SESTRE MIRABAL - ŽENE KOJE NISU PRISTAJALE NA ĆUTANJE O NASILJU

     U vreme leptira


     U antitruhiljovskom pokretu poznatijem kao Pokret 14. juni, sestre Mirabal su pod imenom "Las Mariposas" (Leptiri) delovale kao političke aktivistkinje i postale najizraženiji simbol otpora diktatorskom režimu u Dominikanskoj Republici. Zbog toga su u više navrata hapšene i mučene, a istu sudbinu često su doživljavali i njihovi muževi. Nakon mnogobrojnih hapšenja i oslobađanja, posle kojih bi se sestre vraćale svojoj životnoj misiji, Truhiljo je odlučio da je došlo vreme da "problem" sestara Mirabal reši jednom za svagda.

     "Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" globalna, svetska kampanja koju obeležava blizu 2.000 organizacija u preko 100 država sveta svake godine počinje 25. novembra, Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama. Manje je poznato da je ovaj datum odabran u znak sećanja na sestre Mirabal (Patriju, Minervu i Mariju Terezu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj Republici 1960. godine.


     Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama 25. novembar proglašen je na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro) u Bogoti 1981. godine. Na sastanku su žene govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, i nasilju koje žene trpe pod režimima, uključujući torturu i nasilje nad političkim zatvorenicama. Ujedinjene nacije su 1999. godine službeno potvrdile taj datum kao Dan borbe protiv nasilja nad ženama.

     Život posvećen borbi protiv diktature: Sestre Mirabal, simbol nacionalnog i feminističkog otpora, odrastale su u gradu Salsedo (Salcedo) u Dominikanskoj Republici u vreme vladavine diktatora Rafaela Leonidasa Truhilja. Patrija Mersedes Mirabal (27. februar 1924. - 25. novembar 1960.), Minerva Arhentina Mirabal (12. mart 1926. - 25. novembar 1960.) i Antonija Marija Tereza Mirabal (15. oktobar 1936. – 25. novembar 1960.) poticale su iz ugledne i dobrostojeće porodice. Imale su priliku da uživaju sve privilegije koje inače imaju pripadnice njihovog staleža, ali njihov buntovni duh nije im dozvoljavao da zatvaraju oči pred onim što se dešavalo oko njih. A svakodnevno su imale priliku da se uvere u posledice Truhiljove diktatorske vladavine, da shvate da je na delu zakon korupcije i terora i da se svako neslaganje sa režimom završava mučenjima i ubistvima neistomišljenika. 

     Pedesetih godina 20. veka, u vreme kada su te mlade devojke stasavale u žene, u Dominikanskoj Republici počeo je da jača antitruhiljovski tajni pokret otpora čije su ideje i ciljeve sestre Mirabal, kao vrlo mlade počele da prihvataju. Najzaslužnija za aktivno uključivanje u taj pokret bila je Minerva Mirabal koja je, zadojena idejama radikalne levice, prva posejala seme pobune u svojoj porodici i u porodici svog muža Manuela, što je na kraju sve njih odvelo u tragediju. 

     Tri starije sestre Patrija, Dede i Minerva poslate su 1938. godine u Inmaculada Concepcion, katoličku srednju školu u La Vegi. Tamo je Minerva Mirabal stekla prijatelje čije su bližnje i daljnje rođake zatvarali, mučili i ubijali Truhiljovi ljudi, a ta saznanja samo su podgrejala njenu želju da se uključi u tajni antitruhiljovski pokret. Čak i kao mlada devojka, Minerva je bila veoma buntovna i zasnivala je svoje aktivnosti na vlastitoj proceni šta je ispravno, a šta pogrešno. Po opredeljenju patriota i liberal, razumela se u politiku i nameravala je da studira pravo. Upoznala je 1940. Perikla Franka Ornesa (Pericles Franko Ornes), osnivača Narodne socijalističke partije, koji je kao poznati antitruheljista više puta zatvaran zbog svojih političkih aktivnosti. Ljudi kojima se okružila poput Ornesa i svojih prijatelja iz škole, levičarska literatura koju je čitala i tajno slušanje radio-stanica sa Kube i Venecuele na kojima se objektivno raspravljalo o političkoj situaciji u Dominikanskoj Republici, samo su pomogli da u toj mladoj devojci buknu antitruhiljovska osećanja koja je prenosila i na ostale članove porodice, pre svega sestre Patriju i Mariju Terezu. 

Rafael Truhiljo, diktator od 1930 do atentata 1961.

     Otac sestara Mirabal bio je uspešan poslovni čovek, ali zbog neslaganja sa Truhiljovom diktaturom i svojih antirežimskih ideja i aktivnosti porodica je vrlo brzo izgubila skoro svo bogatstvo. U međuvremenu sestre Mirabal formirale su svoje porodice, ali udaja nije uticala na njihovo "političko" smirivanje. Naprotiv, antitruhiljovskim idejama zarazile su i svoje muževe. 

