NENAD ČANAK U EMISIJI "IZMEĐU DVE VATRE", 26. JANUARA 2012.

VRAĆANJE IMOVINE VOJVODINE U TRI RAVNI

     NOVI SAD - U procesu vraćanja vojvođanske imovine moguće je razlikovati tri ravni, a prva je svakako određena Zakonom o javnoj svojini, budući da on tačno navodi šta sve treba da čini imovinu Vojvodine ili lokalnih samouprava i to se u prvom redu odnosi na imovinu koju treba vratiti Vojvodini – rekao je zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš u intervjuu za Mađar so. 

     – Logično je da najpre treba popisati tu imovinu i utvrditi da nju koristi Vojvodina, odnosno da je ona neizostavno potrebna za funkcionisanje pokrajine ili date lokalne samouprave. Najpoznatije takve zgrade su sedišta vojvođanske vlade i skupštine, kao i zgrade javnih preduzeća. Sledeću ravan predstavlja ona imovina koja je dodeljena na osnovu Statuta Vojvodine i u čijem upravljanju je ona dobila nadležnosti. U ovu kategoriju spadaju, recimo, putevi drugog reda, a da bi i njih stavili pod vojvođansku nadležnost, najpre je potrebno stvoriti odgovarajuću institucionalnu pozadinu – u slučaju puteva formirati vojvođansko javno preduzeće za njihovo održavanje – rekao je Kostreš.


     Prema rečima zamenika predsednika LSV, treći nivo u procesu vraćanja vojvođanske imovine predstavlja ona imovina čije je prenošenje omogućeno sporazumom premijera Srbije Mirka Cvetkovića i predsednika LSV-a Nenada Čanka i tu, recimo, spada Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, Radio-televizija Vojvodine, Novosadski sajam, novosadsko društveno preduzeće "Gas" i rudnik u Kovinu. Kostreš je rekao i da se u vezi sa imovinom koja bi trebalo da bude vraćena Vojvodini na osnovu sporazuma postignutog sa premijerom Cvetkovićem očekuje da će vlada krajem početkom februara doneti odgovarajuću odluku. Dodao je i da ima saznanja da se između predstavnika Ministarstva finansija i Radio-televizije Vojvodine već sada vode intenzivni razgovori o tome kolika je tačno imovina koja treba da se vrati RTV-u, uključujući zgrade i odgovarajuću opremu.

(BILSV, 28.01.2012.)

MOGU DA ZAMISLIM ŽENU NA PREMIJERSKOJ POZICIJI

     Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov izjavila je za današnji Blic da može da zamisli ženu na premijerskoj poziciji u Srbiji dodajući da smatra da žena svaki posao može da radi jednako dobro kao muškarac.

     - Međutim, muškarci kod nas i dalje veoma teško prepuštaju upravljačke pozicije. Samo vaše pitanje govori o suštinski neravnopravnom odnosu muškaraca i žena.


     Da li vam pada na pamet neki konkretan primer?
     - Ima mnogo sposobnih žena. Generalni problem kod nas je taj što žene na visokim državnim funkcijama ne zauzimaju visoke pozicije u svojim strankama, što nije slučaj sa muškarcima. Osim Slavice Đukić Dejanović, mislim da nijedna druga žena nema istu poziciju i u stranci i u državnoj hijerarhiji.


     Da li u vašoj stranci žene dobijaju dovoljno prostora?
     - Moja stranačka koleginica Olena Papuga i ja smo jedine poslanice u parlamentu koje sa svojom strankom nisu imale problem da predlože amandman kojim je zagarantovano da svako treće mesto na predizbornim listama zauzme žena. Dok koleginice iz ostalih stranaka nisu smele ni da podrže naš amandman dok to lideri stranaka nisu dogovorili. 

(BILSV, 28.01.2012.)

LSV IMA POVERENJA U SVOJE POSLANIKE

     NOVI SAD – Komentarišući promenu izbornih propisa u Pokrajini kojima je, između ostalog, ukinuto i postojanje blanko ostavki, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine i potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević istakla je za emisiju "Politbiro" na RTV, da LSV nikada do sada nije imala problema takve prirode, kao i da je sigurna da neće imati ni dalje. 

     – Mi nismo imali potrebu ni do sada da imamo blanko ostavke, niti za bilo kakvom sličnom vrstom obezbeđenja, jer imamo poverenje u ljude koje biramo. Glavni odbor stranke zaista se trudi da izabere najbolje ljude da nas predstavljaju u svim parlamentima – istakla je ona. Sedlarevićeva je dodala da zbog toga ni ta zakonska odredba, niti bilo kakva drugačija ništa veliko ne menja u načinu funkcionisanja LSV.

(BILSV, 30.01.2012.)

PROPORCIONALNI SISTEM DONOSI ŠAROLIKOST

     NOVI SAD – Liga je više puta pokretala inicijativu da se u pokrajini uvede čisto proporcionalni izborni sistem, ali nije naišla na razumevanje koalicionih partnera, kaže za Politiku potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV Maja Sedlarević.

     - Činjenica je da se izborni sistem ne menja nekoliko meseci pre izbora, tako da sada i ne očekujemo razgovore o tome, ali za neke naredne izbore treba razmišljati u tom pravcu. Proporcionalni sistem daje mogućnost da u parlamentu bude zastupljen veći broj stranaka i grupa građana što doprinosi većoj šarolikosti - objašnjava Sedlarevićeva.

(BILSV, 28.01.2012.)

NA DANAŠNJI DAN 31. JANUAR

AMERIČKI PISAC SIDNI ŠELDON

1747 - U londonskoj bolnici "Lok" otvorena je prva klinika u svetu za venerične bolesti. 



1808 - Napoleon je anektirao Dubrovačku republiku. Aneksiju je proglasio general Ogist Marmon, vojvoda od Raguze. Time je prestala da postoji Dubrovačka republika, a grad Dubrovnik je 1815. na Bečkom kongresu dodeljen Austriji. 


