MILJAN MILJANIĆ 1930-2012

     

     Miljan Miljanić, popularni Čiča, promenio je istoriju fudbala na ovim prostorima.

     Od kada je, prilično neočekivano, preuzeo prvi tim Crvene zvezde 1966. godine, pa do odlaska u penziju sa mesta predsednika FSJ 35 godina kasnije, bio je ključna ličnost za razvoj fudbala u obe tadašnje Jugoslavije.


     I tokom karijere i po odlasku u penziju Miljanić je imao mnogo kritičara, osmo i dvanaesto mesto na svetu mnogi su smatrali neuspehom, a njegova kadrovska rešenja često su izazivala negodovanje javnosti. Podaci govore sasvim drugu priču. 


     Bivši fudbaler i trener Crvene zvezde rođen je 4. maja 1930. godine u Bitolju (Makedinija), a do 2001. godine bio je predsednik FSJ.

     Pored Zvezde (osvojio 10 trofeja) i Jugoslavije (SP 1974. i 1982), Miljanić je tokom bogate karijere bio trener Real Madrida (osvojio Primeru i Kup Kralja) i Valensije.


     Miljanić je tokom života odlikovan ordenom za hrabrost, ordenom Nemanje drugog reda, kao i ordenima UEFA i FIFA za zasluge. 


     Legenda Crvene zvezde i jugoslovenskog fudbala


     Miljanić je kao trener Crvene zvezde osvojio deset trofeja i upravo se njegov dolazak na mesto trenera smatra ključnim u istoriji našeg najtrofejnijeg kluba. Na "Marakani" je ostao osam sezona i klub koji je do tada bio u senci Partizana doveo do samog vrha evropskog fudbala. 

     On je napravio revolucionarni zaokret da se Zvezda osloni na svoje snage i već u prvoj sezoni izvršio je potpunu smenu generacija i osvojio peto mesto, isto kao i sezonu ranije. 


     Posle toga usledili su brojni uspesi, pobede i trofeji generacije koju je selektirao, a na čijem čelu je bio najbolji fudbaler svih vremena na ovim prostorima Dragan Džajić. 

     Potom je prešao u Real Madrid sa kojim je osvojio duplu krunu u Španiji, a zatim je trenirao i Valensiju. Jugoslovensku reprezentaciju je kao selektor vodio na dva šampionata sveta, u Nemačkoj 1974. i Španiji 1982. godine. 


     Posle toga preuzeo je funkciju predsednika Fudbalskog saveza Jugoslavije na kojoj je ostao punih 20 godina, pre nego što se penzionisao 2001. godine. Zbog izuzetnih zasluga za razvoj fudbala u zemlji iste godine proglašen je za doživotnog počasnog predsednika Fudbalskog saveza naše zemlje. 

     Odlikovan je ordenom za hrabrost, ordenom Nemanje drugog reda i ordenom FIFA za zasluge razvoju fudbala. Pod okriljem UEFA i FIFA držao je seminare na gotovo svim kontinentima gde se igra fudbal, rame uz rame sa legendama evropskog i svetskog fudbala.


     Poslednje zbogom Miljanu Miljaniću

     Predstavnici Crvene zvezde, Real Madrida, Svetske i Evropske fudbaske federacije i drugi gosti odali su minutom ćutanja poslednju poštu Miljanu Miljaniću.

     Na komemorativnom skupu u Skupštini grada ocenjeno je da je Miljanić bio simbol fudbala i vizionar.


     "Pripala mi je najčasnija, ali i najtužnija dužnost da se u ime Crvene zvezde i u svoje ime oprostim od Miljana. Ako se za jednu ličnost može reći da je simbol fudbala, onda je to Miljan", rekao je bivši igrač i trener Zvezde Vladica Popović.

     On je dodao i da je imao čast da sa Miljanićem sarađuje i bude prijatelj i kum, i dodao da osim Zvezde danas tuguje fudbalska Srbija, Crna Gora i Evropa. 


     Na komemoraciji je kao predstavik Real Madrida govorio nekadašnji kapiten te ekipe Amansio Amaro, koji je igrao u ''kraljevskom klubu'' kada ga je sa klupe vodio Miljanić. 

     "On je uneo revoluciju u način na koji treba da se igra fudbal, čak je i danas teško da se razume koliki je on bio vizionar", rekao je Amansio. 


     On se sa govornice podsetio trenutaka kada su Miljanić i on sredinom sedamdesetih sarađivali u Madridu i u ime Rael Madrida izjavio je saučešće porodici. 

     Među prisutnima kao predstavnik Reala bio je i bivši napadač tog kluba Emilio Butragenjo.


     U ime Evropske fudbalske federacije (UEFA) obratio se član Izvršnog komiteta UEFA Mirtea Sandu. 

     "U ime predsednika UEFA Mišela Platinija, ovde sam da odam počast jednoj od najvećih ličnosti u fudbalskoj istoriji i velikom vizionaru Miljanu Miljaniću. Zahvaljujući njemu fudbal je danas interesantniji". 


     Predstavnik Svetske fudbalske federacije (FIFA) Vlatko Marković istakao je veliko poštovanje koje je Miljanić decenijama uživao u FIFA, što potvrđuju i brojne nagrade koje je od te organizacije dobio. 

16.09.1979. Velika reprezentacija Jugoslavije i pobeda nad Argentinom. Sastav: Stojanović, Vujović, Hrstić, Zajec, Bogdan, Krstičević, Sušić, Slišković, Savić, Petrović, Džajić. Selektor: Miljan Miljanić.

