FRANCUSKA UPOZORAVA IRAN NA MOGUĆNOST ''PREVENTIVNOG NAPADA''!

     PARIZ - Francuski predsednik Nikola Sarkozi upozorio je Iran na mogućnost "preventivnog napada" na njegove nuklearne objekte ako ostane pri svojim ambicijama. On je priznao i da bi takva operacija mogla da izazove "veliku krizu".


     "Vojne nuklearne ambicije Irana postaju sve veća pretnja i mogla bi da dovede do preventivnog napada na iranske ciljeve, što bi izazvalo veliku krizu koju Francuska ne želi ni po koju cenu", poručio je Sarkozi na godišnjoj ambasadorskoj konferenciji u Francuskoj.


     On nije naveo zemlje koje bi mogle da učestvuju u tom preventivnom napadu na iranske ciljeve. Francuski predsednik je, takođe, pozvao na dalje pooštravanje sankcija Iranu. 


     "Iran odbija da ozbiljno pregovara. On stalno preduzima nove provokacije. Suočena sa tim izazovom, međunarodna zajednica mora da pruži verodostojan odgovor. Ona to može da učini, ako demonstrira jedinstvo, čvrstinu i pooštri sankcije. Pogrešno bi bilo potceniti situaciju", rekao je Sarkozi. 


Zapad smatra da je iranski nuklearni program u vojne svrhe, dok Teheran to negira, tvrdeći da je njegov cilj proizvodnja struje.

EDGAR RAJS BAROUZ - PRIČA O TARZANU

     19. marta 1950. godine umro je Edgar Rajs Barouz (Rice Burroughs) američki pisac popularnih romana o Tarzanu.


     Pustolovni romani o Tarzanu – kralju džungle, prevedeni su na šezdeset jezika.


     Tarzan je preživeo avionsku nesreću u kojoj su mu poginula oba roditelja. Njega je usvojila porodica majmuna, i Tarzan je od malena živeo u džungli sa životinjama.


     Serijal o Tarzanu stekao je veliku popularnost, i pretočen je u niz filmova i serija, pa čak i u crtane filmove. Najpoznatiji Tarzan bio je Džoni Vajsmiler.
Edgar Rajs Barouz nikada nije bio u Africi, ali u stvaranju Tarzanovog lika se inspirisao mnogim legendama, likovima kao što je Mogli, dečak iz džungle u Kiplingovoj ''Knjizi o džungli'', mitom o plemenitom divljaku, o izgubljenom raju, o velikom majmunu, pa čak i mitom o Heraklu antičkih Grka. Tarzana je kreirao kao pravog modernog zapadnog superheroja/supermena koji živi u jednoj imaginarnoj i idealizovanoj Africi, u kojoj iz avanture u avanturu dolazi do sve neverovatnijih otkrića.

     Edgar Rajs Barouz rođen je 1875. godine u Čikagu. Najpre je želeo da stupi u vojsku, ali od te namere je odustao nakon što nije prošao prijemni ispit za ''Vest point''.


     Nakon toga je radio niz poslova na kojima je stekao sklonost ka avanturi. Između ostalog, bio je i kondukter u vozu i kopač zlata. Počeo je da piše i 1912. je u časopisu ''Ol stori'' objavio svoj prvi roman ''Pod Marsovim mesecima''. U oktobru iste godine objavljen je i ''Tarzan među majmunima'', prvi od 26 romana o čuvenom čoveku-majmunu.



1. Marsovska princeza (A Princess of Mars), 1917.
2. Bogovi Marsa (The Gods of Mars), 1918.
3. Vrhovni zapovednik Marsa (The Warlord of Mars), 1919.
4. Tuvija, devojka sa Marsa (Thuvia, Maid of Mars), 1920.
5. Šahisti Marsa (The Chessmen of Mars), 1922.

Tarzan's Revenge (1938)

6. U Zemljinom jezgru (At the Earth’s Core), 1922.
7. Pelusidar (Pellucidar), 1924.
8. Zemlja koju je vreme zaboravilo (The Land That Time Forgot), 1924.
9. Večni ljubavnik (The Eternal Lover), 1925.
10. Pećinska devojka (The Cave Girl), 1925.
11. Devojka sa Meseca (The Moon Maid), 1926.
12. Superum Marsa (The Master Mind of Mars), 1928.
13. Ljudi čudovišta (The Monster Men), 1929.
14. Tarzan u Zemljinom jezgru (Tarzan at the Earth’s Core), 1930.
15. Tanar od Pelusidara (Tanar of Pellucidar), 1930.
16. Borac sa Marsa (A Fighting Man of Mars), 1931.
17. Devojka iz džungle (Jungle Girl), 1932.
18. Gusari sa Venere (Pirates of Venus), 1934.
19. Izgubljeni na Veneri (Lost on Venus), 1935.
20. Mačevi Marsa (Swords of Mars), 1936.
21. Povratak u kameno doba (Back to the Stone Age), 1937.