1841 - Rođen je Laza Kostić, začetnik moderne srpske poezije, poslednji veliki pesnik među srpskim romantičarima. Pored poezije, pisao je drame, eseje, kritike, bavio se filozofijom, prevođenjem i novinarstvom. Pristalica vođe vojvođanskih Srba Svetozara Miletića i borac za srpsko ujedinjenje, bio je poslanik u ugarskom saboru (zbirka "Pesme" među kojima je najpoznatija "Santa Maria della Salute", drame "Maksim Crnojević", "Pera Segedinac"). 


1917 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila "totalni rat na moru" u nameri da neograničenim podmorničkim ratom prinudi Veliku Britaniju na kapitulaciju. Torpedovanje američkih brodova nagnalo je dotad neutralne SAD da uđu u rat protiv Centralnih sila. 


1918 - U Rusiji je 31. januar bio poslednji dan računanja vremena prema Julijanskom kalendaru, a sledećeg dana datum je označen kao 14. februar prema Gregorijanskom kalendaru. 


1930 - Počela je Londonska pomorska konferencija, koja je završena 22. aprila sporazumom Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Japana o regulisanju podmorničkog ratovanja. 


1946 - Ustavotvorna skupština donela je prvi Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije. 


1950 - Predsednik SAD Hari Truman objavio je da je naložio proizvodnju hidrogenske bombe. 


1956 - Umro je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor popularnih priča za decu "Vini Pu". 


1958 - Prvi američki veštački satelit "Eksplorer I" lansiranje iz baze Kejp Kanaveral, na Floridi. 


1962 - Na inicijativu SAD, na skupu u Urugvaju, Kuba je isključena iz Organizacije američkih država i doneta je rezolucija o zabrani trgovine sa njom. 


1962 - Umro je karikaturista Petar (Pjer) Križanić, jedan od rodonačelnika jugoslovenske karikature, pisac i esejista, i jedan od osnivača "Ošišanog ježa" (1935). Posle Drugog svetskog rata objavio je mapu "Protiv fašizma". 


1964 - Ka Mesecu je lansirana sovjetska automatska stanica "Luna 9" koja se tri dana kasnije meko spustila i emitovala prve TV snimke površine Mecesa. 


1971 - Između Istočnog i Zapadnog Berlina uspostavljen je ograničeni telefonski saobraćaj, prvi put posle 19 godina. 


1974 - Umro je američki filmski producent Semjuel Goldvin, jedan od osnivača kompanije "Metro-Goldvin-Majer" ("Najbolje godine našeg života", "Male lisice", Porgi i Bes"). 


1990 - U Moskvi je otvoren američki restoran "brze hrane" "Mekdonalds". 


1994 - U glavnom gradu Somalije Mogadišu američki marinci u pratnji konvoja, u kojem su bile diplomate SAD, otvorili su vatru na ljude okupljene kod centra za raspodelu hrane i ubili najmanje pet civila, a mnoge ranili. 


1996 - Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za ljudska prava Elizabet Ren saopštila je da u Bosni ima oko 200 do 300 masovnih grobnica i da su za zločine tokom rata, pored Srba, odgovorni i bosanski Hrvati i Muslimani. 


1996 - Tamilski bombaš-samoubica uleteo je kamionom punim eksploziva u centralnu banku Šri Lanke u Kolombu. U eksploziji je poginulo 90 i ranjeno od 1.400 ljudi. 


1997 - U sukobu naoružanih Albanaca i pripadnika srpske policije kod Vučitrna na Kosovu poginula su tri Albanca i ranjena tri pripadnika MUP-a Srbije. 


1998 - Skupština Republike Srpske na zasedanju u Banjaluci odlučila je da se sedište vlade Republike Srpske sa Pala premesti u Banjaluku. 


2001 - Posle devetomesečnog suđenja škotski sud osudio je na doživotnu robiju Libijca Abdel Baset al Megraha (49) zbog podmetanja bombe u avion Pan Am-a, koji se decembra 1988. srušio iznad škotskog grada Lokberija i usmrtio 270 ljudi. Njegov saučesnik Amin Kalifa Fahim je oslobođen optužbi. 


2002 - Katolička crkva u Irskoj pristala je da plati 110 miliona dolara odštete ljudima koji su detinjstvo proveli u crkvenim sirotištima, gde su ih sveštenici seksualno zlostavljala. Tužbe je podnelo 3.500 ljudi. 


2006 - Umrla je Koreta Skot King, supruga Martina Lutera (Luther) Kinga, koja je posle njegove smrti postala lider borbe za rasnu jednakost u SAD. 


2007 - Umro je američki romanopisac Sidni Šeldon dobitnik Oskara za najbolji scenario 1948. godine za komediju "The Bachelor and the Bobby Soxer" sa Kerijem Grantom, Mirnom Loj i Širli Templ u glavnim ulogama.

NA DANAŠNJI DAN 30. JANUAR

MAHATMA GANDI,
VOĐA POKRETA
ZA NEZAVISNOST INDIJE

1648 - Potpisivanjem ugovora u Minsteru okočan je osmogodišnji rat Španije i Ujedinjenih Provincija Nizozemske (Holandija). Španija je u oktobru iste godine prinuđena da prizna nezavisnost Holandije, što je omogućilo ubrzani ekonomski i kulturni procvat nove države.



1649 - U Londonu je zbog izdaje pogubljen engleski kralj Čarls I, nakon što su poražene njegove snage u građanskom ratu sa republikanskim snagama Olivera Kromvela. Njegovo pogubljenje izazvalo je ogorčenje i bes na evropskim dvorovima, a u Holandiji i Španiji su pobijeni diplomatski predstavnici Kromvelove države. Monarhija je u Engleskoj obnovljena 1660. 


1835 - Predsednik SAD Endrju Džekson preživeo atentat. To je bio prvi atentat izvršen na šefa države u američkoj istoriji. 


