Jutarnji list prvi je imao uvid u detaljan popis Titove imovine, onaj koji je sudu dostavio Arhiv Srbije i Crne Gore. Na tom je popisu samo Titova pokretna imovina, a sud treba utvrditi šta je uistinu pripadalo bivšem maršalu Jugoslavije, a šta je vlasništvo države.
Impresivna imovina, nastala tokom gotovo 40-godišnje Titove vladavine, pedantno je pobrojana na 379 gusto kucanih stranica i u ogromnom je spisu pod poslovnim brojem 1-I-O-5704/10 Prvog osnovnog suda u Beogradu na kojem šest članova Titove porodice - udovica Jovanka, sin Mišo i četvoro Brozove unučadi - vode zakasnelu ostavinsku raspravu, kako bi podelili imovinu nekadašnjeg predsednika Jugoslavije.
Najdetaljniji, mada nepotpuni, popis imovine ostale iza Josipa Broza Tita sadrži hiljade predmeta različite vrednosti, od onih neprocenjivih, poput kozačke sablje sa zlatnim koricama optočenim dijamantima, koju mu je poklonio Josif Visarionovič Staljin, preko tuareške vladarske sablje iz 17. veka, ručne izrade, takođe sa zlatnim koricama optočenim dragim kamenjem koju je Titu 1977. darovao Moamer Gadafi, egzotičnih, kakav je kamen sa Mesečeve površine koji su doneli astronauti Apolla, do banalnih poput metalnih lestvi sa tri stepenice, koša za otpatke "malog, metalnog", ili pak stonog usisivača marke Kirby.
Pravna zavrzlama
Jutarnji list prvi je imao uvid u najdetaljniji popis Titove imovine, onaj koji je sudu dostavio Arhiv Srbije i Crne Gore. Na tom je popisu samo Titova pokretna imovina, a sud treba da utvrdi šta je uistinu pripadalo bivšem maršalu Jugoslavije, a šta je vlasništvo države.
Poznati beogradski advokat Goran Petronijević, koji u podeli Titove ostavštine zastupa Jošku Broza, sina Žarka Broza i unuka nekadašnjeg predsednika SFRJ, kaže kako je reč o svetskom presedanu - da se pokojnikova imovina deli tek 32 godine nakon njegove smrti. Proteklih je decenija, tvrdi, namerno stvarana pravna zavrzlama kako se ta ostavština ne bi podelila naslednicima, jer to tada nikome nije odgovaralo.
- Tito je bio posebna istorijska ličnost 20. veka, što niko ne može osporiti, pa upravo s tog stajališta, sa stajališta istorijskog značenja, valja gledati i svaki predmet njegove ostavštine. Svaka stvar koja je bila njegovo vlasništvo ima stoga istorijsku vrednost. Ali i sentimentalnu, jer članovima njegove porodice neki predmeti imaju znatno veću vrednost od stvarne, one koju je moguće postići na tržištu. Svojim naslednicima, međutim, Tito nije ostavio ni jedan četvorni centimetar nekretnina, bilo da se radi o stanovima, kućama, vilama, letnjikovcima, zemljištu… To je prilično neobično, objašnjava Petronijević, jer nema ni jedne bivše jugoslovenske republike u kojoj Tito nije imao bar dve-tri nekretnine, darovane tadašnjem predsedniku SFRJ.
Samo u jednoj stavci popisa Titove imovine, na primer onoj zavedenoj pod rednim brojem 18. i označenoj kao "sitni stari novac u numerisanim kovertama" nalaze se 1683 različita komada novca. Tu je i impresivna količina zlatnika, među kojima su i pravi rariteti. U jednom od popisa Titove imovine, pod rednim brojevima 12 i 13, nabrojani su "mali zlatnici sa likom Franca (četiri plastične kese sa 2055 komada)" i nekoliko zlatnika "srpskog porekla", kao i "veliki zlatnici sa likom Franca (dve plastične kese sa 608 komada)". Teško je i zamisliti kolika je njihova tržišna vrednost.
Ali, čim je Tito dobio neku nekretninu, odmah je tražio da se upiše u vlasništvo neke od tadašnjih saveznih, republičkih ili partijskih institucija.
Pravi rariteti
- Pronašli smo podatke koji o tome govore. Prilikom jednog Titova rođendana sagrađena mu je prekrasna lovačka kuća u lovištu Jakovo, uz Savu, tridesetak kilometara od Beograda - izjavio je Petronijević.