Tarzan Finds a Son! (1939)

22. Karson sa Venere (Carson of Venus), 1939.
23. Sintetički ljudi sa Marsa (Synthetic Men ofMars), 1940.
24. Zemlja užasa (Land of Tenor), 1944.
25. Bekstvo na Veneru (Escape on Venus), 1946.
26. Liana od Gatola (Liana of Gathol), 1948.
27. Preko trideset (Beyond Thirty), 1955.
28. Ljudojed (The Man Eater), 1955.
29. Divlji Pelusidar (Savage Pellucidar), 1963.
30. Priče sa tri planete (Tales of Three Planets), 1964.
31. Džon Karter sa Marsa (John Carter of Mars), 1964.
32. Dalje od najdalje zvezde (Beyond the Farthest Star), 1964.
33. Čarobnjak Venere (The Wizard of Venus), 1970.


     Iako mu doslovce nijedno naučno fantastično delo ne ulazi u uže okvire ovog žanra, bar prema modernim merilima, Barouz je nesumnjivo jedan od najvećih i najuticajnijih naučnofantastičnih autora iz prve polovine dvadesetog stoleća.

Tarzan's Secret Treasure (1941)

     Pozajmljujući obilato iz rane SciFi tradicije, u rasponu od Verna i Velsa do Lavkrafta i Hauarda, Barouz je sazdavao svoje čudesne svetove ne vodeći pri tom mnogo računa o žanrovskom čistunstvu ili naučnoj uverljivosti, ali je to umeo da čini nadasve umešno, tvoreći raskošna poprišta za dinamična i uzbudljiva pustolovna zbivanja, puna čudesnih sastojaka, tako da mu ni savremeni ni današnji čitaoci nisu uopšte zamerali zbog prekomemog korišćenja fantastičnih elemenata.


     Iako je iz obimnog Barouzovog opusa najveću popularnost stekao deo o lordu Grejstoku, alias Tarzanu, ništa manje uticajne na potonje stvaraoce nisu bile ni naučnofantastične serije: Barouzove zamisli i rešenja mogu se razabrati i u delima takvih majstora žanra kao što su Bredberi, Breket i Hemilton, a imao je i čitav niz podražavalaca, medu kojima su najpoznatiji Lin Karter, En Mekkefri, pa čak i jedan Filip Hoze Farmer.

Tarzan's New York Adventure (1942)

     No, nikome od njih nije pošlo za rukom da domaši onaj osoben Barouzov amalgam romantične pustolovine i neodoljivo egzotičnog miljea, koji je očaravao mnogoljudnu armiju čitalaca i poklonika još od njegovih ranih izdanja.
Objavivši prvo SF delo još 1912. godine, Barouz je tokom naredne četiri decenije napisao tri obimna ciklusa, dva mala i nekoliko samostalnih ostvarenja.


     Najpopularnija Barouzova SciFi serija nesumnjivo je ona o Barsumu, odnosno Marsu, na kome odvažni zemaljski pustolov Džon Karter doživljava mnoga čudesna uzbuđenja, računajući tu i romansu sa prelepom, crvenoputom princezom Dejah Toris. (Karter na crvenu planetu stiže ne nekom letelicom, već svojevrsnom astralnom projekcijom, ali to bitno ne ugrožva osnovni SciFi milje.) Ciklus sadrži ukupno jedanaest romana.

Tarzan Triumphs (1943)

     Poprište druge serije jeste Pelusidar, egzotičan svet u nedrima Zemlje, pun svakovrsnih čudesa koja čekaju na posetioce sa površine (među njima će jednom prilikom biti i Tarzan). Zbivanjima na Pelusidaru posvećeno je šest romana.


     Radnja treće Barouzove SciFi serije jeste planeta oblaka, Venera, a protagonista je odvažni svemirac Karson Nepir; no, šest dela ovog ciklusa donekle zaostaju za srodnom serijom o Barsumu. Miniserija Zemlja koju je vreme zaboravilo sastoji se iz tri segmenta koja se najčešće objavljuju kao jedna knjiga. Ovde, baš kao i u prethodnom ciklusu, lako se može razabrati uticaj Žila Verna, koji takode priča o zabitom ostrvu na kome je vreme stalo u dalekoj evolucionoj prošlosti.

Tarzan's Desert Mystery (1943)

     Konačno, Mesec kao poprište zbivanja (ponovo odjek Verna i Velsa) javlja se u takođe trodelnoj miniseriji, u kojoj je Barouz domašio vrline marsovskog ciklusa.


     Preostala dva Barouzova SciFi romana, Ljudi čudovišta i Preko trideset, imaju za motiv Frankenštajnov sindrom, odnosno antiutopiju.


     lako knjige o Tarzanu nikako ne mogu biti podvedene pod SciiF žanr, u njima ipak postoji obilje naučno fantastičnih elemenata, koje je Barouz preuzeo iz svojih SciFi dela.


     Više romana ovog autora objavljeno je posthumno, a prema mnogim njegovim delima snimljeni su filmovi. Barouz je pisao i pod pseudonimom Džon Tajler Mekkaloh.