1882 - Rođen je Frenklin Delano Ruzvelt, koji je od 1932. do smrti 1945. četiri puta biran za predsednika SAD što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji. Politikom "Nju dila" uspeo je da izvuče SAD iz velike ekonomske krize, uspostavio je diplomatske odnose sa SSSR-om (1935), a u Drugom svetskom ratu bio je jedna od najznačajnijih ličnosti u antihitlerovskoj koaliciji. 


1933 - Predsednik Nemačke feldmaršal Paul fon Hindenburg je imenovao Adolfa Hitlera za kancelara. Istog dana 1937. Hitler je izjavio u Rajhstagu da Nemačka povlači svoj potpis sa Versajskog mirovnog ugovora. 


1937 - Trinaest visokih funkcionera Komunističke partije SSSR-a osuđeno je na smrt zbog navodnog učešća u zaveri Lava Trockog protiv vrha države. 


1937 - Rođen je ruski velemajstor Boris Vasiljevič Spaski, svetski šahovski prvak od 1969. Titulu je izgubio u meču sa američkim velemajstorom Bobijem Fišerom, koji ga je 1972. u Rejkjaviku pobedio rezultatom 12,5:8,5. 


1943 - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu otpočelo prvo danonoćno bombardovanje Berlina. 


1948 - U Nju Delhiju je ubijen Mahatma Gandi, vođa pokreta za nezavisnost Indije, pola godine posle sticanja nezavisnosti Indije. Ubio ga je Naturam Godse, fanatik iz sekte "Hindu Mahasabha" koja se protivila njegovoj politici pomirenja Hindusa i muslimana. 


1948 - Umro je američki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. sa bratom Vilburom u avionu koji su sami konstruisali, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. 


1964 - U SSSR-u su prvi put u istoriji kosmonautike uz pomoć jedne rakete lansirani sateliti u različite orbite - "Elektron 1" i "Elektron 2". 


1967 - Papa Pavle VI se susreo sa predsednikom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a Nikolajem Podgornim, prvim šefom sovjetske države koji je posetio Vatikan. 


1968 - U Vijetnamskom ratu je počela jednomesečna ofanziva nazvana "Tet" (Nova godina) pod komandom severnovijetnamskog generala Vo Ngujen Đapa, tokom koje su severnovijetnamske trupe i južnovijetnamski gerilci napali Sajgon i više od sto drugih mesta u Južnom Vijetnamu. 


1972 - Britanski vojnici su u Londonderiju, u Severnoj Irskoj ubili 13 ljudi, učesnika zabranjenog marša za ljudska prava katolika. Taj sukob nazvan je "Bladi sandej" (Krvava nedelja). 


1972 - Pakistan je napustio Komonvelt u znak protesta zbog odluke Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda da priznaju Bangladeš (bivši Istočni Pakistan). 


1992 - Argentina je otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku. 


1995 - U jednom od najtežih napada tokom trogodišnje pobune islamskih ekstremista u Alžiru, u eksploziji automobila-bombe poginulo je 20, a ranjeno oko 60 ljudi. 


2000 - Cijanid koji se izlio iz rumunskog rudnika Baja Mare u pritoke reke Tise, Lapoš i Samoš, a potom u Dunav, izazvao je ekološku katastrofu ogromnih razmera. U rečni sliv ispušteno je 120 tona cijanida i 20.000 tona taloga koji sadrži teške metale. 


2000 - Povodom Dana holokausta više stotina neonacista demonstriralo je u Berlinu i prošlo kroz Brandenburšku kapiju podsećajući na vreme kada su nacisti u Nemačkoj bili na vlasti. 


2003 - U Skupštini SR Jugoslavije ratifikovan je Sporazum o dvojnom državljanstvu SRJ i Bosne i Hercegovine. 


2003 - Sud u Bostonu (SAD) osudio je na doživotni zatvor Britanca Ričarda Rajda, sledbenika Osame bin Ladena, koji je u oktobru 2002. pokušao da eksplozivom digne u vazduh avion koji je trebalo da leti preko Atlantika. 


2005 - U Iraku su održani prvi višepartijski izbori u poslednjih 50 godina i prvi posle svrgavanja Sadama Huseina.

NA DANAŠNJI DAN 29. JANUAR

RUSKI PISAC ANTON
PAVLOVIČ ČEHOV

1412 - U Novom Brdu izdat je "Zakon o rudnicima Despota Stefana "koji sadrži dragocene podatke o načinu života srpskog naroda na početku XV veka. Zakonik je značajan dokument srpske pismenosti i srpskog pravnog sistema u srednjem veku. 



1635 - Osnovana je Francuska akademija, jedna od najčuvenijih u Evropi. Akademiju je osnovao kardinal Rišelje, ministar kralja Luja XIII. 


1860 - Rođen je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najistaknutijih predstavnika novelističkog žanra u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga, a njegove drame "Galeb", "Tri sestre" i "Višnjev sad" i danas su na repertoarima svetskih pozorišta. 


1872 - Rođen je Goce Delčev, vođa nacionalno-revolucionarnog pokreta u Makedoniji sa kraja 19. i početka 20. veka. Poginuo je u borbi sa Turcima u maju 1903, tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen. 


1886 - Nemački inženjer Karl Benc patentirao je prvi uspešan automobil na benzin. 


1889 - Austrougarski princ prestolonaslednik Rudolf, jedini sin Franca Josipa I nađen je mrtav zajedno sa ljubavnicom Marijom Večerom u dvorcu Majerling kraj Beča. 


1896 - Američki lekar Emil Grab prvi je upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li. 


1899 - Umro je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle jedan od stvaralaca francuskog impresionizma. Izlagao je na njihovoj prvoj izložbi 1874. u Parizu. 


1916 - Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina. 


