четвртак, 1. септембар 2011.

EDGAR RAJS BAROUZ - PRIČA O TARZANU

19. marta 1950. godine umro je Edgar Rajs Barouz (Rice Burroughs) američki pisac popularnih romana o Tarzanu.

Pustolovni romani o Tarzanu – kralju džungle, prevedeni su na šezdeset jezika.

Tarzan je preživeo avionsku nesreću u kojoj su mu poginula oba roditelja. Njega je usvojila porodica majmuna, i Tarzan je od malena živeo u džungli sa životinjama.

Serijal o Tarzanu stekao je veliku popularnost, i pretočen je u niz filmova i serija, pa čak i u crtane filmove. Najpoznatiji Tarzan bio je Džoni Vajsmiler.
Edgar Rajs Barouz nikada nije bio u Africi, ali u stvaranju Tarzanovog lika se inspirisao mnogim legendama, likovima kao što je Mogli, dečak iz džungle u Kiplingovoj ''Knjizi o džungli'', mitom o plemenitom divljaku, o izgubljenom raju, o velikom majmunu, pa čak i mitom o Heraklu antičkih Grka. Tarzana je kreirao kao pravog modernog zapadnog superheroja/supermena koji živi u jednoj imaginarnoj i idealizovanoj Africi, u kojoj iz avanture u avanturu dolazi do sve neverovatnijih otkrića.

Edgar Rajs Barouz rođen je 1875. godine u Čikagu. Najpre je želeo da stupi u vojsku, ali od te namere je odustao nakon što nije prošao prijemni ispit za ''Vest point''.

Nakon toga je radio niz poslova na kojima je stekao sklonost ka avanturi. Između ostalog, bio je i kondukter u vozu i kopač zlata. Počeo je da piše i 1912. je u časopisu ''Ol stori'' objavio svoj prvi roman ''Pod Marsovim mesecima''. U oktobru iste godine objavljen je i ''Tarzan među majmunima'', prvi od 26 romana o čuvenom čoveku-majmunu.

1. Marsovska princeza (A Princess of Mars), 1917.
2. Bogovi Marsa (The Gods of Mars), 1918.
3. Vrhovni zapovednik Marsa (The Warlord of Mars), 1919.
4. Tuvija, devojka sa Marsa (Thuvia, Maid of Mars), 1920.
5. Šahisti Marsa (The Chessmen of Mars), 1922.

Tarzan's Revenge (1938)

6. U Zemljinom jezgru (At the Earth’s Core), 1922.
7. Pelusidar (Pellucidar), 1924.
8. Zemlja koju je vreme zaboravilo (The Land That Time Forgot), 1924.
9. Večni ljubavnik (The Eternal Lover), 1925.
10. Pećinska devojka (The Cave Girl), 1925.
11. Devojka sa Meseca (The Moon Maid), 1926.
12. Superum Marsa (The Master Mind of Mars), 1928.
13. Ljudi čudovišta (The Monster Men), 1929.
14. Tarzan u Zemljinom jezgru (Tarzan at the Earth’s Core), 1930.
15. Tanar od Pelusidara (Tanar of Pellucidar), 1930.
16. Borac sa Marsa (A Fighting Man of Mars), 1931.
17. Devojka iz džungle (Jungle Girl), 1932.
18. Gusari sa Venere (Pirates of Venus), 1934.
19. Izgubljeni na Veneri (Lost on Venus), 1935.
20. Mačevi Marsa (Swords of Mars), 1936.
21. Povratak u kameno doba (Back to the Stone Age), 1937.

Tarzan Finds a Son! (1939)

22. Karson sa Venere (Carson of Venus), 1939.
23. Sintetički ljudi sa Marsa (Synthetic Men ofMars), 1940.
24. Zemlja užasa (Land of Tenor), 1944.
25. Bekstvo na Veneru (Escape on Venus), 1946.
26. Liana od Gatola (Liana of Gathol), 1948.
27. Preko trideset (Beyond Thirty), 1955.
28. Ljudojed (The Man Eater), 1955.
29. Divlji Pelusidar (Savage Pellucidar), 1963.
30. Priče sa tri planete (Tales of Three Planets), 1964.
31. Džon Karter sa Marsa (John Carter of Mars), 1964.
32. Dalje od najdalje zvezde (Beyond the Farthest Star), 1964.
33. Čarobnjak Venere (The Wizard of Venus), 1970.

