2. GODIŠNJICA ZEMLJOTRESA NA HAITIJU, PUNI DŽEPOVI AMERIČKIH KOMPANIJA ILI KAKO ZARADITI NA TUĐOJ TRAGEDIJI

     12. januara biti će tačno 2 godine od strašnog zemljotresa koji je pogodio glavni grad Haitija, Port-au-Prince. U 3. najrazornijem potresu po broju žrtava u istoriji stradalo je oko 300,000 ljudia, a preko 1 milion je ostalo bez krova nad glavom. Grad je strašno razrušen, a zbog velikog broja mrtvih i opasnosti od zaraze mnogi su morali biti pokopani u masovnim grobnicama. 

     Nakon strašnih prizora koji su šokirali svet, brojne države odlučile su da ponude pomoć, uključujući i SAD. Moglo bi se reći kako je ovo bila dobra prilika da se SAD iskupe za sve ono loše što su naneli ovoj maloj, ali ponosnoj, ostrvskoj državi. Naime, država Haiti je jedina bivša kolonija u kojoj su se robovi pobunili i na kraju preuzeli vlast. Bilo je to početkom 19. veka dok je zemljom gospodarila Francuska - tačnije, Napoleon Bonaparta. U velikim borbama poginulo je oko 100,000 pobunjenih robova i oko 50,000 kolonizatora, ali pobeda - istorijska i bez presedana pobeda - je ipak izvojevana. Na Novu godinu 1.1.1804. bivši robovi, sada slobodni od tiranije, proglasili su svoju državu - ime su joj dali "Ayiti" što na autohtonom jeziku znači "dom".


     Haiti - preblizu SAD-a da bi bili slobodni


     Haiti, taj simbol borbe i slobode, bio je samostalan više od 100 godina. Sloboda i samostalnost u tolikoj blizini SAD-a nikada nije bila dugotrajna - takva je priča i sa Haitijem. 1915. na direktnu naredbu predsednika Vudro Vilsona, SAD je vojno okupirao zemlju. Cilj je bio samo jedan - osigurati nesmetan rad svojih korporacija i crpiti prirodne resurse (poljoprivreda, rudna bogatstva).

     Naravno da se narod nije mirio sa tim, za njih je sloboda i nezavisnost bila vrednovana iznad svega. 1918. dignut je ustanak protiv okupatora, ali specijalno trenirani američki marinci nisu imali milosti. Ustanak je ugušen u krvi, oko 2,000 Haićana svoju želju za slobodom platilo je životom.


     Amerikanci su organizovali zemlju po svome - potpuno su preuredili obrazovni sistem, ekonomiju, a u glavnom gradu nikla je nova četvrt kojoj se lokalno stanovništvo nije smelo ni približiti - "ulica milionera" zvali su je.


     Nadalje, Amerikanci su povukli kopnenu granicu između Haitija i Dominikanske Republike, onako kako im je to odgovaralo - uzevši dobar deo zemlje od susedne Dominikanske Republike. Taj potez koštaće Haićane hiljade života. Jer, kada su se Amerikanci odlučili povući sa Haitija (1934), sa druge strane granice, diktator Dominikanske Republike Rafael Truhiljo, naredio je vojsci da vrati teritoriju. U samo 3 dana poubijano je gotovo 20,000 Haićana u tzv. "Parsley" masakru. Amerikanci odlaze, kompanije su instalirane, a cela teritorija ostaje u haosu, zvuči neverovatno poznato, zar ne?

     Dobili su Haićani kasnije celu lepezu diktatora i političara koji su svi redom bili odani Vašingtonu (u tu kolekciju ulazi i aktuelni predsednik Mičel Marteli).


     SAD zahteva potpunu saradnju


     SAD se prema Haitiju odnose kao prema svojoj koloniji. Vojskom ulaze u zemlju kada im se to prohte. 90-ih godina, dok im je još odgovarao tadašnji predsednik Žan-Bertran Aristide - nakon što je svrgnut sa vlasti, Bil Klinton je poslao vojsku u zemlju kako bi ga vratio. Kasnije, kada je Aristide počeo bivati sve manje odan, SAD su poduprle vojni udar kojim je Aristide ponovno poslat u egzil. Tek godinama nakon Žan-Bertran Aristide je otvoreno progovorio kako je srušen sa vlasti od strane Amerikanaca. Za emisiju Democracy Now (voditeljka Ami Gudman) ispričao je kako su ga na ostavku prisilili američki vojnici i tadašnji američki ambasador na Haitiju.

     Ništa SAD više ne mogu napraviti da se zaboravi brutalno otimanje slobode naroda Haitija. Zbog njihove okupacije i eksploatacije, Haiti je danas jedna od najsiromašnijih država na svetu. Korupcija je ogromna, a najbogatiji sloj koji čini 1% populacije, u svom vlasništvu ima preko 50% zemlje. Ekonomiju je možda i najviše razorila Klintonova administracija koja je i postavila tadašnjeg predsednika Aristide-a, ali pod uslovom da se drži svih načela slobodnog tržišta koja mu Vašington odredi. U tom periodu, i ono malo što je narod imao, je izgubio. Do koje mere se Haiti ekonomski eksploatisao pokazuje i činjenica da se Bil Klinton nedavno javno izvinio zbog sprovođenja navedenih ekonomskih mera.