     "Danas žalimo za jednim od najvećih fudbalera i trenera. Otišao je čovek, snaga i ličnost. FIFA će i ubuduće obeležavati ovaj dan", rekao je Marković, koji je predsednik Fudbalskog saveza Hrvatske. 


     On je dodao i da će Miljanića pamtiti kao velikog prijatelja koji se odlikovao pameću i prijateljstvom i kazao "imao je dušu u bezdušna vremena".


     Ispred Fudbaškog saveza Srbije na komemoraciji je govorio predsednik Tomislav Karadžić, koji je rekao da je Miljanić predstavio Srbiju svetu i istovremeno doveo svet u Srbiju. 


     "Upoznajući Miljana, svet je upoznao i nas, našu zemlju, sport i kulturu. Miljan nas je predstavio svetu i doveo svet kod nas". 


     Na komemoraciji se okupilo više od šest stotina ljudi, među kojima je bilo mnogo gostiju iz inostranstva i ličnosti iz fudbalskog i sportskog života Srbije i bivše Jugoslavije.


     Miljan Miljanić, popularni Čiča, promenio je istoriju fudbala na ovim prostorima. Od kada je, prilično neočekivano, preuzeo prvi tim Crvene zvezde 1966. godine, pa do odlaska u penziju sa mesta predsednika FSJ 35 godina kasnije, bio je ključna ličnost za razvoj fudbala u obe tadašnje Jugoslavije.


     Pre stupanja na predsedničku funkciju Miljanić je u dva navrata bio selektor reprezentacije Jugoslavije, sa kojom se oba puta plasirao na Svetsko prvenstvo. Na ispraćaju su bili mnogi njegovi naslednici - Ivica Osim, Slobodan Santrač, Milovan Đorić, Dejan Savićević, Vladimir Petrović Pižon.


     Iz nekadašnje zajedničke države Miljanića su ispratili mnogi heroji najlepše igre: Faruk Hadžibegić, Safet Sušić, Dušan Bajević, Predrag Pašić, Zvonimir Boban, Ivica Šurjak, Ivan Gudelj, Slaven Zambata.


     Miljanić je bio solidan igrač Crvene zvezde, pre nego što će kao trener postaviti temelje najtrofejnijeg kluba na ovim prostorima. Crveno-beli su od 1957. do 1992. čak 15 puta dočekali proleće u Evropi (uključujući 4 polufinala i 2 finala evro-kupova), a Miljanov pulen i učenik Dragan Džajić samo će nastaviti isti posao i dovesti Zvezdu do Barija i Tokija.


     Na klupi u Tokiju sedeo je Miljanićev kum Vladica Popović, koji se oprostio u ime kluba, kojeg su predstavljale i preostale dve zvezde - Dragoslav Šekularac i Dragan Stojković Piksi (Rajko Mitić više nije među živima), kao i brojni heroji navijača, među kojima su Jovan Kule Aćimović, Stanislav Karasi, Siniša Mihajlović, Dejan Stanković i Dejan Petković. Sadašnje rukovodstvo predvodio je predsednik Vladan Lukić.


     Vreme kada je Miljanić vodio klubove, reprezentaciju i savez bilo je drugo, mirnije vreme, u kojem su odnosi između klubova bili mnogo bolji nego danas. Partizanovu delegaciju predvodio je predsednik Dragan Đurić.


     Miljanić je bio vizionar, koji je od sredine šezdesetih najpre trajno promenio način igre Crvene zvezde, da bi deceniju kasnije isto ostvario i u madridskom Realu. To su u Beogradu potvrdili Amansio, kojem je bio trener, i Emilio Butragenjo, koji će obeležiti narednu deceniju najtrofejnijeg svetskog kluba.


     Miljanić je bio važno ime u evropskim i svetskim okvirima, osvajač šest nacionalnih titula i duplih kruna u tadašnjoj SFRJ i Španiji. Evropsku kuću fudbala predstavljao je član Izvršnog komiteta UEFA i predsednik FS Rumunije Mirčea Sandu, a specijalni izaslanik FIFA bio je Vlatko Marković, predsednik FS Hrvatske.


     Na sahrani i kasnijoj komemoraciji viđene su mnoge javne ličnosti, među kojima su predsednik Boris Tadić i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.


     I tokom karijere i po odlasku u penziju Miljanić je imao mnogo kritičara, osmo i dvanaesto mesto na svetu mnogi su smatrali neuspehom, a njegova kadrovska rešenja često su izazivala negodovanje javnosti. Podaci govore sasvim drugu priču. Zvezdu je preuzeo u najuspešnijoj eri Partizana i učinio ubedljivo najuspešnijim jugoslovenskim klubom, dovevši je do polufinala Kupa šampiona. Madridskom Realu doneo je revoluciju i postavio temelje boljih dana posle krize, osvojivši dve uzastopne titule (u prethodnih 6 godina uzeli su samo jednu). Fudbalski savez Jugoslavije je napustio posle četiri uspešna kvalifikaciona ciklusa ispresecana sankcijama, a na svakom od takmičenja selekcija je stigla bar do druge runde. U šest ciklusa koji su usledili naše selekcije su četiri puta ispale u kvalifikacijama, a dvaput u uvodnoj fazi takmičenja, uz jednu pobedu i pet poraza. O razvoju mlađih generacija fudbalera izlišno je govoriti, Srbija verovatno nikada nije imala manje fudbalera koji bi mogli postati svetska klasa, uprkos velikom medijskom trudu na njihovoj promociji. Za imena koja su ispratila Miljana na poslednje putovanje znao je ceo svet iako tada nije bilo interneta. Njegov odlazak idealan je trenutak da se postavi pitanje: ima li nade za srpski fudbal?