1934 - Rođen je srpski pisac Branko Miljković, koji se prvom zbirkom pesama "Uzalud je budim" (1957) uvrstio među značajne srpske liričare druge polovine 20. veka ("Poreklo nade", "Vatra i ništa", "Smrću protiv smrti" - napisao zajedno sa Blažom Šćepanovićem). Izvršio je samoubistvo 1961. 


1941 - Umro je grčki general i državnik Joanis Metaksas. Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio je parlament i uspostavio ličnu diktaturu. U Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum fašističke Italije i organizovao otpor italijanskoj agresiji. 


1942 - Peru i Bolivija su potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru okončali rat započet 1941. godine zbog sporne pogranične teritorije između dveju zemalja u području amazonske džungle, ali sporno pitanje time nije rešeno. 


1950 - Počela je prva u nizu pobuna u Johanesburgu, izazvane rasističkom politikom vlade Južne Afrike. 


1959 - Danski putnički brod "Hans Hedtoft" udario je, ploveći pored obala Grenlanda u ledeni breg i potonuo. Poginulo je 95 ljudi. 


1963 - Francuska je stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (Evropska unija). 


1989 - Posle sedam godina nesporazuma i međunarodne arbitraže, Izrael je vratio Egiptu grad Tabu na Crvenom moru, koji je okupirao u izraelsko-arapskom ratu 1967. 


1994 - Ulrike Majer, austrijska dvostruka svetska smučarska prvakinja, preminula je od povreda zadobijenih prilikom pada u takmičenju za Svetski kup. Najveća žena u svetu zimskih sportova, koja je ostavila život na stazi je Ulrike Majer (Maier). Dvostruka svetska šampionka u super veleslalomu, osvajačica pet svetskih kupova, poginula je u Garmiš Partenkirhenu. Austrijanka Ulrike Majer je tada udarila u stub pri brzini od 120 kilometra na sat. Ironijom sudbine nastradala je pred kraj sezone 1993/1994., za koju je rekla da joj je poslednja…


1996 - Venecijanska operska kuća "La Feniče" izgorela je u požaru, drugi put u 204 godine svoje istorije. 


1999 - Kontakt grupa je pozvala srpske vlasti i predstavnike kosovskih Albanaca da do 6. februara pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza. 


2001 - U Sen Tropeu, na Azurnoj obali, u 91. godini umro je istaknuti francuski pozorišni i filmski glumac Žan-Pjer Omon. Uz Šarla Boajea bio je jedan od retkih francuskih glumaca koji je napravio karijeru i u Holivudu ("Američka noć", "Mačka i miš"). 


2002 - Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je u američkom Kongresu da počinje rat protiv terorizma i upozorio da "osovina zla" koju čine Iran, Irak i Severna Koreja preti miru u svetu. 


2002 - U Kabulu se zavijorila stara avganistanska zastava, po prvi put od komunističkog prevrata 1978. godine koji je označio početak 23-godišnjeg period ratova i kriza u zemlji. 


2003 - Američki predsednik Džordž Buš najavio da će 15 milijardi dolara u narednih pet godina biti iskorišćeno za lečenje AIDS-a i prevenciju u 12 afričkih i dve karibske zemlje. 


2005 - Umro je Efraim Kišon, koji je preživeo holokaust i postao jedan od najpoznatijih i najprevođenijih izraeskih pisaca. Među najpoznatijim knjigama su "Nije fer Davide", "Kita boli more", "Jabuka je svemu kriva", "Knjiga za poreske obveznike", "Kod kuće je najgore" i "Pomozite svetu na svoju štetu".

MIRKO ĐORĐEVIĆ: "VLADIKA BAČKI SE MEŠA U POLITIKU"

     Verski analitičar Mirko Đorđević je ocenio da se vladika bački Irinej nedopustivo meša u poslove države i da često pravi ispade zarad sopstvene promocije.

VLADIKA BAČKI IRINEJ BULOVIĆ

     Đorđević je, komentarišući incident na obeležavanju 70 godina od Racije 1942. godine u Novom Sadu, kada vladika nije dozvolio gladskim čelnicima da prisustvuju obeležavanju, da upravo takvo mešanje Irineja dovodi do sličnih incidenata.


     U izjavi za Tanjug on je istakao da takvo ponašanje "ne vodi ničem dobrom, ni po državu, ni po crkvu". 

MIRKO ĐORĐEVIĆ

     "Odavno živimo na talasu forsirane klerikalizacije, pa kada se crkva meša u sve poslove od javnog značaja, pri čemu se zaboravlja tradicionalni stav hrišćanske crkve - da klerikalizacija ne donosi ništa dobro ni samoj crkvi, i u tome je problem", rekao je Đorđević. 


     On je naveo da je sada potpuno jasno da je vladici bačkom Irineju više stalo do lične promocije i promocije svoje moći, nego do komemoracije. "On je poznat kao jerarh tvrđih stavova, pa se dobro sećate kako je 'čistio' Novi Sad nakon gostovanja italijanske pozorišne družine iako su taj grad i Modena, gradovi pobratimi. Ovde se zaista pokazalo da odnosi između države i crkve nisu rešeni, zato što se ne znaju nadležnost jednih i drugih", istakao je Đorđević. 


     On je podsetio da je komemoracija u Novom Sadu zbog incidenta bila mučna i istakao da su svi dužni da se sa pijetetom odnose prema stradanju žrtava. "Ono što se zbivalo u Novom Sadu ostavljalo je utisak nečeg i tužnog i ružnog, došlo je do sukoba između predstavnika gradskih vlasti, dakle države i eparhije bačke oko toga ko treba da predvodi tužni zbor i bude na čelu te komemoracije", objasnio je Đorđević. 


     Prema njegovim rečima, žrtve su još jednom u senci incidenta, zaobiđene, zaboravljene, pa i uvređene, jer kako je istakao, "način na koji je to izvedeno više govori o rivalstvu između države i crkve". "Očigledno je da se država ovde povukla, a nije imala pravo i to je greška. Tako je došlo do mešanja crkve, konkretno eparhije bačke i njenog prvog čoveka u poslove države" objasnio je Đorđević. 


