TAJNE MIKROKOSMOSA NIKOLE TESLE 2: ČUDAN DOŽIVLJAJ PRED NERVNI SLOM

RODNA KUĆA KRAJ CRKVE U SELU SMILJANE

     U studiji ''Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija'', Frojd je pokušao da psihologiju svestranog stvaraoca i njegovo delo svede na lične doživljaje iz da Vinčijevog detinjstva, odnosno kompleks majke. Čak je verovao da je našao ključ za razumevanje umetničkih dela, kao i umetnika koji ih je stvorio. Ali, taj ključ se odnosio samo na individualni nivo jer je Frojd potpuno zanemario da u umetniku / naučniku i njegovom delu, sem personalnog, postoji i ono transpersonalno. Da je ono daleko važnije, ubedljivo je pokazao Erih Nojman, u svojoj studiji o da Vinčiju, tvrdeći da je težište života ovog svestranog genija bilo u arhetipskim elementima.


     Arhetip Velike Majke je determinisao celokupno Leonardovo stvaralaštvo, kao velikim delom i Teslino, jer je bio vrlo vezan za svoju majku. On je, zapravo, na nju projektovao sliku nadlične majke, što je često kod ''velikih pojedinaca''. Arhetipska majka je energetsko jezgro stvaralaštva i uvek se nalazi iza lične majke jer, po Jungu, u arhetipskoj dubini stanuje mudrost, mudrost majke. Upravo je to vidljivo kod Tesle.


     U pozitivnom smislu arhetip majke se ispoljava, sA jedne strane, kao snaga koja podstiče lični rast, kreativnost i samoostvarenje, a sA druge, kao snaga koja neguje, hrani i ima razumevanje za sve što je okrenuto životu. Ta svojstva je posedovala i Teslina majka. Uzdizanje materinskog instinkta, smatra Jung, predstavlja sliku majke u svim vremenima i na svim jezicima opevanu i veličanu. Jer, materinska ljubav spada u najdirljivija i najnezaboravnija sećanja odraslog doba, i skriveni je koren svekolikog postojanja i preobražaja. To posebno važi za odnos Tesle prema majci.
Po Jungovom mišljenju, psihologija stvaraoca je primarno ženska psihologija jer stvaralačko delo izrasta iz nesvesnih, arhetipskih dubina, iz carstva majke. To, naravno, važi i za stvaralaštvo Tesle, u čijem je životu, pored bele golubice, majka igrala središnju ulogu. Praforma majke je Velika Majka Zemlja, koja ne samo da nas hrani već i prima u svoju utrobu naše telo kad ga duša napusti. Kad govori o praslici, arhetipu Velike Majke, Jung kaže da se to ne odnosi na nešto konkretno u vremenu i prostoru, već unutrašnju sliku koja dela u ljudskoj psihi. To je bilo vidljivo i kod Tesle, posebno u vreme kad mu je majka umirala. 


     Simbolički izraz psihološkog fenomena Velike Majke ne predstavljaju samo likovi ženskih božanstava, koje je čovečanstvo predstavilo u svojim mitovima i umetnosti, već je ovaj arhetip povezan i sa simbolikom prirode. Ali, nosilac ovog arhetipa u prvom redu je majka jer je majka preduslov deteta, ne samo fizički već i psihički. U muškoj psihi nju treba shvatiti kao Animu, prisno povezanu sa slikom majke, jer je majka prvi i pravi nosilac Anime, koja otuda i odgovara majčinskom Erosu. 


     Za razliku od drugih psiholoških teorija, Jung smatra da svi uticaji na decu, zapravo ne dolaze od same majke već pre od arhetipa projektovanog na nju, što joj daje mitološku pozadinu i boji je autoritetom. Stoga on traumatski uticaj majke deli na onaj koji odgovara karakteru i stavovima koje majka stvarno ima, te drugi koji se odnosi na crte za koje se samo čini da ih majka poseduje, a u realnosti se one manje ili više sastoje od arhetipskih projekcija deteta. 


     Na svoju majku Tesla je projektovao arhetip majke, sadržan u svom kolektivnom nesvesnom. Majka od početka ima simboličan značaj za muškarca, što je verovatno i uzrok nužne tendencije da je on idealizuje. Idealizacija je, po Jungu, skrivena amajlija, koju je i Tesla celog života nosio u sebi i ona mu je i davala snagu za stvaralaštvo. Arhetip majke je determinisao i Teslino često čudno ponašanje – uključujući i odnos prema ženama – zbog čega su mu pripisivane različite dijagnoze, od neuroze, pa sve do psihoze, odnosno šizofrenije.


     U kojoj meri je arhetip majke bio prisutan u Tesli, vidi se u njegovom, za života neobjavljenom tekstu "Jedan čudan doživljaj", za koji kaže da ''može da bude interesantan studentima psihologije''. 


     ''Pre mnogo godina, kad sam razvio moj sistem bežičnog prenosa energije, došao sam do zaključka da treba da razrešim sve misterije elektriciteta na zemlji. Poduhvat je u prvom momentu izgledao gotovo natčovečanski'' ali, kako Tesla kaže, sa ''hrabrošću neznalice'', ipak je nekoliko meseci proveo u ''najjačoj koncentraciji misli'', priznajući da je na kraju došao do uvida da je praktično pred psihičkim slomom. 


     Vraćanjem ''u normalni okvir razuma'' doživeo je ''intenzivno mučnu težnju ka nečem što se ne da definisati''. Preko dana je taj osećaj bio manje izražen; ali noć bi, ''svojstvenim monstruoznim preuveličavanjem, tu patnju dovodila gotovo do nepodnošljivosti'', sve dok mu nije sinulo da to mučenje potiče od uništavajuće želje da vidi svoju majku. Pomisao na majku vodila ga je do ponovnog preživljavanja proteklog života, počev od najranijih utisaka iz detinjstva. Majčinu sliku je uvek video, jasno kao u stvarnom životu, ali sad ga je plašilo što je mogao da je dozove samo u jednoj sceni patnje. Tačno u ponoć, majka ga je uzela u naručje i prošaputala: ''Dođi da poljubiš brata Danila'', koji je neposredno pre toga izdahnuo. Ta uspomena je, kaže Tesla, kao oaza u divljini, održavana u životu nekim čudnim svojstvom mozga, usred zaborava.
(Piše: dr Ivan Nastović)