KRIZA U VOJVODINI OSTAVILA JEDAN GRAD BEZ RADNOG MESTA

  NOVI SAD – Ekonomska kriza je za četiri godine u Vojvodini odnela 76.000 radnih mesta, koliko, recimo, stanovnika ima sam Zrenjanin bez pripadajućih naselja. Po analizi zvaničnih statističkih podataka o zaposlenosti koju je uradio sajt makroekonomija.org, navodi se da je od 2008. do 2012. godine broj zaposlenih na teritoriji AP Vojvodine sa 528.199 pao na 452.167, koliko je građana pokrajine imalo formalan posao pred kraj prošle godine, preneo je "Dnevnik". 

U Južnobanatskom okrugu bez posla ostalo 16.300 ljudi

To su podaci o formalnoj zaposlenosti, dok se broj onih koji su u krizi izgubili posao na crno ne zna tačno. Svojevremeno je 2011. godine, kada se pad formalne zaposlenosti procenjivao na 200.000 radnih mesta, Međunarodni monetarni fond procenio da je ukupno izgubljeno duplo više, odnosno 400.000 radnih mesta. Služeći se tom analogijom, moglo bi se proceniti da je kriza u Vojvodini za četiri godine bez posla ostavila možda i 150.000 ljudi!

U Novom Sadu kriza je odnela nešto više od 18.000 radnih mesta, u južnoj Bačkoj, bez Novog Sada, broj formalnih radnih mesta pao je za 9.000. U Srednjobanatskom okrugu je bez posla je oko 4.300 ljudi, a u Severnobanatskom okrugu 4.000. U Sremu je broj zaposlenih opao za 6.720, u Severnobačkom za skoro 9.000, u zapadnoj Bačkoj za 10.500, dok je u Južnobanatskom bez posla čak 16.300 ljudi. Od većih vojvođanskih gradova možda najdrastičniji gubitak radnih mesta desio se u Vrbasu, za trećinu: pre četiri godine u tom gradu bilo je 15.000 zaposlenih, a sada tek desetak hiljada. Oštar pad zaposlenosti zadesio je i Pančevo, gde se broj zaposlenih smanjio sa 38.500 na nešto više od 28.000.

Brojevi i izjave

Predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić pohvalio se u oktobru 2010. godine, na skupu Evropska nedelja gradova i regija "Open dejs" u Briselu, da je Vojvodina jedna od najuspešnijih regija u Evropi kad se govori o borbi protiv svetske finansijske krize u oblasti zapošljavanja. On je tada naveo da je u poslednjih godinu i po dana pokrajinska vlada zaposlila 31.000 ljudi, a da je za godinu dana smanjen broj nezaposlenih za 6.000. Godinu dana kasnije, 15. decembra 2011. godine, Pajtić je istakao da u Vojvodini 63.000 porodica živi zahvaljujući tome što njihovi članovi rade u nekoj od stranih kompanija koje su za poslednjih deset godina investirale u pokrajini šest i po milijardi evra. Dodao je pritom da nije ni čudo što je nezaposlenost smanjena.

  A pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin u nekoliko navrata isticao je da je bez posla u Vojvodini oko 200.000 građana, te da pokrajinska administracija pokušava da spreči da taj broj raste. U poslednjim danima 2012. godine naglasio je da je preko tog sekretarijata u Vojvodini otvoreno više od 5.000 novih radnih mesta, a da je uz saradnju sa lokalnim samoupravama otvoreno još 2.000 novih radnih mesta. Zaključio je Vasin da je broj nezaposlenih u pokrajini manji nego u 2011. godini, ali nije naveo za koliko. Doduše, dodao je da je problem što, koliko god da se otvori novih radnih mesta, u isto vreme se toliko ljudi i otpusti, pa se na neki način samo anuliraju posledice otpuštanja.

Liga socijaldemokrata Vojvodine u više navrata ukazivala je na to da je AP Vojvodina prilikom prodaje Naftne industrije Srbije oštećena za 840 miliona evra, što je dovoljno za otvaranje oko 150.000 radnih mesta. Inicijativu da se o tome razgovara LSV je podnela 31 put u pokrajinskom parlamentu i nijednom se nije našla na dnevnom redu.

Sremska Mitrovica dobar izuzetak

  Jedina veća sredina u Vojvodini u kojoj je broj radnih mesta povećan u tom periodu jeste Sremska Mitrovica, gde je 2008. radilo 15.079 ljudi, a četiri godine kasnije 16.242 osobe, kaže sajt makroekonomija.org. Kakvo-takvo povećanje broja radnih mesta tokom krize zabeleženo je u još nekoliko manjih vojvođanskih opština, na primer u Sremskim Karlovcima i Titelu.

(Slobodna Vojvodina, februar 2013)