Tarzan and the Amazons (1945)

Tarzan and the Leopard Woman (1946)

Tarzan and the Huntress (1947)

Tarzan and the Mermaids (1948)

Tarzan's Magic Fountain (1949)

Tarzan and the Slave Girl (1950)

Tarzan's Peril (1951)

Tarzan's Savage Fury (1952)

Tarzan and the She-Devil (1953)

Tarzan's Hidden Jungle (1955)

Tarzan and the Lost Safari (1957)

Tarzan and the Trappers (1958)

Tarzan's Fight for Life (1958)

Tarzan's Greatest Adventure (1959)

Tarzan, the Ape Man (1959)

Tarzan the Magnificent (1960)

Tarzan Goes to India (1962)

Tarzan's Three Challenges (1963)

Tarzan and the Valley of Gold (1966)

Tarzan and the Great River (1967)

Tarzan's Jungle Rebellion (1967)

Tarzan and the Jungle Boy (1968)

Tarzan's Deadly Silence (1970)

Tarzan, the Ape Man (1981)

Greystoke: The Legend of Tarzan, Lord of the Apes (1984)

TAJNE MIKROKOSMOSA NIKOLE TESLE 2: ČUDAN DOŽIVLJAJ PRED NERVNI SLOM

RODNA KUĆA KRAJ CRKVE U SELU SMILJANE

     U studiji ''Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija'', Frojd je pokušao da psihologiju svestranog stvaraoca i njegovo delo svede na lične doživljaje iz da Vinčijevog detinjstva, odnosno kompleks majke. Čak je verovao da je našao ključ za razumevanje umetničkih dela, kao i umetnika koji ih je stvorio. Ali, taj ključ se odnosio samo na individualni nivo jer je Frojd potpuno zanemario da u umetniku / naučniku i njegovom delu, sem personalnog, postoji i ono transpersonalno. Da je ono daleko važnije, ubedljivo je pokazao Erih Nojman, u svojoj studiji o da Vinčiju, tvrdeći da je težište života ovog svestranog genija bilo u arhetipskim elementima.


     Arhetip Velike Majke je determinisao celokupno Leonardovo stvaralaštvo, kao velikim delom i Teslino, jer je bio vrlo vezan za svoju majku. On je, zapravo, na nju projektovao sliku nadlične majke, što je često kod ''velikih pojedinaca''. Arhetipska majka je energetsko jezgro stvaralaštva i uvek se nalazi iza lične majke jer, po Jungu, u arhetipskoj dubini stanuje mudrost, mudrost majke. Upravo je to vidljivo kod Tesle.


     U pozitivnom smislu arhetip majke se ispoljava, sA jedne strane, kao snaga koja podstiče lični rast, kreativnost i samoostvarenje, a sA druge, kao snaga koja neguje, hrani i ima razumevanje za sve što je okrenuto životu. Ta svojstva je posedovala i Teslina majka. Uzdizanje materinskog instinkta, smatra Jung, predstavlja sliku majke u svim vremenima i na svim jezicima opevanu i veličanu. Jer, materinska ljubav spada u najdirljivija i najnezaboravnija sećanja odraslog doba, i skriveni je koren svekolikog postojanja i preobražaja. To posebno važi za odnos Tesle prema majci.
Po Jungovom mišljenju, psihologija stvaraoca je primarno ženska psihologija jer stvaralačko delo izrasta iz nesvesnih, arhetipskih dubina, iz carstva majke. To, naravno, važi i za stvaralaštvo Tesle, u čijem je životu, pored bele golubice, majka igrala središnju ulogu. Praforma majke je Velika Majka Zemlja, koja ne samo da nas hrani već i prima u svoju utrobu naše telo kad ga duša napusti. Kad govori o praslici, arhetipu Velike Majke, Jung kaže da se to ne odnosi na nešto konkretno u vremenu i prostoru, već unutrašnju sliku koja dela u ljudskoj psihi. To je bilo vidljivo i kod Tesle, posebno u vreme kad mu je majka umirala. 


     Simbolički izraz psihološkog fenomena Velike Majke ne predstavljaju samo likovi ženskih božanstava, koje je čovečanstvo predstavilo u svojim mitovima i umetnosti, već je ovaj arhetip povezan i sa simbolikom prirode. Ali, nosilac ovog arhetipa u prvom redu je majka jer je majka preduslov deteta, ne samo fizički već i psihički. U muškoj psihi nju treba shvatiti kao Animu, prisno povezanu sa slikom majke, jer je majka prvi i pravi nosilac Anime, koja otuda i odgovara majčinskom Erosu. 


     Za razliku od drugih psiholoških teorija, Jung smatra da svi uticaji na decu, zapravo ne dolaze od same majke već pre od arhetipa projektovanog na nju, što joj daje mitološku pozadinu i boji je autoritetom. Stoga on traumatski uticaj majke deli na onaj koji odgovara karakteru i stavovima koje majka stvarno ima, te drugi koji se odnosi na crte za koje se samo čini da ih majka poseduje, a u realnosti se one manje ili više sastoje od arhetipskih projekcija deteta. 


     Na svoju majku Tesla je projektovao arhetip majke, sadržan u svom kolektivnom nesvesnom. Majka od početka ima simboličan značaj za muškarca, što je verovatno i uzrok nužne tendencije da je on idealizuje. Idealizacija je, po Jungu, skrivena amajlija, koju je i Tesla celog života nosio u sebi i ona mu je i davala snagu za stvaralaštvo. Arhetip majke je determinisao i Teslino često čudno ponašanje – uključujući i odnos prema ženama – zbog čega su mu pripisivane različite dijagnoze, od neuroze, pa sve do psihoze, odnosno šizofrenije.


     U kojoj meri je arhetip majke bio prisutan u Tesli, vidi se u njegovom, za života neobjavljenom tekstu "Jedan čudan doživljaj", za koji kaže da ''može da bude interesantan studentima psihologije''. 


