkom parlamentu. Prema njenim rečima, to su pare koje Srbija duguje Vojvodini, a "zbog neprebacivanja tog novca u vojvođanski budžet Vojvodina je dovedena na rub propasti i bankrota".



     Kako obezbediti sredstva?


     Aleksandra Jerkov je dodala da se postavlja pitanje kako Vojvodina može obezbediti sredstva koja joj garantuje Ustav Srbije ukoliko ih sama Srbija ne da, a ukoliko ih Vojvodina ne prihoduje. Zbog toga je, kako je navela Jerkova, problematičan predloženi rebalans, kao i odnos Vlade Srbije prema Vojvodini. SVM je uslovio podršku predloženom rebalansu budžeta usvajanjem amandmana kojim je zatraženo da se dug pokrajinskom Fondu za kapitalne investicije od osam milijardi dinara isplati u tri jednake rate zaključno do kraja godine. Premijer Mirko Cvetković najavio je da će ovaj amandman SVM biti preispitan.


     – Nemam ništa protiv toga da amandman SVM bude prihvaćen, ali ne mogu da kažem kakva će biti njegova sudbina jer ga tehničke službe Vlade još nisu proučile – naglasio je Cvetković. On je predložio da predstavnici Vojvodine izađu sa konkretnim dokumentima o neizmirenim obavezama republičkog budžeta kako se ne bi spekulisalo o tom dugu.


     Četiri milijade duga preduzećima


     Šta se u stvari desilo? Od nešto preko devet milijardi dinara predviđenih za investicije u Vojvodinu, iz Budžeta Republike Srbije do sada je Vojvodini preneto svega milijardu dinara. Sama činjenica da je veliki deo planiranih investicija u Vojvodini ne samo u toku, već dobrim delom i završen, ostaje problem kako da firme koje su uredno završile planirane poslove naplate izvedeni posao. Pritom, u navedenim poslovima pojavljuje se Vojvodina odnosno Fond za kapitalna ulaganja kao investitor, pa samim tim izvođači radova traže novac od Pokrajine i pokrajinskih institucija, iako je suštinski državna kasa ta koja je u ovom slučaju dužnik. Tako Vojvodina prema nekim podacima duguje oko četiri milijarde dinara preduzećima za kapitalne poslove u ovoj godini.


     Ko ćuti za 840, ćuti i za 80 miliona


     To, međutim, ne traje od juče. Umesto sedam posto koje je slavodobitno pre pet godina najavljivao Bojan Pajtić, Vojvodina stalno dobija sve manje. Ćutao je godinama, dok LSV traži da se Vojvodina sa 840 miliona evra obešteti zbog prodaje NIS-a. A reč je o sumi koja je dovoljna za otvaranje 250.000 radnih mesta. I kako onda očekivati da se upravo on zauzme za naplatu tih osam milijardi dinara duga od Republike, odnosno 80 miliona evra?

ZAHVALNICA MUZEJA VOJVODINE ZA DRAGANU MILOŠEVIĆ

     Sekretarka Izvršnog odbora Gradskog odbora LSV Novi Sad Dragana Milošević primila je zahvalnicu od Muzeja Vojvodine povodom donacije koju je uputila ovoj ustanovi.

     Miloševićka je Muzeju poklonila pionirsku knjižicu, maramu i kapu, kakvu su pioniri imali u bivšoj Republici Hrvatskoj, u SFRJ.


     Kako je rekla, ovo je njena prva donacija za koju se odlučila nakon razgovora sa poznanicom kustoskinjom koja je zaposlena u Muzeju.


     - Pre toga nisam pomišljala da imam nešto što bi muzeju bilo potrebno - navela je dodajući:


     - Prosečan građanin verovatno ne razmišlja o uključivanju u doniranje, niti zna da postoji i ta mogućnost, a to bi sigurno, kao i svaka interakcija povećalo interes prosečnog Novosađanina za posete muzejskim izložbama. Da bi se odnos građana prema muzejima promenio, potrebno je stvoriti interesovanje za ovu instituciju već kod predškolske i školske dece.


     Ova donatorka smatra da postoje različiti načini da se interaktivnim poučnim prezentacijama i igrama mala deca zainteresuju za muzejsko blago.


     - Uverena sam da će veliki značaj imati ako se uspe i velikim i malim sugrađanima približiti činjenica da svi mogu da učestvuju u stvaranju svedočanstva o dobu u kome živimo, kao i onom koje je prošlo, samim gestom darivanja nečeg što možda nema značajnu upotrebnu ili materijalnu vrednost, ali je muzeju potrebno - zaključila je ova Novosađanka.

NA DANAŠNJI DAN 28. OKTOBAR

LJUBA TADIĆ

1492 - Kristofer Kolumbo je na prvom putovanju preko Atlantika otkrio kopno, misleći da je stigao do Istočne Indije i proglasio je posedom Španije. 



1628 - Kraljevske trupe pod kardinalom Rišeljeom zauzele su, nakon višemesečne opsade, uporište hugenota (protestanata) La Rošel. 


