Indiju je poharala strašna epidemija koja je od 1995. do danas uzela preko 250,000 života. Ne, ne radi se o nekom novom mutiranom virusu, ludim pticama, kravama ili poludelom povrću. Ovaj "virus" je direktno stvorila država i ekonomsko-politički sistem koji njome vlada. U Indiji je na snazi epidemija samoubistava.
Ko se i zašto masovno ubija u Indiji? Ubijaju se poljoprivrednici koji više ne mogu vraćate svoje dugove. Mnoge porodice u centralnoj Indiji žive na malim poljoprivrednim imanjima i gotovo u potpunosti zavise od izvoza svojih proizvoda.
Štura statistika je izračunala kako se svakih 30 minuta u Indiji ubije jedan poljoprivrednik. Ali ta ista statistika u svoj svojoj šturoći broji samo muškarce koji su ujedno i vlasnici poljoprivrednih imanja. Ako dodamo na ukupan broj i članove njihovih porodica koji su odabrali ovaj strašan izlaz, stvarna brojka je daleko veća.
Šta stvara ovu stravičnu statistiku? Zašto se toliki broj ljudi odlučuje na samoubistvo kao jedini izlaz? Nešto se užasno događa u Indiji. Onoj istoj Indiji koju su SAD nazvale "najvećom demokratijom na svetu" i primerom ekonomskog razvoja.
Indija u raljama kapitalizma
Živimo u svetu u kojem je kapitalizam dosegao svoj vrhunac. Sistem diše i živi na temelju jedne i jedine definicije: bogate zemlje, na čelu sa SAD-om, egzistiraju na račun siromašnih. Pri tome valja napomenuti kako u "siromašni blok" spada 80% ljudske vrste.
Indijskom ekonomijom upravljaju MMF i Svetska Banka
Kapitalistički način proizvodnje u svom delovanju ne mari za Indijce koji spas nalaze u omči oko vrata. Kapitalizam ne bi mario ni kada bi se umesto četvrt miliona obesila cela milijarda. Sistem u kome živimo i koji dominira u svakoj pori našeg života nije stvaran da bi bio saosećajan, moralan, a ponajmanje human. Jedini cilj je maksimiziranje profita – sve ostalo je potpuno nevažno i uvek će ostati nevažno.
Indija i svi njeni ljudi samo su sredstvo putem koga se profit u džepovima najmoćnijih može još dodatno nagurati.
Kako je došlo do ovoga? Indija je predominantno agrarno društvo. 800 miliona ljudi živi na selu (od populacije od 1,2 milijarde). MMF i Svetska Banka duboko su integrisani u funkcionisanje indijske ekonomije. Od indijskih vlasti se traži ispunjavanje rigoroznih uslova (kao i u slučaju drugih zemalja) kako bi im bili odobreni novi krediti.
Barak Obama je u novembru 2010. govorio u indijskom parlamentu i tom prilikom rekao kako je Indija izbegla ekonomsku krizu i postala lokomotiva ekonomskog rasta. "Ekonomsko čudo Indije podiglo je desetine miliona ljudi iz siromaštva i stvorilo jednu od najvećih srednjih klasa na svetu". Takođe nadodaje: "Moderna tehnologija uveliko je pomogla poljoprivrednicima u Indiji".
Koliko su stvarno tehnologija i uvođenje slobodnog tržišta "pomogli" poljoprivrednicima jasno vidimo iz epidemije samoubistava.
Da bi pojasnili tačno kako je uništavana poljoprivreda u Indiji možemo se osvrnuti na jedan od njenih najvećih sektora – proizvodnju pamuka.
Dolazak slobodnog tržišta
Odmah nakon pada SSSR-a, SAD je putem MMF-a i Svetske Banke počeo vršiti pritisak na Indiju da se užurbano krene sa privatizacijiom velikih preduzeća koja su u vlasništvu države.
Takođe se traži uklanjanje regulacija investitorskim kompanijama, smanjivanje socijalnih prava i prestanak davanja potpora poljoprivrednicima.
