петак, 26. октобар 2012.

STOJŠIĆ: MOGUĆA CRNA DECENIJA


     NOVI SAD – Narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Đorđe Stojšić rekao je da poslanička grupa LSV neće podržati Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza problematičnih banaka jer postoje određena rešenja koja su sporna. 
LSV
     On je podsetio da se na današnji dan pre 83 godine dogodio "Crni četvrtak", što je bio uvod u najveću ekonomsku krizu 1929. godine, koja je u SAD trajala skoro deceniju i dovela do mnogo većih društvenih i ekonomskih posledica, koje su bile i uvod u Drugi svetski rat. 

     - Ono što se danas dešava u našem finansijskom sektoru mislim da bi moglo da nas uvede u nešto slično što se tada dešavalo. Ukoliko se na pravi način ne budu sagledali problemi, nećemo imati crni četvrtak ili petak, nego jednu crnu deceniju. Problemi koje ovaj zakon tretira su mnogo dublji i nastali su prevashodno kao posledica onoga što su problemi privrede koja trenutno nije u mogućnosti da uredno i blagovremeno vraća kredite koji su uzimani u toku protekle decenije – istakao je Stojšić. Upozorio je da trenutno u bankama imamo oko 30 odsto MPO plasmana ili kredita koji ne mogu da se vrate, dok je u Agrobanci taj procenat nešto veći. To znači da bi i Agrobanka i mnoge druge banke mogle da se nađu pred izazovima da nisu u stanju da isplaćuju depozite onima koji u tim bankama štede. 

     Predloženi zakon rešava jedan slučaj

     - Po nama, ovaj zakon koji se našao pred narodnim poslanicima delimično rešava jedan pojedinačni slučaj, ali nije deo paketa mera koji bi proaktivno odgovorili na krizu koja bi mogla vrlo brzo da eskalira i u drugim finansijskim institucijama. Kao što dobro znate, neke strane banke pokušavaju da izađu iz Srbije. Ukoliko se ne izađe sa jasnom strategijom za ove probleme, bojim se da nećemo moći za svaki pojedinačan slučaj da donosimo lex specijalis koji vrlo površno tretira ovu problematiku – naglasio je Đorđe Stojšić. On je upitao i da li su Zakon o agenciji za osiguranje depozita, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka adekvatni da se izbore sa ovakvom problematikom. Pomenuo je da je u Skandinaviji reformisan bankarski sistem još devedesetih godina, te da su oni na vrlo temeljan način preispitali kako funkcionišu finansijske institucije i da danas nemaju problem sa funkcionisanjem istog. 

     Stojšić je upozorio da Zakon o stečaju kod nas skoro da uopšte ne funkcioniše. Tako danas imamo situaciju da je dobar deo privrede blokiran i da preduzeća ne mogu da posluju, a ne postoji ni naznaka da će se u višegodišnjim stečajnim procesima ti postupci i završiti. 

     Udaljavamo investitore u finansijski sektor

     On je istakao da je poslanička grupa LSV podnela nekoliko amandmana na ovaj Predlog zakona, a tiču se čudnog načina tretiranja bivših akcionara.

     - Nije jasno definisano šta znači indirektno učešće države u kapitalu banaka čija se imovina, odnosno obaveze preuzimaju, tako da bi to moglo da znači da neko ko želi da investira u finansijski sektor u Srbiji, to sigurno neće učiniti jer sutra ta ista finansijska institucija može da ostane i bez aktive i bez pasive, a da neko prethodno nije konsultovao akcionare. I kao što znamo u slučaju Agrobanke, uslediće arbitraže i tužbe i siguran sam da oni koji su investirali svoja sredstva neće ćutati nego će pokušavati da budu obeštećeni – rekao je Stojšić i napomenuo da se u zakonskom predlogu kaže da se preuzimanje obavlja bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, odnosno dužnika banaka koji učestvuju u preuzimanju. On ističe da je to u suprotnosti sa Ustavom koji, na neki način, definiše da je privatna svojina neprikosnovena, kao i u suprotnosti sa Zakonom o privrednim društvima koji, takođe, vrlo jasno definiše šta su organi upravljanja u privrednim društvima. 

     - Tako da ovakav predlog otvara prostor za različita rešenja u budućnosti koja ne mogu biti dobra ni po deponente finansijskih institucija koje su u problemu, niti po one koji su investirali u banke u Srbiji. Mislim da to u ovom trenutku nije dobro, pogotovo što nam je i kreditni rejting snižen, što smo imali narušavanje nezavisnosti Narodne banke Srbije zbog načina na koji je biran guverner – istakao je Stojšić. Osim toga, u Predlogu zakona ne postoji jasan kriterijum kako će se deliti tzv. bespovratna pomoć. Prema njegovim rečima, ukoliko je cilj da se u budućnosti smanjuje deficit, odnosno da se aktuelna vlast ponaša fiskalno odgovorno, deljenje bespovratne pomoći nije put kojim treba ići. 

     RBV je ekonomsko pitanje, ne političko

     Kada je u pitanju Razvojna banka Vojvodine, narodni poslanik LSV je naglasio da bi to moralo da se posmatra kao ekonomsko pitanje, a ne kao političko. Kako je rekao, u Vojvodini je pretežno poljoprivredna delatnost, a način finansiranja poljoprivrede iziskuje izvore sredstava. Ukoliko bi se postupilo u skladu sa predlogom Ministarstva finansija, RBV bi bila brzopleto ukinuta, bez ideje koja bi institucija zamenila funkciju onog što je trebala ona da radi. 

     - Moram podsetiti da je finansijski sektor u Novom Sadu nekada postojao. Te banke su privatizovane, dok je Komercijalna banka u Beogradu proglašena za stratešku i privatizacija nije sprovedena na takav način. Tada se vodilo računa isključivo o tome da se napuni budžet, a ne šta će biti za četiri ili pet godina. Tako da problemi koje imamo danas u finansijskom sektoru nisu stvoreni preko noći, nego je to posledica višegodišnjih poteza raznih vlada – istakao je Đorđe Stojšić. Dodao je da banka, koja bi preuzimala imovinu i obaveze RBV, verovatno mogla da bude ili grčka ili italijanska, što u ovom trenutku ne bi dalo najbolje rezultate.
 (BILSV,  24.10.2012)

Нема коментара:

Постави коментар