Iako mu doslovce nijedno naučno fantastično delo ne ulazi u uže okvire ovog žanra, bar prema modernim merilima, Barouz je nesumnjivo jedan od najvećih i najuticajnijih naučnofantastičnih autora iz prve polovine dvadesetog stoleća.

Tarzan's Secret Treasure (1941)

Pozajmljujući obilato iz rane SciFi tradicije, u rasponu od Verna i Velsa do Lavkrafta i Hauarda, Barouz je sazdavao svoje čudesne svetove ne vodeći pri tom mnogo računa o žanrovskom čistunstvu ili naučnoj uverljivosti, ali je to umeo da čini nadasve umešno, tvoreći raskošna poprišta za dinamična i uzbudljiva pustolovna zbivanja, puna čudesnih sastojaka, tako da mu ni savremeni ni današnji čitaoci nisu uopšte zamerali zbog prekomemog korišćenja fantastičnih elemenata.

Iako je iz obimnog Barouzovog opusa najveću popularnost stekao deo o lordu Grejstoku, alias Tarzanu, ništa manje uticajne na potonje stvaraoce nisu bile ni naučnofantastične serije: Barouzove zamisli i rešenja mogu se razabrati i u delima takvih majstora žanra kao što su Bredberi, Breket i Hemilton, a imao je i čitav niz podražavalaca, medu kojima su najpoznatiji Lin Karter, En Mekkefri, pa čak i jedan Filip Hoze Farmer.

Tarzan's New York Adventure (1942)

No, nikome od njih nije pošlo za rukom da domaši onaj osoben Barouzov amalgam romantične pustolovine i neodoljivo egzotičnog miljea, koji je očaravao mnogoljudnu armiju čitalaca i poklonika još od njegovih ranih izdanja.
Objavivši prvo SF delo još 1912. godine, Barouz je tokom naredne četiri decenije napisao tri obimna ciklusa, dva mala i nekoliko samostalnih ostvarenja.

Najpopularnija Barouzova SciFi serija nesumnjivo je ona o Barsumu, odnosno Marsu, na kome odvažni zemaljski pustolov Džon Karter doživljava mnoga čudesna uzbuđenja, računajući tu i romansu sa prelepom, crvenoputom princezom Dejah Toris. (Karter na crvenu planetu stiže ne nekom letelicom, već svojevrsnom astralnom projekcijom, ali to bitno ne ugrožva osnovni SciFi milje.) Ciklus sadrži ukupno jedanaest romana.

Tarzan Triumphs (1943)

Poprište druge serije jeste Pelusidar, egzotičan svet u nedrima Zemlje, pun svakovrsnih čudesa koja čekaju na posetioce sa površine (među njima će jednom prilikom biti i Tarzan). Zbivanjima na Pelusidaru posvećeno je šest romana.

Radnja treće Barouzove SciFi serije jeste planeta oblaka, Venera, a protagonista je odvažni svemirac Karson Nepir; no, šest dela ovog ciklusa donekle zaostaju za srodnom serijom o Barsumu. Miniserija Zemlja koju je vreme zaboravilo sastoji se iz tri segmenta koja se najčešće objavljuju kao jedna knjiga. Ovde, baš kao i u prethodnom ciklusu, lako se može razabrati uticaj Žila Verna, koji takode priča o zabitom ostrvu na kome je vreme stalo u dalekoj evolucionoj prošlosti.

Tarzan's Desert Mystery (1943)

Konačno, Mesec kao poprište zbivanja (ponovo odjek Verna i Velsa) javlja se u takođe trodelnoj miniseriji, u kojoj je Barouz domašio vrline marsovskog ciklusa.

Preostala dva Barouzova SciFi romana, Ljudi čudovišta i Preko trideset, imaju za motiv Frankenštajnov sindrom, odnosno antiutopiju.

lako knjige o Tarzanu nikako ne mogu biti podvedene pod SciiF žanr, u njima ipak postoji obilje naučno fantastičnih elemenata, koje je Barouz preuzeo iz svojih SciFi dela.

Više romana ovog autora objavljeno je posthumno, a prema mnogim njegovim delima snimljeni su filmovi. Barouz je pisao i pod pseudonimom Džon Tajler Mekkaloh.