     ''Pre mnogo godina, kad sam razvio moj sistem bežičnog prenosa energije, došao sam do zaključka da treba da razrešim sve misterije elektriciteta na zemlji. Poduhvat je u prvom momentu izgledao gotovo natčovečanski'' ali, kako Tesla kaže, sa ''hrabrošću neznalice'', ipak je nekoliko meseci proveo u ''najjačoj koncentraciji misli'', priznajući da je na kraju došao do uvida da je praktično pred psihičkim slomom. 


     Vraćanjem ''u normalni okvir razuma'' doživeo je ''intenzivno mučnu težnju ka nečem što se ne da definisati''. Preko dana je taj osećaj bio manje izražen; ali noć bi, ''svojstvenim monstruoznim preuveličavanjem, tu patnju dovodila gotovo do nepodnošljivosti'', sve dok mu nije sinulo da to mučenje potiče od uništavajuće želje da vidi svoju majku. Pomisao na majku vodila ga je do ponovnog preživljavanja proteklog života, počev od najranijih utisaka iz detinjstva. Majčinu sliku je uvek video, jasno kao u stvarnom životu, ali sad ga je plašilo što je mogao da je dozove samo u jednoj sceni patnje. Tačno u ponoć, majka ga je uzela u naručje i prošaputala: ''Dođi da poljubiš brata Danila'', koji je neposredno pre toga izdahnuo. Ta uspomena je, kaže Tesla, kao oaza u divljini, održavana u životu nekim čudnim svojstvom mozga, usred zaborava.
(Piše: dr Ivan Nastović)

UMETNIČKO BLAGO EVROPE U RALJAMA HITLERA 2: U INAT PROKLETNICIMA

GOREO RAJHSTAG, IZGORELA SLOBODA

     Veliku retrospektivu slikara Oskara Šlemera marta 1939. ispratio je krajnje maliciozno lokalni nacistički list: ''Ko uopšte može uzeti ove slike zaozbiljno? Ko želi da ih brani kao umetnička dela? One su nedovršene u svakom pogledu. Mogu da budu ostavljene na đubrištu i tu komotno istrunu''. Zastrašeno, osoblje muzeja je čitavu postavku sklonilo u jednu zabačenu galeriju i zaključalo. Samo šest dana ranije su nacionalsocijalisti osvojili parlamentarnu većinu. Alfred Bar, kome je dopušteno da prisustvuje događaju jer je stranac, toliko se razljutio da je arhitekti Filipu Džonsonu naložio da kupi nekoliko najboljih slika ''u inat prokletnicima''. 

     Bostonski kritičar umetnosti je 1939., recenzirajući izložbu nemačkih modernih radova, sa žaljenjem konstatovao: ''Siguran sam da i u Bostonu ima mnogo ljubitelja umetnosti koji će u ovoj čistki stati na Hitlerovu stranu''. U samoj Nemačkoj je duga tradicija antimodernizma sezala do 1909. kad je kajzer Vilhelm otpustio Huga fon Čudija, direktora berlinske Nacionalne galerije, jer je kupio impresionističku sliku. Maks Nordau, Jevrejin, koji, srećom, nije poživeo da vidi kakvoj su svrsi poslužile njegove teorije, objavio je 1893. u svojoj knjizi "Degeneracija" da je sva moderna umetnost ''patološka''. U to je uključio Vagnera, Malarmea, Bodlera i impresioniste. Izložba Kandinskog je 1913. u hamburškim novinama opisana kao ''traljava zbrka linija'', a sam umetnik kao ''poludeli slikar, koji se više ne može smatrati odgovornim za sopstvene postupke''. Pre 1914. protesti i kontraprotesti konzervativnih i modernih slikara bili su i predmet političke rasprave u Rajhstagu, a pruski parlament je čak usvojio rezoluciju protiv ''degeneracije'' umetnosti. 


     Posle Prvog svetskog rata, budući ''degenerisani'' umetnici uživali su rastuću naklonost. Obodreni liberalizmom nove Vajmarske republike, muzeji su velikodušno prikazivali svoje postavke. Zvanično odobrenje je dato kad je 1919. berlinska Nacionalna galerija otvorila ''Novo krilo'' u Palati kronprinca, koja je posle pada monarhije ostala prazna. Vlada je postavila internacionalno orijentisanog funkcionera za saveznog činovnika za umetnost pri Ministarstvu unutrašnjih dela. Iako kontroverzan, "Bauhaus", koji je u Vajmaru 1919. osnovao arhitekt Valter Gropijus, dobio je državnu podršku i okupio izvanrednu grupu umetnika, arhitekata i zanatlija. 


     Ipak, dvadesetih godina javila se linija ''filozofa'' umetnosti koji su stvorili podlogu za buduće nacističke poglede na umetnost, oslanjajući se na Nordauove teze o degeneraciji. Po krajnje besmislenim rasističkim idejama izvesnog profesora Gintera, ''helenska predstava lepote je zapravo po svemu nordijska, dok se istorija Grčke može prikazati kao sukob nordijskog, višeg duha, i manje vrednog duha strane rase''. Oni koji su podržavali takve stavove naišli su na ozbiljne poteškoće jer je Rembrant, nesumnjivo pripadnik severnjačke rase, na velikom broju svojih slika prikazivao Jevreje. Matijas Grinevald je optuživan da je patio od ''psihoze prvobitnog greha''. Čak je i Direr bio pod optužbom zbog ''uticaja'' koje je primio na svojim putovanjima u Italiju.


