EKONOMSKO ČUDO: BOLIVIJSKA "ALTERNATIVA NEOLIBERALIZMU"

     Gabrijela Ovijedo je manekenka i televizijska prezenterka. Ona je 28-ogodišnja brineta, visoka gotovo dva metra. Rođena je u bolivijskoj provinciji Santa Kruz a 2003. je pobedila na nacionalnom takmičenju za mis i tako se kvalifikovala za učešće na globalnom takmičenju Miss Universe. Tamo je upitana da navede najveću zabludu vezanu za njenu zemlju. Na lošem engleskom ona je odgovorila "Hm…, nažalost ljudi koji ne znaju dosta o Boliviji često misle da smo mi isključivo indijanski narod sa zapada zemlje. Oni misle da cela zemlja izgleda kao La Paz, da su ljudi siromašni i veoma niski i da su svi urođenici. Ja sam iz drugog dela zemlje, istočnog dela, i tamo nije tako hladno, zapravo je veoma toplo i mi smo visoki, beli i svi znamo engleski".

     Gabrijelin odgovor, pun rasizma, je izazvao toliki talas besa u njenoj zemlji da je bila prinuđena da odustane od svetskog takmičenja u lepoti.  


     Dva od tri stanovnika Bolivije su urođeničkog porekla. Njen odgovor međutim nije bio izolovani incident. On predstavlja upornost bele i duboko antiurođenički nastrojene Bolivije, koja i danas preživljava iako su uvedene korenite promene, uključujući usvajanje zakona protiv rasizma. 

     Uprkos snazi rasne diskriminacije, 22. januara 2006. Ajmara Indijanac i vođa sindikata proizvođača koke Evo Morales je izabran za predsednika države. Od tada, bolivijska država i društvo su prošli kroz duboku transformaciju.  


     Zemlja je dekolonizovana. Urođenički narodi su počeli da drže ključne funkcije u vladi kao i u političkim institucijama, dok je standard i kvalitet života vidno popravljen. U poslednjih šest godina, Bolivija je postala jedna od najuspešnijih latinoameričkih država u oblasti popravljanja standarda života svojih građana. Ekonomski indikatori kao što su niska nezaposlenost i smanjenje siromaštva, kao i bolje zdravstvo i obrazovanje, su izvanredni.  

     Između 2005. i 2010, procenat onih koji žive u umerenom siromaštvu je pao sa 60 na 49,6 odsto, dok je ekstremno siromaštvo palo sa 38 na 25 procenata. Takođe, stopa nezaposlenosti je opala sa 8,4 na 4 odsto.  


     Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ističe da je Bolivija u vrhu zemalja Latinske Amerike po pitanju raspoređivanja resursa najranjivojoj populaciji – 2,5 procenata bruto društvenog proizvoda ide najugroženijima. 

     Po navodima Alisije Barsene, izvršne sekretarke ekonomske komisije UN-a za Latinsku Ameriku i Karibe "Bolivija je jedna od malobrojnih zemalja koja je smanjila nejednakosti, jaz između bogatih i siromašnih je izuzetno sužen".


     Jedan od ključnih mera u smanjivanju siromaštva je bila ekspanzivna distribucija ekonomskog suficita preko direktnih transfera novca i obeznica kao i preko povećanja plata.    


     Te isplate su doprinele većem broju dece koja pohađaju školu, kao i građana koji primaju penzije kako bi im se pomoglo da se otrgnu iz kandži ekstremnog siromaštva. Takođe, povećane su subvencije za majke koje su isključene iz sistema socijalnog osiguranja, čime je smanjena smrtnost novorođene dece.   

     Bolivija je proglasila borbu protiv nepismenosti u zemlji. Preraspodela je podstakla rast od sedam odsto u polju potrošnje električne energije, prečišćene vode i domaćeg gasa omogućivši te blagodeti onima koji ih do sada nisu imali. 


     Tokom 2011. ekonomija zemlje je porasla za 5,3 odsto iznad latinoameričkog proseka. To međutim nije izolovani pomak. Ekonomija je konstantno u ekspanziji od 2007, prosečno 4,5 procenata godišnje.  


     Ti ekonomski i socijalni uspesi su postignuti sprovođenjem "alternative neoliberalizmu". Vlada Eva Moralesa je radila sve suprotno od onoga što Vašingtonski konsenzus  preporučuje: nacionalizovala je elektroenergetski, telekomunikacioni i rudarski sektor, ponovo je ispregovarala učešče direktnih stranih investicija u zemlji, implementirala espanzivne fiskalne mere i zatvorila granicu za slobodan uvoz ekonomski strateških proizvoda. 


     Država je preuzela 34 odsto ekonomije pod svoju kontrolu. 


     Prihodi od nafte su sada tri puta veći nego 2005. godine kao i prihodi od poreza. Međunarodne rezerve novca danas iznose više od 12 milijardi dolara. Bankarski sistem štednje i kreditiranja je "bolivizovan" i spoljni dug je smanjen.    

     Cilj je sada da Bolivija načini "veliki industrijski iskorak" u narednih pet godina tako da se ne oslanja isključivo na eksploataciju prirodnih bogatstava već da počne sa izvozom robe i usluga. Međutim, bolivijska uspešna priča nema ništa sa "progresom" već sa implementacijom alternativne ekonomije, one koja potiče od naroda i nacije. 


     U centru tog predloga je "Suma kamanja", pojam koji je ugrađen u ustav i koji je preveden kao "blagostanje", što predstavlja harmoniju i ravnotežu ljudi i prirode. To je predlog koji je rođen u zajednicama i koji nije baziran na logici ekonomske profitabilnosti, već na proizvodnji dobara u skladu sa prirodom.  


     Kao što Evo Morales kaže: "Mi ne verujemo u linearni, kumulativni koncept napretka i u neograničeni razvoj na račun ljudi i prirode. Živeti dobro znači ne misliti samo na dohodak po glavi stanovnika, već na kulturni identitet, zajednicu, harmoniju među ljudima i sa majkom prirodom."  


     Raul Garsija Linera, jedan od najvažnijih bolivijskih političkih stratega, opisao je sadašnji proces transformacije u njegovoj zemlji kao pokušaj promene motora u kolima dok je vozilo još u pokretu.  


     Nema sumnje da je to originalan, hrabar i ohrabrujući pokušaj.


     Tekst Luiza Ernanda Navara prenosimo iz lista Guardian

(Prevod: e-Novine)