     U antitruhiljovskom pokretu poznatijem kao Pokret 14. juni, sestre Mirabal su pod imenom "Las Mariposas" (Leptiri) delovale kao političke aktivistkinje i postale najizraženiji simbol otpora diktatorskom Truhiljovom režimu. Zbog svog buntovničkog ponašanja u više navrata su hapšene i mučene, a istu sudbinu često su doživljavali i njihovi muževi - pre svega zbog toga što je Truhiljo verovao da će ih hapšenje muževa naterati da se "primire". Ali, uprkos tome što nije bilo vidljivih znakova poboljšanja u društvu sestre su istrajavale u svojoj borbi za okončanje Truhiljove diktature. 

     Nakon mnogobrojnih hapšenja i oslobađanja, posle kojih bi se sestre vraćale svojoj životnoj misiji, Truhiljo je odlučio da je došlo vreme da "problem" sestara Mirabal reši jednom za svagda.

     Mučko ubistvo: Godine 1960. Sjedinjene Američke Države osudile su akcije dominikanske Vlade i poslale predstavnike da prate situaciju u Dominikanskoj Republici. Kao rezultat toga Truhiljo je, na neki način, bio primoran da iz zatvora pusti mnogobrojne ženske zatvorenike koji su tu dospeli samo zato jer se nisu slagali sa njegovom vladavinom. Tako su se na slobodi našle i tri sestre Mirabal što se Truhilju nikako nije dopalo, jer je to na neki način značilo da je u stalnom nadmetanju sa sestrama doživeo poraz. 

     Da bi "ostao u igri" u zatvor je poslao njihove muževe koji su najpre držani nekoliko nedelja u zatvoru "La Victoria" u Salkadu, a potom su Manolo i Pedro premešteni u San Felipe zatvor u Puerto Plati, dok je Leandro ostao u "La Victoriji". Kada su od Truhilja dobile dozvolu da mogu otići u posetu zatvorenim muževima, sestre Mirabal nisu mogle pretpostaviti da je "znak dobre volje" njihovog smrtnog neprijatelja samo deo plana za njihovu likvidaciju. 

     Truhiljo je 25. novembra 1960. poslao svoje ljude da presretnu žene nakon posete muževima u zatvoru. Džip u kojem su bile Patrija, Minerva i Marija Tereza Mirabel i njihov vozač, Truhiljova tajna policija presrela je na udaljenom planinskom putu na planini poznatoj kao La Kumbre između gradova Santijago i Puerto Plata. Nenaoružane sestre odvedene su u polje šećerne trske gde su isprebijane do smrti i na kraju zadavljene. Potom su vraćene u automobil koji su, želeći da prikriju ubistvo i insceniraju saobraćajnu nesreću, Truhiljove pristalice odšlepali do jedne litice i gurnuli.

     Kasnije su tela pronađena polomljenih kostiju, ali i sa vidljivim tragovima davljenja. I bez tog dokaza, u zvanično objašnjenje o uzrocima smrti sestara Mirabal, niko nije poverovao. Pogotovo ne pristalice sve brojnijeg antitruhiljovskog pokreta. 

     Vesti o ubistvu šokirale su i razbesnile narod. Nasuprot ličnom uverenju da je na taj način uklonio značajan problem i istovremeno očitao lekciju svima onima koji su podržavali sestre Mirabal ili se slagali sa njihovim idejama, Truhilju se brutalna likvidacija sestara Mirabal vratila kao bumerang.

     Njihovo mučko ubistvo dalo je krila pokretu otpora i kod ljudi je samo produbilo svest da Truhiljo treba da "ode". Uskoro je i Katolička crkva počela otvoreno da kritikuje režim. 


     "Kada sam saznao da su sestre Mirabal 'pale' rekao sam sam sebi - naše državno uređenje je mrtvo", zapisao je kasnije poznati dominikanski književnik Pedro Mir u svojoj knjizi "Amen de Mariposas". I zaista, šest meseci kasnije, tačnije 30. maja 1961. na Truhilja je izvršen atentat, a nedugo zatim došlo je i do pada njegovog režima. 


     Zaostavština: Tri mlade žene koje su ubijene samo zato što se nisu mirile sa životom u režimu u kojem caruju teror i nepravda, što su se zalagale za jednakost i slobodu i što nisu pristajale na ćutanje o nasilju u sopstvenom društvu, danas su nacionalne heroine u Dominikanskoj Republici. Proglašavanjem datuma njihove smrti za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama njihova životna misija dobila je i međunarodno priznanje. Godinama nakon smrti, o njima su pisane knjige, stihovi i pevane pesme, snimani filmovi, što je samo doprinelo njihovoj besmrtnosti.


