Poznati kanadski ekonomista i profesor ekonomije na univerzitetu u Otavi, Mišel Čosudovski, u novom i proširenom izdanju svetskog bestselera 'Globalizacija bede', opisuje novi svetski poredak koji se hrani ljudskom bedom i uništavanjem okoline, stvara socijalni aparthejd, podstiče rasizam i etničke sukobe, i ukida prava žena. Čosudovski navodi primere iz celog sveta, koji ukazuju na to da je posledica globalizacije opšte osiromašenje. Knjiga je ujedno i kritika neoliberalnog koncepta u svim njegovim segmentima.
'Globalizacija bede' počinje opisom državnog udara u Čileu 11. septembra 1973. godine, kada je, neoliberalizam stupio na svetsku scenu u svojoj eksperimentalnoj fazi.
Početak kraja - 11. septembar 1973. - Vojni udar u Čileu
Nekoliko nedelja posle vojnog udara u Čileu, 11. septembra 1973. godine, u kome je vlada predsednika Aljendea svrgnuta od strane vojne hunte Augusta Pinočea, hleb je u toj zemlji poskupeo za 264%. Taj potez su osmislili i 'preporučili' Pinočeu američki ekonomisti, učenici i sledbenici teorije Miltona Fridmana, poznatiji kao "Chicago Boys". Oni su u to vreme predavali na Ekonomskom institutu Univerziteta u Čileu. Tog 11. septembra, posle bombardovanja predsedničke palate Moneda, nova vojna vlada je naredila prekid vatre za naredna 72 časa. Posle nekoliko dana američki ekonomisti su imali razloga za slavlje, budući da su pozvani od strane vojne hunte da preuzmu ključna mesta u njihovoj vladi.
Cene namirnica su nezaustavljivo rasle, a izdana je uredba da se plate ne smeju povećavati, da bi se 'garantovala ekonomska stabilnost zemlje i obuzdala inflacija'. Dan za danom je zemlja tonula u ponor siromaštva. Za manje od godinu dana, u Čileu je hleb poskupeo 36 puta, a 85% stanovništva je živelo ispod granice siromaštva. Povećavanje cena, zamrzavanje plata i povećanje poreza je uništilo život većini stanovnika Čilea, a privreda je uništena. Makroekonomska reforma nije uopšte bila 'neutralna', kao što su objašnjavali ekonomisti i akademici putem medija. Prouzrokovala je velike promene u društvenom i političkom životu zemlje. 'Slobodno tržište' je postalo delotvoran instrument 'ekonomske represije'.
1976. 'Chicago Boys' stižu u Argentinu
Dve godine posle, 1976., Čosudovski je posetio Argentinu, gostujući na Nacionalnom Univerzitetu u Kordobi, industrijskom sedištu zemlje. Za vreme njegove posete Argentini, vojnim udarom je vlast preuzeo general Horhe Rafael Videla. Na desetine hiljada ljudi je uhapšeno, a mnogi od njih su ubijeni. Ponovljen je čileanski scenario, u komu je CIA stajala iza svega. Čak su i masakri i kršenja ljudskih prava bili sastavni deo reforme 'liberalizacije tržišta', ali ovog puta pod izgovorom njujorških zajmodavaca iz MMF-a.
Preporuke MMF-a, nazvane 'Program strukturalnog oporavka', još uvek nisu bile službeno objavljene. Iskustva Čilea i Argentine sa 'Chicago boys-ima' bila su generalna proba svemu onome što će tek uslediti na globalnom nivou. U kratkom periodu je slobodno tržište postalo ekonomski model većine zemlja. Do izbijanja dužničke krize, 1980. godine, računa se da je MMF uspeo nametnuti svoj ekonomski model u 150 zemalja sveta, uglavnom onih u razvoju. Čosudovski tvrdi da je MMF na bedi, osiromašenju i izmeštanju proizvodnje uveliko profitirao, ali i uspostavio novi svetski poredak.