     Ove su ideje postajale ekstremnije kako je jačao nacistički pokret. Poznati arhitekt Paul Šulce-Naumburg objavio je 1928. delo "Umetnost i rasa", knjigu u kojoj su fotografije bolesnika i deformisanih ljudi, uzete iz medicinskih tekstova, uparivane sa modernim slikama i skulpturama. Kulminacija je "Mit 20. veka" Alfreda Rozenberga, nečitljivo štivo u kojem se nemački ekspresionizam označava kao ''sifilističan, infantilan i nečist''. Rozenberg dalje tvrdi da je arijska nordijska rasa stvorila ne samo nemačke katedrale već i grčke skulpture i remek-dela italijanske renesanse. Čak ni Hitler, koji je Rozenberga uvrstio u svoj bliski krug, nije mogao da pojmi kako se ta knjiga prodala u nekoliko stotina hiljada primeraka, iako se potpuno slagao sa njenim osnovnim načelima.

     Na tiringijskim izborima 1929. osvojili su dovoljno glasova da zatraže položaje u pokrajinskom kabinetu. Dr Vilhelm Frik, nekadašnji načelnik političke policije u Minhenu, postao je ministar unutrašnjih dela i obrazovanja. Iako su svi zaposleni u "Bauhausu" napustili Vajmar 1925. nakon što je desničarska većina u lokalnoj upravi raskinula ugovore s njima, Frik je pažnju usmerio na zgradu "Bauhausa", umišljajući da svaki trag te ''zlokobne'' institucije mora biti uništen. Prvo je prekrečeno stepenište sa muralima Oskara Šlemera, a u zgradu se uselilo Nemačko zanatlijsko udruženje. Frik je bio čvrsto rešen da eliminiše sve ''judeo-boljševičke'' uticaje pa je iz muzeja "Šlos" uklonio sve radove Paula Klea, Ernsta Barlaha, Kandinskog, Emila Noldea, Franca Marka i mnogih drugih – ukupno sedamdeset; zabranio je Brehtov film "Opera za tri groša", kao i javna izvođenja dela Stravinskog. Ostatak Nemačke smatrao je to provincijskim preterivanjem i Frik je otpušten u aprilu 1931. Ali za manje od dve godine postaće državni ministar unutrašnjih poslova. 


     Nemačka umetnička liga kritikovala je, pak, drezdensku Nacionalnu galeriju jer je prikupljala novac za kupovinu Van Gogovih, umesto dela nemačkih umetnika. A onda je januara 1933. Hitler je postao kancelar Nemačke, a njegova partija, potpomognuta strahom i metežom posle paljenja Rajhstaga i ukidanjem građanskih prava, na izborima osvojila većinu.

(Piše: Lin H. Nikolas)

OTKRIVEN NAPADAČ NA PROSTORIJE LSV U SREMSKIM KARLOVCIMA

     NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravila je brzu reakciju MUP-a u otkrivanju osumnjičenog za razbijanje prozora na prostorijama LSV u Sremskim Karlovcima. Kako je danas na konferenciji za novinare istakla portparolka LSV Aleksandra Jerkov, brzo otkrivanje počinilaca ovog nedela nije bitno samo zbog Lige socijaldemokrata Vojvodine.  


     – To je, pre svega bitno zbog uspostavljanja demokratije u našem društvu – istakla je Jerkova. Podsetimo Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je juče da je novosadska policija podnela krivičnu prijavu protiv Nebojše B. (24) iz Sremskih Karlovaca zbog sumnje da je u tom mestu razbio stakla na vratima i prozoru prostorija Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Tom prilikom iz prostorija nije ništa otuđeno.

(BILSV, 31.08.2011.)

VOJVODINI VRATITI SVU IMOVINU KOJU SU FINANSIRALI NJENI GRAĐANI

     NOVI SAD – Predsedništvo Lige socijaldemokrata Vojvodine usvojilo je na sinoćnjoj sednici stav da LSV ostaje pri svom već nekoliko puta ponovljenom zahtevu da novim Zakonom o javnoj svojini Vojvodini mora biti vraćena apsolutno sva imovina koja je izgrađena sredstvima AP Vojvodine i njenih građana, istakla je danas portparolka i narodna poslanica LSV Aleksandra Jerkov. Ona je na konferenciji za novinare u Novom Sadu podsetila da je reč o principu na kojem LSV insistira već godinama, na kom je insistirao i Bojan Kostreš kao šef Radne grupe za izradu tog zakona, kao i da Liga od tog principa nema nameru da odustane.


     Predlog Vlade AP Vojvodine kao minimum


     Jerkova je istakla da su članovi Vlade AP Vojvodine iz redova LSV podržali predloge koje je pokrajinska vlada dala kao dopunu nacrta zakona, ali samo i isključivo kao minimum koji mora biti unet u nacrt zakona. 