     Na obeležavanju 70 godina od Racije u Novom Sadu, 22. januara, obezbeđenje SPC sprečilo je predsednika Skupštine Vojvodine Šandora Egerešija, gradonačelnika Novog Sada i ambasadore Izraela i Mađarske da prisustvuju pomenu žrtvama Novosadske racije.


     Gradskim čelnicima nije bilo dozvoljeno da uđu u prostor namenjen zvanicama, nakon što su danima sa Eparhijom bačkom razmenjivali oštra saopštenja. Zbog toga je na Tviter nalogu član Glavnog odbora SPS Boris Milićević, poručio OBEZBEĐENJU srpskog patrijarha i vladika bačkog Irineja i vranjskog Pahomija, da će goreti u paklu. 


     Iz kancelarije episkopa bačkog, na sajtu SPC izdato je saopštenje u kome se navodi da je Milićević poznatiji javnosti po svojoj aktivnosti u Gej-strejt alijansi nego po uspesima unutar njegove sadašnje partije.


     "Neka je prokleta zemlja u kojoj su paščad puštena, a kamenje svezano", stoji u saopštenju iz kancelarije episkopa bačkog. 


     Predsednik Skupštine Novog Sada Aleksandar Jovanović svoj protest je želeo da iskaže uručenjem pisma partijarhu sa željom da sazna da li su stavovi Irineja bačkog i stavovi SPC, ali to danas nije uspeo da učini. 


     "Rečeno mi je da je danas praznik (Sveti Sava) i da su svi na liturgiji i da će raditi tek od ponedeljka", istakao je Jovanović i rekao da to nije prvi istup Irineja bačkog i da on često iznosi različite stavove koji se tiču materije koja nije iz nadležnosti crkve.

ULTRADESNIČARSKI BAL U BEČU NA DAN OBELEŽAVANJA HOLOKAUSTA

     Juče se u Poljskoj obeležio dan sećanja na žrtve Holokausta, dok je u Austriji u isto vreme održan svečani bal na kojem su gostovali ultradesničari iz brojnih evropskih stranaka. Kako prenosi AFP, za organizovani bal kritičari navode da je bio "ples po grobovima Aušvica".

     Preživeli su se juče u Poljskoj prisetili svih žrtava zloglasnog konc logora. Prošlo je tačno 67 godina od kad je sovjetska Crvena Armija oslobodila logor Auschwitz-Birkenau u kojem su nacisti pobili preko milion osoba, mahom evropskih Židova.


     "Ovo mesto ostaje rana na duši Evrope i sveta", rekao je poljski predsednik Bronislav Komorovski. Juče uveče na turskoj televiziji prikazan je poznati francuski dokumentarac "Shoah" koji opisuje Holokaust. Značajan je podatak kako je ovim Turska postala prva muslimanska zemlja koja je prikazala navedeni film.


     Provokacija u palati Hofburg - UNESCO skinuo bal sa popisa austrijske kulturne baštine


     Ipak, najveća provokacija bila je organizacija velikog desničarskog bala sinoć u Beču. Lako je zaključiti kako je datum izabran sa motivom. Na bal se odazvalo oko 3,000 gostiju, uključujući i brojna poznata ultradesničarska imena iz Evrope. Jedna od njih bila je i Marine Le Pen, vođa stranke "Francuski nacionalni front".


     5,000 antifašista protestovalo je protiv organizacije ultradesničarskog bala


     Skup desničara nije prošao bez otpora, oko 5,000 demonstranata anti-fašista okupilo se ispred palate Hofburg. Među antifašistima bilo je mnogo osoba iz drugih zemalja, najviše iz Nemačke. Uzvikivali su "Nazis raus!" ("Naciste napolje!"). Neki su nosili transparente sa slikama žrtava Holokausta na kojima je pisalo "Ne plešite po našim grobovima."


     Prisutnost policije bila je velika. Nekoliko stotina policajaca stiglo je iz nekoliko austrijskih regija. Brojni su imali interventnu uniformu, spremni na sukobe, dok su iznad glava demonstranata nadletali helikopteri.


     Datum desničarskog skupa i činjenica da su bili uočeni brojni revizionisti, stvorila je veliko ogorčenje među anti-fašistima.


     Brojne druge organizacije su takođe reagovale. Najžešće je reagovala UN-ova organizacija za kulturu - UNESCO koja  je odmah skinula "Bečki bal" sa popisa austrijske kulturne baštine.


     Norveška i Rumunija suočavaju se sa svojom istorijom


     Uprkos provokacijama u Beču, juče su zabeležene neke značajne izjave političkih vođa u Evropi. Tako je norveški premijer Jens Stoltenberg izjavio: "Vreme je da otvoreno kažemo kako su norveški policajci i pojedini Norvežani sudelovali u hapšenju i deportaciji Židova".


     Podsetimo, Norveška je nakon nemačke invazije 1940. došla pod vlast kolaboracionističke vlade koju je predvodio Vidkun Kvisling. Njegovo ime je doslovno postalo sinonim za "izdajnika". Pogubljen je odmah nakon oslobođenja Norveške 1945.


     U Rumuniji, predsednik Trajan Basesku, istakao je kako i njegova zemlja mora biti svesna uloge u Holokaustu. Naime, Rumunija je bila deo tzv. "Sila osovine", sudelovala je u napadu na Sovjetski Savez i vodila progone nad Židovima. Unutar i izvan granice (na okupiranoj teritoriji), tadašnja rumunska vlast je direktno odgovorna za smrt 280,000 do 380,000 Židova.