Posle režima i demokratske vlade u službi MMF-a
U međuvremenu su vojni režimi u Latinskoj Americi ustupili mesto 'parlamentarnoj demokratiji'. Demokratski izabrane vlade su dobile zadatak da privatizuju nacionalne ekonomije po programu Svetske banke. Peru je 1990. potresala duboka ekonomska kriza. Parlamentarni izbori su trebali da odluče ko će voditi zemlju. Populistička vlada u ostavci, Alana Garsije, bila je na 'crnoj listi' MMF-a. Za predsednika Perua je, 28 jula 1990. godine, izabran Alberto Fuhimori. Nedugo nakon preuzimanja dužnosti, Fuhimori primenjuje 'šok terapiju' u posrnuloj peruanskoj ekonomiji. Peru je, međutim, tada kažnjen od strane MMF-a, jer nije postupao po njihovom diktatu. Gorivo je poskupelo 30 puta, a cena hleba se udesetostručila u samo jednom danu. MMF je sprovodio svoje mere u saradnji sa ministarstvom finansija SAD-a. Te reforme, koje su se sprovodile 'u ime demokratije', bile su smrtonosnije, nego one koje su primenjivane u Čileu i Argentini za vreme okrutne vladavine vojnih režima.
Glad u Africi i Aziji posledica otvaranja tržišta i slobodnog uvoza američkih i evropskih žitarica
Ruanda je 80-ih godina prošlog veka, bez obzira na visku stopu siromaštva, bila u stanju da proizvodi dovoljno hrane da prehrani svoje stanovništvo. Početkom 90-ih je privreda Ruande uništena, a sa njom i celokupna poljoprivredna proizvodnja. MMF je zahtevao od Ruande da "otvori svoje tržište", i omogući uvoz američkih i evropskih žitarica ispod cene. Odluka je obrazložena "ohrabrivanjem domaćih proizvođača podsticanjem kompetitivnosti".
Početkom 90-ih u Indiji, Bangladešu, Vijetnamu, Keniji, Nigeriji, Egiptu, Maroku i na Filipinima se primenjivao isti model kao i u Ruandi. Ekonomska manipulacija i uplitanje u unutrašnju politiku zemalja od strane Vašingtona je samo u Indiji, zbog reformi MMF-a, milione ljudi osiromašila do te mere da doslovno nisu imali šta da jedu. U Vijetnamu, koji je imao jednu od najprosperitetnijih ekonomija i najveću proizvodnju pirinča u svetu, došlo je do nedostatka hrane, što je bila direktna posledica zabrane kontrole cena i liberalizacije tržišta žitarica.
Istočna Evropa i "stečajni program" za Jugoslaviju
Nakon završetka 'hladnog rata', MMF je svoje reforme počeo sprovoditi i u zemljama istočnog bloka, koje su se nalazile u ekonomskoj krizi i u periodu tranzicije. Veliki delovi bivšeg Sovjetskog Saveza, baltičke zemlje i istočni Sibir su 1992. bili na ivici gladi.
U Jugoslaviji su 1989-1990. ekonomisti Svetske banke pokrenuli 'stečajni program'. U tom je periodu praktično 'počišćeno' 1.100 državnih firmi, a 614.000 radnika iz realnog sektora je otpušteno. To je bio samo početak ekonomskog sloma Jogoslavenske Federacije, koji će kasnije poprimiti katastrofalne razmere.
Novi svetski poredak je ukinuo nacionalne suverenitete i prava građana, i uveo nova pravila putem Svetske trgovačke organizacije (WTO). Velikim svetskim bankama i multinacionalnim korporacijama su 1995. godine data ovlašćenja koja zadiru u suverenitete naroda i država u svetu. Javni dug je rastao i prouzrokovao propast državnih institucija. Bogatstva su se gomilala u rukama privatnika, bez ikakvog nadzora i prepreka.