Ljudi na selu su do tada uzgajali hranu isključivo za vlastite potrebe i prodaju na domaćem tržištu. Državni krediti, potpore i socijalni programi omogućavali su im da žive i rade normalno.
Ukidanjem svih povlastica poljoprivrednici su bili prisiljeni da počnu proizvodnju orijentisanu isključivo prema stvaranju profita.
Danas u Indiji oko 300 miliona ljudi nema dovoljno novca da bi prehranilo sebe i svoju porodicu. Indijska vlada počela je davati velike potpore, ali samo u slučaju da se proizvodnja bazira na izvozu i stvaranju profita. To se pre svega odnosilo na proizvodnju pamuka. Svetske organizacije koje do sada već u potpunosti kontrolišu Indiju zaključile su kako bi se najveća zarada mogla ostvariti kupovinom jeftinog pamuka iz Indije.
Na savet MMF-a i Svetske Banke Indija je u kratkom razdoblju postala drugi najveći proizvođač pamuka na svetu. 4 miliona poljoprivrednika danas u Indiji proizvodi samo pamuk.
Alio sada više nije dovoljno "samo" proizvesti pamuk. Korporacije koje su trebale otkupiti taj isti pamuk zahtevale su rigorozne uslove. Trebalo je zadovoljiti i kvalitet i kvantitet. Pamuk kakav su multinacionalne kompanije želele jednostavno ne raste u prirodi.
Da bi "pomogli" poljoprivrednicima 2002. na tržište dolazi najveći američki proizvođač genetski modifikovanog semena – Monsanto. Seme pod nazivom "Bollgard Bt" otporno je na mnoge spoljne faktore i time je promovisano kao sigurna investicija koja će rezultirati većom zaradom.
Prodajni predstavnici kompanije obišli su doslovno svako selo u Indiji i uverili poljoprivrednike kako moraju investirati u njihov proizvod. Do 2009. gotovo 85% svog pamuka proizvedenog u Indiji bio je "Bollgard Bt" pamuk.
Seme zla
"Bollgard Bt" seme pamuka je oko 10 puta skuplje od regularnog. Na kraju oko 50% celokupnog troška proizvodnje poljoprivrednicima odlazi na kupovinu genetski modifikovanog semena.
Da stvar bude još gora, poljoprivrednicima se zabranjuje ponovo korišćenje semena. Moraju plaćati određeni iznos svake godine za korišćenje semena, jer kompanija Monsanto ima "intelektualno vlasništvo" nad semenom.
Država pomaže samo velikima i povlaštenima
Većina proizvođača pamuka su mala porodična imanja, tačnije 84% od ukupnog broja. Država povoljne kredite izdaje samo velikim profitabilnim preduzećima. Da bi pokrili trošak skupog semena, đubriva i ostalih potrebnih elemenata, mali poljoprivrednici prisiljeni su da uzimaju nepovoljne kredite u komercijalnim bankama, a još više kod lokalnih zelenaša.
50% celokupnog troška proizvodnje poljoprivrednicima koji proizvode pamuk odlazi na kupovinu genetski modifikovanog semena
Začarani krug se ponavlja svake godine i porodice tonu sve više u dug i depresiju. Milioni porodica. Da bi uopšte preživeli moraju se zadužiti svi članovi porodice. Kako bi mogli vraćati skupe kredite sa lopovskim kamatama zadužuju se sve dublje i tako sve do konačnog sloma.
Seme zla II
Seme pamuka "Bollgard Bt" takođe je specifično po tome što zahteva mnogo veću količinu navodnjavanja. Preko 65% sela u Indiji uopšte nije ni spojeno na vodovod. Vekovima svoja imanja navodnjavaju putem prirodnog ciklusa monsunskih kiša. Nadalje, samo 37% ruralnih domaćinstava u Indiji ima struju.
Samo jedan izostanak monsunske kiše značio bi potpuno propast za svakog poljoprivrednika. Zbog globalnog otopljavanja vreme je poslednjih godina postalo izuzetno nestabilno, kako u celom svetu, tako i u Indiji. U poslednjih 10 godina monsunske kiše nisu došle čak 3 puta. Rezultat su velike suše koje znače potpunu propast za mnoge.