(AFP | BBC)

ADVOKAT VLASNIKA FIRME PIP IMPLANTATA: "TO MOŽE BITI JADNO, ALI ŽIVIMO U KAPITALIZMU"

     Osnivač francuske firme Poli implantata Prothese (PIP), koja je proizvodila sporne silikonske implantate, Žan-Klod Mas, uhapšen je u četvrtak u svojoj kući. Silikon koji je sadržan u implantatima nije bio za medicinsku upotrebu, već je namenjen za punjenje madraca.

     Procenjuje se da više od 400.000 žena širom sveta ima ugrađene takve implantate.


     Skandal svetskih razmera izbio je kad je francuska vlada u decembru 2011. godine preporučila Francuskinjama uklanjanje implantata zbog mogućih ruptura i kancerogenih sastojaka PIP implantata.


     Njegov advokat je objasnio da je razlog za korišćenje ilegalnih silikona želja Masa za profitom. "To može biti jadno, ali je to tako. Živimo u kapitalističkom svetu ", rekao je advokat.

NEMAČKA: ONAJ KO PORIČE HOLOKAUST, PORIČE ČOVEČNOST

     U Nemačkoj se 27. januar, dan kada su trupe Crvene armije 1945. oslobodile nacistički logor smrti Aušvic, obeležava od 1996. kao Dan sećanja na žrtve nacizma. Taj dan danas je obeležen u posebnom sednicom Bundestaga.

LOGOR SMRTI - AUŠVIC

     Sednici Bundestaga prisustvovali su i kancelarka Angela Merkel i predsednik države Kristijan Vulf. Na početku vanrednog zasedanja Bundestaga je predsednik parlamenta Norbert Lamert podsetio na jevrejske žrtve genocida, kao i na sve ostale stradele - Sinte i Rome, pripadnike manjina, homoseksualce i invalide.

U Nemačkoj postoji latentni antisemitizam
čiji je red veličine 20 odsto celokupnog stanovništva

     Norber Lamert je ukazao na "besprimernu seriju ubistava" koja je nedavno otkrivena i koju su izveli pripadnici jedne neonacističke terorističke grupe. On je pohvalio angažovanje mnogih ljudi: "To su pojedinci, organizacije, pa i čitava sela, ljudi koji se stalno suprotstavljaju desnim ekstremistima koji žele da marširaju njihovim mestima, uz jasnu poruku: mi nećemo trpeti vašu mržnju, još manje – vaše nasilje." Lamert se osvrnuo i na poslednja istraživanja javnog mnjenja koja su pokazala: "U našoj zemlji postoji latentni antisemitizam čiji je red veličine 20 odsto celokupnog stanovništva. To je za Nemačku tačno 20 procenata previše."


     Spas u "poeziji, ljubavi i muzici"


     Najvažniji je bio govor koji je u Bundestagu održao 91-godišnji književni kritičar Marsel Rajh-Ranicki. Ovaj najuticajniji posleratni književni kritičar u Nemačkoj, kao mladić iz jevrejske porodice 1938. je iz Berlina deportovan u Varšavu: "Tada niko nije znao kuda zapravo putuju ti transporti i kakvo preseljenje nam stvarno predstoji". Rajh-Ranicki je preživeo je Varšavski geto, a najveći deo članova njegove porodice stradao je u koncentracionim logorima. Predsednik parlamenta Lamert je sudbinu najvećeg nemačkog književnog kritičara nazvao "simboličnom za iskustva miliona ljudi" u to vreme. Rajh-Ranicki je detaljno govorio o vremenu koje je proveo u getu, za koje je već ranije rekao da su ga u životu održali "poezija, ljubav i muzika".

Sednica Bundestaga povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta

     U Varšavskom getu je Rajh-Ranicki upoznao i suprugu Teofilu sa kojom od 1958. živi u Nemačkoj. Govoreći, kako je ukazao kao svedok istorije, ne kao književni kritičar i istoričar, o proterivanju i progonu varšavskih Jevreja i o "smrtnoj presudi nacista nad najvećim jevrejskim gradom u Evropi", Rajh-Ranicki je rekao da je "iseljavanje iz Varšave imalo samo jednu svrhu i jedan cilj – smrt".


     Suprotstaviti se svakoj formi netolerancije i antisemitizma


     U Nemačkoj se 27. januar, dan kada su trupe Crvene armije 1945. oslobodile nacistički logor smrti Aušvic, obeležava od 1996. godine. Kao Dan sećanja na žrtve nacizma. Ispitivanje javnog mnjenja objavljeno tim povodom pokazalo je da svaki peti mladi Nemac u dobi između 18 i 29 godina ne zna ništa o Aušvicu. Ali, istovremeno 90 odsto građana Nemačke zna kakav poseban značaj za istoriju ima ovaj koncentracioni logor iz vremena nacističke diktature. Među građanima starijim od 30 godina 95 odsto zna detalje o Aušvicu. No, na zapadu Nemačke 46 odsto ljudi nije nikada posetilo nijedno spomen-obeležje koja postoje na mestima gde su nekada bili koncentracioni logori. Na nekada socijalističkom istoku zemlje samo 27 odsto ljudi nije nikada bilo na ovakvom spomen-obeležju.

MARSEL RAJH-RANICKI

     Povodom sećanja na žrtve holokausta, u Briselu je održana konferencija "Razvoj antisemitizma u 21. veku" na kojoj je govorio i nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta i predsednik fondacije "Konrad Adenauer" Hans-Gert Petering. On je najoštrije osudio svaku formu poricanja holokausta: "Onaj ko poriče holokaust, poriče čovečnost, i ljudsku volju da uči iz istorije". On je pozvao javnost da se oštro suprotstavi svakoj formi netolerancije i antisemitizma. Pri tome je dodao da "kritika političkih odluka izraelske vlade ne sme biti shvaćena kao antisemitizam, već među partnerima mora biti moguća." Petering je od Evropske unije zatražio da pojača svoje angažovanje na traženju mirovnog rešenja za Bliski istok. Pomenuta konferencija je zajednički projekat fondacije "Konrad Adenauer", Američkog jevrejskog komiteta (AJC) i predstavništva Izraela u Evropskoj uniji.