     Tragedija na Haitiju u očima američkih kompanija - jako dobra prilika za zaradu


     Nakon što je zemlju pre 2 godine pogodio strašan potres, SAD je bio u poziciji da pomogne i da, bar malo, vrati narodu Haitija od kojeg uzima gotovo 100 godina. Iskupiti se više ne može, ali svojom pomoći može bar delomično ublažiti sve te godine nepravde. Da, SAD je mogao, ali nije.

     U prvim danima, kada je pomoć bila najpotrebnija, Amerika je reagovala tako što je poslala čak 20,000 vojnika na Haiti. Humanitarne organizacije danima nisu mogle doći do unesrećenih. Američka vojska je blokirala vazdušne luke, a vojni brodovi opkolili su zemlju sa svih strana tako da pomoć nije mogla stići ni sa morske strane.


     Brojni novinari koji su snimali Haiti neposredno nakon potresa vratili su se za pola godine kako bi objavili reportažu o novom stanju, a dočekao ih je šok. Novinarka CNN-a je zapisala "grad izgleda kao da je potres bio juče". Danas, 2 godine nakon toga, nije uklonjeno čak niti pola ruševina.


     Organizovane su velike humanitarne akcije u kojima su prikupljene milijarde. Ne samo od država, stanovnici širom sveta donirali su koliko su mogli. Jedan od najvećih prioriteta bio je izgradnja srušene infrastrukture. Tim povodom osnovano je telo koje je imalo zadatak da daje novac privatnim građevinskim kompanijama. U igri je bio velik novac i lov na njega je počeo. 
Očekivati kako će privatne kompanije imati za prioritet pomoć ljudima pokazalo se kao čista ludost.

     Kompanije su doslovno razgrabile novac na sve moguće načine. Materijal se nabavljao i po 4 puta većoj ceni, plaćala se mesečna renta na stanove u visini od čak 7,000 $. Bez ikakvog nadzora, novac se doslovno "pržio" kako stoji u detaljnom izveštaju lista Miami Herald. Menadžeri "humanitarnih" kompanija iznajmljivali su luksuzne automobile, imali su čak i po nekoliko privatnih vozača. Isplaćivale su se plate u stotinama hiljada dolara - sve iz humanitarnih fondova.


     Ima i apsurdnijih primera - tako su se na primer utukli milioni dolara na veliku reklamnu kampanju koja upozorava ljude da "peru ruke", dok u isto vreme nije ni bilo dostupne vode.


     U interesu je SAD-a da se Haiti više nikada ne oporavi


     Danas, 2 godine nakon potresa, preko 500,000 ljudi i dalje živi u šatorima. U tim "privremenim" kampovima organizacije su, barem iz početka, donosile čisti sapun i još neke osnovne higijenske proizvode. "Toga već odavno nema" komentarisao je jedan od stanovnika ovih kampova. Prema svedocima, život u kampovima je stravičan - noću haraju naoružane grupe, siluju žene i terorišu narod. Ti ljudi su jednostavno ostavljeni na milost i nemilost pakla kojem se ne nazire kraj.


     Građevinski projekti za koje se prognoziralo kako će biti kompletirani u roku 2 godine masovno stoje nedovršeni. Privatne građevinske kompanije spiskale su sav novac i sada se nadaju da će neko od negde poslati još. Stručnjaci upozoravaju kako će možda morati proći i decenije pre nego se Haiti obnovi.

     Dok je svetu odglumila velikog humanitarca, Amerika je zapravo okretala ogroman novac. Ipak, nakon svih navedenih podataka - zaključak je još daleko mračniji. Prelivanje novca predviđenog za humanitarne ciljeve u privatne džepove američkih kompanija tek je manji problem. Mnogo je veći problem taj što SAD sistematski želi da zadrži Haiti u aktuelnom stanju, stanju potpunog haosa i bede.


     Kada je prošle godine vlada na Haitiju pokušala podići minimalnu platu sa 24 centa na 61 cent po satu - potez koji bi spasao brojne Haićane od ekstremnog siromaštva, Obamina administracija je odmah reagovala. Usledio je dopis u kojem stoji kako je takav porast minimalne plate nedopustiv. Vlada je morala popustiti i povećati minimalnu platu za tek nominalnih 7 centi.


     Na plan povećanja minimalne plate radnika na Haitiju američka vlada je reagovala sa razlogom - neke od najvećih američkih korporacija u gotovo robovlasničkim uslovima proizvode svoju robu na Haitiju. Neke od njih su Hanes i Levi Strauss čija se odeća šije na Haitiju.


     Haiti danas više nije samo kolonija, nego i strašan radni kamp kojim direktno upravlja kapitalni interes iz SAD-a. Cilj im nije obnoviti Haiti ili pomoći nastradalom narodu, cilj im je izvući zadnji atom njihove snage i celu državu imati kao izvor modernog roblja. Prisutnost američke vojske i trupa UN takođe nema za cilj da štiti stanovništvo već korporativni interes od mogućeg ponavljanja 1808.