U isto vreme Indija uvozi pamuk i to ne od bilo kuda, direktno iz SAD-a. SAD su za svoje poljoprivrednike osigurale velike potpore kako bi domaći pamuk mogli izvoziti u ceo svet.
Indija – velika marketinška laž
Ekonomski stručnjaci silno se trude da prikažu Indiju kao zemlju velikog ekonomskog rasta i primer za razvoj trećeg sveta. Stalno slušamo o tzv. "novoj" ekonomiji, tj. o uspehu informatičke industrije u Indiji. Prava istina je da u informatičkoj industriji radi 1,3 miliona ljudi, a radna populacija Indije je 500 miliona.
Poljoprivrednici su primorani da proizvode sve samo za izvoz i novac. Agrarna zemlja sa preko milijardu stanovnika sada uvozi hranu. Ljudi koji žive na zemlji hranu kupuju za novac u marketima. Svako poskupljenje uvozne hrane direktno rezultira sa glađu. Danas u Indiji oko 300 miliona ljudi nema dovoljno novca da bi adekvatno prehranilo sebe i svoju porodicu.
Može li se Indija spasiti?
Ova strašna priča nebi smela postojati. Indija ima sve uslove za normalan život – i tehnologiju i znanje i ljudski potencijal. Indija bi za sebe mogla i trebala proizvoditi dovoljno hrane, odeće i svih ostalih za život potrebnih namirnica. Umesto toga ima 250,000 ljudi koji su sebi oduzeli život i milione koji u ovom trenutku razmišljaju o tome kako napraviti isto.
Trebamo li slegnuti ramenima i sve te smrti svesti na običnu statistiku? Možda je to upravo ono što i moramo učiniti, bespomoćni kakvi i jesmo. Ali nije lako, ta užasna bol i tragedija sa druge strane naše planete preglasna je i uneće tugu u srce svakog ljudskog bića koje još oseća.
Bilo bi nemoralno završiti ovaj osvrt bez da prokažemo krivca koji je direktno odgovoran za pakao koji se upravo dešava u Indiji. Direktan krivac je globalno ekonomsko tržište koje vrednuje isključivo profit. Licemernost prvih ljudi sistema je šokirajuća – kao npr. i izjava državne sekretarke SAD-a Hilari Klinton za vreme posete indijskom centru za poljoprivredu: "poljoprivreda je najveći i najsnažniji stub indijsko-američkog partnerstva".
Indijski pokret otpora raste iz dana u dan
Jedini spas za indijskog radnika i seljaka je direktno isključenje iz svih globalnih izrabljivačkih sistema kao što su MMF, Svetska Banka i imperijalističke države koje stoje iza njih.
Indija nije napredna zemlja, uz modernu eksplotaciju takođe je guši i vlastita nazadnost i tradicija koja se zasniva na nepravednoj podeli ljudi na kaste. Može li ipak jednog dana zasijati sunce nad indijskim poluostrvom? Može i prvi znaci već su ovde, o tome opširnije u jednoj od sledećih kolumni.
Štura statistika je izračunala kako se svakih 30 minuta u Indiji ubije jedan poljoprivrednik. Ali ta ista statistika u svoj svojoj šturoći broji samo muškarce koji su ujedno i vlasnici poljoprivrednih imanja. Ako dodamo na ukupan broj i članove njihovih porodica koji su odabrali ovaj strašan izlaz, stvarna brojka je daleko veća.
Indija u raljama kapitalizma
Živimo u svetu u kojem je kapitalizam dosegao svoj vrhunac. Sistem diše i živi na temelju jedne i jedine definicije: bogate zemlje, na čelu sa SAD-om, egzistiraju na račun siromašnih. Pri tome valja napomenuti kako u "siromašni blok" spada 80% ljudske vrste.