1636 - U Kembridžu, u američkoj državi Masačusets, osnovan je Koledž Harvard, najstarija obrazovna ustanova u SAD. 


1704 - Umro je engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije. Snažno je uticao na kasnije filozofe empiričare i teoretičare liberalnog društva i građanske države ("Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji", "Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje". 


1746 - U zemljotresu u Peruu, u kojem su razoreni gradovi Lima i Kaljao, poginulo je najmanje 18.000 ljudi. 


1836 - Proglašena je federacija Perua i Bolivije. 


1884 - Rođen je kompozitor, muzikolog, pedagog i kritičar Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije u Beogradu, jedan od začetnika muzikologije u Srbiji. Osnovao je beogradski orkestar "Collegium musicum" ("Četiri komada za klavir", "Melodije i ritmovi sa Balkana", "Pred veličanstvom prirode"). 


1886 - Na ostrvu Bidl u njujorškoj luci predsednik SAD Grover Klivlend otkrio je Statuu slobode, poklon Francuske koju je izradio Frederik Ogist Bartoldi, a konstruisao Gustav Ajfel. 


1891 - U Japanu je od zemljotresa na najvećem ostrvu Nipon poginulo najmanje 10.000 ljudi, a 300.000 ostalo je bez domova. 


1914 - Rođen je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk koji je 1953. pronašao vakcinu protiv dečje paralize. 


1918 - Posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu, u Pragu je preuzeo vlast Nacionalni komitet. Republika Čehoslovačka sa predsednikom Tomašem Garigom Masarikom proglašena je u novembru 1918. 


1919 - U SAD je stupio na snagu zakon o prohibiciji kojim je zabranjena prodaja pića sa više od pola procenta alkohola. 


1922 - Oko 40.000 fašista "crnokošuljaša" Benita Musolinija krenulo je iz Napulja u Marš na Rim. Dva dana kasnije kralj Vitorio Emanuele (Vittorio) poverio je Musoliniju mandat za sastav vlade. Fašistički režim trajao je do jula 1943. 


1923 - Umro je političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 20. decembra 1920. Bio je urednik listova "Samouprava" (1881-83) i "Odjek" od 1884. 


1932 - Rođen je političar Spiros Kiprijanu, prvi šef diplomatije posle sticanja nezavisnosti Kipra 1960. Šef države je postao 1977, posle smrti predsednika arhiepiskopa Makariosa III. 


1940 - Italijanske trupe napale su Grčku iz Albanije, pošto je Grčka odbila ultimatum kojim je Italija tražila vojna uporišta na njenoj teritoriji. Uz pomoć Nemaca, Grčka je okupirana u aprilu 1941. 


1962 - Okončana je kubanska raketna kriza - sovjetski lider Nikita Hruščov saopštio je da je naredio povlačenje raketa sa Kube, a predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi da će obustaviti blokadu te zemlje. 


1974 - Šefovi arapskih država, uključujući jordanskog kralja Huseina Deklarcijom su zatražili stvaranje nezavisne palestinske države. 


1982 - Na opštim izborima u Španiji ubedljivu pobedu odnela je Socijalistička radnička partija Felipea Gonzalesa. 


1995 - U požaru u metrou glavnog grada Azerbejžana, Bakua, poginulo je najmanje 289, a povređeno 270 ljudi. 


2000 - Na Kosovu su, u organizaciji administracije UN, održani lokalni izbori, na kojima je ubedljivo pobedio Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove. Kosovski Srbi su bojkotovali izbore, a jugoslovenske vlasti ih nisu priznale. 


2001 - Američki predsednik Džordž Buš formirao je Grupu za praćenje inostranih terorista kojom rukovodi javni tužilac Džon Eškroft, a zadatak grupe je i da nalazi i deportuje strance koji ilegalno borave u SAD. 


2002 - Visoki diplomata SAD-a, Lorens Foli, ubijen je u Amanu (Jordan). Foli je u ambasadi SAD u Amanu vodio američku agenciju za međunarodnu pomoć i saradnju (USAID). On je prvi zapadni diplomata ikada ubijen u toj državi. 


2003 - Tribunal u Hagu osudio je Srbina iz Bosne i Hercegovine Predraga Banovića na osam godina zatvora zbog ratnih zločina u logoru Keraterm kod Prijedora 1992. godine. 


2005 - Umro je pozorišni i filmski velikan, glumac Ljuba Tadić. Bio je stalni član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta, Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojima je ostvario veliki broj zapaženih uloga. Glumio je u više od 60 filmova i u mnogim radio i televizijskim dramama. 


2008 - Na izborima u Maldivima predsednik Maumun Abdula Gejum izgubio je vlast posle 30 godina. On je priznao pobedu opozicionog kandidata Mohameda Našida koji je tokom njegove vladavine više puta bio zatvaran zbog zalaganja za demokratije na tom arhipelagu u Indijskom okeanu.

PUNA PLATA ZA TRUDNICE: SLOBODNA VOJVODINA BROJ 60, Decembar 2010

LINK (ČITAJ ILI PREUZMI):

SLOBODNA VOJVODINA BROJ 60 [PDF format]