     – Smatramo da je Vlada AP Vojvodine imala više prostora da reaguje i da je imala još zakonskih mogućnosti koje nije iskoristila kako bi proširila imovinu AP Vojvodine u skladu sa Ustavom i zakonima. Zaključci Predsedništva LSV na Nacrt zakona o javnoj svojini, kao i na dopune koje je dala Vlada AP Vojvodine, jesu zamerke LSV koje će  predstavljati naše predloge za dopunu ovog zakona u javnoj raspravi, a danas će oni biti upućeni potpredsedniku Vlade Srbije Božidaru Đeliću, koji je zadužen za usaglašavanje ovog zakona – navela je ona.


     I obeštećenje uz vraćanje imovine


     Prva i najvažnija zamerka LSV odnosi se na činjenicu da ni Nacrt zakona, niti dopune Vlade AP Vojvodine ne predviđaju da u javnu svojinu Vojvodine uđu i one nepokretnosti koje su u potpunosti ili pretežno izgrađene sredstvima AP Vojvodine, ili su tim sredstvima održavane, u onim oblastima privrede u kojim Vojvodina danas nema nikakvih osnivačkih prava. Jerkova ističe da je tu zapravo reč o oblastima elektroprivrede, PTT usluga i telekomunikacija, magistralnom drumskom i železničkom saobraćaju i drugim sličnim oblastima. 


     – Druga zamerka odnosi se na činjenicu da Vojvodina mora biti obeštećena za skandalozno lošu privatizaciju Naftne industrije Srbije zbog koje je izgubila 840 miliona evra, te da ovaj zakon mora predvideti mogućnost da do tog obeštećenja i dođe – istakla je ona. Jerkova je dodala da Liga smatra i da je Vlada AP Vojvodine morala tražiti da u javnu svojinu Pokrajine uđu i sredstva potrebna za ostvarivanje njenih nadležnosti u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.

     – U suprotnom, Vojvodina će uvek zavisiti od onoga što dobije iz Republike Srbije i ponekad može doći u situaciju da svoje obaveze u skladu sa zakonom ne može da ispuni – dodaje Jerkova.


     Interesi građana ispred stranačkih centrala


     Aleksandra Jerkov je rekla da zbog toga LSV poziva Vladu AP Vojvodine da bude aktivna i istrajna u insistiranju na tome da se usvoje dopune i izmene zakona koje je sama predložila, a koje se odnose na vlasništvo nad zgradom Banovine, regionalnu saobraćajnu mrežu i nad nekim ulicama, i da ni u kom slučaju ne odustaje od tih zahteva. 


     – U ovom poslu predstavnici Vlade AP Vojvodine moraju staviti interese građana Vojvodine ispred stranačke centrale u Beogradu. Naravno, najveća odgovornost na ispunjenju ovih zahteva jeste na njenom predsedniku Bojanu Pajtiću – navela je ona. Jerkova je precizirala da Pajtić, ukoliko kao predsednik Vlade AP Vojvodine ne može da sprovede ove interese ili izdejstvuje da budu sprovedeni, to treba da učini kao potpredsednik Demokratske stranke. 


     – To je neophodno kako ne bi smo došli u situaciju da sutra ili za nekoliko nedelja budemo ubeđivani da je sedam odsto imovine Vojvodine veliki uspeh za Pokrajinu – istakla je Jerkova podsećajući da su i prilikom usvajanja Ustava Republike Srbije 2006. godine za Pajtića bili neprihvatljivi predlozi o famoznih sedam odsto budžeta za Pokrajinu, da bi preko noći to tumačeno kao veliki uspeh. 

     GO LSV odlučuje o reakciji


     Jerkova je dodala i da će Glavni odbor LSV doneti konačnu odluku o postupanju narodnih poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine prilikom izjašnjavanja o Zakonu o javnoj svojini u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Odluka će, navela je ona, biti doneta upravo u skladu sa sudbinom predloga LSV i Vlade AP Vojvodine.


     – Ovo nije zakon koji treba stopirati ili na neki način blokirati, ne samo zbog toga što vraća imovinu APV, nego i zbog toga što je on uslov za ulazak u EU. U svakom slučaju, treba ga na što bolji način napraviti – zaključila je Aleksandra Jerkov.

(BILSV, 31.08.2011.)

NA DANAŠNJI DAN, 1. SEPTEMBAR

EDGAR RAJS BAROUZ

1159. - Umro je papa Hadrijan IV - rođen kao Nikolas Brejkspir - jedini Englez u istoriji rimokatoličke crkve izabran 1154. za njenog poglavara. 


1715. - Umro je francuski kralj Luj XIV, poznat kao "kralj Sunce". Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, posle smrti oca Luja XIII. Vladao je 72 godine, najduže u istoriji Evrope. Vodio je niz ratova u nastojanju da obezbedi premoć Francuske – sa promenljivim uspehom. Njegovo ime simbol je prosvećenog apsolutizma, specifične koncepcije vladavine, karakteristične za 18. i delimično 19. vek. Sagradio je dvorac Versaj, koji je ubrzo postao uzor najrazličitijim monarsima širom Evrope. Po uzoru na Versaj nastao je petrogradski Peterhof, palata u Potsdamu kod Berlina, Šenbrun u Beču i mnoge druge palate širom kontinenta. Bio je poznat i kao širokogrudi mecena. 


1822. - Rođen je američki političar i sveštenik afričkog porekla Hajram Rouds Revels, prvi afroamerikanac koji je postao član Kongresa SAD. 