Indijskom ekonomijom upravljaju MMF i Svetska Banka
Kapitalistički način proizvodnje u svom delovanju ne mari za Indijce koji spas nalaze u omči oko vrata. Kapitalizam ne bi mario ni kada bi se umesto četvrt miliona obesila cela milijarda. Sistem u kome živimo i koji dominira u svakoj pori našeg života nije stvaran da bi bio saosećajan, moralan, a ponajmanje human. Jedini cilj je maksimiziranje profita – sve ostalo je potpuno nevažno i uvek će ostati nevažno.Indija i svi njeni ljudi samo su sredstvo putem koga se profit u džepovima najmoćnijih može još dodatno nagurati.
Kako je došlo do ovoga? Indija je predominantno agrarno društvo. 800 miliona ljudi živi na selu (od populacije od 1,2 milijarde). MMF i Svetska Banka duboko su integrisani u funkcionisanje indijske ekonomije. Od indijskih vlasti se traži ispunjavanje rigoroznih uslova (kao i u slučaju drugih zemalja) kako bi im bili odobreni novi krediti.
Barak Obama je u novembru 2010. govorio u indijskom parlamentu i tom prilikom rekao kako je Indija izbegla ekonomsku krizu i postala lokomotiva ekonomskog rasta. "Ekonomsko čudo Indije podiglo je desetine miliona ljudi iz siromaštva i stvorilo jednu od najvećih srednjih klasa na svetu". Takođe nadodaje: "Moderna tehnologija uveliko je pomogla poljoprivrednicima u Indiji".
Da bi pojasnili tačno kako je uništavana poljoprivreda u Indiji možemo se osvrnuti na jedan od njenih najvećih sektora – proizvodnju pamuka.
Dolazak slobodnog tržišta
Odmah nakon pada SSSR-a, SAD je putem MMF-a i Svetske Banke počeo vršiti pritisak na Indiju da se užurbano krene sa privatizacijiom velikih preduzeća koja su u vlasništvu države.
Takođe se traži uklanjanje regulacija investitorskim kompanijama, smanjivanje socijalnih prava i prestanak davanja potpora poljoprivrednicima.
Ukidanjem svih povlastica poljoprivrednici su bili prisiljeni da počnu proizvodnju orijentisanu isključivo prema stvaranju profita.
Danas u Indiji oko 300 miliona ljudi nema dovoljno novca da bi prehranilo sebe i svoju porodicu. Indijska vlada počela je davati velike potpore, ali samo u slučaju da se proizvodnja bazira na izvozu i stvaranju profita. To se pre svega odnosilo na proizvodnju pamuka. Svetske organizacije koje do sada već u potpunosti kontrolišu Indiju zaključile su kako bi se najveća zarada mogla ostvariti kupovinom jeftinog pamuka iz Indije.
Alio sada više nije dovoljno "samo" proizvesti pamuk. Korporacije koje su trebale otkupiti taj isti pamuk zahtevale su rigorozne uslove. Trebalo je zadovoljiti i kvalitet i kvantitet. Pamuk kakav su multinacionalne kompanije želele jednostavno ne raste u prirodi.
Da bi "pomogli" poljoprivrednicima 2002. na tržište dolazi najveći američki proizvođač genetski modifikovanog semena – Monsanto. Seme pod nazivom "Bollgard Bt" otporno je na mnoge spoljne faktore i time je promovisano kao sigurna investicija koja će rezultirati većom zaradom.
Prodajni predstavnici kompanije obišli su doslovno svako selo u Indiji i uverili poljoprivrednike kako moraju investirati u njihov proizvod. Do 2009. gotovo 85% svog pamuka proizvedenog u Indiji bio je "Bollgard Bt" pamuk.
Seme zla
"Bollgard Bt" seme pamuka je oko 10 puta skuplje od regularnog. Na kraju oko 50% celokupnog troška proizvodnje poljoprivrednicima odlazi na kupovinu genetski modifikovanog semena.
Da stvar bude još gora, poljoprivrednicima se zabranjuje ponovo korišćenje semena. Moraju plaćati određeni iznos svake godine za korišćenje semena, jer kompanija Monsanto ima "intelektualno vlasništvo" nad semenom.
