ROZA LUKSEMBURG: ČINJENICE I MOGUĆNOSTI

     Roza Luksemburg bila je jedna od najistaknutijih predstavnica radničkog i antiratnog pokreta sa početka 20. veka, strastvena kritičarka kapitalizma, a do danas je ostala i sinonim za proleterski internacionalizam, u pozitivnom značenju tog pojma, iako će i on, kao i sve drugo vezano za socijalizam, vremenom biti izvitoperen i pretvoren u svoju suprotnost.

     Rođena je u Zamošću, 5. marta 1871. pod imenom Rozalia Luksenburg, u tadašnjim ruskim delovima Poljske, odrasla je u Varšavi, a na novo transkribovano ime, obrazovanje i reputaciju je stekla u Nemačkoj. Za nju se kaže da je čitavog života ostala "egzilantkinja" uprkos formalnom posedovanju nemačkog državljanstva.



     Bila je par excellence marksistička teoretičarka i socijaldemokratkinja, iako se njeno ime sve do danas nepravedno veže samo uz tzv. komunističku i nasilnu revoluciju. Početkom Prvog svetskog rata, zajedno sa Karlom Libknehtom osnovala je "Grupu Internacionala" iz koje će i nastati "Spartakov savez", uređuje i izdaje Crvenu zastavu, zbog svojih uverenja je često u zatvorima. U datoj istorijskoj situaciji, kakvu je ponudila 1918. godina, postaje krajem te i početkom 1919. i jedna od osnivača KP Nemačke i prvakinja "Spartakovog ustanka". Nju i njene saborce odmah "prozivaju" vlasti, pa ona i Libkneht bivaju ubijeni sredinom januara 1919. Luksemburgova i drugovi u to vreme pravilno su procenili da su Nemci umorni od rata, ali nisu shvatili da svet još nije bio umoran od kapitalizma. O tome se, uostalom, radi upravo ovih dana, 90-ak godina posle. Luksemburgovu i Libknehta ubili su predstavnici upravo onih snaga unutar nemačke političke klase, koje će 14 godina kasnije predati na tacni vlast nacionalsocijalistima, tvrde nemački istoričari.

KARL LIBKNEHT I ROZA LUKSEMBURG

     Koliko je Roza Luksemburg bila svestrano obrazovana, slobodoumna i pravdoljubiva govori uostalom i njena idejna i teorijska zaostavština. Po njenom mišljenju, naime, borba za (pre)vlast, hegemoniju, mora biti permanentna borba za saglasnost i podršku posredstvom kvalifikovane većine. Zbog toga sloboda i demokratija nisu nikakav luksuz, već preduslov socijalističke politike. Sloboda samo za pristalice vlasti, samo za članove jedne partije i nije sloboda, upozoravala je Luksemburgova, ne ustežući se da kritikuje i devijacije Oktobarske revolucije, i poručujući da je "sloboda uvek sloboda za drugačije misleće".

     "Roza Luksemburg zadužbina nosi ime jedne od najvećih žena 20. stoleća", glasi prva rečenica na sajtu "Rosa Luxemburg Stiftung", dakle, zadužbine neskriveno bliske nemačkoj "Levici" (Die Linke). Pre toga, kao moto njenog celokupnog delovanja, citiraju se njene reči: "Kako je Lasal kazao, najrevolucionarniji čin jeste i ostaje zauvek - kazati glasno ono što jeste." Nju je, opet, upravo taj teorijsko-politički kredo koštao života. Kako je već rečeno, 15. januara 1919, u Berlinu je, naime, svirepo ubijena. Prvo je mučena, pa joj je zatim bezdušno pucano u glavu, a sve je trebalo da izgleda kao spontani izliv gneva razočarane ljudske gomile. Njene poslednje reči bile su: "Ne pucajte!" Nije pomoglo, ubica je samo izvršavao nalog sa najvišeg mesta. Zatim je bačena u vodu, uvezana u žicu, da bi njen leš bio izvađen iz jednog berlinskog vodenog odbrambenog kanala, četiri meseca kasnije, 31. maja 1919. 

(Mile Lasić)