     Očuvanju zaostavštine i duha sestara Mirabal, ceo svoj život posvetila je preostala sestra Belhika Adela Mirabal-Rejes, poznatija kao Dede koja nije imala aktivnu ulogu u delatnosti usmerenoj protiv Truhiljove vladavine.


     Sestre Mirabal sahranjene su na porodičnom imanju, na periferiji grada Salseda u istoimenoj provinciji. Na tom se imanju nalazila njihova druga kuća u kojoj su živele poslednjih deset meseci svog života.

     Dede živi u Salsedu negujući uspomenu na sestre i vodeći porodični muzej "Ojo de Agua" koji je plod njenih napora. Muzej je otvoren za javnost, a u njemu se, pored ličnih predmeta sestara poput Patrijine kolekcije šolja i izvezenih ukrasa Marije Tereze, mogu videti i razni artifakti koji podsećaju na dan ubistva sestara Mirabal: cipele, torbice, dokumenti, kao i duga pletenica koju je Dede odsekla sa glave Marije Tereze u mrtvačnici. 


     Na porodičnom imanju na kome je pored tri sestre Mirabal sahranjen i Minervin muž Manolo koji je ubijen 1963. godine, nalazi se i biblioteka, knjižara, i suvenir šop. U parku, preko puta "Ojo de Agua" podignut je spomenik sestrama Mirabal, a na Međunarodni dan žena, 8. marta 1997. u glavnom gradu Dominikanske Republike Santo Domingu otkrivena je slika na 42 metara visokom obelisku, koji je Truhiljo svojevremeno podigao u svoju čast.


     Slika prikazuje sve četiri sestre i nazvana je "Un Canto a la Libertad" (Pesma slobodi).


     U čast sestara Mirabal štampana je i poštanska marka, u Nacionalnom muzeju istorije i geografije, takođe, su izloženi predmeti koji svedoče o životu i delu sestara Mirabal, a poštovanje i formalno i neformalno koje uživaju te nacionalne heroine u Dominikanskoj Republici vidljivo je na svakom koraku.


     Potomci


     Smrću sestara Mirabal, ta porodica nije se povukla iz političkog života svoje zemlje. Naprotiv. I danas su potomci čuvenih sestara prisutni u javnom i političkom životu. Jedan od sinova preživele sestre Haime David Fernandez Mirabal bio je vicepredsednik tokom prvog mandata Leonela Fernandeza na mestu predsednika republike u periodu od 1996. do 2000. godine, dok je Minou Tavarez Mirabal, najstarija ćerka Minerve Mirabal bila član Kongresa od 1998. do 2010. 


     In the Time of the Butterflies


     Dominikansko-američka autorka Hulija Alvarez 1995. godine objavila je roman "In the Time of the Butterflies", pretvorivši u beletrističku formu život sestara Mirabal. Filmska adaptacija romana usledila je 2001. godine, a u istoimenom filmu glavne uloge poverene su Salmi Hajek koja igra Minervu i Edvardu Džemjsu Olmosu kao Truhilju. U filmu jednu od uloga igra i igrač salse Mark Entoni, poznatiji kao bivši muž Dženifer Lopez.


     Porodica Hulije Alvarez napustila je Dominikansku Republiku 1960. godine i preselila u Njujork. Tačnije pobegli su jer je njenom ocu koji je učestvovao u ilegalnoj zaveri protiv truhiljove tajne policije, pretila likvidacija. Decenijama nakon bega u SAD, priča o sestrama MirabAl nije dala mira Huliji, pa je na kraju odlučila da je pretoči u roman koji je najpre objavljen na engleskom jeziku, a kasnije preveden na još osam jezika. Na kraju svoje knjige Julija navodi da nije reč o klasičnoj biografiji. "Sama priča i radnja u mom romanu o sestrama Mirabal donekle su umetnički doterani, ali ono što je zaista stvarno jeste duh sestara Mirabal i to je ono što ćete, nadam se pronaći i osetiti čitajući ovu knjigu."

     Alvarezova u romanu, između ostalog, opisuje kako je El Hefe ili The Boss, kako su ga Dominikanci zvali, bacio oko na lepu i pomalo svojeglavu Minervu Mirabal. Na jednom plesu 1949. godine ona se našla u njegovom čvrstom zagrljaju, ali je shvatila da ne želi tu da bude. "Odgurnula sam ga, ali me je on privukao čvršće", kaže Minerva u knjizi, "osećala sam da mi krv ključa, a bes raste." U sledećoj sceni Minerva ošamari Truhilja. Kasnije u znak osvete za pokazanu drskost i nepokornost Truhiljo hapsi Minervinog oca. To je, samo pojačalo njenu mržnju i odlučnost da se bori u ilegalnom pokretu protiv Truhilja…

     Knjiga je naišla na dobar prijem kod čitalaca, a i preživela sestra Dede Mirabel jako pozitivno se izrazila o romanu. U nekim tamošnjim školama roman je postao obavezno štivo.