1832. - Rođen je srpski istoričar Ilarion Ruvarac, osnivač srpske kritičke istorijske škole, član Srpske kraljevske akademije. Obavio je pionirski posao kritičkog istorijskog istraživanja, suzbijajući nenaučne postupke u proučavanju srpske prošlosti. Posebno je naglašavao neophodan oprez prema narodnom predanju kao istorijskom izvoru. Bio je kaluđer, profesor i rektor bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882. arhimandrit (starešina) fruškogorskog manastira Grgeteg. Ruvarac je prvi koji je uspeo da pobedi epski pristup tumačenju prošlosti zbog čega je ostao neomiljen. Bio je jedan od najučenijih Srba svoga vremena i ostavio je za sobom ogromnu veoma kvalitetnu biblioteku. Dela: "Odlomci o grofu Đorđu Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu", "O knezu Lazaru", "Montenegrina", "O pećkim patrijarsima", "Kraljice i carice srpske". 


1854. - Rođen je nemački kompozitor Engelbert Hamperdink, profesor Kozervatorijuma u Barseloni, Kelnu, Frankfurtu na Majni i Berlinu. Romantičnom operskom pričom "Ivica i Marica", prožetom narodnim motivima, odupro se vagnerijanstvu i označio novi putokaz razvoja nemačke opere. Ostala dela: opere "Kraljevska deca", "Trnoružica", horske balade, solo pesme. 


1870. - U bici kod Sedana u Francusko-pruskom ratu, Prusi su pod komandom feldmaršala Helmuta fon Moltkea naneli težak poraz trupama francuskog cara Napoleona III, što im je otvorilo put ka Parizu, kao i pobedu u tom ratu. 


1875. - Rođen je američki pisac Edgar Rajs Barouz, poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika. Napisao je i seriju romana o planeti Mars, ali oni ni izbliza nisu dostigli popularnost knjiga o izmišljenom junaku iz afričke džungle. 


1889. - Na skupštini u Nišu delegati iz svih srpskih zemalja (iz slobodnih kao i neoslobođenih krajeva) pod okriljem Srpske pravoslavne crkve (tada beogradska mitropolija) osnovali su Udruženje pravoslavnih sveštenika. 


1900. - Velika Britanija je anektirala Južnoafričku uniju, koju je obrazovala nakon pobede nad Burima (Afrikanerima) spajanjem dotadašnjih britanskih kolonija Kepland i Natal sa do tada slobodnim burskim državama Transval i Oranje. Od 1960. Unija menja ime u Južnoafrička republika. 


1916. - Bugarska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Rumuniji. 


1921. - Rođen srpski arhitekta Branko Pešić, autor velikog broja arhitektonskih projekata, crkava, javnih i administrativnih zgrada, nekoliko knjiga o arhitekturi, profesor Univerziteta u Beogradu. 
Patrijarh German 1984. poverio mu je mesto protoneimara Hrama Svetog Save u Beogradu. Tokom gradnje izveo je redak građevinski poduhvat - glavnu kupolu tešku više od 4.000 tona (sa pozlaćenim glavnim krstom visokim 12 metara) napravljenu na zemlji, u unutrašnjosti Hrama, podigao je na visinu od 40 metara. Ostavio je iza sebe više od 130 projekata, poput Palate Beograd ("Beograđanka"), poslovne zgrade "Agroopreme" u Novom Beogradu, zgrade Građevinskog fakulteta u Subotici i brojnih crkvenih objekata. 


1922. - Rođen je italijanski glumac Vitorio Gasman, jedan od najistaknutijih italijanskih filmskih i pozorišnih glumaca 20. veka. Filmovi: "Sram", "Gorki pirinač", "Ana", "Ako dozvoljavate, govorimo o ženama", "Brankaleonova vojska", "Miris žene", "Toliko smo se voleli", "Život je roman". 


1923. - U zemljotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo uništio Tokio, poginulo je najmanje 142.000 ljudi, a 2,5 miliona je izgubilo krov nad glavom. 


1928. - Albanija je proglašena kraljevinom, tako što je Zogu, koji je na vlast došao uzurpacijom, sebe proglasio za kralja. 


1939. - Nemačka je napadom na Poljsku započela Drugi svetski rat, okončan šest godina kasnije slomom Nemačke, Italije i Japana i njihovih saveznika. U ratu u kojem je učestvovala 61 država poginulo je oko 50 miliona i ranjeno više od 35 miliona ljudi. Samo u Evropi materijalna šteta je procenjena na oko 277,7 milijardi dolara prema cenama iz 1938, a u Jugoslaviji na 46,9 milijardi dolara. 


1961. - U Beogradu je počela Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja. 


1962. - U zemljotresu u severozapadnom Iranu poginulo je 12.000 ljudi. 


1967. - Umro je ruski (sovjetski) pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera 20. veka, vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izlagao vlastita uverenja. Veći deo njegovih dela odraz su čvrstog komunističkog opredeljenja. Dela: "Ljudi, godine, život" zbirke priča "Trinaest lula", "Priče ovih godina", romani "Život i smrt Nikolaja Kurbova", "Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika", "Ljubav Žane Nej", "Špekulanti", "Leto 1925. godine", "U Protočnom sokaku", "Moskva suzama ne veruje", "Burni život Lazika Rojtšvaneca", "Dan drugi", "Bez predaha", "Južni vetar", "Oluja", "Pad Pariza", "Deveti talas". 