(Saša Bojić)

KINA VIŠE NIJE ZEMLJA SA NAJNIŽIM PLATAMA

     Čini se da su vremena kada je Kina bila zemlja sa najnižim platama prošla. Kinesko Ministarstvo za rad navodi da su plate u prošloj godini povećane za 20 odsto.

 

     Brojni radnici o takvim povećanjima plate mogu samo da sanjaju: prvog januara, lokalna vlada kineskog glavnog grada donela je odluku o povećanju minimalne plate za 8,6 odsto. Od 1. februara taj primer sledi i industrijska zona na jugu Kine Šenžen. Donja granica kada je reč o ličnim dohocima u toj zemlji podignuta je na 1500 juana što je oko 185 evra.


     Plate u Kini zadivljujuće rastu. Prema podacima Ministarstva za rad i socijalno staranje plate su širom zemlje prošle godine porasle za dobrih 20 procenata. Glavni razlog je rastući nedostatak radne snage u Kini, kaže ekspert za kinesko tržište rada Liu Kaiming sa Instituta za savremena istraživanja iz Šenžena: "Vidi se da od 2004. godine glavnu radnu populaciju čine ljudi koji su rođeni nakon 1980. godine. Ali zbog plana rađanja opada broj radne snage."


     Nedostatak radne snage posebno je primetan u sektoru sa nižim platama. U tekstilnoj branši, ali i u industriji igračaka, sve više preduzeća se, zbog plata koje rastu, odlučuje da prebaci proizvodnju u Vijetnam, Kambodžu ili Bangladeš. Vreme kada je Kina bila zemlja sa najnižim platama očigledno je prošlo. Kinesko rukovodstvo aktivno podstiče rast plata.


     Ponovo "Made in America"


     Čak je zaustavljen i dugogodišnji egzodus američkih preduzeća u Kinu. "Bostonska konsultantska grupa" (Boston Consulting Groupe) u decembru prošle godine objavila je izveštaj pod nazivom "Made in America, again". U tom izveštaju navodi se da američka industrijska preduzeća za domaće tržište ponovo sve više proizvode u Severnoj Americi. Osnovni razlog za to leži u činjenici da porast produktivnosti ne može da bude kompenzovan u Kini zbog sve većih plata. Nasuprot tome, u SAD se plate smanjuju, dok produktivnost istovremeno raste. Pored toga tu je još i rast vrednosti kineskog juana u odnosu na slabi dolar.

     Hal Sirkin, autor studije "Made in America, again", računa sa tim da će troškovi proizvodnje u Kini do 2015. godine kod velikog dela proizvoda biti samo još deset odsto manji nego u SAD.


     Povećana potrošnja


     U Nemačkoj industriji takav trend kao u američkoj se ne uočava, kaže Aleksander Valdman iz Odbora za azijsko-pacifičko područje pri nemačkom Savezu industrijalaca. Naprotiv: nemačka preduzeća proizvode u Kini pre svega u oblasti visokih tehnologija i shodno tome ionako moraju da plaćaju velike lične dohotke. Za ta preduzeća kvalifikovanost radne snage predstavlja veću ulogu od pitanja visine plate, kaže Valdman.

(Kristof Riking / Zorica Ilić)

ŠKOTI NE ŽELE NEZAVISNOST OD LONDONA

     Samo trećina građana za nezavisnost Škotske


     Za dve godine bi Škoti trebalo da izađu na referendum o nezavisnosti. Vlada u Londonu nije mnogo uzbuđena, zbog optimizma zagovornika nezavisne Škotske – prema istraživanjima, ideja o nezavisnosti nema podršku građana.

 

     Nakon 300 godina unije sa Engleskom, vlasti u Edinburgu čine sve kako bi obnovile nezavisnost. Šef škotske vlade Aleks Salmond smatra da je održavanje referenduma neizbežno i veruje da ima jake argumente. "Naši energetski resursi su na veoma visokom nivou u odnosu na Evropu. Prema procenama OECD, naš privredni rast obezbedio bi nam šesto mesto, a nezavisnost omogućila stvaranje unije sa drugim nacijama", smatra škotski premijer.


     Sloboda – ali u okviru Velike Britanije


     Ali njegovo mišljenje ne dele svi Škoti. Ima i onih koji u nezavisnosti Škotske ne vide boljitak, koji vlasti obećavaju. Pa ipak, šef škotske vlade želi da se po svaku cenu u proleće 2014. godine, održi referendum. Škoti poput Hauvija Nikelsbija razmišljaju drugačije: "Meni se ideja o slobodi dopada unutar Velike Britanije. Drugo sa našom funtom se ne bi valjalo igrati u vremenima tržišnih turbulencija."

     Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da političari u Škotskoj nemaju dovoljnu podršku, barem ne u ovom trenutku. Doduše nije isključeno da bi se do 2014. godine situacija mogla promeniti. Na sve to, ironično ili ne, London odgovara podrškom. Britanski premijer ima svoju računicu, pa bi čak i da ubrza tempo. "Škotski nacionalisti bi da napuste uniju, ali to čine bojažljivo. Kakva li se to panika krije u njihovim grudima", poručio je premijer Dejvid Kamerun sa govornice britanskog parlamenta.


     Veća zemlja, veći uticaj


     Priča o referendumu u Škotskoj mnoge u Velikoj Britaniji podseća na igru pokera. Jer zvanični London indirektno podržava njegovo održavanje, dok vlasti u Edinburgu sa druge strane, ne isključuju mogućnost kompromisa. To je već nešto sa čime je veliki broj Škota saglasan.

     "Mi svakako moramo imati veću kontrolu i kompetencije. Ali u slučaju sticanja nezavisnost bili bismo jedna mala zemlja. Zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom naš uticaj je znatno veći", kaže Nikelsbi, običan građanin, krojač iz Škotske.