Država pomaže samo velikima i povlaštenima
Većina proizvođača pamuka su mala porodična imanja, tačnije 84% od ukupnog broja. Država povoljne kredite izdaje samo velikim profitabilnim preduzećima. Da bi pokrili trošak skupog semena, đubriva i ostalih potrebnih elemenata, mali poljoprivrednici prisiljeni su da uzimaju nepovoljne kredite u komercijalnim bankama, a još više kod lokalnih zelenaša.
50% celokupnog troška proizvodnje poljoprivrednicima koji proizvode pamuk odlazi na kupovinu genetski modifikovanog semena
Začarani krug se ponavlja svake godine i porodice tonu sve više u dug i depresiju. Milioni porodica. Da bi uopšte preživeli moraju se zadužiti svi članovi porodice. Kako bi mogli vraćati skupe kredite sa lopovskim kamatama zadužuju se sve dublje i tako sve do konačnog sloma.
Seme zla II
Seme pamuka "Bollgard Bt" takođe je specifično po tome što zahteva mnogo veću količinu navodnjavanja. Preko 65% sela u Indiji uopšte nije ni spojeno na vodovod. Vekovima svoja imanja navodnjavaju putem prirodnog ciklusa monsunskih kiša. Nadalje, samo 37% ruralnih domaćinstava u Indiji ima struju.
U isto vreme Indija uvozi pamuk i to ne od bilo kuda, direktno iz SAD-a. SAD su za svoje poljoprivrednike osigurale velike potpore kako bi domaći pamuk mogli izvoziti u ceo svet.
Indija – velika marketinška laž
Ekonomski stručnjaci silno se trude da prikažu Indiju kao zemlju velikog ekonomskog rasta i primer za razvoj trećeg sveta. Stalno slušamo o tzv. "novoj" ekonomiji, tj. o uspehu informatičke industrije u Indiji. Prava istina je da u informatičkoj industriji radi 1,3 miliona ljudi, a radna populacija Indije je 500 miliona.
Može li se Indija spasiti?
Ova strašna priča nebi smela postojati. Indija ima sve uslove za normalan život – i tehnologiju i znanje i ljudski potencijal. Indija bi za sebe mogla i trebala proizvoditi dovoljno hrane, odeće i svih ostalih za život potrebnih namirnica. Umesto toga ima 250,000 ljudi koji su sebi oduzeli život i milione koji u ovom trenutku razmišljaju o tome kako napraviti isto.
Bilo bi nemoralno završiti ovaj osvrt bez da prokažemo krivca koji je direktno odgovoran za pakao koji se upravo dešava u Indiji. Direktan krivac je globalno ekonomsko tržište koje vrednuje isključivo profit. Licemernost prvih ljudi sistema je šokirajuća – kao npr. i izjava državne sekretarke SAD-a Hilari Klinton za vreme posete indijskom centru za poljoprivredu: "poljoprivreda je najveći i najsnažniji stub indijsko-američkog partnerstva".
Indijski pokret otpora raste iz dana u dan
Jedini spas za indijskog radnika i seljaka je direktno isključenje iz svih globalnih izrabljivačkih sistema kao što su MMF, Svetska Banka i imperijalističke države koje stoje iza njih.Indija nije napredna zemlja, uz modernu eksplotaciju takođe je guši i vlastita nazadnost i tradicija koja se zasniva na nepravednoj podeli ljudi na kaste. Može li ipak jednog dana zasijati sunce nad indijskim poluostrvom? Može i prvi znaci već su ovde, o tome opširnije u jednoj od sledećih kolumni.
(Wikipedia.org, CIA Factbook,
"On India's Farms, a Plague of Suicide", New York Times, September 19, 2006,
"The GM genocide: Thousands of Indian farmers are committing suicide after using genetically modified crops," Eurasia Critic, October 2008,
"Every Thirty Minutes"; PBS,
"The Dying Fields," August 28, 2007.,
"Neo-Liberal Terrorism in India: The Largest Wave of Suicides in History," Counterpunch, February 12, 2009)
Нема коментара:
Постави коментар