1969. - Grupa oficira sa pukovnikom Moamerom Gadafijem na čelu oborila je sa vlasti kralja Libije Idriza I (iz kuće Senusi) i proglasila republiku. 


1972. - Američki velemajstor Robert Fišer pobedio je u meču u Rejkjaviku ruskog velemajstora Borisa Spaskog rezultatom 12,5:8,5 i postao 11. prvak sveta u šahu. Titulu je izgubio bez meča 3. aprila 1975, jer je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, a za prvaka sveta proglašen je ruski velemajstor Anatolij Karpov. 


1978. - Umro je Dušan Baranin, srpski romansijer i publicista. Završio je pedagošku školu u Beogradu gde je, takođe, apsolvirao istoriju. U knjizevnost je stupio zbirkama pripovedaka "Seljaci", "Šume padaju" kao i romanom "Njih troje". Docnije se pojavljuju njegove romansirane biografije i istorijski romani, najčešće na temu devetnaestovekovne Srbije. Dela: "Zeka Buljubaša", "Prota Mateja", "Karađorđe", "Hajduk Veljko", "Veliki gospodar", "Kralj Milan". Iako mu kritika nije bila sklona, u skladu sa tadašnjim ideološkim odrednicama, njegova dela su uživala i uživaju široku popularnost. 


1982. - Umro je bivši poljski lider Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970. 


1983. - Sovjetski borbeni avion je blizu poluostrva Sahalin oborio južnokorejski avion "Boing 747", u kojem je poginulo svih 240 putnika i 29 članova posade. Južnokorejska letilica je u špijunskoj misiji namerno ušla u sovjetski vazdušni prostor. 


1993. - U Ženevi su propali pregovori o okončanju građanskog rata u BiH, jer je sarajevska vlada, uz blagoslov SAD i drugih zemalja, odbacila mirovni plan međunarodnih posrednika. 


1994. - Umro je srpski književnik Vladimir Bulatović Vib, satiričar, dramski pisac, novinar. Bio je dugogodišnji urednik u kući "Politika" i urednik "Politikinog Zabavnika" u njegovim najslavnijim danima.
Rođen je u Sopotskom u današnjoj Makedoniji, tada Kraljevina Jugoslavija, pošto je njegova majka tamo bila učiteljica. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i Filozofski fakultet u Beogradu. Jedan je od najvećih satiričara u istoriji srpske književnosti. Najprestižnija nagrada koja se dodeljuje za stvaralaštvo iz oblasti satire nazvana je po njemu – Vibova nagrada. Dela: "Budilnik", " Menjačnica ideala", Veliko spremanje", "Korak nazad", "Šta je pisac hteo da kaže", "Dežurno uvo vremena". 


1997. - Francuska policija je saopštila da je vozač automobila u kojem je prethodnog dana u Parizu, pri brzini od 190 kilometara na čas, poginula britanska princeza Dajana Spenser, imao u krvi tri puta više alkohola od dozvoljene gornje granice. 


2000. - Na prvom južnoameričkom samitu, 12 šefova država potpisalo je Brazilijansku deklaraciju, u koju je uključena i namera o ujedinjenju dva glavna trgovinska bloka u Južnoj Americi. 


2001. - U eksploziji u jednom tokijskom noćnom klubu poginule su 44 osobe. 


2003. - Holandija je postala prva zemlja u kojoj je dozvoljeno medicinsko korišćenje marihuane radi ublažavanja patnji obolelih, posebno kod najtežih bolesti poput side i raka. 


2004. - Grupa od tridesetak naoružanih islamskih terorista, opasanih eksplozivom, upala je u osnovnu školu u mestu Beslan u Severnoj Osetiji (autonomna ruska republika na severnom Kavkazu) i kao taoce zadržala preko 1200 dece i odraslih. Više od 340 talaca, većinom dece, ubijeno je tokom trodnevne drame. Lider čečenskih separatista Šamil Basajev preuzeo je odgovornost za ovaj teroristički akt. 


2008. - Umro je Tomaš Bata, industrijalac. Bata je firmu svog oca, svetski poznatu industriju obuće, uspešno vodio od 1932. kada je osnivač firme poginuo u avionskoj nesreći. Po uzoru na "Ford" i njegov način poslovanja, Bata je malu prodavnicu obuće postupno pretvorio u veliku industriju i već krajem 1920-ih otvorio je fabrike širom Evrope. Tamaš Bata uspeo je da očuva nasleđe svog oca i da, nakon nacionalizacije matične industrije u Češkoj, posle Drugog svetskog rata, iz nove centrale Toronta u Kanadi, ponovo napravi svetski poznatu i uglednu industriju. "Bata" je osnovana 1894. u mestu Zlin, u Češkoj, tada Austro-Ugarska. Danas "Bata" sa središtem u Lozani, u Švajcarskoj, poseduje niz fabrika širom sveta, u Evropi, Azijsko-pacifičkom regionu, Latinskoj i Severnoj Americi. Tokom postojanja ta kompanija prodala je čak 14 milijardi pari cipela. Najveća fabrika obuće bivše Jugoslavije "Borovo" izrasla je iz fabrike "Bata" osnovane 1931. u vreme Kraljevine Jugoslavije, u Borovu kod Vukovara.