(Frank Jan / Jakov Leon)

NA DANAŠNJI DAN 28. JANUAR

ŠVEDSKA KNJIŽEVNICA ASTRID LINDGREN

814 - Umro je Karlo I Veliki, franački kralj od 768.irimsko-nemački car od 800, kada ga je krunisao papa Lav III. Znatno je proširio kraljevstvo i postao gospodar gotovo cele zapadne i srednje Evrope. Uveo je sistem kraljevskih vazala kojima je dodeljivao nasledne posede (feude) i tako stvorio vladajuću klasu velikih zemljoposednika. 



1547 - Umro je engleski kralj Henri VIII (Henry), koji je nakondolaska na presto 1509. proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku i izgradnjom jake flote postavio temelj budućoj pomorskoj sili. Ženio se šest puta, a nakon sukoba sa papom, koji je odbio da poništi njegov prvi brak, oduzeo je papi vlast nad crkvom u Engleskoj, proglasio 1534. sebe vrhovnim crkvenim poglavarom i utemeljio anglikansku crkvu. 


1573 - Počela je velika hrvatsko-slovenska seljačka pobuna podvođstvom Matije Gupca. Pobuna je u krvi ugušena 9. februara, a njen vođa je zarobljen i nakon nekoliko dana je umro od posledica svirepog mučenja. 


1596 - Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk (Francis Drake) prvi Englez koji je oplovio svet (1577-80). Gusarskim napadima na španske brodove doprineo je engleskom osvajanju kolonija, posebno u severnoj Americi, a imao je i značajnu ulogu u pobedi britanske ratne mornarice 1588. nad španskom "Nepobedivom armadom" u bici u Lamanšu. Preneo je 1586. krompir u Evropu iz Amerike. 


1689 - Engleski parlament objavio je abdikaciju kralja Džejmsa II (James). Poslednji vladar iz dinastije Stjuart (Stuart) bio je prisiljen na napusti presto zbog njegovih pokušaja da vrati katolicizam u Englesku. 


1812 - Rođen je srpski državnik Ilija Garašanin, jedan odvođa ustavobranitelja i višegodišnji ministar unutrašnjih poslova u ustavobraniteljskim vladama. Tvorac je srpskog spoljnopolitičkog i nacionalnog programa "Načertanije" (1844), koji je bio temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata. Smatra se prvim velikim srpskim političarem 19. veka. 


1846 - Na balu u Beču prvi put je izveden "Srpski kvadril", delo koje je Johan Štraus mlađi (Johann Strauš) komponovao po nalogu kneza Miloša Obrenovića. 


1857 - Rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od osnivača Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918). Izdavao je i uređivao časopis "Delo" i list "Ođek". Pisac je odgovora na austro-ugarski ultimatum Srbiji 1914. 


1871 - Francuska "Vlada narodne odbrane", koja je formirana u Parizu nakon što je svrgnut Napoleon III i proklamovana republika, prihvatila je kapitulaciju u ratu sa Pruskom, u kojem je francuska vojska teško poražena. 


1878 - U Nju Hevnu u SAD je puštena u rad prva telefonska centrala, dve godine nakon što je Aleksander Grejem Bel (Alexander Graham Bell) patentirao telefon. 


1887 - Rođen je poljski pijanista Artur Rubinštajn. 


1935 - Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan abortus. 


1939 - Umro je irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats), najznačajnija ličnost irskog nacionalnog preporoda, jedan od osnivača i upravnik narodnog pozorišta (Teatar Ebi). Njegova delatnost nadahnula je procvat irske nacionalne drame, a učestvovao je i u javnom političkom životu i bio senator od 1922. do 1928. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1923. 


1986 - U eksploziji američkog vasionskog šatla "Čelendžer", 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala, poginulo je svih sedam astronauta. 


1994 - Tri italijanska novinara ubijena su u Mostaru, a u Zenicije jedan Britanac ubijen, a dvojica teško ranjeni. Britanci su bili službenici agencije za dostavljanje humanitarne pomoći u Bosni. 


1995 - U najkrvavijem sukobu od početka nasilja islamskih ekstremista u Egiptu, poginulo je 14 ekstremista, dvoje policajaca i dvojica prolaznika koji su se našli u unakrsnoj vatri. 


1998 - U Indiji je osuđeno na smrt svih 26 optuženih zaučešće u zaveri i ubistvu bivšeg premijera Radživa Gandija (Rajiv Gandhi). 


2001 - U Zagrebu je umro hrvatski književnik Ranko Marinković. Dobitnik je mnogih književnih nagrada a njegova dela, poput romana "Kiklop" i "Glorija", uz stvaralaštvo Miroslava Krleže svrstavaju se u najveća dostignuća hrvatske književnosti. 


2002 - U Stokholmu je umrla švedska književnica Astrid Lindgren, tvorac Pipi Duge Čarape. Napisala je više od 100 dela, a njene knjige prodate su u više od 100 miliona primeraka. 


2002 - U Beogradu je održana prva sednica Međudržavne komisije za utvrđivanje granica i pripremu ugovora o državnoj granici između SR Jugoslavije i Hrvatske. 


2003 - U Beogradu je preminuo Miloš Milutinović, jedan odnajboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena. 


2003 - Na opštim izborima u Izraelu pobedila je desničarska partija Likud, čiji je lider izraelski premijer Ariel Šaron. 


2004 - Predsednik britanske medijske korporacije Bi-Bi-Sija (BBC) Gevin Dejvis podneo je ostavku, a kompanija se izvinila zbog propusta u izveštavnju o naoružanju Iraka pred rat u toj zemlji. Dva dana kasnije otkaz je dao i novinar BBC Endru Giligan, autor spornih tekstova u kojima se optužuje britanska vlada da je preuveličala opasnost od iračkog naouržanja. 


2005 - General Vojske SCG u penziji Vladimir Lazarević dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu. Osuđen je 26. februara 2009. na 15. godina zatvora.