- Ta mu je kuća poklonjena zajedno sa pripadajućim zemljištem, ali Tito je - stoji u dokumentima - poklon primio 'sa zahvalnošću', ali je odmah zatražio da se kuća i zemljište uknjiže u vlasništvo tadašnje vojske.
Tako je radio i sa drugim darovanim nekretninama pa zato u njegovoj ostavštini nećete pronaći ni kuća, ni vila, ni stanova, već samo njegove lične stvari, umetnine, razne zbirke, odevne predmete i slično.
To nikako ne znači da stvari ostale iza Tita nemaju veliku vrednost. On je bio strastveni kolekcionar i imao je vredne numizmatičke, a naročito filatelističke zbirke, kao i bogate kolekcije značaka, mahom zlatnih, koje su mu darovane u različitim prigodama. Naročito je fascinantna njegova kolekcija ordena iz sedamdesetak zemalja sveta koje je primao odlazeći u državničke posete.
Najdetaljniji, mada nepotpuni, popis imovine ostale iza Josipa Broza Tita sadrži hiljade predmeta različite vrednosti, od onih neprocenjivih, poput kozačke sablje sa zlatnim koricama optočenim dijamantima, koju mu je poklonio Josif Visarionovič Staljin, preko tuareške vladarske sablje iz 17. veka, ručne izrade, takođe sa zlatnim koricama optočenim dragim kamenjem koju je Titu 1977. darovao Moamer Gadafi, egzotičnih, kakav je kamen sa Mesečeve površine koji su doneli astronauti Apolla, do banalnih poput metalnih lestvi sa tri stepenice, koša za otpatke "malog, metalnog", ili pak stonog usisivača marke Kirby.
Pravna zavrzlama
Jutarnji list prvi je imao uvid u najdetaljniji popis Titove imovine, onaj koji je sudu dostavio Arhiv Srbije i Crne Gore. Na tom je popisu samo Titova pokretna imovina, a sud treba da utvrdi šta je uistinu pripadalo bivšem maršalu Jugoslavije, a šta je vlasništvo države.
Poznati beogradski advokat Goran Petronijević, koji u podeli Titove ostavštine zastupa Jošku Broza, sina Žarka Broza i unuka nekadašnjeg predsednika SFRJ, kaže kako je reč o svetskom presedanu - da se pokojnikova imovina deli tek 32 godine nakon njegove smrti. Proteklih je decenija, tvrdi, namerno stvarana pravna zavrzlama kako se ta ostavština ne bi podelila naslednicima, jer to tada nikome nije odgovaralo.
Samo u jednoj stavci popisa Titove imovine, na primer onoj zavedenoj pod rednim brojem 18. i označenoj kao "sitni stari novac u numerisanim kovertama" nalaze se 1683 različita komada novca. Tu je i impresivna količina zlatnika, među kojima su i pravi rariteti. U jednom od popisa Titove imovine, pod rednim brojevima 12 i 13, nabrojani su "mali zlatnici sa likom Franca (četiri plastične kese sa 2055 komada)" i nekoliko zlatnika "srpskog porekla", kao i "veliki zlatnici sa likom Franca (dve plastične kese sa 608 komada)". Teško je i zamisliti kolika je njihova tržišna vrednost.
Ali, čim je Tito dobio neku nekretninu, odmah je tražio da se upiše u vlasništvo neke od tadašnjih saveznih, republičkih ili partijskih institucija.
Pravi rariteti
- Pronašli smo podatke koji o tome govore. Prilikom jednog Titova rođendana sagrađena mu je prekrasna lovačka kuća u lovištu Jakovo, uz Savu, tridesetak kilometara od Beograda - izjavio je Petronijević.
- Ta mu je kuća poklonjena zajedno sa pripadajućim zemljištem, ali Tito je - stoji u dokumentima - poklon primio 'sa zahvalnošću', ali je odmah zatražio da se kuća i zemljište uknjiže u vlasništvo tadašnje vojske.
Tako je radio i sa drugim darovanim nekretninama pa zato u njegovoj ostavštini nećete pronaći ni kuća, ni vila, ni stanova, već samo njegove lične stvari, umetnine, razne zbirke, odevne predmete i slično.
To nikako ne znači da stvari ostale iza Tita nemaju veliku vrednost. On je bio strastveni kolekcionar i imao je vredne numizmatičke, a naročito filatelističke zbirke, kao i bogate kolekcije značaka, mahom zlatnih, koje su mu darovane u različitim prigodama. Naročito je fascinantna njegova kolekcija ordena iz sedamdesetak zemalja sveta koje je primao odlazeći u državničke posete.
(Drago Hedl, Jutarnji list)
Нема коментара:
Постави коментар