Ratovi u Avganistanu i Iraku
Ratovi koje je pokrenuo SAD protiv Avganistana (2001.) i Iraka (2003.), bili su znak evolucije i prekretnice na globalnom nivou. Američke i britanske trupe su izvršile invaziju na Irak i pri tom uništile javnu infrastrukturu, ubijajući pri tom na hiljade civila. Posle 13 godina ekonomskih sankcija, rat u Iraku je osiromašio celokupno stanovništvo te zemlje. Rat i globalizacija koračaju uporedo jedno sa drugim. Potpomognuta ratnom mašinerijom Sjedinjenih Država, globalizacija je ušla fazu kada ključnu ulogu u njenom sprovođenju igraju multinacionalne korporacije. Najjača vojna sila nakon Drugog svetskog rata, ušla je u avanturu koja je pretnja budućnosti celog sveta.
Odluka da se okupira Irak nije imala nikakve veze sa 'oružjem za masovno uništenje', kao ni sa navodnom povezanošću sa Al-Kaidom. U Iraku je 11% svetskih rezervi nafte, što je pet puta više nego što poseduju SAD. 70% svetskih rezervi nafte i prirodnog gasa se nalazi u Srednjoj Aziji i na Bliskom Istoku, od Kaspijskog mora do Mediterana. Rat u Iraku i Avganistanu je poslužio i za razvoj novog naoružanja, a u jednom dokumentu iz 1995. godine američkog zapovedništva piše da je 'razlog intervencije zaštita nacionalnih interesa SAD-a u regiji, tj. siguran pristup i dostava nafte iz Persijskog zaliva SAD-u i njegovim saveznicima'.
Nakon invazije je iračka ekonomija pala pod jurisdikciju okupacione američke vojne vlade, na čijem je čelu bio general u penziji Džej Gardner. U saradnji sa američkim okupacionim vlastima, Parisški klub, MMF i Svetska banka su imali ključnu ulogu u posleratnoj 'izgradnji' Iraka. Odlučili su da proksidolar bude prelazna valuta u toj zemlji, kao što je učinjeno u Bosni i Hercegovini 1995., Dejtonskim sporazumom. Ogromne rezerve nafte su pripale američkim i engleskim naftnim kompanijama. Začarani krug dužničkog ropstva, kao instrumenta za pljačku, bio je najbolji scenario za Irak. Celokupna privreda Iraka je ponuđena na prodaju. MMF i Svetska banka su pravno legalizovali tu očiglednu pljačku.
SAD nisu vojno prisutne samo u Iraku i Avganistanu, nego i u raznim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i na Kosovu. Uloga američkih trupa je da štite ekonomske interese SAD-a od Mediterana do zapadnih granica Kine. Ukratko, militarizacija služi isključivo pomicanju granica 'slobodnog tržišta' na svetskom nivou.
Globalna depresija
Ratne pohode, koje predvode SAD, pratila je rastuća svetska ekonomska kriza koja je posledica dužničke krize sa početka 80-ih i ne mogu se posmatrati odvojeno. Državni resursi SAD-a su preusmereni u vojne svrhe, da bi se finansirao vojno-industrijski kompleks i pojačala unutrašnja bezbednost, a sve štetu socijalnih programa (čak i onih najneophodnijih).
Nakon 11. septembra 2001. i propagandne kampanje koja je usledila, ojačan je legitimitet 'globalnog sistema slobodnog tržišta', što je otvorilo vrata novom talasu ukidanja do tada postojećih propisa i privatizaciji javnih službi, kao i državne infrastrukture (zdravstva, elektroenergetskih firmi, voda i transporta).
Osim toga u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i većini zemalja Evropske Unije, došlo je i do reforme pravosuđa. Pravna država je ukinuta i naziru se obrisi novog totalitarnog državnog aparata kome civilno društvo pruža slab ili skoro nikakav otpor.
(izvor: http://www.globalresearch.ca/the-globalization-of-poverty-deconstructing-the-new-world-order/29554)
Нема коментара:
Постави коментар